Vetar za održivost – zaštita životne sredine uz dalji razvoj vetroelektrana

19.05.2022

vetroparkovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Eckermann)

Direktiva EU o obnovljivoj energiji traži da se sve dozvole za nove OIE projekte moraju izdati u roku od dve godine, a čini se, tu nije kraj. Rat u Ukrajini naterao je EU da pomeri zadate ciljeve i rokove i ubrzano povećava proizvodnju sopstvene energije iz obnovljivih izvora.

Države članice bi trebalo da uspostave posebna područja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, sa skraćenim i pojednostavnjenim postupkom izdavanja dozvola, u područjima s manjim rizicima za životnu sredinu. Da bi ubrzala identifikaciju takvih područja, Komisija na raspolaganje stavlja svoje podatke o ekološki osetljivim područjima kao deo svog digitalnog alata za mapiranje za geografske podatke povezane s energijom, industrijom i infrastrukturom.

Energetsku nezavisnost EU planira da ostvari do 2050. godine, a u tome najvažniju ulogu daje energiji vetra. Kako osigurati da brži i snažniji razvoj novih vetroelektrana ne šteti životnoj sredini?

„Nema sumnje da nam je za rešavanje klimatskih izazova potrebno više obnovljivih izvora energije – i to brzo. Izgradnja novih vetroelektrana, naravno, podrazumeva zadiranje u prirodu, gde su velike vetroturbine jasno vidljive. Važno je pronaći ravnotežu između razvoja obnovljive energije i očuvanja prirode“, poručuje Arnaud Belanger, direktor Statkrafta za Francusku i Hrvatsku, koji će na konferenciji „Dani dobrog vetra“ učestvovati na panelu „Vetar za održivost – zaštita životne sredine uz daljnji razvoj vetroelektrana“.

Pročitajte još:

EU je postavila ambiciozan cilj od 480 GW novih instaliranih kapaciteta do 2030. godine što je zaista veliki korak u odnosu na današnjih 190 GW. U tom se miksu od Hrvatske očekuje još 2000 MW novih vetroelektrana. Kako taj napredak ostvariti u saglasnosti sa prirodom, na panelu će govoriti i Dalibor Hatić, direktor OIKON-a:

„Konferencija „Dani dobrog vetra“ biće prilika da ukažemo na važnost proizvodnje energije iz vetra i njenu povezanost s ciljevima održivog razvoja UN-a, kao i važnu ulogu koju ima u Zelenom planu EU. Stoga je nužno razgovarati o temi zaštite životne sredine i daljem razvoju vetroelektrana te otkloniti postojeće sumnje o neprihvatljivosti realizacije ovih energetskih potencijala u Hrvatskoj i šire.“

Pametno planiranje prostora za izgradnju vetroelektrana, na način da se odabirom lokacije, dizajnom i tehničkim rešenjima poštuju visoki standardi zaštite životne sredine je ključno. Svi akteri procesa planiranja i realizacije imaju važnu ulogu i veliku odgovornost. Kako podržati nužan razvoj vetroelektrana uz primenu najboljih mera zaštite sredine tema je o kojoj i te kako razmišljaju i investitori.

„Odgovorne kompanije ulažu značajno vreme i resurse kako bi minimalizirale uticaj bilo kog projekta OIE na okolinu. Gotovo uvek takav pristup rezultira činjenicom da se za zaštitu okoline učini i mnogo više nego što se to traži kroz zakonske obveze i postupke procene uticaja na životnu sredinu. Drugim rečima, svi učesnici na tržištu OIE su partneri u stvaranju obnovljive budućnosti Hrvatske, generacijske vrednosti na koju ćemo svi biti ponosni“, poručuje Ivan Strunje, Business Development Manager u NEOEN-u, takođe učesnik panela.

Razvoj OIE je strateško pitanje koje predstavlja temelj energetske sigurnosti i nezavisnosti. Osnovni je uslov spremnosti za odgovor na bilo koju buduću energetsku krizu. U isto vreme, jasna je potreba očuvanja i poboljšanja stanja ekosistema i bioraznolikosti kao prirodnog mehanizma zaštite. EU ističe da su oba ova cilja jednako važna. To mišljenje deli i Mirna Mazija, direktorka Supernatural-a i moderator ovog panela:

„Rešavanje izazova postizanja energetske sigurnosti, održivog korišćenja energije i usklađenosti s visokim standardima očuvanja sredine u središtu su svakog odgovornog člana modernog društva. Informisano i odgovorno planiranje korišćenja vetra kao izvora energije jedan je od ključnih mehanizama ostvarenja zajedničkog cilja na tom putu.“

Mnogo je toga što možemo i moramo učiniti kako bismo osigurali brži razvoj OIE. Za realizaciju su potrebni razumevanje, usaglašavanje i međusobna podrška svih učesnika u procesu. „Dani dobrog vetra“ ih okupljaju oko tema koje su važne ne samo za energiju vetra nego i OIE u celini i savremenu hrvatsku energetiku. Zato svi dolaze na ovu konferenciju koja je postala mesto gde vetar stvara sinergiju.

Izvor: OIE Hrvatska

Evropska unija – Objavljen plan za okončanje energetske zavisnosti od Rusije

19.05.2022

heating-grejanje-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija je objavila plan za okončanje zavisnosti Evrope od ruskih fosilnih goriva do 2027. godine i brži prelazak na zelenu energiju vredan više od 210 milijardi evra.

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je Evropsku uniju da preispita energetsku politiku, naročito zbog toga što je ova zemlja glavni evropski snabdevač gasom i naftom. U zemlje EU isporučuju 40 odsto zaliha gasa i 27 odsto nafte.

Kako bi prevazišli situaciju, Brisel predlaže bržu tranziciju na obnovljive izvore energije, veću uštedu energije i uvoz gasa koji nije iz Rusije.

Kako se dalje navodi, stručnjaci predviđaju da će do 2027. godine biti potrebna ulaganja od dodatnih 210 milijardi evra i 300 milijardi do 2030. Narvno sve to ide uz investicije koje su potrebne da se ispune klimatski ciljevi.

“Podižemo naše ambicije da što pre obezbedimo nezavisnost od ruskih fosilnih goriva“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Jedan deo sredstava, 86 milijardi evra biće uloženo u obnovljive izvore energije, dok će 56 milijardi evra biti uloženo za uštedu energije, a 29 milijardi za razvoj elektromreže.

Pročitajte još:

Iz Evropske komisije poručuju da će u infrastrukturu za fosilna goriva uložiti 10 milijardi evra za projekte za gas i oko dve milijarde za naftu.

Kako prenose svetski mediji, EK ističe da potrošnju energije do 2030. godine treba smanjiti za 13 odsto, umesto predloženih devet odsto. Kao i da do 2030. čak 45 odsto energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora, umesto planiranih 40 odsto.

U planu je i izrada platforme koja će zemljama članicama omogućiti da na svestkom tržištu zajedno nabavljaju energiju.

Milica Radičević

Razbijamo mitove o električnim automobilima

19.05.2022

Dok nervozno proveravam kazaljku u mom Daevuu u nadi da me još koji kilometar deli od posete benzinskoj stanici, ideja da vozim električni automobil čini mi se daleko poput pomisli da sa unučetom šetam po parku i jedemo sladoled.

Ipak, kako ovih dana točenje goriva za dve hiljadarke u proseku traje tri sekunde, tako skromna zapremina u rezervoaru mnoge je naterala da potraže alternative benzincima i dizelašima poput javnog prevoza, bicikala i pešačenja, dok oni najsrećniji neće morati da odustanu od četvorotočkaša jer na automobilskoj sceni u velikom stilu nastupaju električni automobili.

Osim što nas čine imunim na nestalne cene goriva, električni automobili ne ispuštaju štetne gasove i tako čuvaju životnu sredinu, pa je u najmanju ruku poražavajuća činjenica da još uvek ima onih koji su nepoverljivi prema ovoj novoj generaciji vozila.

Brojne dezinformacije koje plasiraju bilo ljubitelji konvencionalnih vozila ili pak autokompanije koje žele da još koju deceniju neometano štancaju benzince i dizelaše, mogu ozbiljno da ugroze prodaju vozila na baterije, a time i našu borbu protiv globalne klimatske krize.

