Home Blog Page 432

Na Zlatiboru otvoren Regionalni inovacioni smart siti centar

Foto: Opština Čajetina
Foto-ilustracija: Unsplash (Gorana B)

Otvaranjem Regionalnog inovacionog smart siti centra Zlatibor je upisan na inovacionu i digitalnu kartu Srbije i čitave Evrope, čime postaje deo integrisanog sistema sa više od 20 inovacionih startap centara i tehnoloških parkova u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Čačku. U ovaj centar je uloženo 20 miliona dinara.

“Korisnici ovih centara između sebe sarađuju i razmenjuju znanje i iskustva, što će doprineti stvaranju nove vrednosti i razvoju novih ideja koje će podržati razvoj Zlatibora i doneti dobrobit lokalnoj zajednici i ljudima koji ovde žive. Ovaj centar je namenjen meštanima, ali i digitalnim i inovacionim nomadima iz čitavog sveta, koji pored odmora na Zlatiboru, mogu u ovom prostoru i da rade”, rekao je Nenad Popović, ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

Prema njegovim rečima, mladi preduzetnici i inovatori u ovom startap centru imaće na raspolaganju najbolji „co-working“ prostor, najsavremeniju opremu za rad i mentorsku podršku za pokretanje biznisa i komercijalizaciju njihovih ideja na tržištu.

Popović je ukazao na to da mladi više ne moraju da idu u velike gradove poput Beograda, Novog Sada ili Niša da bi pokretali svoje biznise, već sada to mogu da urade u svom mestu, uz podršku najboljih mentora, koji rade u ovom startap centru.

“Sve troškove finansiraće Vlada Srbije i opština Čajetina, jer želimo da se mladi vrate ovde, pokrenu svoj biznis i doprinesu razvoju opštine, regije i cele Srbije. Želimo da motivišemo mlade da ostanu u svom kraju i da tu zasnivaju svoje porodice i grade profesionalne karijere, koje više ne moraju da se naslanjaju na tradicionalne privredne grane, već to mogu da budu poslovi u kreativnoj industriji, poslovi vezani za programiranje, inovacije, pametne gradove i sela, ali i unapređenje usluga u turizmu i poljoprivredi kroz inovacije i digitalizaciju”, naglasio je ministar, navodi se u saopštenju.

Ministar je izrazio uverenje da će ovaj centar na Zlatiboru u budućnosti postati jedan od vodećih centara za razvoj inovacija i digitalnih rešenja u turizmu i poljoprivredi u ovom delu Evrope.

Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović rekao je da osnivanjem pomenutog centra Zlatibor ide u korak sa savremenim evropskim i svetskim turističkim destinacijama.

“Ovakav centar pruža našoj opštini mogućnost da kroz inovacije u turizmu prati savremene svetske trendove. Osnivanjem ovog centra menjamo svest građana naše opštine i usmeravamo ih ka korišćenju novih tehnologija koje će omogućiti da se Čajetina razvija na održivim osnovama”, rekao je Stamatović i dodao da je veoma važna i primena inovacija u poljoprivredi kojom se bavi veliki broj građana ove opštine.

Direktor startap centra Darko Đurović izrazio je zahvalnost Kabinetu ministra Popovića i Vladi Srbije na izdvojenim sredstvima za otvaranje Centra, koji je već dobio prve stanare koji koriste njegove kapacitete za razvoj ideja i biznisa.

On je posebno pomenuo primer mladog bračnog para iz Beograda, Dušana i Ane Vušković, koji su se preselili na Zlatibor i, u okviru Centra, osnovali kompaniju za razvoj inovacija i pametnih rešenja koje podižu nivo kvaliteta seoskog života.

Regionalni inovacioni startap centar na Zlatiboru, pored zajedničkog prostora za rad, koji se prostire na više od 300 kvadratnih metara, raspolaže najsavremenijom tehnološkom opremom, ali sadrži i multifunkcionalnu salu gde mogu da se održavaju predavanja sa većim brojem učesnika, bioskopske projekcije, kao i pozorišne predstave.

Tu je i biblioteka, a Centar raspolaže i smeštajnim kapacitetima koje mogu da koriste “digitalni nomadi” kojima su turistički centri, kao što je Zlatibor, česta i poželjna destinacija.

Energetski portal

Zašto je u Boru malo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Na teritoriji Grada Bora 46 odsto površine obuhvata poljoprivredno zemljište (39.293 hektara), oranice, njive, livade, pašnjaci, voćnjaci i vinogradi. Kao posledica višedecenijskog rudarenja oštećeno je i uništeno blizu 60 odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

Topljenje rude bakra dovelo je do visoke koncentracije sumpor dioksida u vazduhu koje su uništile biljni svet, uzrokovale oštećenja zemljišta i direktno uticale na smanjenje plodnosti zemljišta. Zagađenje nastaje i usled stvaranja divljih deponija i neispravnosti uređaja za prečišćavanje fekalnih voda biodiskova.

Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i ruralnog razvoja za Grad Bor, kao jedan od ciljeva, definiše održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Na teritoriji grada postoje određene površine državnog poljoprivrednog zemljišta koje je zagađeno, odnosno nije pogodno za poljoprivrednu proizvodnju. Takođe postoji i velika površina državnog neobradivog poljoprivrednog zemljišta lošeg kvaliteta koje se ne koristi.

Održivo korišćenje, postiglo bi se stavljanjem u funkciju zemljišta koje se godinama ne koristi, a korišćenjem istog kao šumskog, odnosno sprovođenjem namenskog pošumljavanja, može se iskoristiti u proizvodnji drvne mase, ali i ublažavanja erozije i klimatskih promena.

Nažalost, na hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se ne koristi i vremenom zarasta u korov i trnje.

“Iz tog razloga Grad Bor će kroz više javnih nadmetanja ponuditi u zakup 1.293 hektara poljoprivrednog zemljišta na različitim lokacijama. Unazad nekoliko godina nije bilo mnogo zainteresovanih za zakup, iako je cena jako niska, oko 2.000 dinara po hektaru u zavisnosti od kvaliteta parcele i sve to na godišnjem nivou”, kaže Branislav Jovanović, poljoprivredni inženjer i načelnik odeljenja za poljoprivredu.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Izvor: Agroklub

Ministarstvo odgovorilo SANU: Ne zauzimajte preuranjen stav o projektu “Jadar”

Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Henrique)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo je na dopis Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o projektu “Jadar”. Nijedna odluka još nije doneta i nisu potpisani ugovori sa Rio Tintom, navodi se u odgovoru koji je potpisala ministarka Zorana Mihajlović.

“U ovom trenutku nijedna konačna odluka još nije doneta, nijedan ugovor sa Rio Tintom nije potpisan. Odluke se mogu doneti tek kada se steknu zakonski uslovi za to i sagledaju svi efekti istraživanja nalazišta minerala jadarita u okolini Loznice. Odluke će se doneti i kroz razmenu mišljenja sa stručnom javnošću, tako i kroz iznošenje stavova građana i građanki Republike Srbije, jer to jeste demokratski pristup za koji se zalažemo”, navodi se u saopštenju.

Kako dalje piše, ono što je jedan od prioritetnih zahteva Vlade i Ministarstava i to i kada je energetika i kada je eksploatacija svih mineralnih resursa u pitanju,  upravo je transparentan rad i ispunjavanje najzahtevnijih uslova u oblasti ekologije, odnosno zaštite životne sredine. Svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju zadovoljiti najviše ekološke i tehničke standarde Evropske unije i sveta, kao i pozitivnu zakonsku regulativu Republike Srbije. 

“Ministarstvo rudarstva i energetike je uvek spremno i otvoreno za razmenu svih kritičkih stavova, sugestija i predloga, i uvek ćemo dati podršku da stručna javnost aktivno učestvuje u svim procesima, da se iznose tačne činjenice, a ne poluistine i neistine, jer nam je cilj isti, a to je sveobuhvatna procena ekonomske, ekološke i socijalne opravdanosti i celishodnosti projekta “Jadar”. Upravo u tom cilju, pozvali smo članove SANU da budu članovi svih radnih grupa za izradu strateških dokumenata i propisa, kako bi zajedno doneli najkvalitetniji osnov za dalji razvoj našeg naroda”, stoji u odgovoru.

Ministarka je pozvala da se u ovom trenutku ne zauzimaju preuranjeno stavovi dok se ne završe svi dokumenti na osnovu koje bi se mogao doneti sud i zaključak o ovako ozbiljnim pitanjima. Preduslov za iznošenje mišljenja o  eventualnoj eksploataciji, tehnološkim postupcima prerade, ekonomskoj isplativosti, generalno realizaciji projekta „Jadar“ je, pre svega, sačekati da se steknu svi uslovi i da neophodna dokumentacija bude završena i odobrena. Bez prethodno odobrene Studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu, nema ni odobrenja za izvođenje rudarskih radova!  

“Još jedna važna činjenica je i to da Srbija ne želi da bude samo izvoznik litijuma. Srbija želi da vidi lanac proizvodnje i dodatne vrednosti litijuma. Srbija ne želi da izvozi litijum, već baterije ili čak sama električna vozila”, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, početkom juna članovi Akademijskog odbora “Čovek i životna sredina” pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su dopis ministarski rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, u kome sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta “Jadar”. Svi autori pisma su obrazložili svoje mišljenje o tome koje bi bile negativne posledice Projekta “Jadar”.

Energetski portal

Hrvatska zabranila jednokratne plastične proizvode

Foto-ilustracija: Pixabay (stux)
Foto-ilustracija: Pixabay

Hrvatski sabor usvojio je Zakon o upravljanju otpadom kojim je zabranjena prodaja nekoliko plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, piše Ekovjesnik.

