Osam koraka za solarnu energiju ka energetski nezavisnoj EU

03.04.2022

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Međunarodna solarna zajednica okupila se 31. marta u Briselu na Samitu o solarnoj energiji gde su predstavili značajan dokument o neophodnoj i realnoj ambiciji za solarnu energiju u Evropskoj uniji koja stremi ka energetskoj nezavisnosti, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Ovaj dokument tačno utvrđuje na koji način solarna energija može da doprinese postizanju klimatskih ciljeva Evropske unije i obezbedi energetsku stabilnost u kratkoročnom, srednjem i dugoročnom periodu.

Kratkoročno, kako bi podržala trenutno oslobađanje od ruskog gasa, solarna energija može da isporuči 39 GW dodatnih energetskih kapaciteta EU za narednu zimu. Ovo će obuhvatiti 23,3 GW solarnih krovova i 15,7 GW solarnih instalacija komunalnog nivoa.

Pročitajte još:

Ovaj dokument predstavlja uslove za ubrzanu ekspanziju solarnih kapaciteta, predviđajući preko 1 TW soalrne energije u EU do 2030. godine, i detaljno opisuje osam akcija koje će izgraditi neophodne temelje za evropski solarni teravat.

1) Ubrzati implementaciju projekata,

2) Povezati i integrisati solarne projekte u mrežu,

3) Razvijati veštine i radnu snagu potrebnu za implementaciju solarnih projekata,

4) Primeniti integrisane solarne PV aplikacije,

5) Osigurati lance snabdevanja i pristup sirovinama,

6) Reinvestirati u domaću proizvodnju,

7) Povećati primenu krovnih solarnih instalacija tokom talasa renoviranja,

8) Razviti okvir koji omogućava solarnu energiju koju pokreće potrošač.

Energetski portal

Kako nastaje crni med i zašto je dobar za zdravlje?

03.04.2022

honey-bees-med-pčele — Foto-ilustracija: Pixabay

Kada su letos posle vrcanja meda otišli da obiđu svoj pčlinjak koji se nalazi na oko 900 metara nadmorske visine u selu Lesnica, a koje je udaljeno sedam kilometara od Trgovišta, žitelji ovog malog živopisnog mesta, otac i sin Miroslav i Aleksandar Velinović, zatekli su košnice pune meda.

Koliko ih je ovo saznanje obradovalo, još više su bili iznenađeni činjenicom što su u košnicama zatekli crn med koga pčelari u njihovom kraju dobijaju gotovo svake treće ili pete godine. Nemajući kud ponovo su se latili posla, zasukali rukave i krenuli sa vrcanjem meda.

„Izvrcali smo neverovatnih 150 kilograma crnog meda. Prosto nismo mogli da verujemo da su pčele za svega nekoliko dana koliko smo bili odsutni uspele da iz prirode pokupe toliki med“, priča Miroslav Velinović.

Lekovit i blagotvoran

U svom su pčelinjaku proteklih godina takođe nalazili crn med, ali ne u tako velikoj količini. Miroslav kaže da je dok je kao dete pčelario sa svojom majkom Ružom, jedinom ženom pčelarom u trgoviškom kraju, imao priliku da se u pčelinjaku susretne sa pojavom crnog meda. U tim retkim prilikama bio je uzbuđeniji nego inače jer su taj med prikupljali za ljude koji su ga upotrebljavali kao lek u lečenju disajnih puteva.

„Naš prijatelj Blagoje Petrović koji sada ima skoro devedeset godina bio nam je redovna mušterija kada je crni med u pitanju. Imao je problem sa disajnim organima i srcem. Ove tegobe ublažavao je konzumiranjem crnog meda i zato je često znao da nam kaže da za njega rezervišemo svu količinu koju bi smo izvrcali.“

Pročitajte još:

On takođe kaže da mu je majka pričala da je ovaj med nastao prikupljanjem medne rose sa lišća šumskog drveća kao što su bor i hrast. Te biljke tokom letnjih vrućina luče mednu rosu na svom lišću i na taj način čuvaju sebe od isušivanja, a pčele koje u to vreme nemaju drugu pašu prikupljaju je i unose je u košnicu sa namerom da je tokom zime iskoriste za preživljavanje, a od koje u slučaju da nemaju dovoljno lepih dana za izlazak na let i čišćenje svog debelog creva mogu da stradaju od sopstvene hrane.

Ova osobina crnog meda veoma je pogodna i za ljude koji imaju problem zatvorom, a koju mogu da ga reše uzimanjem jedne ili dve kašike ovog meda u toku dana.

Tražen na tržištu

Med koji proizvode Velinovići u svom pčelinjaku bez obzira da li je reč o crnom, livadskom, borovom ili bagremovom je veoma tražen od ljudi kako na teritoriji Pčinjskog okruga tako i Beogradu gde su jednom prilikom odjednom prodali oko 400 kilograma.

„Kada su ljudi čuli da naš med proizvodimo u okolini Trgovišta u gotovo netaknutoj prirodi nisu se mnogo dvoumili oko kupovine. Jedni roditelji su nam posle toga čak ispričali da je naš med jeo i njihov sin koji je imao alergiju posle svakog konzumiranja nekog drugog meda, što je još jedna potvrda da je reč o medu fantastičnog kvaliteta“, kaže naš sagovornik i dodaje da je okolina u kojoj se nalazi njihov pčelinjak prebogata šumskim rastinjem i lekovitim biljem, a među kojima raste i brekinja, čiju koru i plod ljudi koriste za ublažavanje tegoba kod dijabetesa, bubrega, kolena.

Tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Izvor: Agroklub

Dodeljeno još 65 kuća na selu mladim porodicama

03.04.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Još 65 kuća na selu dobilo je stanare – osam mladih poljoprivrednika, 12 samohranih roditelja i 45 porodica, navodi se u saopštenju Vlade.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da se prva kuća za koju su u ovom ciklusu dodeljena sredstva nalazi u selu Željuša, u Dimitrovgradu.

On je, nakon prve sednice Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u ovoj godini, ukazao na to da su novi stanari još mlađi nego prošlogodišnji i u proseku imaju 29,6 godina.

Najjeftinija dodeljena nekretnina košta 588.168 dinara i nalazi se u selu Bačko Gradište u opštini Bečej, a maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostiglo je više kuća u Apatinu, Baču i Bačkoj Palanci.

Pročitajte još:

Kao i prošle godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranim roditeljima, poljoprivrednicima do 45 godina.

Za ove namene u republičkom budžetu je izdvojeno 500 miliona dinara, a maksimalni dozvoljeni iznos po jednoj kući je 1,2 miliona dinara.

Predsednik Komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, a zamenik predsednika je agroekonomista Milan Prostran.

Energetski portal

Mesečno trošimo 129 milijardi maski za lice

02.04.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Od početka pandemije korona virusa medicinska oprema troši se u gotovo neverovatnim količinima. Prema nekim istraživanjima svakog mesece u celom svetu se iskoristi oko 129 milijardi maski za lice.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na to da medicinski otpad, kog sada ima gotovo na svakom koraku, postaje opasan po životnu sredinu i ekosisteme. Najveći problem predstavlja to što se maske za jednokratnu upotrebu prave od plastike koja se teško reciklira, a zbog neadekvatnog odlaganja najčešće završe na divljim deponijama, u rekama, a zatim u morima i okeanima.

SZO apeluje na proizvođače da za proizvodnju maski koriste materijale koji se mogu reciklirati ili su biorazgradivi. Uporedo treba raditi na poboljšanju sistema upravljanja medicinksim otpadom, kao i na njegovom adekvatnom odlaganju.

Inovativnim idejama do manje otpada

Jedna firma iz Francuske počela je da proizvode maske od konoplje koje su u potpunosti biorazgradive. Za oblogu maske koriste mešavinu kukuruza za veću udobnost, a elastična traka se može reciklirati.

Holandska dizajnerka Marijana de Grot otišla je korak dalje i osmislila je biorazgradive maske koje su napravljenje od slojeva pirinčanog papira. Trake za ovu masku napravljene su od predene vune, a možete ih podešavati pomoću cvetića koji su napravljeni od kartona za jaja. Kada završite sa nošenjem maski, zakopate ih i iz semena koje se nalazi unutar njih porašće cveće.

Pročitajte još:

Nakon mnogo truda i rada naučnici iz Australije napravili su materijal koji povezuje iseckane maske za lice sa recikliranim betonom i on se može koristiti za izgradnju veoma trajnih puteva.

Južnokorejski student, Kim Ha-neul, uznemiren taloženjem otpada koji stvaraju jednokratne maske za lice, koje se prave od polipropilena, odlučio je da od njih pravi tronožne stolice. Projekat je nazvao „Stack and Stack“ („slaganje i odlaganje“ prim. aut.), a za izradu jedne ovakve stolice potrebno je 1.500 maski.

Istraživači sa Nacionalnog Univerziteta za nauku i tehnologiju u Rusiji pronašli su način kako da od bačenih maski pravi visokoefikasne baterije. Maske se najpre dezinfikuju pomoću ultrazvuka, a potom se natapaju „mastilom“ od grafena. Materijal se dalje kompresuje i greje do 140 stepeni celzijusa, a istraživači od ovako dobijenog materijala prave elektrode baterije.

Kada je reč o našoj zemlji, nažalost nemamo ovakva inovativna rešenja, ali svi možemo da se ugledamo na opštinu Ražanj. U ovoj ekološkoj oazi postoje posebni kontejneri za odlaganje iskorišćenih maski u rukavica. I na poseban način odlažu ovaj opasan medicinski otpad.

Milica Radičević

Posle 200 godina bizoni ponovo šetaju Srbijom

02.04.2022

bisons-bizon — Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon jelena lopatara i muflona, na Frušku goru stigli su i evropski bizoni, vrsta životinja koja je do nedavno bila potpuno zaboravljena na ovom području. Smatra se da je poslednji bizon u našoj zemlji odstreljen pre više od 200 godina, a Fruška gora je jedino mesto na Balkanu na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove i danas fascinantne životinje.

Pre skoro 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10 hiljada. Jedan mužjak i četiri ženke poreklom iz Poljske, već nekoliko dana žive u svom novom domu, na Fruškoj gori.

“Puštanje ovih bizona u karantinski deo koji je pripremljen ranije za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj ne samo za NP “Fruška gora” već i za celu Srbiju. Pre pet godina kada smo posetili nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi, ostali smo fascinirani ne samo veličanstvenošću ovih životinja i njihovim značajem za ekosisteme, već i time kolika su turistička atrakcija svakodnevno. I poželeli smo to i u našoj zemlji. Brzo smo krenuli u ovaj projekat jer su nas podržale i republičke institucije i evo, dočekali smo dan kada su iz Poljske stigli i sada ih zajedno gledamo u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će i građani moći da ih vide i dožive isto”, ne krije zadovoljstvo Rade Krunić, direktor NP “Fruška gora”.