Zato je važno da ih razbijemo. I to što pre.

Mit #1 – Indirektne emisije električnih automobila prevazilaze emisije konvencionalnih automobila

Ovu neosnovanu tvrdnju čula sam najviše puta i, bez zadiranja u namere onih koji je vrte kao mantru, ono što zaista treba da nas zanima jesu gole činjenice.

Istraživači sa Univerziteta Jejl uporedili su indirektne emisije električnih automobila sa indirektnim emisijama vozila na fosilna goriva, a studija koju su objavili u Nature Communications ukazije na to da električni automobili imaju drastično manje indirektne emisije u odnosu na konvencionalna vozila, čak i kada se celokupan proces proizvodnje, transporta i napajanja baterija uzme u obzir.

Brojne studije nastoje da otkriju da li su električni automobili podjednako štetni, ili čak štetniji po životnu sredinu od benzinaca i dizelaša. Britanski sajt Carbon Brief uporedio je uticaj 150.000 km duge vožnje konvencionalnog vozila sa vožnjom električnog Nissan Leaf-a, a rezultati govore da EV zagađuju vazduh dvostruko manje od klasičnih automobila.

Mit #2 – Baterije su nerešiv problem

Zabrinutost je opravdana – iskopavanje litijuma za proizvodnju baterija električnih automobila donosi ozbiljne ekološke i društvene probleme, a i same litijum-jonske baterije po isteku svog životnog veka predstavljaju opasan, teško reciklabilan otpad.

Ipak, ne treba da zaboravimo da su se na tržištu već pojavile natrijum-jonske baterije kao jeftina i ekološka alternativa za litijum, ali ni činjenicu da su zaživeli projekti koji će litijum eksploatisati na održiv način poput izdvajanja iz geotermalnih voda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Marais)

Govoreći o samim baterijama, njihova reciklaža danas je daleko efikasnija nego ranije o čemu svedoči i lider u svetu električnih automobila, kompanija Tesla, koja uspešno reciklira 70 odsto materijala iz baterija.

Drugi gigantski proizvođači kao što su Reno, Nisan i Folksvagen takođe recikliraju svoje baterije.

Mit #3 – Električni automobili ne rešavaju aerozagađenje jer koriste struju dobijenu iz fosilnih goriva

Moja prva pomisao kada sam se susrela sa električnim automobilima bila je „Licemeri! EV možda ne emituju štetne gasove, ali struja koju koriste dobijena je sagorevanjem fosilnih goriva. Prema tome – prečka!“

Na sreću, stvari nisu tako crno-bele kako se meni učinilo, te ću se još jednom osvrnuti na istraživanja koja potvrđuju da EV emituju manje štetnih gasova sve i da koriste struju iz neobnovljivih izvora.

A kako obnovljivi izvori energije u svetu hvataju zamah paralelno sa električnim automobilima, uskoro će se EV baterije napajati isključivo zelenim kilovatima i na taj način se električni četvorotočkaši osloboditi i poslednjeg grama CO2.

Milena Maglovski

Schneider Electric sarađuje sa domaćom firmom INEL više od 20 godina

19.05.2022

Schneider Electric u ovoj godini proslavlja jubilarnih 20 godina na ovim prostorima. Za to vreme kompanija je razgranala mrežu domaćih partnera i namerava da je i dalje širi. To je jedan od važnih ciljeva Schneider Electric-a u Srbiji.

Ko su bili prvi partneri kompanije Schneider Electric u Srbiji, i kako je dolazilo do saradnje i unapređenja poslovanja bićete u prilici da čitate u seriji tekstova koji će biti objavljeni na Energetskom portalu.

Jedan od najstarijih partnera je domaća firma INEL. Na početku razgovora generalni direktor INEL-a Slobodan Milanov upoznao nas je sa počecima saradnje sa kompanijom Schneider Electric.

“Bila je to godina 1991. U toj godini sam odlučio da pokrenem sopstveni biznis. Pošto sam elektroinženjer, sa poslovnim iskustvom u spoljnoj trgovini, silno razočaran načinima rada u gigantima socijalističke privrede, uspeo sam da ubedim tri francuske kompanije da radim kao njihov agent. Kako? Teško. Ali našao sam način, našao sam i tržište. Zbog teških sankcija mnoga preduzeća koja su se bavila građevinarstvom i izvođenjem elektroradova nisu bila u mogućnosti da nabavljaju potrebnu opremu na zapadnom tržištu, naročito je bilo kompleksno proizvesti razvodne ormane prema zahtevima projekta. Njihovi projektni biroi bili su uglavnom u Srbiji. Poslovni model koji sam primenio bio je, kao i svi uspešni modeli, jednostavan. Odlučio sam se da se fokusiram na jedno rešenje – PRISMA razvodni orman Schneider Electric, funkcionalni sistem koji je omogućavao sva rešenja i realizaciju uz malo alata i tek ponešto sitnog materjala koji je bio dobavljiv. Na taj način sam radio nekoliko godina i kada je to postalo moguće, INEL je počeo da uvozi proizvode u Srbiju, transformisali smo se u distributera“, započinje priču Milanov.

Koliko je drugačija saradnja sa ovom kompanijom najbolje se vidi po tome što su uvek otvoreni za nove ideje.

“Ono što najviše cenim kod njih jeste to što su uvek voljni da saslušaju i prihvate ili ne prihvate naše predloge, ali uvek posle konstruktivnih diskusija. Druga velika prednost Schneider Electric je izuzetna logistička podrška. Oni su davno shvatili da je tačan rok isporuke izuzetno važan i da je svaka promena nabolje ili nagore, koja je blagovremeno najavljena, nama dragocena. Ne shvataju svi da je iskrenost i transparentnost garancija dugoročne saradnje,“ naglašava direktor INEL-a.

Pročitajte još:

Takvim pristupom na domaćem tržištu Schneider itekako doprinosi razvoju lokalne privrede.

„Sinergija u poslovanju izuzetno je važna, bez obzira da li je između horizontalnih ili vertikalnih partnera i insistiranje na sinergiji je definitivno jedan od najvećih doprinosa Schneider Electric srpskoj privredi“, smatra Milanov.

„Mnogo sam naučio o elektrotehnici čitajući kataloge, i mnogo o poslovanju sarađujući sa predstavnicima te kompanije. Naročito u prvim godinama partnerstva. Naravno, svi koji su se zaposlili u INEL-u prolazili su kroz formalne i neformalne obuke koje nam je Schneider Electric obezbedio“, objašnja Milanov.

Partnerski odnos sa klijentima i to na svim nivoima, sa distributerima, sa ritejlerima, sa instalaterima, OEM, krajnjim korisnicima je vrlo kompleksan.

Kako biti partner sa, na primer, dva instaletera koji su konkurenti na istom projektu?

Direktor Milanov odgovara ”Tako što će i sa jednim i sa drugim partnerom sarađivati na isti način ili na način kako partner to traži, pomažući im da pronađu i ponude optimalna rešenja, a da razlika između njihovih ponuda bude njihova dodata vrednost. Da pomogne oba partnera, ali ne tako što će nekome pomoći više, a nekom manje, već onoliko koliko su se partneri angažovali. Da im ne bude konkurencija i da im pomogne da se za posao izbore.“

Međutim, kaže da je bilo i raznih izazova u zajedničkom poslovanju. „Gomila engleskih reči (targeti, evaluacije, PNL i dr.) koje su osnova poslovanja korporacija, a to Schneider Electric jeste, a samim tim i Schneider Electric Srbija, kao deo te korporacije, bila je novina u korišćenju naših zaposlenih. Želim da im čestitam kako se nose sa tim. Uspevaju da u poslovanje unesu i malo srpskog duha, disharmonije, koja se ogleda u čovečnosti i nepretvaranju svega u brojeve“, dodao je Milanov.

Kada je reč o samim proizvodima Schneider Electric, prema rečima direktora INEL-a, oni se od drugih proizvoda razlikuju iz prostog razloga što ljudi u INEL-u veruju u te proizvode.

