Home Blog Page 433

„Molimo vas, ne puštajte zlatne ribice u jezera!“ – Od umiljatog ljubimca do invazivne vrste

tviter skrinšot
Foto: Tviter skrinšot

Nakon što je sinu za odlučan uspeh kupila zlatnu ribicu (misleći da je tako „ubola džekpot“ jer nema dlaka i neželjenih fleka na tepihu), oduševljenje je splaslo čim je Džudi (nazovimo je tako) shvatila da će ipak s’ vremena na vreme morati da čisti akvarijum.

Kako je dečak pokazivao interesovanje za ribicu koliko i za dosadne časove u školi, Džudi je odlučila da je najbolje da životinju pusti u obližnje jezero. „Na kraju krajeva, tako je bolje – neka živi u prirodi pa, ako je i pojede neka krupnija riba, makar je umrla na slobodi.“, zaključila je preispitujući svoju odluku.

Ali, dok je zadovoljno koračala kući, nije ni slutila da je u prirodu upravo pustila „čudovište“ koje će ugroziti sve vrste biljaka i životinja i uzdrmati čitav vodni ekosistem.

Pošto su iz jezera Keler izvukli džinovske primerke (svakako ne one koje će vam ispuniti tri želje) 9. jula 2021. godine, nadležni iz grada Burnsvila u Minesoti „tvitovali“ su sledeće: „Molimo vas, ne puštajte vaše zlatne ribice u jezera! Narastu više nego što možete da zamislite!“

I dok u kućnim uslovima dužina ove ribice sjajnih krljušti ne prelazi pet centimetara, u prirodi ona dostiže težinu i do dva kilograma. Halapljiva zlatna ribica „guta sve pred sobom“ čime doslovno izgladnjuje konkurenciju, a kako se rapidno razmnožava, za kratko vreme uspostavlja dominaciju u bilo kojoj stajaćoj vodi.

Evropa ima sličan problem, pa su u Minhenu 2017. godine vlasti propisale kazne za neodgovorne vlasnike koji budu „uhvaćeni na delu“. Slične mere će, po svemu sudeći, morati da uvede i Minesota jer je 2020. godine eliminisano čak 50.000 zlatnih ribica iz voda u kojima im nije mesto.

Iz Bursvila sada apeluju da se za neželjene ljubimce potraži drugo rešenje, ono koje neće potencijalno ugroziti celokupnu floru i faunu, ali i samog nesrećnog ljubimca koji se odjednom iz kućnih uslova obreo u divljini. Ako baš „nema druge“, potražimo im novi dom, mada je idealno da im pružimo drugu šansu što samo znači da ćemo morati da uložimo malo više truda.

Ipak, sav trud se isplati kada nam se zadovoljno sklupčaju u krilu ili, kao u ovom slučaju, kada nas umiruje pogled na ribice koje elegantno kruže akvarijumom.

Milena Maglovski 

Izmene metodologija za određivanje cena pristupa sistemima za distribuciju električne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Pixabay

Na sednici saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, održanoj 8. jula 2021. godine, usvojene su izmene i dopune metodologija za određivanje cena pristupa sistemima za prenos odnosno distribuciju električne energije.

Ovim izmenama izvršeno je usklađivanje sa nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o energetici.

U metodologije su kao dva nova korisnika prenosnog i distributivnih sistema uvedeni kupac-proizvođač i skladište električne energije i za njih je definisan način obračuna korišćenja prenosnog i distributivnog sistema električne energije.

Tekst usvojenih metodologija biće postavljen na sajt Agencije nakon objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije

Usvojena uputstva za pripremu mrežnih pravila u oblasti električne energije i prirodnog gasa

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) postupajući u zakonskom roku utvrđenom Izmenama i dopunama Zakona o energetici, usvojio je na vanrednoj sednici 30. juna 2021. godine Uputstva za pripremu mrežnih pravila u oblasti električne energije i prirodnog gasa.

Ovim uputstvima se daju smernice operatorima prenosnog i distributivnog sistema električne energije za pripremu podloga za izradu tri „mrežna pravila“ koja uređuju priključenje na sistem električne energije i operatorima transportnog sistema prirodnog gasa za pripremu podloga za izradu pet „mrežnih pravila“ u oblasti prirodnog gasa, koja uređuju raspodelu kapaciteta, upravljanje zagušenjima, interoperabilnost, određivanje strukture transportnih tarifa i balansiranje transportnog sistema.

S tim u vezi, Izmenama i dopunama Zakona o energetici, utvrđena je obaveza Vlade Republike Srbije da donese akta o gore navedenim mrežnim pravilima, na predlog Ministarstva, na osnovu usaglašenih akata operatora sistema, koji su dužni da ih izrade  u skladu sa uputstvom koje donosi Agencija i pre dostavljanja Ministarstvu, pribave saglasnost Agencije o usaglašenosti.