U prethodnim godinama, jedinke ovih bizona pažljivo su birane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka životinjske genetike i očuvanja prirode, koji su iz Poljske stigli zajedno sa bizonima. Ceo njihov transport je pomno praćen, kao i ispuštanje u unapred pripremljeni prostor na Fruškoj gori.

“Divno je videti ih dvadesetčetiri sata nakon transporta da su smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, te su neke procene da bi ste prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve”, rekla je Vanda Olek Piasečkasa, profesorka na Univerzitetu u Varšavi, koja je vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona.

Pročitajte još:

Ma koliko svi jedva čekali da ih vidite, sačekajte da prođe period karantina i adaptacije.

Profesorka Vanda Olek Piasečkasa je zajedno sa kolegom iz Španije, obišla mesto na Fruškoj gori u kom su novopristigli bizoni smešteni i gde će danonoćno biti praćeni 40 dana, nakon čega će tek biti moguće da ih uživo vide i građani Srbije.

Ovaj međunarodni program inače, potekao je od doktora biologije Srđana Dimitrijevića i direktora NP “Fruška gora” čime su pokrenuti ideja, potom donacija doktora Dimitrijevića i danas realizacija za prvih pet jedinki bizona za početak projekta njihovog očuvanja i promocije.

Zanimljivosti o evropskim bizonima

Kao rezultat dugoročnog sprovođenja kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini porasla je sa oko 1.800 jedinki u 2003. godini na preko 6.200 u 2019. godini. Nakon što su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927. godine, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954. godine. Danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno, u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće krdo u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki. Ženka bizona kao i domaća krava, nosi mladunče devet meseci. Evropski bizon postao je simbol ambicioznih poduhvata očuvanja velikih divljih prostranstva u Evropi. Ovaj petogodišnji projekat NP “Fruška gora” realizovan je uz podršku Vlade republike Srbije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i ministarstva poljoprivrede, a realizaciju je podržala i ambasada Poljske u Srbiji.

Izvor: NP „Fruška gora“

Naplata u rubljama podigla cenu gasa i oborila vrednost evra

02.04.2022

money-novac-rublja — Foto-ilustracija: Pixabay

Već prvog dana primene ruskog ukaza za naplatu gasa u rubljama, taj energent je poskupeo. Za hiljadu kubnih metara ponovo treba dati više od 1.500 evra. Rublja je stabilna, dolar jača, a evro je u padu. Snabdevanje ruskim gasom zemalja Evropske unije za sada je redovno. Brisel traži zajednički stav o novim uslovima plaćanja.

„Gasprom“ je nastavio normalne isporuke gasa evropskim potrošačima i radi na primeni novih pravila plaćanja.

Iako iz zemalja Evropske unije još nema potvrde da će isporuke plaćati u rubljama, Moskva saopštava da nikog neće isključivati jer računi dospevaju u drugoj polovini aprila i u maju.

„Rusija bi u nekom trenutku mogla da odustane od rublje ako bi se uslovi promenili, ali u sadašnjim uslovima, rublja je najpoželjnija i najpouzdanija opcija za nas“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Iz Evropske komisija poručuju da su u toku razgovori sa članicama Unije o novim uslovima plaćanja ruskog gasa.

„Blisko sarađujemo sa državama članicama i operaterima. Koordiniramo sa Evropskom unijom radi uspostavljanja zajedničkog pristupa plaćanju u valuti za gasne ugovore sa Rusijom„, kaže generalna direktorka energetskog odeljenja Evropske komisije Dite Jul Jergensen.

Mađarski premijer Viktor Orban ističe da je pitanje ruskog gasa pitanje funkcionisanja ili nefunkcionisanja privrede u Mađarskoj.

Pročitajte još:

„Ne radi se o tome da obučemo džemper, malo pojačamo grejanje, kako neki na Zapadu misle, ili da platimo koju forintu više i za benzin na pumpama. Poenta je u tome – ako energija ne dolazi iz Rusije, onda nema energije u Mađarskoj. To je pitanje funkcionisanja ili nefunkcionisanja privrede“, kaže Orban.

Posledice skupih energenata pogađaju veliki broj evropskih potrošača

Pored najave OPEK-a da će zemlje izvoznice nafte povećati isporuke, cenu „crnom zlatu“ oborile su američke strateške rezerve – cena barela pala je na 103 dolara.

U narednih šest meseci, po nalogu američkog predsednika, na tržište će se plasirati milion barela nafte a naftne kompanije povećati proizvodnju.

„Nema dovoljno zaliha, a suština je da, ako želimo niže cene gasa, moramo da imamo više snabdevanja naftom, upravo sada“, kaže predsednik SAD Džozef Bajden.

Posledice skupih energenata, od ovog meseca, već pogađaju veliki broj evropskih potrošača. U Hrvatskoj je gas skuplji 16 odsto, a struja 9,6 procenata. Sa najvećim poskupljenjem suočavaju se u Turskoj – domaćinstvima je gas skuplji 35, a privredi čak 50 odsto.