“Naravno da Schneider Electric ima jedinstvene proizvode, ali i mnogo sopstvenih patenata i primenjenih naprednih tehnologija i novih koncepata (npr. otvoreni prekidač MASTERPACT ima oko 600 delova, prethodnik SELPACT je imao oko 6000 delova). I drugi brendovi imaju odlične proizvode. Ali, da ponovim, mi verujemo u Schneder Electric proizvode.“

„Mi, INEL, preporučujemo Schneider Electric proizvode već 30 godina i nastavićemo i dalje. Davno smo odabrali i bili odabrani da zajedno sa tom kompanijom gradimo i sadašnjost i budućnost, verujem da ćemo i mi i oni istrajati. Nije dovoljno postati partner, treba i ostati partner i kada ide sjajno i kada ne“, zaključuje Milanov i ističe na samom kraju da ništa ne bi menjali u dosadašnjoj saradnji, već da se sve nastavi kao i do sada.

INEL d.o.o. osnovan 1991. godine, danas je vodeći distributer opreme za razvod električne energije i električne instalacije. Pokrivenost cele teritorije Srbije, raznovrsnost ponude i klijenata čine da je INEL danas jedan od najznačajnijih učesnika u distribuciji, sa stabilnim finansijskim poslovanjem i razvijenom logistikom. Firma sa poslovanjem koje bazira na vrhunskim partnerima, obučenom timu i stalnom prilagođavanju zahtevima, koje postavlja tržište.

Izvor: Schneider Electric

Počela izgradnja prve vetroelektrane ,,Elektroprivrede Srbije’’

19.05.2022

wind-turbine-vetro-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Bastian Pudill)

U Srbiji je započela izgradnja prve vetroelektrane ,,Elektroprivrede Srbije’’ koja će se prostirati na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik. Ona će biti izgrađena na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta ogranaka ,,TE – KO Kostolac’’. Vetroelektrana će imati dvadeset generatora sa ukupnom snagom sedamdeset i tri megavata, a ukupna vrednost projekta iznosiće oko 114 miliona evra.

Izgradnja je započeta uvodnim sastankom sa predstavnicima kompanije Simens Gamesa, koja će u Kostolcu isporučiti i postaviti vetrogeneratore snage 73 megavata.

„Nadam se da ćemo vetropark u Kostolcu pustiti u rad najkasnije za 26 meseci. EPS će sa partnerima uraditi sve da se taj rok skrati koliko god je moguće, ali ne na štetu kvaliteta radova, nego da, na obostrano zadovoljstvo, što pre imamo na mreži vetropark u vlasništu EPS-a. Verujem u ovo što radimo i to je osnova za uspeh projekta’’, izjavio je Miroslav Tomašević, v. d. direktora JP EPS.

Predsednik uprave Simens Gamesa RE, Stjepan Čerkez zahvalio se na ukazanom poverenju i pruženoj prilici da realizuju projekat ,,Elektroprivrede Srbije’’.

„Veoma ozbiljno smo shvatili zadatak i u ekipu smo uključili stručnjake koji su već radili na projektima slične kompleksnosti. Ozbiljno smo shvatili pitanje rokova i krećemo sa realizacijom’’, naveo je Čerkez.

Pročitajte još:

Vetropark će, prema ranijim procenama, proizvoditi oko 115 miliona kilovata-časova električne energije na godišnjem nivou, što će biti dovoljno da se snabdeva oko 30.000 domaćinstava.

Kompanija SGS, čiji su predstavnici prisustvovali uvodom sastanku, zadužena je za kontrolu kvaliteta, a konzorcijumu koji predvodi New Energy Solutions poveren je stručan nadzor nad projektom. Direktor „New Energy Solutions’’, Miloš Colić istakao je dosadašnji uspešan rad na realizaciji projekata gradnje 80 odsto od ukupno 400 megavata vatroparkova u Srbiji.

Uvodnom sastanku prisustvovao je i veliki broj stručnjaka koji su uključeni u realizaciju projekta.

Izvor: Elektroprivreda Srbije

Užice – Produžen rok za prijavu na konkurs za subvencionisanu nabavku ložnih uređaja

19.05.2022

Rok za prijavu zainteresovanih građana na Konkurs za mere smanjenja aerozagađenja iz individualnih izvora na teritoriji Užica, produžen je do 29. maja.

Ukupna raspoloživa sredstva podsticaja Grada i Ministarstva zaštite životne sredine za ovu namenu iznose 45.000.000 dinara. Najveći iznos sredstava 30 miliona dinara opredeljen je za nabavku i ugradnju kotlova na gas, gde je maksimalno učešće Grada i Republike Srbije do 100.000 dinara sa PDV-om po prijavi, odnosno do 50 odsto ukupne vrednosti radova po prijavi sa PDV-om. Za meru nabavke i ugradnje toplotnih pumpi namenjeno je pet miliona dinara a maksimalno učešće Grada i Republike Srbije do 200.000 dinara sa PDV-om po prijavi, odnosno do 50 odsto ukupne vrednosti radova po prijavi sa PDV-om. 10 miliona dinara opredeljeno je za nabavku i ugradnju kotlova ili etažnih peći i peći i šporeta na drvni pelet pri čemu je maksimalno učešće Grada i Republike Srbije je do 100.000 dinara sa PDV-om po prijavi, odnosno do 50 odsto ukupne vrednosti radova po prijavi sa PDV-om (za kotlove i peći na pelet u sistemu grejanja) i 70.000 dinara sa PDV-om za peći i šporete na pelet.

Pročitajte još:

Važno je naglasiti i da se prvi put ove godine dozvoljava učešće na konkursu fizičkim licima, odnosno objektima koji su u postupku legalizacije, s tim što se podrazumeva da su predata sva potrebna dokumenta do izdavanja rešenja o legalnosti odnosno o ozakonjenju objekta, što podrazumeva izveštaj o zatečenom stanju kao i elaborat geodetskih radova za sve mere, osim one koja se odnosi na nabavku kotlova na gas. Takođe, prvi put za sredstva mogu konkurisati sva fizička lica sa teritorije grada, bez obzira na to da li je reč o gradskim ili seoskim mesnim zajednicama. I vlasnici stanova u stambenim zgradama koji nemaju uslove za priključenje na gradski toplovod mogu računati na subvencije ukoliko ispune neophodne uslove.

Sva neophodna dokumentacija i za privredne subjekte i za fizička lica dostupna je u konkursu objavljenom na zvaničnom sajtu Grada, kao i na portinirnici Gradske uprave i u zgradi Gradske opštine Sevojno.

Neophodne informacije građani mogu dobiti dobiti svakog radnog dana na telefon 031 592 421.

Prijave se predaju lično u pisarnici Gradske uprave za urbanizam, kancelarija br. 9 ili preporučeno poštom na adresu Grad Užice, Gradska Uprava za Urbanizam, Odeljenje za zaštitu životne sredine Dimitrija Tucovića 52, Užice.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Grad Užice

Veliki rast prodaje električnih vozila u svetu

19.05.2022

ev-električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Globalna prodaja putničkih električnih vozila (EV) porasla je u 2021. za 103 odsto, na gotovo 6,6 miliona, pokazuje izveštaj koji je objavio BlumbergNEF (BloombergNEF, BNEF).

Podaci su objavljeni 18. maja, kada se održava sastanak na ministarskom nivou članica Saveta za prelazak na vozila sa nultom emisijom (ZEV) u Lajpcigu.

Savet za prelazak na ZEV je međunarodni forum. Okuplja vlade zemalja koje predstavljaju više od polovine svetskog tržišta automobila, a sa ciljem ubrzavanja globalne tranzicije na vozila sa nultom emisijom.

U izveštaju se navodi da zemlje Saveta zajedno učestvuju u ukupnoj prodaji EV sa 50 odsto.

Oko 70 odsto prodatih EV su bila vozila koja rade samo na bateriju (sa čistom baterijom odnosno sa nultom emisijom), oko 30 odsto plug-in hibrdi a manje od jedan odsto vozila na gorivne ćelije.

Na globalnom nivou, EV su u prodaji putničkih vozila u četvrtom kvartalu 2021. imala udeo od 13 odsto ili devet odsto ako se isključe plug-in hibridi.