Uputstva za pripremu mrežnih pravila u oblasti električne energije i u oblasti prirodnog gasa možete naći ovde.

Izvor: Savet Agencije za energetiku Republike Srbije

Teške poplave pogodile Nemačku

Photo: Twitter screenshot

Obilne padavine pogodile su centralnu i zapadnu Nemačku izazvavši bujične poplave koje nose sve pred sobom, a u pojedinim mestima nivo vode seže do krovova kuća. Meteorološka služba upozorava na dalju kontinuiranu kišu, a vlasti su proglasile vanredno stanje, javlja SWR.

Službe za spašavanje pokušavaju da dođu do onih koji su privremeni spas od bujice našli na krovovima kuća, kao i do brojnih sela okruga Rajna-Zig koje je neophodno evakuisati. Najmanje devetoro ljudi izgubilo je život, među kojima i dva vatrogasca, dok se preko 30 vodi kao nestalo, piše Dojče vele.

Materijalna šteta biće procenjena tek nakon okončanja vanrednog stanja, a za sada se srušilo šest kuća, dok je u riziku od urušavanja još 25 objekata.

Vlasti rade sve kako bi se izborili sa poplavom kakva se, prema rečima Agencije za zaštitu životne sredine, javlja jednom u 20 godina. Na terenu je preko 230 vojnika i teška mehanizacija koja nastoji da očisti neprohodne puteve i dođe do odsečenih domaćinstava. Preko 200.000 domova trenutno je bez struje, javlja Dojče vele

Premijerka Malu Drajer opisala je poplave kao „katastrofu” koju Nemačka do sada nije videla.

„Ima stradalih, ima nestalih, puno je onih koji su još uvek u opasnosti. Nikada nismo videli ovakvu katastrofu. Zaista je poražavajuće”, rekla je Drajer u državnom parlamentu.

Milena Maglovski

 

Evropska komisija usvojila nove mere – od 2035. bez dizela i benzina

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija usvojila je paket mera kako bi se klimatske, energetske, zemljišne, transportne i poreske politike EU uskladile sa zajedničkim ciljem, a to je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Planirano smanjenje emisije štetnih gasova tokom naredne decenije neophodno je, ukoliko želimo da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Prema usvojenim merama od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova, što znači da automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje odlaze u istoriju. Između ostalog navode se i predlozi kako upravljati šumama i zemljištem, predviđa se povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, veća energetska efikasnost.

Kada je reč o sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS), on će biti pooštren. Do sada je obuhvatao industrijska postrojenja u energetskom sektoru i prerađivačkoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, biće proširen na pomorski sektor, a biće uspostavljen i poseban sistem koji će obuhvatati zgrade i drumski saobraćaj.

Dalje se predlaže da članice celokupan prihod od trgovine emisijama štetnih gasova usmere na projekte koji se odnose na klimu i energiju

Smanjenje emisija u drumskom saobraćaju

Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija donosi i to da ispuštanje gasova na novim vozilima moraće da bude smanjeno za 55 odsto do 2035. godine, a od 2035. mogu da se proizvode vozila samo sa nultom emisijom gasova. Što praktično znači da svi novi automobili registrovani od 2035. godine moraju imati nultu emisiju gasova. To dalje vodi ka tome da se mora obezbediti mreže elektropunjača za električna vozila, kao i mesta za dopunu vozila na vodonik. Na autoputevima na svakih 60 kilometara biće mesto za električno punjenje i na svakih 150 kilometara za punjenje na vodonik.

Mnogi proizvođači automobila već su najavili da će budućnosti proizvoditi samo vozila na električni i hibridni pogon.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla da će Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.

„Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. Želimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne šteti našoj prirodi. Evropski zeleni dogovor je naša razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji“, rekla je ona.

Potpredsednik EK Frans Timermans izjavio je da je ovo ključna decenija za borbu protiv klimatske krize i da zelena i zdrava budućnost za sve zahteva znatan napor u svakom sektoru i svakoj zemlji članici.

Milica Radičević

Novi zakon za bolju zaštitu prirode

Foto: JP "Vojvodinašume"
Foto-ilustracija: Pixabay

U Narodnoj skupštini usvojen Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prirode, a kako je navela ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, na ovaj način će se unaprediti pravni okvir da bi se sačuvala prirodna dobra za buduće generacije, navodi se na sajtu Ministarstva.

Jedan od razloga za izmene Zakona, prema rečima ministarke, odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime se direktno obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti zbog kojih je određeno područje i zaštićeno.

Ona je istakla da ovaj propis omogućava efikasniju reakciju države kako bi se zaštitila priroda kroz uvođenje načela predostrožnosti, ali i kroz akt o uslovima zaštite prirode.