Zabrana se odnosi na jednokratni plastični pribor za jelo (viljuške, noževi, kašike i štapići), slamke, balonske štapiće, štapiće za uši, ali i na proizvode od okso-razgradive plastike i posude za hranu od ekspandiranog polistirena.

Zakon je usvojen 15. jula 2021. godine, mada je zabrana morala da se primeni već 3. jula u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta (EU) 2019/904 o plastici za jednokratnu upotrebu.

Ova Direktiva nastoji da smanji uticaj određenih proizvoda od plastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi i promoviše prelazak na kružnu ekonomiju inovativnim i održivim poslovnim modelima, proizvodima i materijalima.

Prelazni period prilagođavanja država članica EU završio se 3. jula 2021. godine, a do tada su sve države morale da uvedu zakone i druge propise potrebne za usklađivanje sa Direktivom.

Udruženja i građanske inicijative okupljene u nacionalnoj mreži “Zero Waste Croatia”, kao i Platformi za borbu protiv zagađenja plastikom, upozorile su na probijanje rokova za usvajanje ovog zakona, kao i na nedostatak ambicija za smanjenje potrošnje i zabranu najtanje plastične kese kao jednog od najvećih zagađivača.

Takođe, udruženja su ukazala na nedovoljno regulisanu odgovornost proizvođača i na potrebu za uspostavljanjem sistema za ponovnu upotrebu koji imaju veliki potencijal za stvaranje mnogih zelenih radnih mesta.

Izvor: Ekovjesnik

 

Šta je paket “ZelEPS” i kakve pogodnosti donosi

Foto: Festoon Fairy Lights
Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Henry)

Globalna pomama za čistom energijom preslikava se i na srpsko tržište struje. Za samo dve godine tražnja za zelenim kilovatima povećana je 10 puta. Iako se 70 odsto struje proizvodi iz uglja, EPS mora da prati i zahteve tržišta, pa su ponudili i paket “ZelEPS”.

Strane kompanije u poslovnim planovima već sprovode evropski “Zeleni dogovor”, pa sa snabdevačima ugovoraju samo isporuke energije iz obnovljivih izvora. Na tome sve više insistiraju i domaći komercijalni kupci.

U 2020. godini količina prodate električne energije bila je desetostruko veća nego 2019. Na sredini 2021. već smo ugovorili dvostruko veću količinu električne energije nego što smo prodali u celoj 2020. Prednjače kupci iz industrije, ima banaka, ima sve više i uslužnih i prodajnih objekta, ambasada”, kaže direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta u “EPS Snabdevanju” Bratislav Džombić.

A potvrda da se trguje strujom iz obnovljivih izvora je “Garancija porekla”. Taj elektronski ekološki sertifikat izdaje preduzeće “Elektromreža Srbije”.

“”Elektromreža Srbije” je nacionalno telo za izdavanje garancija porekla i telo koje je zakonom predviđeno da vodi registar garancija porekla. Mi smo zaduženi da vodimo taj registar na nacionalnom nivou, zaduženi smo i da povežemo taj registar sa ostalim registrima u Evropi i da na taj način praktično omogućimo i uvoz i izvoz nacionalnih garancija porekla”, objašnjava direktor Direkcije za tržište električne energije “Elektromreža Srbije” Marko Janković.

Naša zemlja, kažu, ima veliki potecijal da izda čak 10 miliona tih “garancija porekla”. U tome prednjači EPS, koji je u taj registar uneo 30 posto struje, koju prozvodi u 15 hidroelektrana i plasira je kroz paket “ZelEPS”. 

“To praktično znači da kupac može biti siguran da je svaki megavat-sat koji utroši proizveden iz obnovljivih izvora električne energije”, kaže Džombić.

U EPS-u kažu da ubrzano pripremaju više proizvodnih projekata obnovljive energije, koji će do kraja decenije doneti novih 250 megavata struje iz vetra i sunca. Na području kostolačkih termoelektrana i kopova, već krajem godine počeće gradnja solarne elektrane, a početkom iduće godine i velikog vetroparka

“Ideja nam je da na postojećim pepelištima, deponijama za odlaganje pepela i šljake termoelektrana, postavljamo solarne elektrane. Takođe ćemo postavljati solarne panele na zatvorenim površinskim kopovima Kolubare i Kostolcu. I ono što je najvažnije, sagledavaćemo mogućnosti postavljanja solarnih panela na krovovima postojećih proizvodnih kapaciteta”, navodi rukovodilac investicionih projekata EPS-a Željko Lazović.

Međunarodna agencija za energetiku ukazuje da je i u godini pandemije snaga novoinstaliranih kapaciteta iz obnovljivih izvora u svetu povećana gotovo za polovinu.