BNEF navodi da su neke zemlje, ako se računaju i plug-in hibridi, u četvrtom kvartalu 2021. zabeležile veoma veliki udeo EV u prodaji automobila. Tako je u Norveškoj udeo EV u prodaji bio 97 odsto, Švedskoj 60 odsto, Holandiji 51 odsto, Danskoj 49 odsto, što ukazuje na masovnu tražnju.

Pročitajte još:

Međutim, druge zemlje su još u fazi pokretanja svojih tržišta električnih automobila.

Ukazuje se i na stalni rast infrastrukture za punjenje električnih vozila. U 2021. zemlje članice Foruma u proseku su uvećale broj javnih konektora za punjenje za 20-30 odsto a neke, posebno Indija i Italija, imale su i znatno veći rast.

U izveštaju BNEF navodi se i da je udeo EV u prodaji kod nekoliko proizvođača automobila sa sedištem ili velikim operacijama u zemljama Foruma premašio 10 odsto – BMW, Mercedes, Grupa Folksvagen.

Tesla je vodeći proizvođač električnih vozila od 2018.

Navodi se i da je prodaja kamiona sa nultom emisijom još veoma mala, ali da su tri vodeća proizvodača nedavno predstavila planove za proizvodnju teretnih vozila bez štetne emisije.

Dajmler, Volvo i Traton su između 2019. i 2021. prodali oko 450.000 EV kamiona u zemljama Foruma i pokrivaju oko 30 odsto tržišta.

U izveštaju se navodi i da je svetska tražnja nafte u drumskom prevozu dostigla 43,7 miliona barela na dan u 2021. a da je zahvaljujući EV ta tražnja manja za oko 1,5 miliona barela ili 3,3 odsto ukupne tražnje.

Izvor: EURACTIV.rs

Da li ćemo meandre Zapadne Morave gledati sa Kablara iz staklenog vidikovca

18.05.2022

Meandri_Zapadne_Morave,_Pogled_sa_Ovčara_01 — Foto: Wikipedia/Damir Simović

Na vrhu Kablara planirana je gradnja staklenog vidikovca po uzoru na slične svetske turističke atrakcije. Tome se protive pojedina ekološka udruženja i građani, a pokrenuta je i peticija protiv izgradnje. Još nije poznat idejni projekat niti kada bi radovi mogli da počnu.

Predeo kroz koji meandrira Zapadna Morava jedan je od najslikanijih u Srbiji – i to sa 885 metara visokog Kablara koji nedeljno poseti više od tri hiljade ljudi. Baš tu je planiran stakleni vidikovac.

Ugovor o gradnji vidikovca vrednog 80.000.000 dinara potpisali su Grad Čačak i Ministarstvo turizma sredinom marta. Ekološka udruženja odmah su pokrenula peticiju protiv projekta.

,,Čovek ne može da parkira ovom prostoru ovde. Šta god bude uradio biće nakazno, dovedite koga god hoćete arhitektu. Svu energiju i novac, sredstva okrenuti razvoju one infrastrukture koja će zaista poboljšati turističku ponudu ovoga kraja’’, kaže Velimir Mitrović iz neformalnog udruženja građana ,,Sačuvajmo Kablar’’.

Pročitajte još:

Nikola Matović iz ,,WWF Adria’’ smatra da infrastruktura i mehanizacija koja budu korišćene za vreme izgradnje vidikovca mogu da oštete i degradiraju stanište, uključujući biljnu vegetaciju.

Vidikovac je još u fazi idejnog rešenja. Od ideje da uz njega bude i infopult i kafić već se odustalo.

,,Vodimo računa o svim ekološkim standardima. Da napomenem da će vidikovac biti na istom mestu i na kome se sada nalazi platforma. Samo će biti dosta moderniji’’, kaže Vojin Jakovljević, direktor Turističke organizacije Čačka.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da će na zahtev za gradnju vidikovca kada ga dobiju, odgovoriti u skladu sa Uredbama o zaštiti Predela izuzetnih odlika Ovčarsko-kablarska klisura i Zakonom o zaštiti prirode. Ocenjuju ipak da je stakleni vidikovac u tom području ekološki opravdan projekat i da doprinosi njegovoj afirmaciji.

Izvor: RTS

BMW će koristiti farbu od biomase

18.05.2022

Upotreba inovativne tehnologije i svakodnevni rad na pronalasku novih rešenja koja doprinose očuvanju životne sredine i prirodnih resursa postaju važni, kako za pojedince, tako i za društveno odgovorne kompanije.

BMW pokušava da smanji emisiju štetnih materija, naročito onih koji dolaze iz farbe koja ima veliki uticaj na životnu sredinu. Njihov plan je da u budućnosti koriste boje koje su napravljene od obnovljivih materija, poput onih koje su dobijene od biootpada ili otpada iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovaj proizvođač automobila, prvi u svetu, koristi mat boje napravljene od biomase umesto sirove nafte. Osim toga, fabrike u Lajpcigu i Roslinu koriste održivo proizvedenu zaštitu od korozije. Kako navode iz ove kompanije, boje i zaštita od korozije, imaju isti hemijski sastav kao one koje su ranije korišćene, ista svojstva, ali su troškovi ugljenika koji se odnose na njih smanjeni.

Pročitajte još:

Obnovljive sirovine kao što su biootpad ili otpad iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda služe kao polazni materijal za boje. Upotrebom ovih novih tehnologija očekuju da će uštedeti preko 15.000 tona emisije CO2 od sada do 2030. godine.

“Smanjenjem upotrebe fosilnih sirovina, možemo istovremeno sačuvati prirodne resurse i smanjiti emisiju CO2. Da bismo to postigli, sve se više oslanjamo na inovacije održivosti u našoj mreži dobavljača”, poručuju iz BMW-a.

Održiv proizvodni proces smanjuje emisiju ugljen-dioksida iz proizvodnje boja za više od 40 odsto.

Milica Radičević

Ko se još boji energetske krize?

18.05.2022

solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Cene fosilnih goriva još uvek ne miruju na svetskom tržištu, pa su i kilovati dobijeni od istih papreno skupi. Jasno je da su nam za stabilnu budućnost potrebni obnovljivi izvori energije (OIE) koji će aktuelnu energetku krizu i prekomerno zagađenje vazduha učiniti stvarima iz prošlosti. Dodatno, OIE donose mladim ljudima mogućnost da budu deo privredne grane koja se konstantno razvija, da neprestano usvajaju nove tehnologije i nađu siguran, dobro plaćen posao.

Stoga je naš sagovorik mladi inženjer Nikola Grubor koji je svoje zaposlenje i grupu istomišljenika našao u kompaniji CEEFOR.

Kompanija CEEFOR već duže od deset godina projektuje solarne elektrane i pomaže svojim klijentima da smanje potrošnju električne energije, a Grubor i njegov tim zaslužni su za neke od najvećih solarnih elektrana na našim prostorima. Razgovarali smo sa mladim inženjerom o njegovom putu u svet zelenih kilovata i sve većem interesovanju mladih da uđu u ovu privrednu granu. Osvrnuli smo se i na energetsku krizu, a Grubor je govorio o razlozima zbog kojih se industrija sve više okreće solarnoj energiji, kao i o nedavno usvojenom Zakonu o korišćenju OIE koji može da donese energetsku stabilnost i finansijsku korist građanima Srbije.

EP: Svedoci smo porasta cene konvencionalnih energenata, time i električne energije širom sveta. Da li građani Srbije uz pomoć obnovljivih izvora energije mogu da preduprede energetsku krizu?

Nikola Grubor: Veliki rast cene električne energije, koji je prouzrokovan povećanom potražnjom za energijom nakon otvaranja velikih ekonomija, zatim smanjenom proizvodnjom iz vetroparkova po severu Evrope, kao i problemima sa ruskim gasom, predstavlja veliki udar na našu industriju. Iako građanstvo nije osetilo uticaje energetske krize, pošto je cena električne energije promenjena samo industriji, pitanje je koliko je sadašnje stanje održivo. Nakon velikih havarija u TENT-u i nemogućnosti države da obezbedi energiju za sopstvene potrebe, svaki dodatni instalisani kapacitet iz obnovljivih izvora predstavlja olakšicu, kako državi koja će uvoziti manje energije, tako i potrošačima koji će značajno smanjiti račune električne energije u momentima kada su cene na tržištu na istorijskom maksimumu. Napomenuo bih da energetskoj tranziciji treba pristupiti odgovorno i ne žuriti u momentalna gašenja konvencionalih elektrana, pošto bi posledice neodgovorne integracije obnovljivih izvora u sistem mogle biti nesagledive.