„Načelo predostrožnosti omogućava da se odmah reaguje u slučajevima kada postoji neposredna opasnost za prirodu, čak iako u tom trenutku nema dovoljno naučnih podataka. Zakonom je predviđeno da ministarstvo ili nadležni pokrajinski organ, preuzmu obavezu izdavanja akta o uslovima zaštite prirode, kako bi imali mogućnost boljeg uvida i blagovremenog reagovanja za sve aktivnosti u zaštićenim područjima prve i druge kategorije“, rekla  je Vujović.

Prema njenim rečima, novim zakonskim rešenjem omogućava se povećanje površine pod zaštitom. Zakonom je predviđeno i formiranje Saveta korisnika zaštićenog područja, u čijem radu će učestvovati lokalno stanovništvo i ostali korisnici zaštićenog područja, uključujući i organizacije civilnog društva.

Vujović je navela da su novim zakonom preciznije definisane odredbe koje se odnose na postupak Ocene prihvatljivosti za ekološku mrežu i uspostavljanje ekološke mreže. Uspostavljanje ekološke mreže EU Natura 2000 u Srbiji, kako je rekla, jedan je od najvažnijih procesa u zaštiti prirode, a definiše se u skladu sa zahtevima evropske Direktive o očuvanju prirodnih staništa i divljih životinjskih i biljnih vrsta i Direktive o očuvanju divljih ptica.

Energetski portal

Smanjenje energetskog siromaštva u fokusu strateških dokumenata

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Na prvoj sednici Nacionalne koalicije za smanjenje energetskog siromaštva razgovaralo se o tome da energetsko siromaštvo mora da bude u fokusu strateških dokumenata.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ukazala je na to da je ovo prvi put da je formirana ovakva nacionalna koalicija, napomenuvši da su usvojena četiri zakona i da je u toku izrada podzakonskih dokumenata, gde članovi koalicije takođe mogu dati svoj doprinos.

“Pokrenuli smo i izradu dva važna strateška dokumenta – integrisanog plana za klimu i energetiku i strategije razvoja energetike do 2040. godine, sa vizijom do 2050. Deo ovih dokumenata biće svakako i energetsko siromaštvo jer moramo definisati sve ono sa čime ćemo se u narednim decenijama susretati”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Na sastanku bilo je reči i o uspostavljanju uprave za energetsku efikasnost, izradi uredbe o energetski ugroženom kupcu, ali i o doprinosu obnovljivih izvora energije, posebno solarnim panelima, u smanjenju energetskog siromaštva.

Članovima koalicije predstavljena je i regionalna studija koja se bavi energetskim siromaštvom u okviru Energetske zajednice.

Prisutnima se, između ostalog, obratila i šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović, koja je istakla da je uključivanje rodne ravnopravnosti u javne politike i planove osnov za to da niko ne bude izostavljen i zaboravljen.

“Važno je da osiguramo učešće žena u svim sektorima. Zajedno sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i RES fondacijom uradili smo istraživanje o rodnoj perspektivi u oblasti energetskog siromaštva i nalazi koje ćemo predstaviti u septembru jasno ukazuju na rodnu neravnopravnost”, rekla je Rikanović.

Sastanku Nacionalne koalicije prisustvovali su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva  finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za evropske integracije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Takođe, bili su prisutni i predstavnici Generalnog sekretarijata Vlade, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Stalne konferencije gradova i opština, UN Women, Svetske banke, RES fondacije i organizacije RERI.

Energetski portal

Austrija ulaže milijarde evra u zelenu energetsku tranziciju

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)
Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Austrija je zacrtala jasan cilj, a to je da do 2030. godine električnu energiju dobija iz obnovljivih izvora energije i da zemlja do 2040. godine postane klimatski neutralna. Trenutno su u postupku usvajanja zakona koji će im omogućiti da ispune zacrtane ciljeve.

Ovaj zakon predviđa da Austrija iz državnih fondova u energetsku tranziciju ulaže milijardu evra godišnje i to do 2030. godine. To bi značilo da to tada u potpunosti ukinu upotrebu fosilnih goriva

„Postavljamo temelje za klimatsku neutralnost,“ rekla je Leonore Gevessler, ministarka životne sredine Austrije, navodi se saopštenju parlamenta.

Kako bi smanjili upotrebu fosilnih goriva, a zadovoljili energetske potrebe, značajno moraju povećati proizvodnju zelene električne energije.

Vladajuća koalicija konzervativne Austrijske narodne partije (OeVP) i Zelenih žele da značajno poveća proizvodnju električne energije koja se dobija iz solarnih elektrana i vetroparkova.

Vlada očekuje da će planirani paket finansiranja da podstakne privatni sektor i očekuju da će oni uložiti dodatnih 30 milijardi evra, prenosi Euractiv.

