U Starom dvoru u Beogradu osnovan je „Urban by nature” hab jugoistočne Evrope, koji predstavlja deo „Globalnog programa za pionire prirode u urbanom okruženju”. U projektu učestvuju i organizacije „Pametni gradovi”, Evropski forum urbanog šumarstva, ICLEI (Lokalne samouprave za održivi razvoj), CEUS (Centar za eksperimente i urbane studije), kao i Međunarodne unije za konzervaciju prirode Istočne Evrope i Centralne Azije.
Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić je izrazio zadovoljstvo zbog prilike da ugosti učesnike ove manifestacije, kao i zbog činjenice da se ovim skupom formira „Urban by nature” hab jugoistočne Evrope.
“Realizacijom projekta „Pametni grad” naš tim je došao na ideju da formiramo hab – savet jugoistočne Evrope, čiji je cilj da objedini gradovi ovog dela Evrope kako bi se vršila stalna razmena ideja i unapređenje prirodom inspirisanih rešenja i kako bi se adaptacija na klimatske promene učinila što uspešnijom. Takođe, zajedničkim radom želimo da povećamo „zelenu infrastrukturu” naših gradova. Od industrijske revolucije do danas, pitanje energije je jedno od ključnih kada je reč o razvoju privrede i ekonomije, kako gradova tako i država. Poslednjih decenija potrošnja i proizvodnja energije, kao i ekologije i zaštite životne sredine, postala su krucijalna daljeg progresa, ali i opstanka ljudi”, rekao je Radojičić, navodi se na sajtu grada.
On je istakao da Beograd, kao najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji, jeste pokretač sprovođenja i realizacije mera u cilju ublažavanja efekata klimatskih promena.
Pročitajte još:
“Želimo da nastavimo da budemo primer drugim gradovima i opštinama. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, razvoj gradskog železničkog saobraćaja, izgradnja metroa, nabavka tramvaja i električnih autobusa, termalna rehabilitacija javnih zgrada, završetak radova na obilaznici oko Beograda, uvođenja sistema javnih bicikala, proširenje mreže biciklističkih staza, izgradnja 10.000 kvadratnih metara zelenih zidova, povećanje šumskih površina za 10 procenata, među koje spada i Linijski park koji će se prostirati u dužini od 4,6 kilometara uz obalu Dunava i Save, predstavljaju značajne projekte koji će dovesti do toga da Beograd postane zeleniji i zdraviji grad za život. Usvojili smo nekoliko strateških dokumenata i strateških planova koji se bave pitanjem zaštite životne sredine. Akcioni plan za „zeleni grad” je jedan od najvažnijih dokumenata, čiji je glavni cilj poboljšanje kvaliteta vazduha, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za 40 odsto do 2030. godine. Ne sumnjamo da naš dalji ekonomski rast mora biti zasnovan na principima održivog razvoja, što podrazumeva da naša ekonomska politika bude uvek usmerena na očuvanje životne sredine kako bismo dali lokalni doprinos u borbi protiv globalnih klimatskih promena i krize. Ponosan sam što se u našem gradu održava ovako značajna manifestacija kao što je 24. Evropski forum urbanog šumarstva, koji će dodatno podići svest ljudi i oživeti razgovore o ovoj važnoj temi”, zaključio je gradonačelnik.
Glavni urbanista Marko Stojčić je rekao da je izuzetno važno da se bavimo životnom sredinom, osvrćući se na niz projekata u toj oblasti, koji se realizuju i koji su od vitalnog značaja za društvo i građane Beograda.
“Svaki korak koji napravimo u svakom od ovih projekata daje pozitivan efekat na životnu sredinu i zdraviji život građana. Jedan od njih je Linijski park koji će povezati delove obala reka, koji su dugo bili neiskorišćeni. Uprkos svim problemima na koje smo nailazili, zbog minimalne komunikacije sa građanima u uslovima pandemije koronavirusa, siguran sam da smo došli do zaista dobrog rešenja za Linijski park. Takođe smo imali brojna ograničenja u širenju zelenog pojasa, posebno kod Beogradske tvrđave gde smo imali problem sa sadnjom stabala koja ne smeju da ugroze vekovno zdanje Kalemegdanske tvrđave, ali već u drugoj celini kod Kule Nebojša to će biti potpuna transformacija tog prostora. Potrudili smo se da putem projekta uvedemo znatno više zelenih površina i da tako podignemo kvotu kako bi ona bila aktivna duže i kako ne bi bila ugrožena poplavama Dunava s te strane. Od celine tri do deset imaćemo potpuno urbanu transformaciju”, istakao je Stojčić.
On je najavio da će sledeće nedelje verovatno biti raspisana nabavka za projektovanje i izvođenje, a do kraja godine počeće se sa još najmanje dvema celinama.
“Jedna od jednako važnih stvari jeste i to što smo u saradnji sa civilnim sektorom uspeli da pošumimo špic Ade Huje. Ona je priznata kao javna zelena površina”, rekao je Stojčić.
Koordinator „Pametnih gradova” i predstavnik Grada Hamburga, Martin Krekeler, istakao je važnost postojanja globalnih habova rekavši da bi svi zaključci morali da se primenjuju globalno kako bi se osetio boljitak po svim pitanjima o kojima se razgovara.
“Da bismo to postigli, moramo da primenimo rešenja bazirana na prirodi i očuvanju prirode na lokalne okolnosti ili lokalni biodiverzitet. Moramo da „uđemo” u svakodnevni život ljudi koji ove žive, da osetimo njihovu neposrednu okolinu, te konačno da iskoristimo njihovo životno iskustvo i implementiramo ga u naše projekte. Da bismo uspeli da kreiramo kvalitetna rešenja bazirana na prirodi, moramo se uhvatiti ukoštac sa lokalnim izazovima na svakodnevnoj bazi”, rekao je Krekeler.
Klajv Dejvis iz Evropskog foruma urbanog šumarstva je podsetio na veliku važnost „odraslih” stabala i istakao da su velika, „stara” i razgranata stabla, najveći deo rešenja mnogih problema vezanih za ekologiju i klimatske promene.
“Postoje brojni primeri o tome da velika i kvalitetna stabla obavljaju najveći deo posla u ublažavanju efekata klimatskih promena. Na primeru američkog grada Finiksa, koji se nalazi u Arizoni, jednoj od saveznih država sa najtoplijom klimom, vidi se da je u pojedinim delovima grada, u kojima žive najsiromašniji stanovnici, prosečna temperatura smanjena za čak 18 stepeni u odnosu na period u kojem drveća nije bilo”, rekao je Dejvis.
Energetski portal