U fokusu:

EP: Prošlu godinu obeležilo je usvajanje brojnih zakona iz oblasti rudarstva i energetike, od kojih se jedan odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije. Možete li da nam kažete koje su sve novine uvedene ovim Zakonom i šta one donose građanima Srbije?

Nikola Grubor: Dugo očekivani zakon koji je donesen krajem marta prošle godine je uveo niz novina koje predstavljaju osnov za velike investicije u razvoju solarnih elektrana i vetroparkova, čime bi se povećao udeo obnovljivih izvora energije u našem sistemu, uz smanjenje emisije štetnih gasova. Uz mogućnost dobijanja takozvanih tržišnih premija putem aukcija (one predstavljaju dodatak na tržišnu cenu električne energije koja se isporuči na tržište), zakon оmogućava građanima i firmama da kroz pojednostavljenu proceduru, koja traje par meseci, steknu status kupca-proizvođača (takozvanog prozjumera, eng. prosumer). Kupac-proizvođač ima pravo da proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju, ali osim toga i bilo kakav višak da isporuči u prenosni ili distributivni sistem.

EP: Koliko je projekata vaša kompanija do sada realizovala? Da li su faktori poput novog Zakona o OIE, poskupljenja struje i potrebe za smanjenjem emisije štetnih gasova doprineli povećanju obima posla?

Nikola Grubor: Iako je povećan obim posla bio očekivan nakon donošenja novog zakona, energetska kriza koja je usledila je sve pogodila. Industrija, koja neće moći da isprati toliki rast cena, je primorana da se okrene rešenjima poput solarnih elektrana. Projekti su, pre poskupljenja, predstavljali investicije koje su se otplaćivale u roku od šest do sedam godina, dok je sada za povrat investicije potrebno četiri do pet godina. Što se tiče projekata kompanije, dosta njih je već realizovano ili se bliži svojoj realizaciji. Veliki broj projekata (koji se mere u veličinama od nekoliko desetina megavata) je u pripremi, što je dobar pokazatelj da su veliki investitori prepoznali ko je istinski lider u oblasti obnovljih izvora.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

EP: Biti deo rastuće grane privrede, poput obnovljivih izvora energije, sigurno nosi brojne izazove. Koliko često se od zaposlenih zahteva da uče i usvajaju nove tehnologije?

Nikola Grubor: Kao što je napomenuto, izazovi su brojni. Proizvođači komponenti solarnih sistema svakodnevno unapređuju svoje proizvode, kako bi sisteme učinili boljim, efikasnijim, kako bi se i oni iskristalisali kao lideri svojih oblasti u svetu. Ako bismo uporedili projekte od pre par godina sa današnjim, iako principijalno slični, možemo uočiti značajne razlike, što je i najbolji pokazatelj koliko je svakodnevno učenje i usvajanje novih tehnologija važno.

EP: Da li možete da izdvojite jedan ili više projekata koji su bili specificni i po čemu? Kako ste rešili izazove na koje ste naišli tokom rada na njemu?

Nikola Grubor: Svaki projekat je specifičan i drugačiji u odnosu na prethodni, bilo da je u pitanju elektrana snage 50 kW ili 10 MW. Svaki korak projekta, počev od prvobitne ideje, rešenja, celokupne korespodencije sa nadležnim institucijama i izvođenja predstavlja svojevrstan izazov koji se lako rešava uz kvalitetan tim ljudi koji kompanija CEEFOR ima.

EP: Koji projekat (ili projekte) biste izdvojili kao najvažniji?

Nikola Grubor: U ovom trenutku bih izdvojio solarnu elektranu u Sremskoj Mitrovici snage 3 MWp* koja će biti izvedena na krovu objekta, kao i elektranu snage 8,4 MWp u Inđiji, koja će predstavljati najveću elektranu izgrađenu u našoj zemlji.

EP: Zbog čega bi mladi inženjeri trebalo da budu zainteresovani da uđu u ovu privrednu granu?

Nikola Grubor: Razloga je više. Već sada postoji manjak inženjera koji bi zadovoljili potrebu za stručnim kadrom iz ove oblasti (napomenuo bih da je samo kompanija u 2021. godini zaposlila pet novih inženjera). Uz razvoj elektromobilnosti i tehnologija skladištenja električne energije potreba za stručnim kadrom će biti još veća. Pored rada sa novim tehnologijama, sama spoznaja da svaki ostvaren projekat predstavlja pozitivan korak u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i očuvanja životne sredine predstavlja samo dodatan motiv svakom pojedincu koji bi bio voljan da se oproba u ovoj privrednoj grani.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Poslovna asocijacija ,,Zeleni navigator Zapadnog Balkana’’ predstavljena u Pokrajinskoj vladi

18.05.2022

environmental-protection-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Poslovna asocijacija ,,Zeleni navigator Zapadnog Balkana’’ osnovana sa ciljem sprovođenja ,,Zelene agende’’, predstavljena je u Pokrajinskoj vladi. Asocijacija je osnovana od strane Razvojnog fonda Vojvodine, Garancijskog fonda AP Vojvodine i Garantnog fonda Republike Srpske.

,,Novembra 2020. godine, zemlje regiona su priznale Evropski zeleni dogovor kao novu strategiju rasta Evropske unije u cilju moderne, klimatski neutralne i konkurentne ekonomije koja efikasno koristi resurse’’, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, istakao je da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih problema sa kojima se suočava planeta, a za čije je rešavanje potrebno kontinuirano delovanje. Zbog toga, iako se svet trenutno suočava sa globalnim potresima izazvanim ratom u Ukrajini, ekonomskom krizom i pandemijom, delovanje sa ciljem rešavanja problema klimatskih promena ne sme da bude prekinuto.

Pročitajte još:

Dalje navodi da očekuje da će inicijativa biti podržana od privrede, privrednika i međunarodnih finansijskih institucija i da je važno povezivanje kako bi podsticale državne administracije sa ciljem usklađivanja politike. Ovo je potrebno kako bi moglo da se utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, digitalizaciju industrijskog sektora, obnovljive izvore energije i na sve ostalo što može da ima uticaj na usporavanje klimatskih promena. Predsednik dodaje da je Razvojni fond Vojvodine u postupku akreditacije kod Zelenog klimatskog fonda, čije se sedište nalazi u Inčonu, u Južnoj Koreji. Kao prva institucija iz Srbije, ostvariće pravo da iz tog fonda koristi sredstva za finansiranje klimatski odgovornih investicija u javnom i privatnom sektoru.

Predstavljanju poslovne asocijacije u Novom Sadu, prisustvovala je i Ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Marija Obradović. Ministarka je navela da je Vlada veoma posvećena Zelenoj agendi, a da ključnu ulogu u njenom sprovođenju imaju lokalne zajednice. Obradović je takođe istakla da je borba za natalitet, više investicija, bolju ekonomiju i snažniju privredu neodrživa ukoliko Zelena agenda ne bude naš prioritet. Štaviše, sve buduće investicije moraju da budu u skladu sa Zelenom agendom i indikatorima održivog razvoja.

Energetski portal

Beograd – Centar „zelenog razvoja” Srbije

18.05.2022

panorama-Beograd — Foto-ilustracija: Pixabay

U Starom dvoru u Beogradu osnovan je „Urban by nature” hab jugoistočne Evrope, koji predstavlja deo „Globalnog programa za pionire prirode u urbanom okruženju”. U projektu učestvuju i organizacije „Pametni gradovi”, Evropski forum urbanog šumarstva, ICLEI (Lokalne samouprave za održivi razvoj), CEUS (Centar za eksperimente i urbane studije), kao i Međunarodne unije za konzervaciju prirode Istočne Evrope i Centralne Azije.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić je izrazio zadovoljstvo zbog prilike da ugosti učesnike ove manifestacije, kao i zbog činjenice da se ovim skupom formira „Urban by nature” hab jugoistočne Evrope.

