Udruženje građana „Kreni-promeni“ pokrenulo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović traži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.
U tom udruženju smatraju da javni interes tog projekta do danas nije obrazložen, a da građani Srbije imaju pravo na „zdrave uslove života“.
„Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit“, navodi se u tekstu peticije.
„Kreni-promeni“ podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i „poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji“.
Pročitajte još:
U „Kreni-promeni“ ocenjuju da Vlada i Rio Tinto „ignorišu naučnike i rudarske stručnjake“.
„Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita uključuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline„, stoji u tekstu peticije.
Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristilo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar.
Kako naglašavaju u udruženju „Kreni-promeni“, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisustvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.
Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kao i ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.
Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je „zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja“.
Pored Kreni-Promeni, među udruženjima koja podržavaju peticiju nalaze se „Ne damo Jadar“, Kolektivna akcija Srbija, Podrinski anti-korupcijski tim, Skupština slobodne Srbije, Čuvari vatre, „Odbranimo reke Stare planine“, „Odbranimo šume Fruške gore“, Petkom za budućnost, Udruženje za zaštitu šuma, Zeleni talas Čačak, Pravo za vodu, Romani Asvin, Polekol, Hekler i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Peticiju koja je dostupna na OVOJ adresi do sada je potpisalo više od osam hiljada građana.