Izvor: RTS

EPBiH otkupljuje zemljište za izgradnju solarnih elektrana

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Pixabay

Javno preduzeće Elektroprivreda Bosne i Hercegovina (EPBiH), u svom opredeljenju da značajno poveća udeo proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora na teritoriji Bosne i Hercegovine, upućuje poziv zainteresovanim stranama za prodaju, zakup ili drugi odgovarajući način korišćenja nekretnina i zemljišta za izgradnju solarnih elektrana.

Poziv zainteresiranim strana otvoren je do 31.12.2021. godine, a na osnovu dobijenih podataka i informacija, EPBiH će izvršiti inicijalnu ocenu o čemu će podnosioci biti obavešteni. U procesu inicijalne ocene, EPBiH može po potrebi uputiti zahtev za pojašnjenje ili dopunu aplikacije.

Za lokacije koje budu ocenjene kao pogodne za izgradnju solarnih elektrana i prihvatljiva za EPBiH, biće upućen zahtev podnosiocu pisma za dostavu detaljnih informacija.

Više o javnom pozivu pogledajte OVDE.

Izvor: EPBiH

Naučnici povezali aerozagađenje i loše akademsko postignuće

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephen Andrews)
Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici su otkrili da aerozagađenje, osim što izaziva maligne bolesti i niz zdravstvenih problema, nepovoljno utiče i na kognitivne sposobnosti kod najmlađih.

Prema istraživanju koje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Kolumbiji, prenatalna izloženost zagađenom vazduhu, naročito u trećem trimestru, u velikoj meri utiče na kasnije akademske veštine, piše Science Daily.

Konkretno, veza je uočena između izloženosti policikličnim aromatičnim ugljovodonicima ( takozvanim PAH jedinjenjima ) i poremećaja samoregulacije i pažnje,  poput ADHD-a.

PAH jedinjenja spadaju u najveće zagađivače vazduha, a u životnu sredinu dospevaju nepotpunim sagorevanjem organskih materija. Glavni izvori ovih jedinjenja su saobraćaj, industrija, spaljivanje otpada, proizvodnja guma, cementare, rafinerije i termoelektrane.

Zaključak ove studije potkrepljuje još jedno istraživanje sprovedeno u Poljskoj između 2001. i 2006. godine. Zdrave trudnice, koje nisu pušači, pražljivo su praćene kako bi se utvrdio stepen izloženosti PAH jedinjenjima.

Razvoj dece praćen je do pete godine, a oni koji su još u majčinom stomaku bili izloženi zagađenom vazduhu imali su smanjenu sposobnost rasuđivanja, poremećaje pažnje i niži stepen inteligencije za oko 3,8 poena od svojih vršnjaka, piše Environmental Health Perspectives.

Milena Maglovski

U Singapuru otvorena najveća plutajuća solarna farma na svetu

Foto: Printscreen/Youtube
Foto: Printscreen/Youtube

Najveća plutajuća farma solarnih panela na svetu nalazi se u Singapuru. Prostire se na površini od 45 fudbalskih igrališta i proizvodi dovoljno električne energije za napajanje pet postrojenja za prečišćavanje vode na ostrvu.

Singapur teži ka tome da do 2025. godine za četiri puta poveća proizvodnju solarne energije, tako je i ova solarna farma jedan od njihovih ambiciznih projekata koji imaju za cilj borbu protiv klimatskih promena.

Kako se prenose svetski mediji ova solarna farma mogla bi da pomogne smanjenju emisije ugljenika za oko 32 kilotona godišnje, što je recimo količina ugljenika koju proizvede 7.000 automobila.

Plutajuća solarna farma sastoji se od 122.000 solarnih panela, a ovako dobijena, čista energija, učiniće Singapur jednom od retkih zemalja na svetu koja ima sistem za prečišćavanje vode koji se u potpunosti napaja održivom energijom.

Kako se dalje navodi, solarni paneli koji plutaju na vodi bi trebalo da traju 25 godina, a kao pomoć u njihovom održavanju će se koristiti dronovi.

Plutajući solarni paneli su postavljeni na objekat koji pluta na vodi. Najbolje ih je postaviti na neiskorišćeni prostor na vodi, kao što su akumulaciona jezera hidroelektrana, brane za prečišćavanje otpadnih voda, rezeorvari za pijaću vodu.

Milica Radičević

Ekološki potencijal Zapadnog Balkana leži u većoj energetskoj efikasnosti zgrada

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Zemlje EU su već usvojile nacionalne definicije zgrada pribiližno nulte potrošnje energije, dok su države Zapadnog Balkana još na početku. Da bi se taj proces ubrzao, nemački Institut za građevinsku fiziku Fraunhofer će uz podršku nemačke razvojne banke KfW zemljama regiona dati smernice i savete kako da naprave nove energetski efikasne zgrade, kao i da adaptiraju stare u skladu sa ekološkim standardima.

Povećanje energetske efikasnosti jedan je od važnih elemenata plana Evropske komisije za ostvarenje cilja smanjenja emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine. Energetska efikasnost je potcenjeni izvor energije koji je daleko od toga da bude iscrpljen, a to posebno važi za Zapadni Balkan, saopštila je inicijativa Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).