Još 500 miliona evra državnih sredstava biće uloženo u vodonik i zeleni gas kako bi se ubrzala dekarbonizacija industrije.

Milica Radičević

Uskoro nova pravila za vozače električnih trotineta

Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Rucinski)
Foto-ilustracija: Pixabay

Svedoci smo sve većeg broja električnih trotineta u saobraćaju, što nimalo ne čudi imajući u vidu njihovu praktičnost i ekonomičnost. Prema istraživanju koje je sproveo ERideHero, vožnja električnog trotineta 29 puta je jeftinija od vožnje automobila, dok je parkiranje ovog dvotočkaša moguće gotovo svuda.

Ipak, kako je ovaj vid transporta relativno nov u našoj zemlji, vožnja električnih trotineta nije obuhvaćena Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prema važećem zakonu, vozači električnih trotineta nemaju pravo da se kreću po kolovozu, pa su im trotoari trenutno jedino na raspolaganju.

Međutim, kretanje pešačkom zonom brzinom većom od 5 km/h (što je prosečna brzina hoda) predstavlja veliku opasnost za pešake, mada u Srbiji, izuzev u Kraljevu, još uvek ne postoje propisane kazne za one koji “jure” trotoarima na svojim e-trotinetima.

Da li će izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja omogućiti kretanje električnih trotineta po kolovozu ostaje da vidimo, mada je uvođenje ograničenja brzine i kazni nešto izvesnije. Stanovnici Kraljeva, koji se osmele da voze e-trotinet u pešačkoj zoni, rizikuju da budu kažnjeni sa 5.000 do 75.000 dinara, a slične mere uskoro bi mogle da važe i u celoj Srbiji.

Takođe, stručnjaci za dvotočkaše predlažu uvođenje obavezne zaštitne opreme, budući da najčešće stradaju oni koji ne nose kacigu, štitnike i rukavice, piše RTS.

Stroga pravila u Hrvatskoj

Foto-ilustracija: Pixabay

I u susednoj Hrvatskoj vožnja električnih trotineta uskoro će biti obuhvaćena zakonom. Kako javljaju hrvatski mediji, Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske uputilo je na javnu raspravu predlog izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja koji će se odnositi i na električne trotinete.

Ukoliko predlog bude usvojen, svi električni dvotočkaši, bilo da je reč o trotinetima ili biciklima, moraće da budu registrovani i homologovani ukoliko imaju motor jači od  0,25 kW i mogu da se kreću brzinom preko 25 km/h.

Za mlađe od 14 godina vožnja električnih trotineta biće zabranjena, dok će za vozače mlađe od 16 godina biti obavezna kaciga. Vožnja noću biće dozvoljena samo uz reflektujući prsluk, a za one koji budu kršili zakon sledi kazna i do 500 kuna (66 evra).

Milena Maglovski

 

Održivost je u modi

Photo: Courtesy of Dunja and Marija
Foto: Dunja i Marija

U modnoj industriji preovladava koncept brze mode. Odeća se proizvodi masovno i od loših materijala, a u procesu njenog nastanka troši se mnogo prirodnih resursa. Kad uzmemo u obzir i činjenicu da se prava radnika u ovoj industriji često zloupotrebljavaju, jasno je da u ovakvoj modi nema mesta za koncept održivosti.

Sa druge strane, ni mi kao korisnici nismo bezgrešni. I dalje ne prepoznajemo neodrživost u načinu na koji koristimo odeću. Kupujemo mnogo i nepromišljeno, onako kako nam marketing i trendovi diktiraju, a tu istu odeću nosimo kratko vreme, što dovodi do gomilanja tekstilnog otpada na deponijama.

O tome šta je održiva moda i kako da usvojimo zdrav odnos prema odeći, razgovarali smo sa Dunjom Jovanović i Marijom Radaković, autorkama emisije F.fm podkast u kojoj one sa svojim sagovornicima iz domaće modne industrije traže ravnotežu između mode i zaštite životne sredine.

F.fm podcast je radio format koji se svake druge srede u mesecu emituje na RadioAparat.com. Pre tri godine, Dunja i Marija su pokrenule Dan održive mode, događaj koji se održava dva puta godišnje u okviru zvaničnog programa Beogradske nedelje mode. U međuvremenu su radile na podkastu, pisale kolumne, održavale tribine i sajmove održivih lokalnih brendova, i naposletku su osnovale Udruženje za održive inicijative sa idejom da utiču na ekološke i društvene promene kroz edukaciju i akciju.

Kako prepoznati održivost u modi?