U Srbiji cene gasa i struje za sada miruju. Gorivo, koje reguliše država, jeftinije je za dinar, do sledećeg petka benzin će se prodavati po ceni od 175 a dizel po 197 dinara.

Izvor: RTS

Apel – Sprečimo šumske požare!

02.04.2022

forest_fire_šumski_požar — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznato je da preduzimanje preventivnih mera ima neprocenjivi značaj, a odgovorno ponašanje svakog pojedinca zauzima ključno mesto u strategiji sprovođenja zaštite od požara.

Tokom godine, postoje tri kritična perioda kada je neophodno primeniti pojačane mere opreza i zaštite od požara.

“Prvi period povećane ugroženosti od šumskih požara je mart-april, jer se vegetacija još uvek nije probudila a u polju i neposrednoj blizini šume ima suvih biljnih ostataka koji predstavljaju lako zapaljivi material. Sa početkom lepog vremena ljudi su sve prisutniji u prirodi, pa svojim ponašanjem najčešće nenamerno uzrokuju požar”, navodi se u saopštenju “Vojvodinašuma”.

Iz ovog preduzeća apeluje na građane da ne pale vatru na otvorenom prostoru, ako mesto za to nije predviđeno, vidno obeleženo i propisno obezbeđeno. Nekontrolisano paljenje suve trave i niskog rastinja u polju i pored puta, vrlo često uzrokuje požar velikih razmera koji se brzo širi.

Pročitajte još:

“Podsećamo građane da svojim nesavesnim ponašanjem mogu ugroziti sopstvenu i bezbednost drugih ljudi i imovine. Ne zaboravite da su posledice požara vrlo često nenadoknadive, jer su moguće i ljudske žrtve”, dalje se navodi.

Zaostalu vatru ili manji požar, treba odmah ugasiti, pod uslovom da ne postoji opasnost po gasioca. U suprotnom, hitno pozvati vatrogasnu službu na broj 193, a u slučaju šumskog požara i najbližu šumsku upravu.

Na poziv nadležnih organa, potrebno je da uzmete učešće u gašenju požara. Ovo se posebno odnosi na vlasnike šuma i zemljišta koje je pod požarom ili kome preti neposredna opasnost.

Energetski portal

Da li je „brzoj modi“ dogorelo?

01.04.2022

store-odeća-prodavnica — Foto-ilustracija: Pixabay

Modna industrija proizvodi čak 10 odsto svetske emisije ugljen-dioksida (CO2) i to je stavlja na listu najvećih zagađivača. Osim toga veliki problem po životnu sredinu predstavlja i to što sva odeća, pre ili kasnije završi na deponijama.

Međutim, izgleda da dolazi do dugo očekivanih promena. Naime Evropska komisija je predložila nova pravila za suprotstavljanje trendu “brze mode” koji je ekološki poguban. Njihova ideja je da svi odevni komadi koji se proizvode ili uvoze budu ekološki prihvatljivi.

Kako je navedeno, do 2030. godine na snagu bi stupila zabrana uništavanja neprodate odeće. Dok bi se podržavao sistem korišćenja recikliranih vlakana i održivog tekstila.

Pravila Evropske komisije, takođe nastoje da obuzdaju oslobađanje mikroplastike i poboljšaju globalne uslove rada u modnoj industriji.

Fabrike u kojima se proizvodi odeća, brže nego ikada ranije, jeftino se prodaje kupcima. Ovakvi proizvodni procesi zahtevaju veliku upotrebu fosilnih goriva.

“Želimo da održivi proizvodi postanu norma i da odeća koju nosimo traje duže od tri pranja“, rekao je Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije.

Pročitajte još:

Jedno od pravila donosi i to da bi kompanije na etiketama morale da istaknu informacije o tome koliko je taj komad odeće održiv i da li se može reciklirati.

Komisija je saopštila da potrošnja tekstila ima veoma negativan uticaj na životnu sredinu i klimatske promene i da se u EU svake godine odbaci oko 6,4 miliona tona tekstila.

Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine svake godine u Srbiji se proda preko 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi. Istraživanje koje je urađeno 2020. godine pokazalo je da javnost nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz “brzu modu”, donosi sa sobom.

Milica Radičević

Nuklearna energija ipak ključ za postizanje ugljenične neutralnosti?

01.04.2022

Jedni je vide kao veliku pretnju po ljude i životnu sredinu, a drugi kao šansu da se „iščupamo“ iz upotrebe fosilnih goriva i značajno smanjimo emisije štetnih gasova koji dovode do globalnog zagrevanja.

Jer, dok su u globalnoj energetskoj tranziciji termoelektrane na fosilna goriva osuđene na zatvaranje, a kapaciteti obnovljivih izvora energije se šire, nuklearna energija još uvek oscilira između brojnih „za“ i „protiv“ koji se danas mogu čuti.

Ipak, sve oštrija svetska energetska kriza navela je brojne protivnike nuklearne energije da revidiraju svoje stavove jer istraživači sugerišu da nuklearne energije može odigratu ključnu ulogu u postizanju nulte emisije ugljenika do sredine veka.

Naučnici Lei Duan i Ken Kaldeira iz Karnegijevog odseka za globalnu ekologiju ističu da iako su obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca odlični za smanjenje emisija ugljenika, njihove dnevne varijacije i različiti kapaciteti u različitim geografskim regionima, otežavaju dekarbonizaciju na globalnom nivou.