Ključnu ulogu u povećanju energetske efikasnosti ima građevinski sektor. Zgrade čine 40 odsto potrošnje energije u EU, a kuće i zgrade u zemljama Zapadnog Balkana su stare i troše u proseku znatno više energije nego u drugim zemljama Evrope, a time povećavaju i emisiju ugljen-dioksida.

Energetska produktivnost u regionu je i dalje niska, što znači da se mere štednje i ulaganja ne sprovode u dovoljnoj meri, saopštio je WBIF.

Zemlje Zapadnog Balkana na svom putu ka članstvu u EU treba da se usklade sa evropskim standardima i pravnim tekovinama, uključujući Direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada, koja od članica zahteva da sve nove zgrade budu takozvane “zgrade približno nulte potrošnje energije”.

Takve zgrade imaju vrlo visoku energetsku efikasnost i troše malo energije koja najvećim delom treba da se proizvodi iz obnovljivih izvora, uključujući izvore na samoj parceli zgrade ili u njenoj blizini.

Koncept zgrada pribilžno nulte potrošnje energije deo je projekta Investiciong okvira za Zapadni Balkan “Regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan” (REEP Plus), čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti javnih objekata, kao što su škole, bolnice ili državne institucije.

Foto-ilustracija: Pixabay

Jedna od komponenti tog projekta je Direktno finansiranje javnih zgrada, kroz koju se razvojna banka KfW posebno fokusirala na visoko efikasne javne zgrade koje predstavljaju nezamenjiv element za postizanje klimatske neutralnosti.

KfW takođe promoviše sisteme za nadgledanje potrošenje energije u javnim zgradama, uz pomoć pametnih uređaja za otkrivanje neefikasnosti i optimizaciju rada zgrade.

Crna Gora, vodeća zemalja regiona u pogledu energetske efikasnosti, planira da izgradi ministarski kompleks u Podgorici koji će imati približno nultu potrošnju energije, a možda će čak proizvoditi više energije nego što će trošiti.

Zgrade tog tipa, takozvane “energetske plus zgrade”, iz obnovljivih izvora proizvode više energije nego što ime je potrebno za grejanje, hlađenje, ventilaciju…

“Ova zgrada-svetionik ima za cilj da demonstrira kako moderna gradnja izgleda u 21. veku. Takođe se očekuje da privuče veliku pažnju ne samo u Crnoj Gori nego i drugih korisnika Zapadnog Balkana”, navedeno je u saopštenju WBIF.

Albanija i Severna Makedonija su takođe počele da razmatraju izgradnju novih zgrada i adaptaciju starih u skladu sa standardima energetske efikasnosti.

KfW planira da u Albaniji izgradi tri potpuno nova studentska doma u Tirani koja bi imala približno nultu potrošnju energije.

U Severnoj Makedoniji su u toku pregovori o izboru studentskih domova koji će biti renovirani tako da smanje potrošnju energije.

“Smatra se da će to motivisati druge vlasnike da renoviraju svoje kuće kako bi se smanjila potrošnja energije u celom regionu. Uostalom najveći izazov, ali i najveći potencijal, i dalje leži u postojećim građevinama”, navodi se u saopštenju.

WBIF predstavlja zajedničku inicijativu EU, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana, koja je pokrenuta u decembru 2009. godine s ciljem obezbeđivanja finansijske i tehničke pomoći za strateške investicije.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Elektrifikacija znači dekarbonizacija

Foto: Promo
Foto: Promo

Elektrifikacija transportnog sektora, kako javnog tako i privatnog prevoza, predstavlja okosnicu razvoja pametnih gradova u kojima će, zahvaljujući novoj održivoj mobilnosti, emisija štenih gasova biti drastično smanjena ili, što je poželjnije, potpuno eliminisana, a energiju za sve procese i aktivnosti obezbediće novi energetski miks u kom obnovljivi izvori imaju značajan udeo. Kad uzmemo u obzir da su za „lavovski“ deo ukupne emisije ugljen dioksida odgovorni gradovi, koji pak pokrivaju tek tri odsto ukupne Zemljine površine, postaje jasno zašto se ključna promena mora odigrati upravo u najvećim urbanim sredinama širom sveta.

Inovativna rešenja već su uveliko primenjena u najrazvijenijim evropskim gradovima. Neprestano se usvajaju poboljšanja postojećih rešenja koja omogućavaju lakši i potpuni prelazak na električna vozila i obnovljive izvore energije, ta dva važna segmenta koja mogu najviše doprineti ublažavanju posledica klimatskih promena.

Za početak, svako električno vozilo koje na našim putevima i ulicama zameni vozilo sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem smanjiće koncentraciju izduvnih gasova koji nastaju u procesu sagorevanja fosilnih goriva tokom same vožnje. Očekuje se da se broj električnih vozila poveća, a do polovine 2021. godine u našoj zemlji bilo je registrovano ukupno oko 400 električnih vozila i oko 4.000 hibridnih vozila.