Održiva moda predstavlja jedan holistički pristup dizajnu, proizvodnji, prodaji, potrošnji i upotrebi odeće, aksesoara i obuće, sa ciljem obnavljanja ekosistema i uz poštovanje i zaštitu ljudskih prava, čime se omogućava ravnopravni razvoj zajednica. Ali, šta zapravo znači kada kažemo da je neki materijal održiv? Dunja i Marija u svojim objavama na Instagramu spominju tekstil od plute, kožu od kaktusa i biosporin. Danas se sve više priča o gljivama i njihovoj upotrebi u tekstilnoj industriji.

Naši čitaoci su imali prilike da pročitaju u prethodnom broju priču o novom materijalu Biosporinu koji predstavlja ekološku alternativu stiroporu, a dobija se upravo od jedne vrste gljiva. Ovaj materijal proizvodi (ili je možda bolja reč – uzgaja) domaći startap SOMA, a ideja im je da njime zamene različite vrste ambalažnog pakovanja.

Oni već sada sarađuju sa vinarijama i proizvođačima keramike koji žele da njihovi proizvodi budu potpuno održivi. Kalifornijska kompanija MycoWorks je razvila alternativu životinjskoj i plastičnoj koži od jedne vrste gljiva. Ovaj materijal, osim što je potpuno bezbedan za nošenje, ne prska se raznim hemikalijama kao što je to slučaj sa drugim vrstama kože, i kada se razgradi na deponiji zapravo se pretvara u đubrivo.

Da naš region ne zaostaje za svetom, pobrinule su se Maja Halilović i Adrien Ujhazi. One rade na razvoju kože od simbiotske kulture bakterija i kvasca koja je takođe veoma održiva. Istraživanja su u toku, i ona bi trebalo da pruže odgovor na to kako se ovaj materijal ponaša pri nošenju i kako se održava.

Foto: Dunja i Marija

Autorke podkasta F.fm smatraju da je pored problema koje današnja modna industrija uzrokuje, važno da u kontinuitetu komuniciramo alternative današnjem sistemu brze mode kako bismo informisali građane o mogućim rešenjima i boljim izborima koji su nam na raspolaganju – kao što su domaći, mali lokalni brendovi.

Upravo oni spadaju u jednu od opcija održive mode jer proizvode male serije odeće, vode računa o svakom aspektu poslovanja – od materijala, preko uslova rada do pakovanja proizvoda. Veoma je ohrabrujuće što sve više brendova na lokalnoj sceni razmišlja na koji način svoje poslovanje mogu da učiniti održiv(ij)im.

„Na našem instagram profilu imamo nekoliko izdvojenih kategorija posvećenih domaćim proizvođačima, kao i seriju objava #domacicakida, pa predlažemo čitaocima da istraže lokalnu scenu i ostale brendove iza kojih stoje zaista sjajni, kreativni i odgovorni ljudi”, otkriva nam Dunja kako da budemo u toku. Među preporučenim proizvođačima nalaze se:

@marijahandmade pored reciklaže tkanine i materijala, upošljava i žene iz ugroženih kategorija;

@thema.page brend dečije odeće koji koristi sertifikovani organski pamuk;

@manonija uvela sistem naručivanja po kome se pristupa šivenju tek nakon određenog broja narudžbina;

@ivkowomen kompanija uvodi brojne inovacije kao što su korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije, prečišćavanje vode, reciklaža tkanine i sertifikacija proizvodnje.

Marija ističe i rad modne dizajnerke Ane Trošić Trajković koja je pre tri godine otvorila koncept radnju Biro 354c u kojoj se odeća može iznajmiti i redizajnirati da bi joj se produžio rok trajanja. Tu je i tim mladih ljudi koji razvija aplikaciju za razmenu odeće, a njihov profil na Instagramu je Barter.rs.

Priredila: Jovana Canić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.

Prvi ugovori sa građanima o zameni stolarije krajem avgusta

Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)
Foto-ilustracija: Pixabay

Lokalne samouprave uskoro bi trebalo da raspišu javne pozive za subvencionisanje zamene stolarije, a prema rečima ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, prvi ugovori sa građanima trebalo bi da budu potpisani do kraja avgusta.

„Potpisali smo ugovore sa 67 lokalnih samouprava, koje sada sprovode dalje proceduru. Javni poziv ka kompanijama koje će izvoditi radove i nakon toga poziv za građane. Prvi ugovori bi trebalo da budu potpisani krajem avgusta i da se realizuju do početka grejne sezone. Ovo nije jedini javni poziv, imaćemo nastavak ovog projekta i krajem ove i sledeće godine. Biće nam potrebno oko 100 miliona evra godišnje u naredne dve, tri godine kako bismo na nacionalnom nivou smanjili potrošnju električne i toplotne energije za 40 odsto”, rekla je ona i dodala da će to doprineti tome da računi za električnu energiju budu niži za više od 20 odsto.