Manjkovi u energiji vetra i sunca mogu se nadoknaditi proizvodnjom električne energije iz prirodnog gasa, međutim, svetu koji teži ka nultoj emisiji gasova staklene bašte potreban je drugi način da se obezbedi električna energija, stoji u saopštenju Karnegijeve institucije za nauku.

Pročitajte još:

Kako bi procenili potencijal nuklearne energije da zameni prirodni gas i obezbedi jeftinu eneriju, Duan i Kaldeira su najpre istraživali resurse vetra i sunca u 42 zemlje. fokus bio je da otkriju koje bi zemlje imale najvuše koristi od uvođenja nuklearne energije u svoj energetski miks.

Istraživanje, objavljeno u Nature Energy, sugeriše da bi u zemljama sa lošijim resursima vetra, kao što je Brazil, strateško korišćenje nuklearne energije moglo da omogući brži prelazak sa ugljenika, dok u SAD-u, koja je geografski i klimatski povoljna za generisanje električne energije iz vetra, neće biti veće potrebe za dodavanjem nuklearnih kapaciteta.

„Naša analiza je razmatrala najjeftiniji način da se eliminiše emisija ugljen-dioksida imajući u vidu današnje cene. Otkrili smo da je nuklearna energija trenutno najjeftiniji način da se eliminišu sve emisije ugljenika iz električnog sistema u svetu. Međutim, kada bi tehnologije skladištenja energije postale veoma jeftine, onda bi vetar i solarna energija potencijalno mogli biti najjeftiniji put do sistema električne energije sa nultom emisijom“, kaže Kaldeira.

Nuklearne elektrane su drugi najveći izvor električne energije u Evropskoj uniji, odmah posle elektrana na fosilna goriva, sa čak 26 odsto proizvedene energije. Ipak, novi Evrostatovi podaci pokazuju da je od 2006. godine proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama opala za 16,3 odsto.

Belgija i Nemačka su krajem prošle godine saopštile da planiraju zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana, a Belgijska vlada je tada saopštila da su dugo pravili plan kako će ugasiti sve nuklearne elektrane do 2025. godine.

Ipak, Belgija je nedavno odustala od plana da zatvori nuklearne elektrane i njihov životni vek biće produžen za 10 godina. Na ovaj korak su se odlučili kako bi smanjili svoju zavisnost ruskog gasa u jeku energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.

Milena Maglovski

Utvrđene najviše maloprodajne cene derivata nafte od 1. do 8. aprila

01.04.2022

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je da je utvrđena najviša maloprodajna cena derivata nafte za period od 15 časova 1. aprila 2022. godine do 15 časova 8. aprila 2022. godine i to za:

1. EVRO DIZEL, u iznosu 197,00 dinara za jedan litar i
2. EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 175,00 dinara za jedan litar.

Najviša maloprodajna cena derivata nafte utvrđena je na osnovu člana 3 stav 4 Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte („Službeni glasnik RS“, br. 32/22).

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Broj telefona za prijave nepravilnosti u vezi sa primenom Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata je 066 847 00 27, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

EPS potpisao prvi ugovor sa komercijalnim kupcem-proizvođačem

01.04.2022

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

„Elektroprivreda Srbije“ zaključila je prvi ugovor sa komercijalnim kupcem-proizvođačem i ovo je prvi primer kada kupac postaje i proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora. EPS je 30. marta sa kompanijom „Gruner Serbian“ iz Vlasotinca zaključio ugovor o potpunom snabdevanju sa neto obračunom za period od 1. aprila 2022. do 31. decembra 2023. godine.

„Gruner Serbian“ izgradio je solarnu elektranu na krovu proizvodnog objekta, instalisane snage 500 kW. Priključenjem te solarne elektrane kupac-proizvođač koristiće proizvedenu električnu energiju za sopstvenu potrošnju, a višak električne energije isporučiće u elektroenergetski sistem. Na taj način, značajno će biti umanjeni računi za preuzetu električnu energiju koju je „Gruner Serbian“ kupovao na otvorenom tržištu.

EPS je potpisao i ugovore sa domaćinstvima, koja su podnela zahteve za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem i o njima odmah obavestio operatora distributivnog sistema („Elektrodistribucija Srbije“). Sledeći korak je priključenje elektrane na elektroenergetski sistem, koji je u obavezi da uradi operator distributivnog sistema, i to u roku od pet dana od zaključenja ugovora. Nakon priključenja, u narednih pet dana, operator distributivnog sistema upisuje krajnjeg kupca u Registar kupaca–proizvođača, koji time stiče status kupca-proizvođača.

EPS je na svojoj internet stranici, na linku http://www.eps.rs/cir/snabdevanje/Pages/kupac-proizvodjac.aspx postavio uputstvo „Kako postati kupac-proizvođač?“. Na tom linku objavljeni su zahtevi za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom, kao i modeli ugovora o potpunom snabdevanju električnom energijom za kupce-proizvođače. Prilog zahteva je Obaveštenje o prilagođenju mernog mesta, izdato od strane operatora distributivnog sistema. To je deo neophodne dokumentacije za domaćinstva i firme koje nameravaju da proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe, uz mogućnost da isporuče u sistem viškove energije ili preuzmu električnu energiju kada im je to potrebno. Sa domaćinstvima se zaključuje ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, a sa firmama ugovor o potpunom snabdevanju sa neto obračunom. Suštinska razlika između neto merenja i neto obračuna je da kod neto obračuna cena preuzete električne energije ne mora biti ista kao cena po kojoj se isporučuje električna energija u elektroenergetski sistem.

