Izveštaj Grupe Svetske banke pokazuje kako digitalni alati mogu pomoći gradovima da smanje troškove otpada

Pritisak na sisteme upravljanja otpadom raste širom sveta. Prema podacima iz izveštaja, količina komunalnog otpada mogla bi da poraste za 50 odsto do 2050. godine – sa 2,6 milijardi tona u 2022. na 3,9 milijardi tona godišnje. Istovremeno, troškovi lošeg upravljanja otpadom već se procenjuju na oko 361 milijardu dolara godišnje zbog zdravstvenih i ekoloških posledica.

Primeri iz različitih zemalja pokazuju koliko efekti mogu biti konkretni.

U kambodžanskom gradu Batambangu uvedeni su digitalna naplata, mobilna plaćanja i GPS praćenje vozila za odvoženje otpada. Zahvaljujući tome, obuhvat uslugom povećan je sa oko 40 odsto domaćinstava na čak 75 do 80 odsto.

Seul je otišao još dalje. Glavni grad Južne Koreje koristio je RFID sistem za naplatu odlaganja otpada od hrane, kao i pametne kontejnere zasnovane na IoT tehnologiji. Rezultat je gotovo potpuna reciklaža otpada od hrane – sa svega dva odsto tokom devedesetih godina na približno 98 odsto do 2023. godine. Pilot-projekti pametnih kontejnera istovremeno su smanjili učestalost odvoženja otpada za 66 odsto, a troškove prikupljanja za 83 odsto.

Pročitajte još:

• Više od 1.600 primata ponuđeno na prodaju putem društvenih mreža u Sjedinjenim Američkim Državama
• U Crnoj Gori održana javna rasprava o budućoj mreži ,,Natura 2000” na moru
• Danas se obeležava Međunarodni dan biodiverziteta: Južnoafrička Republika domaćin centralnog događaja

Zanimljive rezultate donela je i optimizacija ruta. U Tunisu, u gradu Sfaksu, analiza kretanja vozila i digitalni sistemi praćenja pomogli su da se potrošnja goriva smanji za više od 50 odsto, dok je vreme prikupljanja otpada skraćeno i do 48 odsto.

U Beninu je grad Kotonu pomoću GPS praćenja unapredio kontrolu ruta kamiona za odvoz otpada. Godišnja količina prikupljenog otpada povećana je sa 430.000 na 470.000 tona, uz smanjenje broja odlazaka na deponiju za oko 500 godišnje.

Među najnaprednijim primerima navodi se Barselona, gde se koriste integrisane digitalne platforme, pametni kontejneri sa RFID tehnologijom i pneumatski sistemi za prikupljanje otpada. Posebno se izdvajaju solarni samopresujući kontejneri, koji su troškove pražnjenja smanjili osam puta u odnosu na klasične kontejnere.

Izveštaj navodi da digitalni alati mogu pomoći gradovima da optimizuju rute prikupljanja otpada, smanje potrošnju goriva, unaprede naplatu usluga, prate rad sistema u realnom vremenu i povećaju učešće građana u reciklaži.

Poseban fokus stavljen je i na razvoj cirkularne ekonomije, kroz bolju sledljivost otpada, kvalitetnije sortiranje materijala i digitalne platforme za trgovinu sekundarnim sirovinama.

Autori zaključuju da digitalna rešenja mogu doneti velike rezultate uz relativno niske troškove, ali da uspeh zavisi od jasnog upravljanja, kvalitetnih podataka, postepene implementacije i saradnje između lokalnih vlasti, kompanija i građana.