Kako je ranije rečeno Ministarstvo rudarstva i energetike dostavilo je lokalnim samoupravama pravilnik za rangiranje građana prijavljenih na javne pozive i firme koje će izvoditi radove. Kvalitet postojeće stolarije biće presudan faktor na osnovu koga građani mogu da dobiju finansijske podsticaje za energetsku efikasnost. Prednost će imati oni koji imaju lošiju stolariju i jednostruke prozore. Drugi važan kriterijum biće i broj ukućana koji žive u domaćinstvu. Tamo gde je veći broj ukućana na istoj stambenoj površini, ti građani će imati prednost. Građani će lokalnim samoupravama dostaviti formular sa predračunom firme sa liste izvođača radova u kome će se videti koliko će koštati izvođenje radova. Nakon predaje formulara, komisije će izaći na teren i izvršiti procenu radova, ukoliko sve bude u redu, biće napravljene rang liste za dodelu subvencija.

Ministarstvo rudarstva i energetike i lokalne samouprave pokrivaju 50 odsto troškova, dok drugu polovinu finansiraju sami građani.

Energetski portal

Za ozelenjavanje Zrenjanina 20,5 miliona dinara

Foto: Wikipedia/Alexzr88
Foto-ilustracija: Pixabay

Uskoro će početi ozelenjavanje, pošumljavanje, uređenje, kao i zaštita zemljišta na obalama Begeja i u delu Bulevara Veljka Vlahovića u Zrenjaninu i za to je izdvojeno 20,5 miliona dinara. Ove projekte podržalo je i Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je na Konkursu za sufinansiranje projekata očuvanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa, Zrenjaninu odobrilo 13 miliona dinara, dok će preostali iznos biti izdvojen iz budžeta grada.

Kako se navodi u saopštenju grada ministarstvo je odobrilo i 2,3 miliona za pošumljavanje, grad će izdvojiti 1,8 miliona, pa će ukupan iznos dostići 4,1 miliona dinara.

Zaštita životne sredine i investiranje u ozelenjavanje spadaju u glavne prioritete grada Zrenjanina. Ovih 16,4 miliona koje investiramo u ova dva projekta predstavljaju samo deo naših dugoročnih planova za pretvaranje Zrenjanina u zeleniji grad. U saradnji s Vladom Srbije i Pokrajinskom vladom, obezbedili smo značajna sredstva za unapređenje zaštite životne sredine i poboljšavanje uslova života građana Zrenjanina”, rekao je Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina.

Na obe obale Begeja, između magistralnog mosta kod Policijske uprave i mosta u Zmaj Jovinoj ulici (Žuti most), kao i duž Bulevara Veljka Vlahovića, od kružnog toka do ulaza u tržni centar BIG, umesto starog drveća biće zasađeno 128 novih, zdravih stabala lišćara i 40 četinara. Biće posađeno 2.000 stabljika ukrasnog šiblja i žbunja, a na 2.000 kvadratnih metara biće podignuti travnjaci. U sklopu investicije biće ugrađen automatski sistem za zalivanje.

“Novo drveće ima višestruki značaj. Osim što ćemo značajno uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha, drastično ćemo smanjiti štetne uticaje vetra, koji u Banatu izaziva značajnu eroziju površinskih slojeva zemljišta. Takođe, zemljište je ugroženo u blizini frekventnih saobraćajnica, gde izduvni gasovi imaju veliki uticaj na njegove hemijske osobine što onemogućava rast zelenila. Da bismo unapredili ekološko okruženje grada nastavićemo s investicijama u unapređenje zelenila u gradu”, dodao je  Salapura.

Energetski portal

Završen projekat zamene javne rasvete u Zaječaru

Foto: Petrol d.o.o.
Foto: Petrol d.o.o

Energetska efikasnost, u koju se ubraja i područje obnove javne rasvete, predstavlja jedan od ključnih trendova današnjice. Grad Zaječar je početkom 2021 godine potpisao ugovor sa Petrol Grupom i partnerima Smart Energy Investment I i Maxwell Group, kojim je predviđena zamеna energetski neefikasnih svеtiljki јavne rasvete novim LED svеtiljkama primеnom mеra uštеdе еnеrgiје, po modelu javno- privatnog partnerstva.

Projekat obnove uspešno je realizovan, i to pre ugovornog roka, uprkos nesigurnim i neizvesnim vremenima. Neadekvatna javna rasveta može da bude najveći potrošač električne energije u gradu kao i da uzrokuje svetlosno zagađenje. Oba navedena izazova su u gradu Zaječaru rešena obnovom javnog osvetljenja.

Pored toga, troškovi grada će biti smanjeni za više od milion evra za 15 godina, a sve troškove projekta finansira privatni partner iz sopstvenih sredstava. Godišnja ušteda električne energije iznosi preko 4.700 MWh, pa će grad zahvaljujući ovom projektu tokom 15 godina ostvariti uštedu preko 70 GWh električne energije.