Veći broj električnih vozila zahteva i brži razvoj infrastrukture za punjenje. Broj elektropunjača raste iz meseca u mesec a među renomiranim proizvođačima čiji se elektropunjači ugrađuju i u našoj zemlji nalazi se i Enel X, deo Enel Grupe. Oni su predvodnici energetske transformacije širom sveta, a izdvajaju se po tome što od kompleksnih tehnologija stvaraju jednostavna, lako prihvatljiva i efikasna rešenja koja omogućavaju održivi rast i razvoj. U takva rešenja spadaju i električni punjači Enel X. Njihov asortiman obuhvata privatne, javne ili korporativne punjače. Specijalna serija punjača Enel X za gradske sredine napravljena je u skladu sa cirkularnom ekonomijom što se ogleda u korišćenju obnovljivih izvora energije za napajanje i mogućnosti da delovi punjača ponovo korišćeni.

Foto: Promo

A kad je reč o smanjenju emisije štetnih gasova, moramo naglasiti da raste trend korišćenja obnovljivih izvora energije za napajanje elektropunjača. Kao primer može poslužiti podatak da se punjači Enel X u Italiji, koji su u vlasništvu ove kompanije, napajaju isključivo iz zelenih izvora energije.  Osim toga, danas se dosta radi na prevenciji zagađenja koje nastaje odlaganjem iskorišćenih baterija za električna vozila. U kompaniji Enel X razvijaju se projekti koji bi trebalo da pruže rešenje za ponovno korišćenje litijumskih baterija kao akulumatora energije u solarnih panelima ili pak za izdvajanje i ponovnu upotrebu litijuma, nikla i kobalta iz baterija kako bi se izbeglo taloženje i širenje ovih hemijskih elemenata u okruženju.

Brojna su pametna rešenja za punjenje električnih vozila koja nastaju pod brendom Enel X. Punjač JuiceBox, snage do 22 kW, predstavlja bezbedno i kompaktno rešenje za punjenje, a napravljen je od reciklirane plastike. Prošle godine ovaj punjač je dobio nagradu Compasso d՚Oro za industrijski dizajn. Među poslednjim inovacijama kompanije Enel X izdvaja se moderan punjač JuicePole koji omogućava da dva električna vozila napune svoje baterije do 40 odsto za samo 30 minuta. Na preglednom LED ekranu sve vreme su dostupni podaci o sesiji punjenja, a RFID tehnologija za identifikaciju omogućava korisnicima da se autorizuju na punjaču pomoću RFID pametne kartice.

U našoj zemlji, punjači Enel X ugrađeni su u krugu kompanije FCA Srbija u Kragujevcu. Njihovim proizvodima je opremljena i dilerska mreža Fijata, koja očekuje elektrifikovane modele iz game vozila ovog renomiranog proizvođača a koji uskoro dolaze na nase tržište. Medu auto-dilerima koji se mogu pohvaliti infrastrukturom za punjenje električnih vozila nalaze se i AK Kompresor, Auto kuca-Kole, AK Stojanov Novi Sad, Nikom auto Kragujevac i drugi.

Tamara Zjačić

Amazonija sada proizvodi više ugljen-dioksida nego što apsorbuje

Foto: Wikipedia/Neil Palmer/CIAT
Foto: Wikipedia/Jorge Kike Medina

Naučnici ni ovoga puta nemaju lepe vesti jer su „pluća zemlje“ – otkazala.

Naime, usled prekomernog krčenja šume i požara koji bukte u dolini Amazona, uzorci vazduha pokazuju da je jedno od najdragocenijih prorodnih dobara na planeti postalo izvor ugljen-dioksida, piše Phys.org.

Istraživači iz Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja u Brazilu prikupljali su uzorke ugljen-dioksida i ugljen-monoksida uz pomoć aviona od 2010. do 2018. godine. To ih je dovelo do otkrića da je koncentracija ugljenika bila u ravnoteži na severozapadu Amazonije, dok je na istoku prašuma emitovala mnogo više gasova staklene baste nego što je apsorbovala.

Još jedna studija, koja je koristila drugačiju metodologiju, ukazuje na to da je Amazonija u periodu od 2010. do 2019. godine oslobodila 20 odsto više CO2 nego što je uspela da skladišti, prenosi Phys.org.

50 odsto tropskih kišnih šuma u svetu nalazi se u dolini Amazona, a upravo su one najefikasnije u skladištenju ugljenika. Sada, kada je naš najveći „saveznik“ u borbi protiv klimatskih promena prešao na stranu zagađivača, biće mnogo teže stati na put globalnom zagrevanju, tvrde stručnjaci.

Predsednik Brazila Žair Bolsonaro, poznat po svom klimatskom skepticizmu, zdušno podržava krčenje Amazonije i legalizaciju rudarskih aktivnosti na ogoljenom zemljištu.

