Od kako je Rusija, kao odgovor na zapadne sankcije, krajem februara zatvorila svoj vazdušni prostor za aviokompanije više desetina zemalja, oko 400 letova dnevno se umesto preko Rusije, obavlja zaobilaznim rutama, a posledica je i daleko veća emisija gasova štetnih za klimu.

U nemogućnosti da koriste ruski vazdušni prostor, avioni na linijama između Evrope i Azije lete južno od Rusije, a u nekim slučajevima i vrlo dugačkom rutom preko Arktika, a to znači veću potrošnju goriva i neuporedivo više gasova koji zagrevaju planetu, piše švedski portal Flajtradar24, a prenosi CNN.

Kao primer, let iz Japan erlajnsa za London, avionom Boing 777-300ER koji troši oko 8.700 litara goriva na sat, sada je preusmeren preko severnog Pacifika, Aljaske, Kanade i Grenlanda, traje 2,4 sata duže, a potrošnja goriva je za oko 21.200 litara, ili oko 20 odsto veća.

To znači da bi taj let mogao da emituje dodatnih 54.000 kilograma ili 60 tona ugljen-dioksida koji zagreva planetu, a to odgovara količini koju emituje prosečni automobil koji pređe 220.000 kilometara,  odnosno skoro šest puta obiđe planetu, izračunao je za CNN Pol Vilijams, stručnjak za atmosferske prilike sa Univerziteta Reding.

Vilijams je precizirao da tačna količina potrošenog goriva zavisi od težine aviona, visine i brzine, što je teško ukalkulisati, a da njegova računica ne uzima u obzir ni druge gasove sa efektom staklene bašte koji se emituju tokom leta, kao ni kondenzacione tragove aviona.

„Naravno, većina ljudi se, kada razmišlja o vazduhoplovstvu, fokusira na emitovani CO2. Ali ustvari, mnogo je gore od toga. Ugljen-dioksid je samo vrh ledenog brega. Duže vreme letenja izaziva daleko više zagrevanja od one kilometraže koju sam pokazao, jer ona uzima u obzir samo CO2, a ne i druge efekte koji nisu sa njim povezani“, rekao je Vilijams.

Dan Raderford, direktor Međunarodnog saveta za čist transport, ocenio je da Vilijamsova računica u potpunosti ima smisla. „Ako već, on možda i potcenjuje efekte, jer se na dugim letovima troši još više goriva, pošto oni ‘sagorevaju gorivo da bi nosili gorivo“, rekao je Raderford.

Prema njegovim rečima, to je začarani krug zato što je avion mora da potroši više goriva da bi mogao da nosi težinu dodatnog goriva. Prema pisanju Flajtradara24, samo nekoliko letova između Evrope i Azije koristi arktičku rutu, a uglavnom je reč o avionima finske kompanije Finer. Velika većina ostalih kompanija koristi rute južno od Rusije. Tako let nemačke Lufthanze od Frankfurta do Tokija traje sat vremena duže.

Procena Raderforda da bi, ako ruski vazdušni prostor ostane još neko vreme zatvoren, emisija štetnih gasova u avijaciji mogla da poraste za jedan odsto, na prvi pogled ne deluje alarmantno. Međutim, učešće avijacije u emisiji štetnih gasova je veoma veliko. Prema analizi američke neprofitne organizacije Institut za ekološke i energetske studije, kada bi ceo svetski vazdušni saobraćaj bio jedna država, zauzimao bi šesto mesto na listi država koje su najveći emiteri CO2.

Pol Vilijams strahuje da će udeo avionskog saobraćaja u emisiji CO2 narednih godina rasti. „Za avijaciju je teže da se reši ugljenika nego za ostatak privrede. Pošto je avionima potrebno toliko energije da stvore potisak, veliki je problem da se odreknu fosilnih goriva. Avijacija je mali deo sadašnje slagalice, ali će njen udeo u globalnoj emisiji rasti“, rekao je Vilijams.

Raderfod kaže da avionske kompanije mogu da ulažu u efikasnije avione i da se kreću ka održivim avionskim gorivima, ali da su to sve dugoročne strategije, a da su kratkoročna rešenja veoma limitirana.

Raderford je dodao i da sada očekuje pojačano interesovanje za razvoj alternativnih goriva u pomorstvu i avijaciji, kako bi ti sektori mogli da se oslobode zavisnosti od ruskih energenata.

„Ovaj rat izaziva opšte razmišljanje o tome kako se rešiti fosilnih goriva“, rekao je Raderford.

Izvor: Beta/EURACTIV