Pročitajte još:

Pre podnošenja zahteva za zaključenje ugovora neophodno je da kupac izgradi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije i čija instalisana snaga nije veća od odobrene snage priključka objekta kupca. Neophodno je i da se prilagodi merno mesto odnosno postavi dvosmerno brojilo, kao i da se operatoru sistema dostavi potvrda da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i u skladu sa propisima i standardima.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Na koji način će se u Srbiji najbolje prikupljati ambalažni otpad?

01.04.2022

trash-bottles-flaše-staklo-boce-kontejner — Photo illustration: Pixabay

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i izabere da li da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).

U osnovi, EPR sistem podrazumeva da građani u svojim domovima razvrstavaju otpad od ovih materijala u posebne kante kako bi se efikasnije reciklirao dok kod depozitnog sistema ambalažu vraćaju u prodavnice i za to dobijaju nazad deo novca koji su platili prilikom kupovine proizvoda. Oba sistema analizirala je renomirana britanska kuća Eunomia, koja je članicama NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine na današnjoj sednici predstavila ključne nalaze i preporučila da pored unapređenja primarne selekcije Srbija uvede i depozitni sistem kako bismo ostvarili ciljeve do 2030.

„Želimo da nađemo najefikasnije i najpovoljnije rešenje za građane, privredu i državu. Dobili smo analize rađene na neutralnim osnovama kako bismo, kada se ova tema ponovo nađe pred radnom grupom i Vladom Srbije, imali polazne osnove za dijalog u uspostavljanju sistema. Ipak, bez obzira na to da li će se država odlučiti za DRS, on ne garantuje prikupljanje celokupnog otpada tako da je neophodno dalje razvijati EPR sistem i primarnu selekciju pre svega kroz podizanje svesti građana o značaju pravilnog razdvajanja otpada“, kaže Jelena Kiš, predsednica Saveza i menadžerka za održivost poslovanja i odnose sa javnošću u kompaniji Ball Packaging.

Prema studijama, depozitni sistem bi pomogao tako što bi obezbedio prikupljanje više od 90 odsto ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio stope njegove reciklaže. Sistem bi mogao da uključi različite vrste pića u staklenim i plastičnim bocama, limenkama i tetrapaku. Članice Saveza istakle su da bi privredi trebalo ostaviti prelazni period od tri godine nakon donošenja zakona i podzakonskih akata da plasira proizvode koji se u tom trenutku nađu u prometu.

Pročitajte još:

U konvencionalnom depozitnom sistemu, građani bi iskorišćenu ambalažu ostavljali pre svega u maloprodajnim objektima (i prema studiji za to dobijali pet dinara po jedinici ambalaže), dok je druga, za sada teorijska, opcija koju je studija analizirala uvođenje tzv. pametnog depozita koji predviđa i postavljanje „pametnih“ kanti i pokrivanje mnogo više lokacija (šoping centri, firme, reciklažni centri, sportski objekti, parkovi i drugi otvoreni prostori itd.) i u zavisnosti od broja lokacija može podrazumevati više ili niže investicione troškove za industriju pića u odnosu na konvencionalni sistem.

Studija o unapređenju EPR sistema preporučuje povećanje infrastrukture odnosno uvođenje tzv. „sistema dve kante“ što bi značilo da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u posebnu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak. Unapređenje sistema bi podrazumevalo da se obezbedi usluga odnošenja „od vrata do vrata“ i u gradovima i u ruralnim krajevima, kao i da se standardizuje postupak prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.

Preporuke EPR studije idu u korist daljeg unapređenja razvrstavanja posebno u cilju povećanja reciklaže plastike i stakla gde Srbija beleži najlošije rezultate. Preporučuje se i obezbeđivanje naknada za sortiranje, ali bolje odvajanje organskog odnosno otpada od hrane i uvođenje naknada za odlaganje otpada. I jedan i drugi sistem obezbeđuju veću „čistoću“ otpada odnosno više prihode od reciklaže iz kojih bi se finansiralo njihovo funkcionisanje, pored izdvajanja industrije.

„Zaključak studija je da bi uz adekvatnu primarnu selekciju i sa uvođenjem depozitnog sistema, Srbija uspela da dostigne ciljeve EU za gotovo sve materijale dok će kod plastike biti potrebni i dodatni napori. Za to je potreban dobro osmišljen, neprofitni DRS sistem, kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije koja bi i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva. Zato smatramo da bi privreda trebalo da učestvuje u izradi podzakonskih akata, kao što je bila uključena u početak rada na pripremi izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu“, kaže Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u.

Izvor: NALED

Sakupljeni potpisi za zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji

01.04.2022

tunnel-tinel-rudnik-rudari-mine-miners — Foto-ilustracija: Pixabay

Pokret „Kreni-Promeni“ saopštio je da je prikupljeno više od 32.000 potpisa za Narodnu inicijativu protiv iskopavanja litijuma i bora. Što znači da predlog zakona može da se nađe na glasanju u novom sazivu Narodne skupštine.

“Ono što trenutno sa sigurnošću možemo reći je, uz jako opreznu ocenu, da imamo više od 32.000 potpisa. Imamo sigurno prvi predlog zakona koji su predložili građani po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi koji smo izmenili na blokadama”, navodi se u saopštenju pokreta “Kreni-promeni”.

Kako se dalje navodi, tokom prikupljana potpisa, koordinatori, volonteri i svi koji su učestvovali u ovoj organizaciji prošli su dug put.

“Nakon svega ovoga zajedno smo ukinuli predlog Zakon o eksproprijaciji, ukinuli Prostorni plan za Loznicu i Prostorni plan za Jadar. Izmenili smo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, a sada po tom zakonu predložili zakon o kome će narodna skupština morati da se izjasni u oktobru ove godine”, dalje se navodi.

Pročitajte još:

Iz pokreta poručuju da će u narednim danima ćemo, sa partnerima iz SEOS-a, sakupiti sve potpise i organizovati predaju.

“Imamo spremne naredne korake u zavisnosti od toga kako će glasati parlament”, zaključuju.

Narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma i bora u Srbiji podržale su brojne poznate ličnosti među kojima su, između ostalih, glumice Svetlana Ceca Bojković, Vesna Čipčić i Anita Mančić, glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, sportisti Danilo Ikodinović i Dejan Bodiroga, akademik Matija Bećković, kao i princ Filip i princeza Danica Karađorđević.

Energetski portal

U Hrvatskoj objavljen javni poziv za dodelu tržišne premije

01.04.2022

solar_panels_wind_turbine_solarni_paneli_vetrenjača — Photo-illustration: Pixabay

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je javni poziv investitorima za nadmetanje u cilju dodele tržišne premije elektranama na OIE.

Postupak nadmetanja organizuje se za više vrsta elektrana: vetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biogas, elektrane na biomasu, hidroelektrane i geotermalne elektrane, traje 60 dana i sprovodi se u papirnom obliku.

Kvota za solarne i vetroelektrane iznosi po 300 MW.

Maksimalna cena na aukciji koju investitori mogu da ponude u postupku nadmetanja iznosi 460,91 kn/MWh (60,85 evra/MWh) za vetroelektrane, dok za solarne elektrane maksimalna cena iznosi 495,63 kn/MWh (65,45 evra/MWh).

Pročitajte još:

U poređenju sa Srbijom, maksimalna cena električne energije na aukciji za vetroelektrane u Hrvatskoj je veća u odnosu na maksimalnu cenu otkupa električne energije koju je definisala Agencija za energetiku Republike Srbije (55,68 evra/MWh), iako se u Hrvatskoj primenjuje jednostrana tržišna premija kod koje su maksimalne cene na aukciji, po pravilu, niže od maksimalnih cena u sistemu dvostrane tržišne premije koja je na snazi u Srbiji.

Hrvatska ima skoro duplo veći kapacitet instalisanih vetroelektrana u odnosu na Srbiju.

Izvor: OIE Srbija

UniCredit ponovo proglašen za najboljeg globalnog pružaoca usluga

01.04.2022

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

UniCredit Grupa još jednom je proglašena za Najboljeg globalnog pružaoca usluga klijentima prema ovogodišnjoj Anketi o finansiranju trgovine koju sprovodi časopis Euromoney.

Prema poslednjoj anketi, ova bankarska grupacija dodatno je učvrstila svoju poziciju tržišnog lidera osvajanjem 22 nagrade na različitim tržištima i u različitim kategorijama, što najbolje oslikava snagu njene jedinstvene panevropske mreže banaka.

Euromoney anketa, sprovodi se već jedanaestu godinu zaredom i prikuplja povratne informacije od više od 11.000 korporativnih klijenata i finansijskih institucija, pružajući uverljive dokaze o kredibilnosti vodećih UniCredit proizvoda i usluga, ali i dubinsko razumevanje svih evropskih tržišta na kojima ova bankarska grupacija posluje.

Rezultati grupišu banke u dve kategorije – „Najbolji pružalac usluga“, gde se meri nivo podrške klijentima i „Tržišni lider“, gde se posmatraju i kombinuju podaci o penetraciji, udelu i prometu, a kako bi se napravilo konačno rangiranje najboljih banaka za usluge finansiranja trgovine.

Pročitajte još:

U kategoriji „Najbolji pružalac usluga“, UniCredit je zadržao prvo mesto još jednu uzastopnu godinu, ostvarivši uspeh i u regionu centralno-istočne Evrope, ali i na pojedinačnim tržištima Srbije, BiH, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Češke, Slovačke, Austrije i Italije u istoj kategoriji.

Komentarišući ovo priznanje, Luka Korsini, direktor sektora Globalnog transakcionog bankarstva u UniCredit Grupi, istakao je: „Tokom prethodne godine, naša posvećenost tome da pružamo klijentima najkvalitetniju uslugu i rešenja ostala je konstantna, uz nastavak prilagođavanja novim tržišnim trendovima i pristupima. Ovogodišnja anketa o finansiranju trgovine potvrđuje naš trud i pokazuje našu sposobnost da ponudimo najbolje proizvode koji su dostupni na tržištu“.

UniCredit je takođe bio veoma uspešan u kategoriji „Tržišni lider“, osvojivši prvo mesto u regionu centralne i istočne Evrope, kao i u još devet zemalja: Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Italiji.