„Integrisanim pristupom poboljšali smo kvalitet održavanja, opštu i bezbednost u saobraćaju, te produžili vek trajanja sistema javne rasvete. Uspeli smo da damo pozitivan doprinos životnoj sredini smanjenjem emisije CO2 za više od 3.400 t godišnje. Zamenom skoro 10.000 energetski neefikasnih svetiljki novim Schreder i Phillips LED svetiljkama omogućili smo duži vek trajanja javne rasvete. Istovremeno, u saradnji sa našim partnerima, pomogli smo gradu da uštedi više od 75 odsto električne energije.“, ističu u Petrolu.

Kako se očekuje da će cena električne energije rasti u narednom periodu, ukupne uštede na ovom projektu verovatno će biti još veće pa će Grad moći da izdvoji svoja sredstva za druge održive projekte. U Petrolu ističu da im je drago što mogu da podrže prelazak na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika projektima obnove javne rasvete, jer su oni odličan primer saradnje za zajedničke ekološke ciljeve koji omogućavaju veći komfor korisnicima  javnih površina, a samim tim i veću saobraćajnu i opštu bezbednost.

Izvor: Petrol d.o.o.

Vremenske nepogode u Evropi: požari, nevreme i crveni meteoalarm

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji je na snazi crveni i narandžasti meteoalarm, u Hrvatskoj gore maslinjaci i borove šume, dok je u Grčkoj za 24 sata izbilo 57 šumskih požara, a za to vreme Švajcarsku je pogodio kišni talas sa rekordnim padavinama.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje da će u našoj zemlji u narednih nekoliko dana biti veoma toplo i da će dnevne temperature dostizati 39 podeok. Zbog toga je na snazi crveni meteoalarm što znači da su vremenske prilike veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja, ali i da mogu napraviti veliku materijalnu štetu.

I dok se kod nas za ulazak na bazene traži karta više, stanovnici Grčke i Hrvatske sa strepnjom slušaju vesti i gledaju u nebo. Toplotni talas praćen jakim vetrom, pogodio je ove zemlje i izazvao je nekoliko požara. Grčka vatrogasna služba saopštila je da je za 24 sata izbilo čak 57 šumskih požara i proglašena su “područja veoma visokog rizika”, prenosi RTS.

Na Čiovu u Hrvatskoj požar koji je izbio tokom vikenda gasilo je 90 vatrogasaca, uz pomoć 27 vozila, tri kanadera i jednog helikoptera. Lokalno stanovništvo bilo je u panici jer je vatra zahvatila rastinje u blizini kuća. Zahvaljujući naporu vatrogasaca požari i u Grčkoj i u Hrvatskoj su lokalizovani i pod kontrolom.

I dok kod nas “gore” i nebo i zemlja, Švajcarsku je zahvatio kišni talas koji je izazvao poplave i saobraćajni kolaps u Cirihu.

Obilne padavine gotovo da su paralisale ovaj grad, autobuski i tramvajski saobraćaj je zaustavljen, dok su neke ulice bile potpuno poplavljene. Meteorološka služba ove zemlje najavila je da će kiša nastaviti da pada, što bi moglo da izazove ozbiljnije probleme, prenosi Rojters.

Gradske vlasti još uvek nisu objavile podatke o eventualnim žrtvama ili povređenima, a u narednim danima biće procenjena materijalna šteta.

Milica Radičević

Električna Kia EV6 dostupna za rezervaciju

Foto: Tviter skrinšot
Foto: Tviter skrinšot

Južnokorejski brend nedavno je podelio uvid u svoj prvi isključivo električni model EV6, a sada je ovo vozilo moguće rezervisati i u našoj zemlji. Prve isporuke očekuju se na jesen, a budući vozači ovog ekološkog automobila zasigurno će uživati u sjajnim performansama EV6 koje će ga učiniti jednim od najtraženijih električnih vozila (EV).

Kada govorimo o električnim automobilima, vozače najviše interesuju domet i vreme punjenja baterije, a električna Kia se, kada su u pitanju ove dve stavke, može pohvaliti impresivnim brojkama.

Sa jednim punjenjem ovaj model može preći 510 km, dok je vreme punjenja od 10 do 80 odsto samo 18 minuta. Za domet od 100 km EV6 se može napuniti za rekordnih 4,5 minuta pa se, barem kada je u pitanju vreme provedeno na punjaču, ovo ekološko vozilo ne razlikuje mnogo od benzinaca i dizelaša.

Maksimalna brzina EV6 je 260 km/h, dok je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h moguće za samo 3,5 sekundi. EV6 je zasnovan na novoj hjundaijevoj E-GMP platformi koja svojim ravnim dnom nudi više različitih oblika unutrašnjosti kao i više prostora u kabini, što nije tako često kada su u pitanju EV.

Enterijer ovog ekološkog četvorotočkaša podjednako ostavlja “bez daha” kao i njegova spoljašnjost. Pred vozačima se nalazi široki, zakrivljeni dvostruki displej visoke rezolucije koji pruža jasnu, nesmetanu vidljivost, a istovremeno pruža intuitivni meni i vizuelne elemente, piše na sajtu Kia.rs.

Takođe, EV6 višestruko čuva životnu sredinu – ne samo kada su u pitanju izduvni gasovi, već su i sedišta izrađena od recikliranih plastičnih flaša, visokokvalitetne veganske kože ili jelenske kože.

Vozači mogu da se opredele za verziju sa pogonom na zadnje točkove (RWD) i jednim elektromotorom ili pogonom na sva četiri točka (AWD) i dva motora. One koji vole da putuju posebno će obradovati vest da Kia EV6 može da vuče čak 1.600 kg tereta, a uz to je opremljen funkcijom V2L (vehicle-to-load) koja deluje kao praktičan prenosni izvor električne energije.

Milena Maglovski

EPCG – Solarni paneli na 3.000 kuća

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) pokreće projekte koji se odnose na zamenu i smanjenje korišćenja štetnih izvora energije, a sve to u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO2).

Kao jedan od projekata prelaska na korišćenje zelene energije (obnovljivih izvora) koja nema štetnih dejstava, EPCG želi da započne i ponudi građanima Crne Gore mogućnost generisanja sopstvene energije ugradnjom solarnih panela na objekte za individualno stanovanje. Zbog toga je Komisija za investicije u elektroenergetskom sektoru donela je odluku o realizaciji projekta Solari 3000+.

„Crna Gora ima neverovatan solarni potencijal, čak jedan od najvećih u celoj Jugoistočnoj Evropi. Podgorica, ima preko 2.000 sunčanih sati godišnje, dok je broj sunčanih sati u Crnoj Gori od 1.300 do 2.000 sati. U Nemačkoj broj sunčanih sati je od 1.000 do 1.200, a već su izgradili solarne elektrane snage 50 gigavat sati. Ovim projektom građanima Crne Gore predstavićemo stvarne mogućnosti energetskih i finansijskih ušteda, a zajedničkim snagama uticati na smanjenje emisije ugljen-dioksida. Realizacijom projekata iz oblasti solarne energije značajno ćemo doprineti očuvanju životne sredine. Nakon ovog projekta za domaćinstva, planiran je i projekat postavljanja solarnih panela na neplodnom zemljištu u ruralnim područjima i vodenim površinama“, istakao je Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora EPCG.

Projekat, koji će biti realizovan u saradnji sa Ministarstvom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, podrazumeva ugradnju solarnih panela na 3.000 objekata za individualno stanovanje koji su pogodni za valorizaciju sunčeve energije. Ovim projektom proizvodnja električne energije orijentisaće se na obnovljive izvore, a građanima, po najpovoljnijim uslovima, omogućiti da sami proizvode obnovljivu energiju bez emisije ugljen-dioksida.

„Domaćinstva će na ovaj način sama proizvodi električnu energiju za svoje potrebe, a eventualni višak energije mogu da prodaju Elektroprivredi. To znači da, osim otplate kredita za solarne panele, neće imati troškove za električnu energiju, koju će sami proizvoditi, a rata će biti manja od njihovog prosečnog računa za struju. Dakle, kada građani otplate svoju opremu, a predviđeni period otplate je od 5 do 7 godina, dobijaju besplatnu električnu energiju“, naglasio je Đukanović, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje navodi u toku je intenzivan rad na pripremi javnog poziva za finansiranje projekta i nabavku opreme, dok su studije izvodljivosti i idejno rešenje, koje pokazuju opravdanost projekta, već pripremljeni. Nakon toga građani, potrošači iz kategorije domaćinstva, mogu očekivati raspisivanje javnog poziva kojim će biti pozvani da se prijave za projekat, dok će istovremeno biti raspisani konkursi za preko 400 radnika za ugradnju solarnih panela. Maksimalna vrednost ovog projekta iznosi oko 30 miliona evra.

Elektroprivreda Crne Gore aktivno radi na projektu koji podrazumeva obeležavanje neplodnog zemljišta na kom će biti postavljenji solarni paneli, a u pripremi je i projekat solarnih plutajućih elektrana na Slanom jezeru.

Kompletna realizacija projekta Solari 3000+ vodiće Komisija za investicije u elektroenergetskom sektoru koju čine predstavnici EPCG, Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Opštine Nikšić, Ministarstva kapitalnih investicija, Ministarstva finansija, CEDIS-a, Uprave za nekretnine, Eko fonda i CGES- a.

Energetski portal