Nevladino udruženje „Grinpis“ (Greenpeace) pisalo je o urođeničkim plemenima koja su se organizovala u „Čuvare šume“ kako bi zaštitili svoj dom među stablima. Međutim, stanovnici Amazonije trpe veliki pritisak od strane Vlade i ilegalnih rudara, a u par navrata došlo je i do okršaja vatrenim oružjem dok su kuće plemenskih vođa buknule u plamenu.

Stoga se nameće zaključak da je većina požara u dolini Amazona podmetnuta, a aktivisti upozoravaju da će prašuma nestati ukoliko Bolsonaro ostane na vlasti, piše Gardijan.

Milena Maglovski

Otvorena najduža solarna biciklistička staza na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Guus Baggermans)
Foto-ilustracija: Kruševac

Najduža solarna biciklistička staza na svetu koja proizvodi električnu energiju otvorena je u selu Martensdijk, blizu Utrehta u Holandiji.

Ova staze je napravljena od betonskih blokova koji su prekriveni tankom zaštitnom providnom oblogom kroz koju prodire sunčeva svetlost do solarnih ćelija koje su ugrađene u blokove. Dugačka je 330 metara i može da proizvede električnu energiju koja je dovoljna za napajanje 40 domova.

Prema pisanju stranih medija ovaj pilot projekat urađen je kako bi se utvrdilo da li takvi putevi, sa dvostrukom namerom, mogu da se koriste za generisanje struje iz solarne energije

Pokrajina Utreht teži ka tome da smanji emisiju ugljenika, a u tome će u velikoj meri pomoći ova staza koja na jedinstven način povezuje ciljeve održive energije s prevozom bez emisije štetnih gasova.

“Želimo da budemo klimatski neutralni do 2040. godine, tako da se onda morate usuditi da koristite inovacije, a ovo je vrlo inovativno”, rekao je pokrajinski funkcioner Arne Šadele.

Čast da se prvi provozaju ovom stazom imali su učenici osnovne škole iz ovog mesta.

U Holandiji postoje još dve solarne biciklističke staze i čini se da će ih biti sve više. U Južnoj Koreji biciklistička staza nadkrivena je solarnim panelimaOva staza se nalazi usred auto-puta, duga je 32 kilometra, štiti vozače od sunca, a istovremeno i generiše električnu energiju.

Milica Radičević

Evropska komisija održala sastanak povodom ukidanja uglja na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Evropska komisija, zajedno sa međunarodnim partnerima, 23. i 24. juna 2021. godine održala je godišnji sastanak “Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini”.

Cilj događaja bio je podržati otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.

Sastanak je okupio predstavnike nacionalnih i regionalnih vlasti, međunarodnih organizacija, energetskog sektora, nevladinih organizacija, akademske zajednice, preduzeća i medija.

Bila je to prilika za zainteresovane strane da razumeju glavne izazove na putu ka dekarbonizaciji energetskog sektora u regionima uglja, socijalno-ekonomski uticaj na prelazak na čistu energiju i glavne perspektive energetske tranzicije. Učesnici su mogli da otkriju mogućnosti razmene širom regiona uglja, za šta je lansiran “Program razmene za regione uglja”, i budu informisani o tome kako da učestvuju u ovim aktivnostima.

Događaj je takođe osvetlio koristi prekogranične saradnje, pozitivne primere tranzicije u drugim zemljama, kao i sinergije sa Inicijativom za regione uglja u tranziciji u Evropskoj uniji. Na kraju, na sastanku su predstavljene prezentacije i novosti Evropske komisije i međunarodnih partnera koji vode inicijativu.

* Naziv Kosovo ne prejudicira stav o statusu i u skladu sa je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i Mišljenjem MSP-a o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Izvor: Evropska komisija

Pomoću sistema za separaciju stajskog đubriva do energenata i mineralnog đubriva

Foto: Pokrajinska Vlada
Foto: Pokrajinska Vlada

Na Farmi muznih krava “Bajac” u Gospođincima pušten je u rad savremeni sistem za separaciju stajskog đubriva pomoću kog se proizvodi mineralno stajsko đubrivo, energenti i prostirka.

Porodica Bajac je uz pomoć subvencija od 1,7 miliona dinara, koje su dobili od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, nabavila ovu vrednu mašinu. 

“Nabavkom separatora za stajsko đubrivo obezbediće se proizvodnja mineralnog stajskog đubriva, koje će se koristiti u povrtarstvu, ali i proizvodnja energenata i prostitke ispod krava“, kazao je Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

On je posebno naglasio da se na ovaj način vodi računa o zaštiti životne sredine.

“Na raspolaganju smo imali 90 miliona dinara, što svakako nije dovoljno da se pokriju sve potrebe. Nadam se da će sledeće godine budzet za stočere, pre svega za opremanje farmi, biti bar 20 miliona dinara veći“, rekao je Božić, navodi se u saopštenju.