Izvor: UniCredit Group

Mali rečnik ekoloških pojmova – II deo

31.03.2022

climate_change_klimatske_promene_temperature_rise_rast_temperature — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako spisak ekoloških pojmova prevazilazi slovni kapacitet ovog bloga, još jednom vam donosim pojašnjenja nekoliko ključnih termina iz ove oblasti kako biste samouverenije sudelovali u ekološkim debatama i možda dali svoj doprinos planetarnoj borni protiv klimatskih promena.

Globalno zagrevanje – Pitate se kome još treba objašnjavati pojam globalnog zagrevanja, budući da „iskače“ čim uđemo na društvene mreže ili uključimo televizor? Pa, ispostavilo se da je opšte nepoznavanje ovog termina još uvek zabrinjavajuće uprkos činjenici da ga svako malo spominju zabrinuti aktivisti, političari i čelnici korporacija onda kada njima to odgovara.

Eto meni prilike da upotpunim svoju prosvetiteljsku ulogu koja mi je dodeljena čim sam kročila na Filozofski fakultet i pojasnim globalno zagrevanje iako se objašnjenje donekle nalazi u samom nazivu.

Prva stvar koju želim da naglasim je ta da se globalno zagrevanje tiče svih nas – to nije neki udaljeni problem južnoamričkih i afričkih naroda koji se bore sa nesnosnim temperaturama ili redovna rubrika ekoloških portala, već pretnja po opstanak živog sveta na planeti čije posledice i sada osećamo svi!

Gasovi sa efektom staklene bašte, čudovište koje je višedecenijskom upotrebom fosilnih goriva stvorio čovek, rade upravo ono po čemu su dobili ime – stvaraju efekat staklenika u atmosferi i ne dopuštaju da višak toplote napusti zemlju. Intenzivna poljoprivreda, saobraćaj, industrija i termoelektrane na fosilna goriva dovode do velikih emisija metana, ugljen-dioksida, azotnih oksida i drugih gasova koji spadaju u ovu neslavnu kategoriju.

Nekontrolisane emisije štetnih gasova dovele su do toga da je planeta svake decenije toplija za 0,18 stepeni celzijusa od 1981. godine, te tako postaje sve nepovoljnije mesto za život za biljne i životinjske vrste širom sveta. U potrazi za adekvatnim uslovima za život, mnoge vrste primorane su na migraciju, a one najranjivije dovedene su na korak do izumiranja.

Milioni ljudi će usled globalnog zagrevanja takođe postati ekološke izbeglice, no to nije najgora stvar koja može da nas zadesi ukoliko se trend rasta temperature nastavi – ono što najviše treba da nas brine jesu globalna nestašica hrane i vode!

Nadajmo se da će potpisnici Pariskog sporazuma ostati dosledni svom obećanju i neće dopustiti da se planeta zagreje za preko dva stepena celzijusa, jer bi to značilo otelovljenje svih najcrnjih scenarija.

Klimatske promene i klimatska kriza –srednja temperatura na planeti porasla je za nekih 1,13 stepeni u odnosu na predindustrijski period i napravila pravu klimatsku pometnju.

Visoke temperature nisu poštedele čak ni zemljine polove što je dovelo do otapanja leda, a ovo pak do porasta nivoa mora. Osim što preti da potopi dobar deo Severne Amerike i Evrope, delove Vijetnama, Indonezije, Tajlanda, Filipina i Japana, zagrejano more postalo je nepovoljno stanište za brojne ugrožene vrste.

Tople vazdušne stuje izazivaju jake oluje, intenzivne kiše i razorne poplave, kao i ekstremne vrućine, suše i šumske požare. No, kako i pored svega ovoga klimatske promene ne zvuče dovoljno preteće, izmišljen je termin „klimatska kriza“ u nadi da će se svet napokon dozvati pameti.

Biodiverzitet – koliko puta ste čuli „zaštita biodiverziteta je naš prioritet“ ili „moramo da očuvamo biodiverzitet po svaku cenu“, ali kako vam biologija nije bila među omiljenim predmetima, niste sasvim sigurni na šta se ovi imperativi odnose.

Biodiverzitet predstavlja raznovrsni biljni i životinjski svet na određenom području čiju harmoniju najčešće narušava čovek. Zagađenje životne sredine ili uzurpiranje prirodnih staništa mogu da utiču na populaciju određenih vrsta u ekosistemu i gubitak prirodne ravnoteže, pa je prava šteta što se očuvanje biodiverziteta još uvek mahom sporadično spominje u sklopu „grinvošing“ seansi vlada i korporacija.

Milena Maglovski

1...350351352...1.574 Page 351 of 1.574

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 decembar

Events for 31st decembar

Events for 1st januar

Events for 2nd januar

Events for 3rd januar

Events for 4th januar

Events for 5th januar

Events for 6th januar

Events for 7th januar

Events for 8th januar

Events for 9th januar

Events for 10th januar

Events for 11th januar

Events for 12th januar

Events for 13th januar

Events for 14th januar

Events for 15th januar

Events for 16th januar

Events for 17th januar

Events for 18th januar

Events for 19th januar

Events for 20th januar

Events for 21st januar

Events for 22nd januar

Events for 23rd januar

Events for 24th januar

Events for 25th januar

Events for 26th januar

Events for 27th januar

Events for 28th januar

Events for 29th januar

Events for 30th januar

PIŠITE NAM