“Realizacijom projekta „Pametni grad” naš tim je došao na ideju da formiramo hab – savet jugoistočne Evrope, čiji je cilj da objedini gradovi ovog dela Evrope kako bi se vršila stalna razmena ideja i unapređenje prirodom inspirisanih rešenja i kako bi se adaptacija na klimatske promene učinila što uspešnijom. Takođe, zajedničkim radom želimo da povećamo „zelenu infrastrukturu” naših gradova. Od industrijske revolucije do danas, pitanje energije je jedno od ključnih kada je reč o razvoju privrede i ekonomije, kako gradova tako i država. Poslednjih decenija potrošnja i proizvodnja energije, kao i ekologije i zaštite životne sredine, postala su krucijalna daljeg progresa, ali i opstanka ljudi”, rekao je Radojičić, navodi se na sajtu grada.

On je istakao da Beograd, kao najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji, jeste pokretač sprovođenja i realizacije mera u cilju ublažavanja efekata klimatskih promena.

Pročitajte još:

“Želimo da nastavimo da budemo primer drugim gradovima i opštinama. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, razvoj gradskog železničkog saobraćaja, izgradnja metroa, nabavka tramvaja i električnih autobusa, termalna rehabilitacija javnih zgrada, završetak radova na obilaznici oko Beograda, uvođenja sistema javnih bicikala, proširenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 kvadratnih metara zelenih zidova, povećanje šumskih površina za 10 procenata, među koje spada i Linijski park koji će se prostirati u dužini od 4,6 kilometara uz obalu Dunava i Save, predstavljaju značajne projekte koji će dovesti do toga da Beograd postane zeleniji i zdraviji grad za život. Usvojili smo nekoliko strateških dokumenata i strateških planova koji se bave pitanjem zaštite životne sredine. Akcioni plan za „zeleni grad” je jedan od najvažnijih dokumenata, čiji je glavni cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40 odsto do 2030. godine. Ne sumnjamo da naš dalji ekonomski rast mora biti zasnovan na principima održivog razvoja, što podrazumeva da naša ekonomska politika bude uvek usmerena na očuvanje životne sredine kako bismo dali lokalni doprinos u borbi protiv globalnih klimatskih promena i krize. Ponosan sam što se u našem gradu održava ovako značajna manifestacija kao što je 24. Evropski forum urbanog šumarstva, koji će dodatno podići svest ljudi i oživeti razgovore o ovoj važnoj temi”, zaključio je gradonačelnik.

Glavni urbanista Marko Stojčić je rekao da je izuzetno važno da se bavimo životnom sredinom, osvrćući se na niz projekata u toj oblasti, koji se realizuju i koji su od vitalnog značaja za društvo i građane Beograda.

“Svaki korak koji napravimo u svakom od ovih projekata daje pozitivan efekat na životnu sredinu i zdraviji život građana. Jedan od njih je Linijski park koji će povezati delove obala reka, koji su dugo bili neiskorišćeni. Uprkos svim problemima na koje smo nailazili, zbog minimalne komunikacije sa građanima u uslovima pandemije koronavirusa, siguran sam da smo došli do zaista dobrog rešenja za Linijski park. Takođe smo imali brojna ograničenja u širenju zelenog pojasa, posebno kod Beogradske tvrđave gde smo imali problem sa sadnjom stabala koja ne smeju da ugroze vekovno zdanje Kalemegdanske tvrđave, ali već u drugoj celini kod Kule Nebojša to će biti potpuna transformacija tog prostora. Potrudili smo se da putem projekta uvedemo znatno više zelenih površina i da tako podignemo kvotu kako bi ona bila aktivna duže i kako ne bi bila ugrožena poplavama Dunava s te strane. Od celine tri do deset imaćemo potpuno urbanu transformaciju”, istakao je Stojčić.

On je najavio da će sledeće nedelje verovatno biti raspisana nabavka za projektovanje i izvođenje, a do kraja godine počeće se sa još najmanje dvema celinama.

“Jedna od jednako važnih stvari jeste i to što smo u saradnji sa civilnim sektorom uspeli da pošumimo špic Ade Huje. Ona je priznata kao javna zelena površina”, rekao je Stojčić.

Koordinator „Pametnih gradova” i predstavnik Grada Hamburga, Martin Krekeler, istakao je važnost postojanja globalnih habova rekavši da bi svi zaključci morali da se primenjuju globalno kako bi se osetio boljitak po svim pitanjima o kojima se razgovara.

“Da bismo to postigli, moramo da primenimo rešenja bazirana na prirodi i očuvanju prirode na lokalne okolnosti ili lokalni biodiverzitet. Moramo da „uđemo” u svakodnevni život ljudi koji ove žive, da osetimo njihovu neposrednu okolinu, te konačno da iskoristimo njihovo životno iskustvo i implementiramo ga u naše projekte. Da bismo uspeli da kreiramo kvalitetna rešenja bazirana na prirodi, moramo se uhvatiti ukoštac sa lokalnim izazovima na svakodnevnoj bazi”, rekao je Krekeler.

Klajv Dejvis iz Evropskog foruma urbanog šumarstva je podsetio na veliku važnost „odraslih” stabala i istakao da su velika, „stara” i razgranata stabla, najveći deo rešenja mnogih problema vezanih za ekologiju i klimatske promene.

“Postoje brojni primeri o tome da velika i kvalitetna stabla obavljaju najveći deo posla u ublažavanju efekata klimatskih promena. Na primeru američkog grada Finiksa, koji se nalazi u Arizoni, jednoj od saveznih država sa najtoplijom klimom, vidi se da je u pojedinim delovima grada, u kojima žive najsiromašniji stanovnici, prosečna temperatura smanjena za čak 18 stepeni u odnosu na period u kojem drveća nije bilo”, rekao je Dejvis.

Energetski portal

Mihajlović: Neophodno povećanje cena električne energije

18.05.2022

novac_pare — Foto: Money exchange photo created by freepik - www.freepik.com

Povećanje cene električne energije je neophodno kako bi „Elektroprivreda Srbije“ dobila neophodnu podršku u momentima krize, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović neposredno pre konferencije „Obnovljiva energija, potencijali Srbije – mogućnosti za Izrael“.

Ona je, odgovarajući na pitanje kada će i za koliko procenata poskupeti struja, rekla da cenu električne energije određuje Agencija za energetiku, ali da je stav Ministarstva rudarstva i energetike da je povećanje cene neophodno.

Ministarka je napomenula da je zadatak Ministarstva da stvori uslove i podršku „Elektroprivredi Srbije“ i drugim preduzećima u ovom sektoru da mogu normalno da funkcionišu i proizvode dovoljne količine energije.

Pročitajte još:

“Ministarstvo je pripremilo uredbu o energetski ugroženom kupcu i ona će se odnositi na veći broj domaćinstava jer su promenjeni kriterijumi, ali i na toplotnu energiju. Takav status steći će približno 200.000 domaćinstava”, poručila je Mihajlović.

Prema njenim rečima, ne računajući velike hidroelektrane, Srbija u svom energetskom miksu ima samo 3,5 odsto obnovljivih izvora energije, odnosno solarnih i vetroelektrana, a potencijal je znatno veći i treba ga iskoristiti.

Energetski portal

Konkurs „Ekoopština“ – najbolji otpad je onaj koji ne proizvedemo

17.05.2022

U okviru prvog izdanja konkursa o održivim gradovima „Ekoopština“, Ambasada Francuske u Srbiji, uz podršku Instituta Veolia i kompanije Veolia, 17. maja 2022. godine organizovala je seminar pod nazivom „Održivo upravljanje otpadom: od informacije do infrastrukture“.

Seminar je otvorila i moderirala dr. Marina Nenković-Riznić, viši naučni saradnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije. Prisutnima se prvi obratio ambasador Republike Francuske u Srbiji, NJ.E. Pjer Košar, koji je istakao važnost saradnje naših država. Podsetio je da je cilj konkursa stvaranje platforme za razgovore i razmenu iskustava između lokalnih vlasti, kompanija i institucija u oblasti borbe protiv klimatskih promena.