Predsenik Opštine Žabalj Uroš Radanović kazao je da u toj opštini ima 32.000 hekatara obradivog zemljišta.

“Ratarstvo je dominantno, ali u poslednje vreme sve više ljudi se opredeljuje za stočarstvo, jer su uvideli benefit od plasiranja krajnjeg gotovog proizvoda“, naveo je Radanović.

On je još dodao da je vizija opštine Žabalj da do 2030. godine bude ekološka opština, te da su napravljeni početni koraci u tom parvcu.

Milorad Bajac, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u Gospođincima, rekao je da se prevashodno bave proizvodnjom mleka, sira i drugih mlečih proizvoda. On se zahvalio Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu na podršci za nabavku sepratora za stajsko đubrivo, čime se, kako je naveo, zaokružuje ciklus u radu farme.

Energetski portal

WWF i RERI traže referendum o Zakonu o vodama

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Lara)
Foto-ilustracija: Unsplash (Aaron Burden)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu –  RERI i Svetska organizacija za  prirodu – WWF pozivaju građane Srbije da svojim potpisima podrže peticiju za raspisivanje referenduma o neustavnim i nezakonitim izmenama Zakona o vodama.

Članom 2. Zakona o referendumu predviđeno je da građani referendumom odlučuju o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine. Članom 10. istog Zakona predviđeno je da akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje 100.000 birača, što RERI i WWF Adria ovom inicijativom žele da postignu.

Predloženim izmenama i dopunama se, između ostalog, menjaju odredbe o načinima korišćenja i davanju u zakup vodnog zemljišta. Tako se predviđa uvođenje mehanizma „neposredne pogodbe“ pri davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini za korišćenje rečnih nanosa i za postavljanje plutajućih objekata (splavova).

Ovaj primer pokazuje da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da nije reč o  tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima, tvrde u RERI-ju i WWF-u.

Oni dodaju da se na ovaj način dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu.

“Građani Slovenije su se na nedavno održanom referendumu u ogromnoj većini (čak 87 odsto izašlih birača) izjasnili protiv izmena Zakona o vodama i odbili da svoje vodne resurse prepuste nekontrolisanoj uzurpaciji bez realnih kontrolnih mehanizama. Ubeđeni smo da bi građani Srbije u sličnom, gotovo istom broju rekli NE privatizaciji i uzurpaciji njihovih reka – samo kada bi ih neko pitao”, smatraju u RERI-ju.

Povlačenje neustavnog predloga Zakona o vodama već je zahtevalo preko 40 organizacija civilnog društva.

“Zbog toga ovom peticijom pozivamo sve punoletne građane Republike Srbije da iskoriste svoje  pravo i traže od vlasti podizanje ovog pitanja na referendumski nivo, jer – voda je život!”, zaključuje RERI u svom saopštenju.

Izvor: RERI

U planu gradnja još jedne vetroelektrane kod Pančeva

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)
Foto-ilustracija: Unsplash (Gonz DDL)

Grad Pančevo objavio je plan detaljne regulacije za izgradnju vetroelekrane BNS na području Banatskog Novog Sela. Prema preliminarnim analizama, na ovom prostoru se planira izgradnja maksimalno 28 vetroturbina ukupne instalisane snage maksimalno 125 MW.

Okvirna površina obuhvata plana iznosi oko 2.112 ha, a razlog za izradu je, kako se navodi, inicijativa preduzeća Vetroelektrana Banat-4 doo radi planiranja infrastrukturnog kompleksa za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora na području katastarske opštine Banatsko Novo Selo na teritoriji trada Pančeva.

Postojeća namena površina na lokalitetu ima atarsku strukturu, a osim objekata komunalne infrastrukturne mreže atarskih puteva na ovom prostoru nema drugih javnih sadržaja.

Kako se ističe planirana je izgradnja vetroelektrane za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. U zavisnosti od potencijala vetra planira se izgradnja infrastrukturnog kompleksa vetroelektrana sa odgovarajućom poveznom srednjenaponskom kablovskom, telekomunikacionom i ostalom mrežom, kao i mrežom pristupnih puteva.

Prema preliminarnim analizama, na predviđenom prostoru se planira izgradnja maksimalno 28 vetroturbina ukupne instalisane snage maksimalno 125 MW koji će biti priključeni na prenosni elektroenergetski sistem, a sve prema uslovima JP Elektromreža Srbije.

Najveća visina stubova vetroturbina vetrogeneratora, uključujući lopaticu turbine u gornjem položaju, će biti maksimalno 250 metara, a maksimalna dužina elise do 80metara.

Uzimajući u obzir prostorni obuhvat vetroparka i dominantan smer duvanja vetra (jugoistok-severozapad), kao i sva sigurnosna rastojanja, definisano je više zasebnih zona u kojima će biti raspoređeni vetrogeneratori.

Izvor: eKapija