„Projekat „Ekoopština“ je osmišljen sa željom da se gradovima i opštinama pruži podrška kako bi u potpunosti odigrali svoju ulogu u ekološkoj tranziciji“, poručio je ambasador Košar.

Ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine, Sandra Dokić, pomoćnica ministra, skupu je predstavila program selektivnog sakupljanja otpada „Uvođenje odvajanja kućnog otpada u Srbiji“ koji je pripremljen u saradnji sa EU i Švedskom. Ovaj program je vid podrške našoj zemlji u sprovođenju „Programa upravljanja otpadom“, a zvanično će biti predstavljen 30. maja u Sremskoj Mitrovici tokom otvaranja Zelene nedelje. Dokić je u svom izlaganju istakla da se u regionima Duboko, Pirot, Srem-Mačva i Pančevo, koji obuhvataju 17 opština koje će učestvovati u projektu, godišnje prikupi 215 hiljada tona otpada, dok iskustva i dobre prakse pokazuju da bi se od ovoga 70 hiljada tona moglo reciklirati i preusmeriti sa deponija.

„Tokom 2020. godine proizvedeno je 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega je 79,45 odsto odloženo na deponije“, rekla je Dokić.

„Stopa reciklaže u Srbiji iznosi svega 15,45 odsto od čega manje od dva odsto čini kućni otpad, dok je u EU, tokom istog perioda, reciklirano 48 odsto komunalnog otpada“, istakla je.

Pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine dalje je objasnila da će povećanje stope reciklaže smanjiti količinu otpada na deponijama, umanjiti zagađenje, doprineti manjem korišćenju sirovina kao i povećanju radnih mesta. Takođe, ona je istakla da su građani svesni problema i svakodnevno osećaju posledice zagađenja, te su spremni da učestvuju u projektu ukoliko sistem bude održiv, što znači da očekuju da bude postavljen dovoljan broj kanti i kontejnera, i da se otpad redovno prikuplja i odvozi. Stav građana je da sistem treba da bude pravičan odnosno da kažnjava one koji ne poštuju nove mere, ali da građane i privredu koji poštuju mere treba nagraditi i motivisati subvencijama. Dokić je rekla da „Odvajamo – projekat odvajanja kućnog otpada“ ima za ekološki cilj da 32 hiljade tona otpada bude reciklirano umesto deponovano, kao i cilj modifikacije ponašanja ljudi. Smatra se da će projekat ohrabriti ljude i pomoći im da stvore naviku odvajanja otpada.

Pročitajte još:

Ispred Agencije za upravljanje otpadom grada Pariza, prisutnima se obratila Karolin Kal (Caroline Chal) koja je podsetila da je još 1883. godine donesena prva odluka Ežena Pubele, prefekta Sene, kojom je utvrđena obaveza upotrebe kontejnera sa poklopcima za sakupljanje komunalnog otpada, a da je prvi Zakon o odlaganju u Francuskoj donet 1975. godine.

Nikolaj Siđimov (Nikolay Sidjimov), zamenik ministra za zaštitu životne sredine i vode Bugarske, i ujedno partner bugarskog izdanja projekta „Ekoopština“, objasnio je ciljeve okvirne direktive EU o otpadu kojom je predviđeno da do 2025. godine pripremu za ponovnu upotrebu i reciklažu komunalnog otpada treba povećati na minimum 55 odsto, a zatim za po pet odsto svakih narednih pet godina. Takođe, direktivom Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu zemlje članice do 2024. godine bi trebalo da obezbede uspostavljanje šeme odgovornosti proizvođača za svu ambalažu.

„Najbolji je otpad onaj koji ne proizvedemo“, rekao je Siđimov.

Pjer Ircberger (Pierre Hirtzberger), tehnički direktor Agencije za upravljanje otpadom grada Pariza „Syctom“ objasnio je da se u hijearhijama za tretman otpada prioritet daje aktivnostima prevencije, ponovne upotrebe nakon popravke, reciklaži sirovina i ponovnoj potrebi organskog otpada, proizvodnji energije iz otpada i ekološki prihvatljivom odlaganju. On je istakao da je Evropska komisija 30. marta ove godine objavila novu strategiju koja za cilj ima jačanje eko-dizajna i listu proizvoda na koje se odnosi, zatim novu strategiju za tekstil, reviziju Uredbe o građevinskim proizvodima i uvođenje kaucije za plastične flaše. On je dalje objasnio da će u Francuskoj ove godine sva plastična ambalaža biti obuhvaćena selektivnim sakupljanjem, ali naglasio postojanje strašnog problema bacanja plastičnog otpada u vodene sredine u zemljama u razvoju.

„Procenjuje se da se svakog sata baci 800 tona takvog otpada“, rekao je Ircberger.

Dodao je da smanjenje količine otpada na deponijama direktno utiče na smanjenje GHG, da se recikliranjem izbegavaju značajne količine GHG, kao i proizvodnjom električne i toplotne enegije iz otpada. Da bi došlo do poboljšanja razvrstavanja otpada, koji je osnova reciklaže, potrebno je podići opštu svest populacije, uvesti podsticajni sistem naplate za one koji otpad razvrstavaju, ali i uvesti uputstva i opremu za razvrstavanje otpada kod kuće. Istakao je i važnost informisanja javnosti jednostavnim porukama.

Skupu je zatim Aleksandar Guijon (Alexandre Guyon), viši potpredsednik kompanije za reciklažu i tretman čvrstog otpada „Veolia“ predstavio iskustva kada je reč o upravljanju deponijom.

Podsećamo da je ovo prvi od seminara, koji će biti organizovani u Srbiji od 17. maja do 14. juna, u okviru Konkursa na koji se mogu prijaviti sve opštine i to u četiri kategorije: upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodom, energetska efikasnost zgrada i pametni gradovi.

Cilj Konkursa je stvaranje francusko-srpske platforme za saradnju na izazovima održivog grada kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou kako u Srbiji tako i u Francuskoj. Ovaj konkurs i projekat “Ekoopština” predstavljaju jedinstvenu priliku za sve lokalne samouprave u Srbiji da, uz pomoć primera dobre inostrane prakse, unaprede zaštitu životne sredine i da se zajedničkim snagama bore protiv klimatskih promena. Konkurs “Ekoopština” su pokrenuli Ambasada Francuske u Srbiji, Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, NALED i SKGO.

Milica Marković

Konferencija „Obnovljiva energija, potencijali Srbije – mogućnosti za Izrael“

17.05.2022

OIE Izrael PKS (4)_800x482 — Foto: Privredna komora Srbije

U prostorijama Privredne komore Srbije danas je održana konferencija pod nazivom „Obnovljiva energija, potencijali Srbije – mogućnosti za Izrael“ na kojoj su predstavnici relevantnih institucija okupljenima predočili buduću saradnju Srbije i Izraela na polju obnovljivih izvora energije, diskutovali o zakonskoj regulativi i preprekama za razvoj OIE projekata, te izneli brojne informacije koje interesuju potencijalne investitore.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je da je važno raditi na povećanju proizvodnih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije, jer je to jedna od glavnih mogućnosti da države postanu energetski bezbedne.

Ona je dodala da se za ovu godinu očekuje globalan porast kapaciteta OIE za osam odsto, što svedoči o tome da se ceo svet, uprkos političkoj situaciji i energetskoj krizi, okreće čistim izvorima energije.

„Bez obzira na sve otpore na koje smo nailazili, nastavljamo da sprovodimo naš plan, a to je da do 2040. godine imamo bar 40 odsto proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije“, navela je Mihajlović i poručila da će za dostizanje ovog cilja izraelska iskustva biti dragocena.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da je saradnja izraelskih i srpskih kompanija na polju obnovljivih izvora energije i energetske tranzicije još je jedan korak više na unapređenju ukupnih privrednih veza i investicione saradnje Srbije i Izraela.

Pročitajte još:

„Gotovo svaka kompanija u Srbiji nastoji da na neki način integriše OIE u svoje poslovne planove, to je deo privrednog ambijenta, nije lako, nije jednostavno, ali moderan zakonodavni okvir pruža znatne mogućnosti“, rekao je Čadež i dodao da očekuje nove izraelske investicije u ovom sektoru.

Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan ističe da ekonomski odnosi zaostaju za dobrom bilateranom saradnjom, ali da su aktivnosti ambasada usmerene na povezivanje kompanija i zajedničke poslove i partnerstva. Sektor OIE, po njegovim rečima, ima veliki potencija za saradnju.

„Radimo na većim investicijama i dolasku izraelskih kompanija, jer ovde postoji ogroman potencijal. Jedna kompanija je već ovde i radi“, rekao je Vilan i zahvalio Privrednoj komori Srbije na otvaranju Predstavništva u Jerusalimu uz očekivanje da će to podstaći investicije.

Investiciona klima i zakonodavni okvir u oblasti obnovljive energije u Srbiji

U sklopu današnje konferencije održan je i panel pod nazivom „Investiciona klima i zakonodavni okvir u oblasti obnovljive energije u Srbiji“ koji je moderirala Danijela Isailović, direktorka udruženja OIE Srbija.

Jedan od učesnika panela bio je savetnik generalnog direktora za tehnološki razvoj u Elektromreži Srbije (EMS) Nebojša Petrović koji je, upitan da li na mreži Srbije ima mesta za nove investitore, odgovorio da postoji nekoliko načina kako da se broj obnovljivih izvora energije uveća.

Pre svega, treba poslušati savet evropskog udruženja Wind Europe te podstaći investitore da u blizini svojih postrojenja grade energetska skladišta, jer problem nastao usled velikog broja zahteva za priključenje na mrežu nije karakterističan samo za Srbiju, već i za čitavu Evropu.

Nove reverzibilne hidroelektrane i racionalna potrošnja električne energije dodatni su preduslovi za povećanje udela OIE u energetskom miksu Srbije, poručio je Petrović.

Panelista Marko Lipošćak, potpredsednik za razvoj poslovanja kompanije Enlight Renewable Energy, ocenio je da je Srbija dobro mesto za investicije i osvrnuo se na izazove sa kojima se investitori susreću, a koje je podelio na tehničke, tržišne i regulatorne.

„Tehnički problemi su nešto što uvek prati ulaganja u OIE, ali ih je uz prave ljude i odlučnost relativno lako rešiti. Tržišni elementi su najmanje predvidljivi i to je ono što se mora uzeti u obzir prilikom procene prihoda, dok na regulatorne izazove najviše uticaja ima država“, pojasnio je Lipošćak.

Zoran Ilić, pomoćnik ministra u Ministarsvu rudarstva i energetike, govorio je na pomenutom panelu o implementaciji sporazuma o saradnji između Izraela i Srbije i o tome šta investitori mogu očekivati od ovog sporazuma.

On je istakao da energetski sektor Srbije nije bio u prilici da se razvija dinamikom koja je bila neophodna za veću implementaciju OIE, te da ova oblast predstavlja ogroman prostor za investitore.

“Mi verujemo u naše izraelske partnere da će naći svoje mesto na tržištu Srbije i pomoći nam da premostimo sve ove prepreke i efikasno razvijemo svoju prenosnu mrežu koja je osnov za integraciju OIE, da rešimo pitanje balansiranja i smanjimo gubitke kroz prenosni i distributivni sistem”, rekao je Ilić.

Jelena Čelenković Stojanović iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) je istakla da je dosadašnje iskustvo ove institucije prilikom finansiranja OIE projekata u Srbiji jako dobro i dodala da su sredstvima EBRD-ja podignuti vetroparkovi Kovačica i Čibuk, te osnovano udruženje OIE Srbija.

Učesnica panela Milica Sredanović iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC) napomenula je da IFC podržava OIE projekte sa širokom lepezom usluga, od kredita do savetodavne podrške, i pozvala sve zainteresovane investitore da im se obrate.

Na samom kraju konferencije okupljenima su se predstavile izraelske kompanije, između ostalih i kompanija New Energy Solutions, jedan od članova udruženja OIE Srbija.

Energetski portal

U opštini Stari grad postavljene posude za odlaganje baterija i sijalica

17.05.2022

Posude-reciklaža — Foto: Opština Stari grad

U prostorijama Gradske opštine Stari grad zvanično je otpočelo javno sakupljanje potrošenih baterija i sijalica, čime se Beograd zahvaljujući projektu „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica“, priključuje Kragujevcu u prikupljanju ove vrste otpada.

U našoj zemlji sakupljačka mreža za baterije i sijalice je nerazvijena, nema kontejnera za odlaganje i postrojenja za tretman baterija. Ista situacija je i kada je u pitanju sistem za prikupljanje sijalica, dok tehnologiju za njihovu reciklažu imamo. Zato su nam neophodni projekti, poput ovog, koji sprovodi NALED, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ i partnera iz reciklažne industrije.

Kako je objasnio Radoslav Marjanović, predsednik Gradske opštine Stari grad, cilj akcije je da opština kroz niz projekata i aktivnosti koje sprovodi “da okvir kako građani mogu na jednostavan način da daju svoj doprinos”. On je istakao da su u prethodnom periodu sprovodili slične aktivnosti kada je reč o unapređenju kvaliteta životne sredine.

“Na više od 150 lokacija postavili smo su đubrijere i plan je da ih još postavimo. Radimo i na ozelenjavanju određenih delova Starog grada i samoinicijativno smo se priključili ovom projektu”, kaže Marjanović i dodaje da građani baterije i sijalice mogu da donesu u opštinski Uslužni centar, radnim danom od 8 do 16 časova, i odlože ih u specijalne kante.

Marija Pivnevi, direktorka kompanije “E-reciklaža – Beograd’’, navela je da se u Srbiji baterije ne recikliraju, odnosno da ne postoji tretman ovakve vrste otpada, već se otpadne baterije izvoze u države u kojima takvi tretmani postoje.

“Najveći problem u Srbiji jeste što ne postoji razvijena sakupljačka mreža. ”E-reciklaža – Beograd’’ ima cilj, a to je da se kroz ovaj projekat poveća sakupljačka mreža i da se, gde je moguće, u gradu postave posude za reciklažu”, objašnjava Pivnevi.

Sanela Veljkovski ističe da je GIZ angažovan u više projekata u oblasti zaštite životne sredine. Njihov cilj je da se problem sakupljanja ovog otpada sistemski reši, zbog čega je saradnja od izuzetne važnosti.

Pročitajte još:

“Srbija je na veoma visokom nivou kada je reč o tehnologiji tretmana posebnih tokova otpada, ali nemamo razvijenu infrastrukturu i kanale za sakupljanje. Neophodna nam je saradnja na svim nivoima”, kaže Nikola Egić, direktor Reciklažnog centra “Božić i sinovi”.

Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u, naglasio je važnost unapređenja sistema sakupljanja otpadnih baterija i sijalica u Srbiji.

„U decembru smo u okviru projekta u javnim ustanovama Kragujevca postavili posude za odlaganje baterija i sijalica koje je izazvalo veliki odziv građana, i dalo pozitivne rezultate, pa smo podstaknuti ovim iskustvom odlučili da zajedno sa Opštinom Stari grad nastavimo da kontinuirano radimo na poboljšanju ekološke svesti govoreći o važnosti reciklaže ove vrste otrovnog otpada“, istakao je Krstović, dodajući da do kraja meseca kreće prikupljanje baterija i sijalica na pojedinim fakultetima u okviru Beogradskog Univerziteta.

Izuzev opštine Stari grad, akciji će se pridružiti i 13 fakulteta Beogradskog univerziteta na kojima će biti postavljene kante za otpadne baterije i sijalice: Fakultet za fizičku hemiju, Medicinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Biološki fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Građevinski fakultet, Farmaceutski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fizički fakultet, Filološki fakultet, Elektrotehnički fakultet i Tehnički fakultet u Boru.

Na samim posudama nalazi se spisak baterija koje mogu da se odlažu, to su baterije koje se svakodnevno koriste AA i AAA, baterije mobilnih telefona, satova i laptopova.

Energetski portal

1...293294295...1.532 Page 294 of 1.532

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM