Prva evropska međusektorska konferencija o suzbijanju zločina protiv divljih vrsta

06.07.2022

swipe_b5_madrid_1_769575 — Foto: LIFE SWiPE promo

Prošle nedelje se u Madridu okupilo preko 120 evropskih i svetskih stručnjaka u borbi protiv zločina protiv prirode kako bi razmenili najnovija saznanja i analizirali najbolje prakse u suzbijanju jedne od najunosnijih vrsta kriminala na svetu.

Konferencija je po prvi put na jednom mestu okupila stručnjake koji se bave suzbijanjem zločina protiv divljih vrsta, od policije, čuvara prirode i inspektora do tužilaca i sudija, i pružila im priliku za otvoren i plodan dijalog. Među učesnicima bilo je i preko 20 stručnjaka iz našeg regiona, uključujući predstavnike iz redova čuvara prirode, policije, tužilaštva, više odgovornih ministarstava, lokalne predstavnike CITES konvencije, kao i predstavnike sudova i nevladinih organizacija.

“Zločini protiv prirode su jedan od vodećih uzroka gubitka bioraznolikosti i značajna prepreka za očuvanje divljih biljnih i životinjskih vrsta. Zločini poput krivolova, trovanja i nezakonite trgovine divljim vrstama, njihovim dijelovima i derivatima često se smatraju isplativima jer se teško otkrivaju, procesuiraju i osuđuju. Zločini protiv divljih vrsta prisutni su i u Europi, a žrtve su često europske ugrožene biljne i životinjske vrste”, rekla je voditeljka LIFE SWiPE projekta Nada Tosheva na otvorenju konferencije.

Pročitajte još:

Tokom tri dana konferencije, razmatrani su stvarni štetni uticaji zločina protiv divljih vrsta na biodiverzitet, ljudsko zdravlje i svetsku ekonomiju. Stručnjaci su mogli da učestvuju u nizu praktičnih radionica, panel diskusija i interaktivnih predavanja kako bi zajedničkim snagama analizirali i poboljšali korake koji vode do uspešnog procesuiranja ovih zločina. Govorilo se o najnovijim tehnologijama za otkrivanje zločina protiv divljih vrsta, sajber kriminalu i povezanosti tih zločina s ostalim vrstama kriminala.

Konferenciji se pridružila i specijalizovana pseća jedinica iz Andaluzije, koja je učesnicima pokazala iz prve ruke kako izgleda otkrivanje otrova i istraga mesta zločina uz pomoć istreniranih pasa. Imali su priliku da u akciji vide psa tragača specijalizovanog za otkrivanje najčešće korišćenih otrova i saznaju više o alatima i zamkama koje koriste krivolovci i trgovci divljim vrstama.

Glavni zaključak konferencije bio je da stručnjaci i institucije širom Evrope moraju još bolje da sarađuju kako bi uspešno smanjili broj počinjenih zločina protiv prirode. Razmena znanja i jačanje prekogranične saradnje je pravi smer. Konferencija u Madridu dokazuje da postoji volja i želja stručnjaka i institucija za saradnjom kako bi se uspešnije smanjilo i sprečilo činjenje zločina protiv divljih vrsta i pravi je primer ostvarenja takve saradnje. Ovo je pozitivna promena i nadamo se jedna od mnogih prilika za zajednički rad na izgradnji sveta koji čuva svoje divlje vrste umesto da ih ugrožava.

Konferencija je organizovana u okviru LIFE SWiPE projekta, koji finansijski podržava evropski program LIFE. Glavni cilj projekta je obeshrabriti, i u na kraju smanjiti kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kroz bolje sprovođenje propisa o zaštiti životne sredine i veći broj uspešno procesuiranih kažnjivih dela.

Izvor: WWF Adria

Osim solarnih panela, za šta još privrednici traže bespovratna sredstva

06.07.2022

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

Početkom juna Ministarstvo privrede pozvalo je mikro i mala preduzeća, preduzetnike i zadruge da konkurišu za sredstva iz programa “Srbija i EU – oprema za privredu”. Država je obezbedila 16 miliona evra bespovratne pomoći, a Evropska unija još 11 miliona.

Kroz ovaj projekat privrednici bespovratno mogu da dobiju do četvrtine ulaganja, ne manje od 500.000 dinara niti više od pet miliona. Njihovo učešće je pet procenata, a ostatak se obezbeđuje kroz kredit ili putem lizinga. Prošle godine za samo mesec dana stiglo je oko 1.000 prijava.

Pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je interesovanje veliko, do sada je oko 300 privrednika podnelo zahteve i veliki broj zahteva je u pripremi.

“Komisije se održavaju svakog dana, ono što banke nama pošalju prethodnog dana obradimo sutradan, zaključno sa jučerašnjim danom 148 privrednika je dobilo rešenje za dodelu sredstava”, rekla je Obradović Jovanović.

Za šta se traži novac

Prema njenim rečima, sredstva se ove godine najviše traže za solarne panele, građevinsku mehnaizaciju, opremu za obradu metala i mašine koje služe za obradu drveta.

“Iznosi su nešto manji nego prošle godine, prosečan iznos bespovratnih sredstava je ispod tri miliona dinara, ove godine smo program ograničili za mala i mikro preduzeća, srednja preduzeća ne učestvuju, pa su iznosi nešto manji”, rekla je pomoćnica ministra.

Dodaje da ima i privrednih subjekata koji traže veće iznose, tako da postoji zahtev za 60 miliona dinara.

Pročitajte još:

Kakva je procedura

Katarina Obradović Jovanović ističe da se ovaj program realizuje na način da se zahtevi podnose kod poslovnih banaka, a nemaju sve banke iste uslove. Sve informacije o programu mogu se naći na sajtu preduzetnistvo.gov.rs.

“Ključna odlika ovog programa, kao i u ranijim programima, je da program zahteva da banke ne uzimaju zalogu na nekretninama, što je važno zato što privredni subjekti često nemaju dovoljno nekretnina i to je prepreka da dođu do povoljnih sredstava”, napomenula je pomoćnica ministra privrede.

Kako bi omogućili da što veći broj privrednika dobije sredstva, ove godine je uveden uslov da oni koji su samo prošle godine koristili sredstva nemaju pravo da konkurišu.

“To je rezultiralo time da u broju privreda otprilike polovina čine klijenti koji nikada nisu koristili podsticajna sredstva a većina njih nije nikad koristila državnu pomoć, to je pozitivan aspekta – širi se krug korisnika”, rekla je ona.

Poziv je otvoren do septembra, a možda će, kako kaže, biti i malo duže.

Možda će biti malo više klijenata od 600, imamo i dve banke koje su nove u programu, tako da će do 800 klijenata moći da dobije sredstva, zaključila je Katarina Obradović Jovanović.

Izvor: RTS

Počinje izgradnja prve bifacijalne i trenutno najveće solarne elektrane u Srbiji

05.07.2022

Bifacijalne solarne elektrane postaju sve češći izbor investitora zbog mogućnosti da prikupljaju sunčeve zrake koji se odbijaju o podlogu i proizvode struju efikasnije od elektrana sa monofacijalnim panelima.

Kompaniji MT-Komex poverena je izgradnja prve bifacijalne solarne elektrane u Srbiji koja će ujedno biti i trenutno najveća solarna elektrana u našoj zemlji.

Elektrana će se nalaziti na posedu kompanije Toyo Tires, a ugovor o izgradnji potpisan je između zamenika generalnog direktora Toyo Tires Kenichira Takasaga i direktora kompanije MT-Komex Miloša Kostića.

„Globalni cilj kompanije Toyo Tires je da postane ugljenično neutralna, a ulaganje u obnovljive izvore energije je najbolji izbor. Ovo je za nas pravi trenutak za izgradnju solarne elektrane u Srbiji jer su se zakoni po pitanju OIE promenili pa možemo steći status prozjumera, dok sa druge strane raspolažemo velikom površinom zemljišta“, rekao je Takasago za Energetski portal.

On dodaje da će solarna elektrana pokriti od 10 do 15 odsto godišnjih potreba kompanije Toyo Tires za električnom energijom, što dokazuje da industrija guma troši mnogo struje i zbog toga je pod velikim pritiskom da što pre sprovede dekarbonizaciju.

Takasago najavljuje da će proizvodnja guma početi krajem jula, dok će kompletna proizvodna oprema, zajedno sa solarnom elektranom, biti u funkciji do kraja godine.

Pročitajte još:

„Planiramo da imamo svečano otvaranje naše solarne elektrane koje će posetiti ljudi iz Vlade, drugih država, čak i Japana. Ovo će biti zaista značajan događaj kako za nas, tako i za MT-Komex koji ju je izgradio“, kaže Takasago.

Kada je u pitanju odabir izvođača radova, Takasago napominje da su bili u potrazi za kompanijom koja bi im bila partner i pomogla da donesu odluke o izgradnji elektrane, a sve to pronašli su u kompaniji MT-Komex.

„Izuzetna nam je čast što nam je tako ozbiljna kompanija kao što je Toyo Tires poverila izgradnju najveće solarne elektrane na zemlji snage 8,4 MW tj. aktivne snage priključenja 7,2 MW. Naša kompanija sa iskustvom od 13 godina u razvoju, projektovanju i izgradnji solarnih elektrana uspela je da na tenderu dobije ovaj posao kao najozbiljniji ponuđač“, rekao je direktor MT-Komexa Miloš Kostić.

On dodaje da pored Toyo Tires, MT-Komex gradi solarne elektrane kako na proizvodnim halama tako i na zemljištu.

„Naš tim čini 30 inženjera/ eksperata za obnovljive izvore energije i 50 instalatera/ elektro montera specijano obučenih za izgradnju solarnih elektrana sa višegodišnjim iskustvom“, kaže Kostić.

Solarni paneli na 8,2 hektara

Solarna elektrana kompanije Toyo Tires nalaziće se na zemlji i prostirati se na 8,2 hektara. Godišnja proizvodnja električne energije iznosiće 10.148.927 kWh što će doprineti uštedi od 8.119.141 kg ugljen-dioksida na godišnjem nivou.

MT-Komex se odlučio za primenu specijale konstrukcije koja će omogućiti bifacijalnim solarnim panelima da proizvode struju 15 odsto efikasnije u poređenju sa klasičnim, monofacijalnim elektranama.

U planu je da ova elektrana stekne status kupca-proizvođača, odnosno da koristi zelenu električnu energiju za sopstvene potrebe, dok će sav višak predavati na elektrodistributivnu mrežu.

Okončanje radova i njeno puštanje u rad planirano je do kraja ove godine.

Milena Maglovski

Šta je požarni trougao i imamo li dovoljno drva za ogrev?

05.07.2022

forest-fire-g674069256_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Ylvers)

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

Kraj juna i početak jula obeležile su temperature koje prelaze 35. podeljak, a lokalno su dostizale i 40 stepeni. Dovoljno je samo da se baci opušak i da požar bukne. Na suvom vazduhu požari se brzo šire i često su na nepristupačnom terenu, pa je i gašenje otežano. Vladimir Nikolić, iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, kaže za RTS da smo u drugom kritičnom periodu kada preti opasnost od pojave požara i napominje da bi se stvorila vatra neophodan je požarni trougao. Navodi da imamo dovoljno šume čije se drveće koristi za ogrev.

Vladimir Nikolić kaže za RTS da proteklog vikenda nije bilo požara.

“Iako smo u drugom kritičnom periodu kada preti najveća opasnost od požara. Prvi je mart–april, drugi jul–avgust i treći oktobar–novembar”, naveo je Nikolić.

Visoke temperature, dodaje, pospešuju pojavu požara.

Pročitajte još:

“Da bi se stvorio požar, potrebno je da se stvori požarni trougao gde imamo izvor toplote, gorivni materijal, kiseonik. Kiseonika imamo, gorivnog materijala se trudimo da imamo što manje, a izvor požara može biti i čovek, i elementarna nepogoda, i tako dalje”, kazao je Nikolić.

Dovoljan je, ističe, trenutak nepažnje da započne jedan požar.

“Jako je bitno da se požar primeti u početnim trenucima. Verovatnoća je velika da ćemo ugasiti ako se pravovremeno reaguje, ako se ne razbukti, kao što smo imali požar na Staroj planini 2019. godine kada je izgorelo 2.100 hektara šume. Paljenje vatre na otvorenom, na mestima koja za to nisu predviđena, temperature, smanjena vlažnost vazduha, to sve dovodi do požara”, ističe Nikolić.

Koliko Srbija ima šuma

Srbija, kako navodi, prema podacima ima 29,1 procenat šuma. Pred početak Drugog svetskog rata imala je 16,7 procenata, a 2005. kada je bio prethodni premer 29,1 procenat.

“Mi trenutno završavamo drugu nacionalu inventuru šuma i preliminarni podaci pokazuju da ćemo imati oko 40 procenata šuma”, ukazuje Nikolić.

Postoje, kaže, istorijski podaci i uzroci zašto nedostaju šume.

“Trebalo bi da se spustimo na nivoe opština. Imamo opštinu u Vojvodini koja ima šumovitost od 0,3 procenta, a imamo opštine u istočnoj Srbiji koje imaju šumovitost od 80 odsto. Kod opština koje imaju malo šume potrebno je da podignemo šumovitost”, ističe Nikolić.

Prema njegovim rečima, požari ne poznaju granice i predstavljaju veliku opasnost, a kada je reč o bespravnoj seči šume, tu je čovek glavni uzrok.

“Imamo apsolutno dovoljno šuma i dovoljno drveta da bi se stanovništvo grejalo. Grejanje drvetom se u poslednjoj deceniji 20. veka smatralo zaostalim. Drvo je postalo prihvatljiv gorivi materijal. Mogu da poručim našim građanima da ćemo apsolutno imati dovoljno drveta”, naveo je Nikolić.

Aktivnosti pošumljavanja se, dodaje, svake godine sprovode u skladu sa planskim dokumentima u šumarstvu.

Apelovao je na sve one koji borave u šumi da se ponašaju odgovorno, da ne ostavljaju smeće, da ne bacaju opuške, a da ratari ne pale strnjiku, jer je, napominje, to jedan od velikih uzroka požara.

Izvor: RTS

EU poziva Nemačku da ne gasi nuklearne elektrane

05.07.2022

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Nemačka je krajem prošle godine, u trenutku nezapamćene energetske krize najavila da planira zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana. Tada je rečeno da će do kraja 2022. godine isključiti sve nuklearne elektrane iz pogona, kao i da će se osloniti na obnovljive izvore energije.

Nemački kancelar Olaf Šolc nedavno je izjavio da njegova vlada ostaje posvećena postepenom ukidanju nuklearne energije uprkos zabrinutosti zbog rasta cena energije i mogućih nestašica zbog rata u Ukrajini.

Međutim iz Brisela poručuju da Nemačka ne bi trebalo da isključuje preostale nuklearke.

“U interesu je cele Evrope, ne bi tebalo da isključuju svoje preostaje nuklearne elektrane. Izuzetno je važno da tri nemačke nuklearne centrale koje su ostale u pogonu nastave dalje da rade”, rekao je Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnju trgovinu, prenosi agencija dpa.

Kako je objasnio, njihov rad bi trebalo produžiti “makar na nekoliko meseci”.

U Nemačkoj još nekoliko meseci treba da rade reaktori Izar 2 u Bavarskoj, Emsland u Donjoj Saksoniji i Nekarvesthajm 2 u Baden-Virtembergu. Odluku da se potpuno odrekne nuklearne energije Nemačka je donela posle nesreće u japanskoj centrali Fukušima 2011.

Pročitajte još:

I Belgija je, krajem prošle godine najavila da planira zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana, a Belgijska vlada je tada saopštila da su dugo pravili plan kako će ugasiti sve nuklearne elektrane do 2025. godine.

Ipak, nedavno su saopštili da odustaju od ovog plana i da će životni vek njihovih nuklearnih elektrana biti produžen za 10 godina.

U Turskoj i Češkoj se grade nova nuklearna postojenja, Italija je zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, a Španija i Švajcarska planiraju da do 2030. godine prestanu da koriste nuklearnu energiju.

Nuklearne elektrane su drugi najveći izvor električne energije u Evropskoj uniji, odmah posle elektrana na fosilna goriva, sa čak 26 odsto proizvedene energije.

Milica Radičević

Gasna kriza preti da zaustavi industriju, kada počne grejanje proizvodiće se samo najneophodnije

05.07.2022

heating-grejanje-gas — Foto-ilustracija: Pixabay

“Severnim tokom”, koji je za Evropu sada ključni gasovod, stiže 60 odsto manje gasa, a tek sledi njegov remont koji će u potpunosti prekinuti isporuku gasa od 11. do 21. jula. Ne nazire se kraj energetske krize koju je sve teže kontrolisati. Članice Evropske unije prema planovima za vanrednu energetsku situaciju, građane pozivaju na rigoroznu štednju, a idustrijske potrošače upozoravaju da se spreme na redukcije i pre zime.

Nemačka vlada obezbedila je 15 milijardi evra kredita za skladištenje gasa za zimu, ali iz Agencije za energetiku poručuju da to nije dovoljno. Prvi na udaru restikcija biće veliki potrošači, fabrike, pa iz Nemačke federacije sindikata i Udruženja gradova upozoravaju da poremećaji u snabdevanju prete da blokiraju privredu zemlje.

“To znači, ako ne dobijamo gas, naši metali se više ne proizvode. Onda se više neće proizvoditi ni vetroturbine, solarni paneli i akumulatori za automobile”, kaže portparolka “Aurubisa” Angela Seidler.

“Ako ne proizvodimo, nemamo posla za ljude, a ako nemamo posla za ljude, prva stvar koju možemo uraditi je skraćeni rad. Dalje ćemo videti”, ističe Fauzi el Kabani iz kompanije za pločice “Bojzenburg”.

I Francuska, Austrija i Italija su proglasile drugi stepen upozorenja na nestašicu gasa. Kako bi sprečila kolaps u snadevanju, Nemačka preko Brisela pokušava da ubrza remont “Simensove” opreme za gasovod “Severni tok 1” koji radi Kanada, a koja je zbog rata u Ukrajini pod sankcijama.

Situacija je trenutno pod kontrolom, navodi senator za životnu sredinu Hamburga Jens Kerstan.

“Moći ćemo da snabdevamo industriju gasom, ali po visokim cenama. A na zimu će biti kritično kada stanovništvo počne da troši gas da greje domove, onda ćemo morati da redukujemo”, kaže Kerstan.

Pročitajte još:

“Pred nama je gasna kriza, industrija će moći da proizvede samo ono što je apsolutno neophodno. Drugačije rečeno, čokoladni kolačići su luksuz, nikome nisu potrebni. Važno je da se pokriju osnovne potrebe potrošača i da zaposleni zadrže svoja radna mesta, gde god je to moguće”, smatra šef analize tržišta kapitala “Bader banke” Robert Halver.

Manje isporuke ne samo da su pogurale cenu gasa preko 1.600 evra već i cenu struje koja na evropskim berzama ponovo premašuje 350 evra za megavat-sat.

“Za četvrti kvartal oktobar, novembar i decembar struja se prodaje za 400–410 evra, a cele sledeće 2023. cena je oko 300 evra po megavat satu, što znači da su to jako, jako visoke cene koje su bile pre ove krize i iznosile oko 50-60 evra po megavat satu”, navodi lider za energetiku u “Dilojtu” Željko Marković.

Širom Velike Britanije građani besni zbog cena goriva blokirali su auto-puteve i izazvali haos u saobraćaju.

Šri Lanka je uvela trosatne dnevne restrikcije struje, jer ne mogu da isporuče dovoljno goriva za elektrane.

To je prva zemlja koje je u poslednjih pola veka obustavila i prodaju goriva na pumpama. Potvrdili su da nemaju novca za kupovinu nafte. Sledeća isporuka je tek 22. jula, a benzina i dizela na zalihama kažu, imaju za manje od jednog dana.

Izvor: RTS

Nema više gradnje bez sadnje – velika akcija ozelenjavanja Kragujevca

05.07.2022

Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je zabranio gradnju objekata bez sadnje drveća. Ovo je jednoglasna odluka odbornika gradskog parlamenta, doneta na inicijativu gradonačelnika Nikole Dašića kojom Kragujevac želi da unapredi kvalitet života građana.

Kako je on istakao povod za donošenje ove odluke je “lepše okruženje u kojem treba da živimo, ali i želja da Šumadiji vratimo prepoznatljivost po šumama”.

Za svaki novoizgrađeni objekat površine do 1.000 kvadratnih metara, investitori u Kragujevcu moraće ubuduće da posade deset novih stabala u gradu. Ako je stambeno – poslovni objekat preko 1.000 kvadrata, još po jedno na svakih 500 metara kvadratnih, navodi se na sajtu grada.

Investitore na to obavezuje odluka o sprovođenju Akcije „Vrati dah prirodi – posadi drvo“.

Ukoliko sadnja nije moguća na samom placu Odlukom je predviđeno da JKP “Šumadija”, kao preduzeće nadležno za upravljanje zelenim površinama, odredi lokaciju, sprovede sadnju i izda potvrdu da je obaveza ispunjena, jer je to uslov za dobijanje upotrebne dozvole.

Pročitajte još:

Zahvaljujući ubrzanom razvoju Kragujevca u poslednjih pet godina na svakom koraku niču novi stambeno – poslovni objekti. Samo prošle godine nadležna gradska uprava izdala je 1.389 odobrenja za izgradnju, što znači da je na tim parcelama posečena jedna šuma. A, Kragujevac ne može da raste i da se razvija na štetu zelene infrastukruture.

Kragujevac teži statusu zelenog grada, a ovom odlukom čija primena počinje 1. septembra, korak je bliže tom cilju.

Energetski portal

Svetska energetska kriza – racionalna potrošnja važnija od redukcije struje

05.07.2022

light-bulbs-g6b6acb951_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Već mesecima u zahtevima za štednju energije prednjače najrazvijenije evropske zemlje. Rukovodilac za energetiku u “Dilojtu” Željko Marković rekao je za RTS da je rešenje koje se brzo može ostvariti – racionalnija potrošnja, dok se ne izgrade novi kapaciteti i ne reši energetska kriza kod nas i u svetu.

Zbog sve oštrije energetske krize, Međunarodna agencija za energiju stalno poziva građane i privredu na rigoroznu štednju gasa, struje, nafte. Većina zemalja Evropske unije još u maju je proglasila prvi stepen upozorenja na moguće nestašice i redukcije energenata i pokrenula pripreme za vanrednu energetsku situaciju.

Neke članice najavljuju da će već početkom ove sedmice održati i vanredne sednice vlada kako bi analizirale trenutnu situaciju i planove za ograničenja, prvo u potrošnji gasa.

Već mesecima u zahtevima za štednju energije prednjače najrazvijenije evropske zemlje – Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Holandija. Građanima savetuju razne mere, čak i da kupe sveće, leti da manje koriste klime, zimi smanje grejanje.

Rukovodilac za energetiku u “Dilojtu” Željko Marković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je racionalnija potrošnja rešenje koje se brzo može ostvariti, dok se ne izrade novi kapaciteti i reši energetska kriza kod nas i u svetu.

Gas je sve skuplji, premašuje 1.600 dolara. Nemačka i Francuska najavljuju isključenja nekih velikih potrošača.

Planovi redukcija postoje u svakom elektrodistributivnom sistemu, razlikujemo havarijske i planske redukcije.

Za havarijske redukcije moramo biti pripremljeni ukoliko imamo problem u delu sistema, otkaz nekog bitnog elementa, dok su planske one koje su namenjene merama štednje, objasnio je Marković.

Pročitajte još:

Ograničen domet redukcija

“Redukcije imaju ograničen domet u štednji, kada isključite neke kupce pa ponovo pustite električnu energiju, oni potroše ono što su planirali”, napomenuo je Marković.

Ukazuje da nema linearnog efekta smanjenja. “Ako ostavimo ljude bez struje pola dana, nećemo smanjiti za polovinu njihovu potrošnju već mnogo manje jer će nadoknađivati u onim trenucima”, kaže Marković.

Prema njegovim rečima, racionalizacija potrošnje je važna.

“Imamo i potrebe svih vlada da se pored redukcija pripreme za zimski period, ova kriza je proistekla iz krize gasa, gas je ono što je pokretač visokih cena električne energije, smanjene su isporuke u Severnom toku, Rusija je isporučivala gas po dugoročnim ugovorima, sve zemlje pokušavaju da napune skladišta gasa”, naveo je on.

Zima je, što se tiče gasa, kritičnija, dodaje Marković i navodi da, što se tiče električne energije, nama je kritična zima, ali i leto – ovih dana su velike vrućine pa je potrošnja povećana.

Koliko košta struja

Energetska kriza počela je pre godinu dana, a od jeseni ju je produbio rat u Ukrajini. Prošlog jula prvo su skočile cene struje.

Struja se nabavlja na tržištu, imamo različita tržišta na kojima se kupuje, od “dana unapred”, tu su i terminske berze gde se prodaje po nedeljama, mesecima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Govoreći o prosečnim cenama struje na dnevnim tržištima, navodi da su one između 350 i 400 evra, što se tiče pogleda u budućnost, vidimo preko terminskih berzi, za četvrti kvartal, struja se prodaje 410 evra, a 2023. godine, cena struje je oko 300 evra po megavat-satu, što je visoko u odnosu na cene pre krize gde je bilo na nivou do 60 evra po megavat-satu.

Osvrćući se na to ko u okruženju ima višak struje, Marković kaže da Bugarska, Crna Gora, Republika Srpska imaju mogućnost da proizvedu više energije nego što su njihove potrebe, ali se ona trguje na tržištu, bilateralnih sporazuma gotovo da nema, uglavnom se zatvara preko berzi.

EPS ima smanjenu proizvodnju uglja

“Problematično u EPS-u je da nemamo dovoljno otkrivenih eksploatacionih polja da bismo mogli da eksploatišemo ugalj. Važno je naglasiti da nećemo brzo izaći iz te situacije, trebaće nekoliko godina da se EPS vrati na nivo proizvodnje uglja i električne energije od pre šest godina, kada je postizao rekorde u proizvodnji”, podsetio je Marković.

Cela Evropa je ugrožena jer zavisi od ruskog gasa i nafte, neke i uglja.

Marković kaže da su prioriteti da se obezbede sve rezerve, što je moguće više u pogledu gasa, što se tiče električne energije da se pripreme potrebne količine uglja, da se napune deponije.

“Imamo i apel da se izvrši racionalizacija potrošnje, da se privreda trudi da se merama energetske efikasnosti, da smanji pritisak na sistem”, dodao je Marković.

Taj apel se odnosi na industriju, kaže on, da se na krovu napravi solarna elektrana, velike industrije mogu 10 do 20 odsto da smanje svoju potrošnju.

Danak plaćaju i preduzeća i domaćinstva

Evropske zemlje su u situaciji da su na jednoj strani primorane da podižu cene energenata, a na drugoj, istovremeno, ublažavaju posledice tih poskupljenja.

Govoreći o tome vidi li se kraj energetske krize, kaže da se kraj još ne vidi, problem je što imamo puno raznih činilaca koje je teško kontrolisati iz jednog centra, tu je niz različitih uticaja.

Što se tiče mera, Marković podvlači da danak energetskoj krizi plaćaju i preduzeća i domaćinstva i treba zaštititi slojeve stanovništva koji su ugroženi. “Imamo sistem zaštite i vlada treba da dalje razrađuje koncept i da se zaštiti što veći broj ljudi”, navodi on.

“Neke zemlje su uvodile subvencije, različite su mere kojima se bore vlade pa i naša”, zaključio je Marković.

Izvor: RTS

Dato odobrenje za gigantski solarni park u Rumuniji snage 1.000 MW

04.07.2022

solarni_paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Red Zeppelin)

U Rumuniji će se graditi najveći solarni park u zemlji snage 1.000 MW, a nedavno je ovaj projekat dobio i tehničko odobrenje za priključenje na mrežu, javljaju rumunski mediji.

Solarni park će se nalaziti u gradu Aradu nedaleko od granice sa Mađarskom, a u njega će biti uloženo oko 700 miliona evra. Prema pisanju rumunskih medija, solarni paneli će zauzimati nekoliko hiljada hektara, a radovi bi trebalo da budu okončani 2024. godine.

Ovaj projekat okarakterisan je kao najznačajniji zeleni projekat u istoriji zemlje koji će otvoriti preko 1.000 novih radnih mesta. Trenutno najveća operativna solarna elektrana u Rumuniji ima kapacitet od samo 60 MW, dok snaga najvećeg vetroparka iznosi 260 MW.

Investitor je poznati rumunsko-švedski biznismen Emanuel Muntmark, vlasnik kompanije Monsson koja je angažovana na najvećim energetskim projektima u Rumuniji.

Pročitajte još:

„Monsson će nastaviti da bude važan igrač u Rumuniji i ostaće posvećen razvoju obnovljivih izvora energije i pratećih usluga za rast industrije OIE u Rumuniji i u Evropi. Monsson ima za cilj da razvije više od 3.500 MW novih OIE elektrana do 2030. godine, što će, zajedno sa drugim projektima, ponuditi Rumuniji šansu da ostvari energetsku nezavisnost što je pre moguće“, saopštili su iz Monsson-a.

Moguća gradnja OIE projekata i na poljoprivrednom zemljištu

I dok se širom sveta vodi debata o izgradnji OIE projekata na poljoprovrednim parcelama, rumunski parlament je nedavno usvojio amandman na Zakon o zemljištu kojim se uklanjaju regulatorne barijere za zemljišta lll, lV i V klase, piše PV Magazin.

Na poljoprivrednim zemljištima će biti dozvoljena izgradnja solarnih elektrana, vetroelektrana, elektrana na biomasu i biogas, kao i skladišta i trafostanice, što je do sada bilo zabranjeno. Takođe, biće moguće da se zemljište koristi za projekte dvostruke namene koji uključuju proizvodnju električne energije i poljoprivredne aktivnosti.

Milena Maglovski

Više od milion električnih automobila u EU

04.07.2022

ev-električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Iz godine u godinu raste prodaja električnih automobila, kako u Evropi, tako i u svetu. Tako je u 2020. godini, broj putničkih automobila na električni pogon u državama članicama Evropske unije premašio milion. Prema podacima Zavoda za statistiku EU (Eurostat), ovo je 20 puta više od broja zabeleženog 2013. godine i tri puta više u odnosu na 2018. godinu.

Kako se dalje navodi najveće stope povećanja električnih automobila zabeležene su između 2019. i 2020. godine (+83 odsto) i između 2018. i 2019. godine (+64 odsto). U 2020. godini njihov udeo u ukupnom broju putničkih automobila porastao je sa 0,02 odsto na 0,4 odsto.

“Vozni park putničkih automobila u skoro svim državama članicama EU je porastao u poslednjih pet godina, dostigavši ukupno 250 miliona automobila u 2020. godini”, navode iz Eurostata.

Luksemburg, već 30 godina, drži rekord među državama članicama EU. Naime u ovoj zemlji je zabeležena najveća stopa motorizacije, tj. broju automobila na hiljadu stanovnika. U 2020. godini je to iznosilo 682 putnička automobila na hiljadu stanovnika. Zatim slede Italija (670), Poljska (664) i Finska (652).

Pročitajte još:

Niska stopa motorizacije zabeležena je u Rumuniji (379 automobila na hiljadu stanovnika), uprkos porastu broja registrovanih automobila u periodu 2015-2020 (+41 odsto), Rumunija (390), Mađarska (403) i Bugarska (414).

Kada je reč o našoj zemlji, Vlada Republike Srbije treću godinu za redom subvencioniše kupovinu automobila na električni pogon. Zahvaljujući ovom sistemu podrške u našoj zemlji je registrovano više od 400 električnih automobila i oko 5.000 hibrida što nije mnogo, ali je pokazatelj da dolazi do promena.

Milica Radičević

HROTE dodeljuje tržišne premije za OIE i visokoefikasne kogeneracije

04.07.2022

solar-panel-solarni-paneli-vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Richter)

Hrvatski operater tržišta električne energije HROTE raspisao je javni poziv za dodelu tržišne premije u svrhu podsticanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasnih kogeneracija.

Javni poziv odnosi se na solarne elektrane snage preko 500 kW, hidroelektrane snage veće od 500 kw do 10 MW, vetroelektrane snage veće od 3 MW, elektrane na biomasu snage od 500 kW do 5 MW, elektrane na biogas snage od 500 kW do 2 MW i geotermalne elektrane snage veće od 500 kW, stoji u tekstu poziva.

Dodeljene kvote za solarne i vetroelektrane iznose po 300.000 kW, za elektrane na biogas 16.000 kW, za geotermalne elektrane 10.000 kW, za elektrane na biomasu 8.000 kW, a za hidroelektrane 4.000 kW.

Pročitajte još:

Maksimalna otkupna cena za solarnu energiju je 7.722,46 dinara po MWh, za hidroelektrane 17.070,35 din/MWh, za vetroelektrane 7.181,49 din/MWh, za elektrane na biomasu 21.993,82 din/MWh, za elektrane na biogas 23.094,79 din/MWh, a za geotermalne elektrane 19.693,90 din/ MWh.

Tekst javnog poziva možete pročitati OVDE.

Energetski portal

Može li avio-industrija bez zagađenja?

04.07.2022

U novoobjavljenom izveštaju o održivom poslovanju za 2021, Air France-KLM navodi postignute rezultate, ciljeve za očuvanje životne sredine i smanjene emisije CO2, kao i nastojanje da promoviše različitost i inkluziju na svim radnim pozicijama u okviru grupe. Kao osnovne ciljeve grupa postavlja sledeće zadatke: nulta emisija CO2 do 2050. godine, 30 odsto manja emisija CO2 po putniku po pređenom kilometru do 2030. godine u odnosu na 2019. i korišćenje 10 odsto održivog avio-goriva do 2030. godine, što je znatno više od propisane evropske regulative.

Kako bi postigla zadati cilj kada je reč o dekarbonizaciji, grupa je uvela niz mera kojim utiče na smanjenje direktne i indirektne emisije CO2, ali i povećanje apsorpcije CO2. U cilja smanjenja direktne emisije ugljen-dioksida preduzeti su sledeći koraci – modernizacija flote, korišćenje održivog avio-goriva, i tehnike eko-pilotiranja.

Moderna flota, održivo gorivo, eko-pilotiranje

Prvi korak u smanjenju direktne emisije CO2 je modernizacija flote, jer novi avioni u poređenju sa onima prethodne generacije, omogućavaju smanjenje potrošnje goriva i emisije CO2 za 15 odsto. Tako je grupa Air France-KLM u 2021. godini potpisala porudžbinu 100 aviona najnovije generacije (Airbus A320neo), uz pravo kupovine još 60 aviona. Takođe, u flotu je iste godine uvedeno i 26 aviona nove generacije (Airbus A220, Airbus A350 i Embraer 195-E2), koji su među najefikasnijim avionima u svojim kategorijama. Prošle godine su avioni najnovije generacije činili 10 odsto flote ove avio-grupacije, dok je plan da 2028. godine oni čine 64 odsto ukupne flote.

Upotreba održivog avio-goriva – mlaznog goriva napravljenog isključivo iz obnovljivih izvora, kao što su korišćeno jestivo ulje, drvni i poljoprivredni ostaci ili sintetički kerozin – je teži cilj, ali i ključan u procesu dekarbonizacije, jer može smanjiti emisiju CO2 za čak 75 odsto. U 2021. godini, KLM je obavio prvi komercijalni putnički let na sintetički kerozin (korišćeno je 500 tona sintetičkog kerozina proizvedenog na bazi CO2, vode i obnovljive energije sunca i vetra), dok je Air France imao prvi dugolinijski let na relaciji Pariz – Montreal koji je koristio održivo avio-gorivo proizvedeno u Francuskoj (u pitanju je gorivo proizvedeno na bazi korišćenog jestivog ulja). Iako je ovo gorivo četiri puta skuplje od običnog, avio-grupa se obavezala da do 2030. godine 10 odsto korišćenog goriva na letovima bude obnovljivo avio-gorivo.

Pod eko-pilotiranjem se podrazumeva način upravljanja letelicom tokom kog se prilagođava brzina, optimizuje ruta i koristi samo jedan od motora na zemlji kako bi se smanjila potrošnja goriva, a time i emisija ugljen-dioksida. Korišćenjem tehnika eko-pilotiranja emisija štetnih gasova se smanjuje za 2-3 odsto, a prebačeno u brojke to znači da je od 2012. godine izbegnuta emisija od ukupno 270.000 tona CO2.

Pročitajte još:

Električni pogon

Ne samo letačke, već i zemaljske operacije proizvode zagađenje. Zato je Air France-KLM grupa uvela vozila i rampe na električni pogon, (u 2021. 61 odsto rampi radilo je na električni pogon), dok je Air France u martu 2021. postao prva avio-kompanija na svetu koja je u trenažni proces uvela avion na električni pogon, Velis Electro.

Nije CO2 sve što zagađuje

Iako je primarni zadatak avio-grupacije smanjenje emisije ugljen-dioksida, Air France-KLM radi i na smanjenu drugih izvora zagađanja. Tako je grupa za 40 odsto smanjila zagađenje bukom, što je jedan od najvećih izvora stresa u gradovima. Štaviše, Air France je u 2021. platila 10 miliona evra poreza na buku u zoni aerodroma, a tim novcem je finansirana zvučna izolacija domova u okolini aerodroma!

Što se tiče zagađenja otpadom, plan grupe je da do 2030. godine 50 odsto otpada koji se proizvede bude reciklabilnog karaktera, dok je već izbačeno 48 odsto plastike za jednokratnu upotrebu. U 2021. grupa je smanjila svoj nereciklirani otpad za 70 odsto u odnosu na 2011. zahvaljujući politici cirkularne ekonomije. Kao primer cirkularne ekonomije možemo navesti da KLM polovne uniforme reciklira u tepihe za avione.

Za kraj, diskriminacija možda ne zagađuje vazduh, ali je podjednako štetna. Sa više od 71.000 zaposlenih, Air France-KLM grupa je vodeći poslodavac, odlučan da neguje vrednosti inkluzije, da se bori protiv svih oblika diskriminacije i nejednakosti na poslu. Na primer, trećinu pozicija u Izvršnom odboru grupe trebalo bi da imaju žene, a žene bi trebalo da predstavljaju 40 odsto rukovodećih pozicija do 2030. godine.

„U 2021. godini, Air France-KLM Grupa je mogla da računa na svojih 71.000 zaposlenih i njihovu nepogrešivu posvećenost. Izveštaj koji objavljujemo rezultat je njihovih akcija i napora da našu grupu stave na čelo sektora koji se ponovo razvija. Naš program održivosti destinacije oličava našu spremnost da se pozicioniramo kao lideri u održivom vazduhoplovstvu“, rekao je Bendžamin Smit, izvršni direktor Air France-KLM grupe.

Kompletan izveštaj Air France – KLM grupe, kao i novi program Destination sustainability možete videti ovde.

Izvor: TOP ONE

Ponovo pražnjeno jezero Zaovine na Tari

04.07.2022

289653932_586804446135676_8448576501096220156_n — Foto: Eko straža / Fejsbuk skrinšot

Ekostraža objavila je još jednu fotografiju praznog veštačkog jezera Zaovine na planini Tari. Takve slike sve su češće poslednjih godina i pored Zaovina mogu da se vide na mnogim veštačkim jezerima u Srbiji koja se koriste za proizvodnju struje.

Kako je ranije prenela Nova ekonomija, Elektro-privreda Srbije (EPS) se prethodnih meseci, previše oslanjala na hidroenergiju i zbog toga su rezerve vode u veštačkim jezerima pale na višegodišnji minimum.

Taj minimum bio je dostignut već tokom februara, pa je nivo akumulacije hidroenergije pao na 198 GWh (gigavat časova), što je za 46 odsto manje od četvorogodišnjeg proseka. Pored tih problema, postoji i štetan uticaj na živi svet.

Pročitajte još:

“Akumulacije predstavljaju veštačke ekosisteme u kojima su uslovi života u potpunosti izmenjeni u odnosu na ostatak rečnog toka. Takva mesta odlikuju se relativno niskom stopom biološke raznovrsnosti”, kaže Nikola Matović iz World Wildlife Found Adria.

Kako je objasnio, negativne pojave na veštačkim jezerima koje ometaju živi svet su nepostojanje ili suženost obalskog pojasa, velike oscilacije nivoa vode, muljem na dnu koji negativno utiče na mrest riba i obnavljanje beskičmenjaka, smanjena svetlost, nedostatak kiseonika, snižena reprodukcija, veliki broj riba predatora.

“Prilikom ispuštanja veće količine vode pokreće se i mulj, kao i toksični elementi vezani za ovaj sediment što negativno utiče na životne zajednice nizvodno”, objasnio je Matović.

Zbog problema u radu termoelektrana EPS, kako se dodaje, mora da uvozi struju iz inostranstva, jer hidrocentrale nisu u stanju da samostalno podmire domaću potrošnju struje.

Izvor: Nova ekonomija

Za više od 1.000 zagađivača vazduha nismo znali

04.07.2022

sredstvo_za_čišćenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Tri najveća izvora zagađenja u Srbiji građani vide u industriji, saobraćaju i grejanju domaćinstava, ali vožnja automobila ili paljenje individualnog ložišta nisu jedini način kako doprinosimo narušavanju kvaliteta vazduha. Svaki put kada kod kuće koristimo kozmetiku, dezodoranse, deterdžente, omekšivače ili sredstava za čišćenje, u vazduh koji neposredno udišemo smo otpustili i lakoisparljiva organska jedinjenja (VOC).

Procena je da ovih jedinjenja ima u oko 1.000 proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo, a na listi su i cigarete, auto kozmetika, osveživači vazduha, lepkovi, i mnogi drugi. Da li o njima dovoljno znamo?

U istraživanju sprovedenom zajedno sa Tehnološko – metalurškim fakultetom u okviru projekta „Implementacija evropskog zakonodavstva u oblasti emisija isparljivih organskih jedinjenja“ finansiranom od strane ambasade Kraljevine Norveške, čak tri četvrtine građana odgovorilo je da zna za ova jedinjenja i gotovo 90 odsto je prepoznalo da nastaju u proizvodnji lakova i lepkova dok je trećina navela pogrešne odgovore. Slično tome, 60 odsto ispitanika je pojasnilo da ta jedinjenja utiču na stvaranje smoga, ali isto tako su navodili i da utiču na povećanje tzv. suspendovanih čestica što ukazuje da je potrebna dodatna edukacija.

“Lakoisparljiva jedinjenja se javljaju kao jedan od glavnih zagađivača vazduha u savremenom svetu, pored suspendovanih čestica, sumpor-dioksida, azotnih oksida, amonijaka i metana, koji se najčešće prate. Ono što je problematično jeste što su odgovorna za nastajanje finih suspendovanih čestica PM2.5 čijim udisanjem nastaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Stoga je neophodno da se njihovo kretanje u vazduhu ograniči u okviru dozvoljenih vrednosti predviđenih zakonom – ističe Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.

VOC jedinjenja opasna su jer isparavaju na sobnoj temperaturi pa su veoma prisutna u vazduhu, ali ne nastaju samo upotrebom proizvoda. Emisije ovih jedinjenja javljaju se i u procesu proizvodnje i to upotrebom organskih rastvarača (štampanje, hemijsko čišćenje, proizvodnja boja i lakova, građevinskog materijala).

Pročitajte još:

U istraživanju NALED-a polovina građana je navela da prepoznaje piktogram za VOC na etiketi proizvoda i da označava proizvod opasan po zdravlje, ali je verovatnije da u praksi manji procenat može da „upotrebi“ svoje znanje o VOC emisiji. Pozitivna stvar je što ipak 75 odsto ispitanika poznaje neke od načina pomoću kojih se može smanjiti štetan uticaj – poput manje upotrebe agresivnih hemikalija, izbegavanje korišćenja acetona, lakova, sprejeva za kosu, osveživača odnosno korišćenjem kozmetike na bazi prirodnih materijala i boja na bazi vode.

Interesantno je i da je svega 40 odsto građana navelo da uvek ili često čita etikete na proizvodima za domaćinstvo, a od toga trećina uglavnom ne kupuje proizvod ako proceni da ima štetno dejstvo na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

U Srbiji je trenutno aktivno oko 350 VOC operatera, pre svega kompanija koje u procesu proizvodnje koriste supstance koje sadrže lakoisparljiva jedinjenja, a za njihovo poslovanje ključni dokument je Uredba kojom je popisana lista aktivnosti u kojima dolazi do isparavanja VOC jedinjenja, kao i mere koje je potrebno da preduzmu da bi pratili količinu isparenja i držali ih u dozvoljenim vrednostima.

“Efikasni mehanizmi koji bi umnogome doprineli da ova jedinjenja što manje narušavaju kvalitet vazduha jesu izmene u procesu proizvodnje, eliminacija opasnih supstanci, kao i prelazak na zelene tehnologije. Potrebno je i dalje raditi na usklađivanju nacionalnih propisa sa Direktivom o industrijskim emisijama EU i jačanju administrativnih kapaciteta nadležnih organa. NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine izradio je i analizu ekoloških fiskalnih instrumenata i prikazao njihovu uloga u smanjenju zagađenja vazduha. Iz analize su proizašli predlozi za unapređenje obračuna naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, naknade za zagađivanje životne sredine, kao i poreza u oblasti saobraćaja i u oblasti energetike da bismo u punoj meri primenjivali princip zagađivač plaća”, objašnjava Krstović.

Izvor: NALED

(Ne)vidljive posledice klimatskih promena – kako zagrevanje planete utiče na mikrobe

03.07.2022

sadnja - đubrivo - zemlja -organski otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Neslihan Gunaydin)

Istraživači sa Univerziteta u Oklahomi sproveli su osmogodišnji eksperiment na osnovu kojeg su utvrdili da porast globalne temperature značajno smanjuje mikrobnu raznolikost koja je neophodna za normalno funkcionisanje zemljišta.

„Naši nalazi pokazuju eksplicitne dokaze da dugotrajno zagrevanje klime smanjuje mikrobnu bioraznolikost u zemljištu. Klimatske promene su glavni pokretač gubitka biodiverziteta, od lokalnih do globalnih razmera, što bi moglo da utiče na funkcionisanje ekosistema“, rekao je vođa istraživanja Đizong Džou.

Tim je koristio eksperimentalno polje na kome su zemljište izlagali različitim temperaturama i padavinama, kao i periodičnom uklanjanju sloja zemljišta koji je tipičan za poljoprivredu. Rezultati istraživanja objavljeni su u žurnalu Nature Microbiology.

„Ovo je prva studija koja dokumentuje različite odgovore mikroba koji formiraju spore i onih koji ne formiraju spore na zagrevanje klime. Naši nalazi imaju važne implikacije za predviđanje ekoloških posledica klimatskih promena i za dalje upravljanje ekosistemima“, naveo je Džou.

Budući da visoke temperature smanjuju vlažnost tla, Džou ističe da bi gubitak biodiverziteta izazvan zagrevanjem mogao biti ozbiljniji u sušnim zemljama koje pokrivaju 41 odsto zemljišta širom sveta.

Pročitajte još:

Zašto su mikrobi u zemljištu važni?

Samo jedna kašičica gornjeg sloja zemlje sadrži oko milijardu pojedinačnih mikroskopskih ćelija i oko 10.000 različitih vrsta.

Ovi organizmi su ključni za plodnost tla, prečišćavaju zemljište od zagađivača i regulišu emisije gasova staklene bašte. Mikrobi obavljaju kruženje hranljivih materija u zemljištu, razlažu ostatake useva i stimulišu rast biljaka.

Klimatske promene mogu uticati na mikrobne populacije u zemljištu sa mnogim potencijalnim posledicama, od povećanih emisija štetnih gasova do smanjene plodnosti zemljišta koje će uticati na budućnost proizvodnje hrane.

Milena Maglovski

Projekat BIOFABRIKA – biorazgradiv i održiv materijal

03.07.2022

Projekat BIOFABRIKA predstavlja umetničku produkciju u obliku eksperimenata, gde se koristi i obrađuje potpuno nov, biorazgradiv i održiv materijal – SKOBI. Glavna namena ovog materijala je da ponudi alternativna rešenja u cilju očuvanja životne sredine, kao, na primer, da zameni plastiku kao najvećeg zagađivača planete, ali je otkriven i njegov veliki potencijal u zameni tekstila.

Materijal SKOBI ćemo u okviru projekta BIOFABRIKA promovisati kroz nekoliko faza: putem radionica za pravljenje materijala u kojima učestvuju učenici umetničke srednje škole „Bogdan Šuput“; kroz predstavljanje koncepta bio-razgradivog dizajna, kroz nekoliko samostalnih i grupnih izložbi i „site-specific“ akcija, panel diskusija i na samom kraju prikazivanjem dokumentarnog filma o procesima nastalim tokom trajanja samog projekta. U tome će nam pomoći brojni umetnici i stručnjaci, kako inostrani tako i domaći: kustosi, dizajneri, agenti umetnosti, mikrobiolozi, arhitekte. Zajedno ćemo propitivati ekološke i savremene prakse u oblasti umetnosti i dizajna i prikazati neka umetnička i komercijalna rešenja koja nam nudi material SKOBI.

Pročitajte još:

Realizacija projekta otpočela je kroz niz radionica još u martu 2022. godine kada su vizuelna umetnica Adrienn Újházi i gošća iz Sarajeva bio-dizajnerka Maja Halilović predstavile učenicima umetničke škole materijal SKOBI. Tada je otpočeo uzgoj materijala i prezentovana je njegova primena. Vodili smo se idejom da kod mladih budućih umetnika razvijemo interesovanje ka očuvanju životne sredine, i predstavimo nove održive trendove koji se koriste u bio-dizajnu i likovnoj umetnosti. Rezultate radionice – prototipe koje su stvorili učenici, dokumentovaćemo i predstaviti u obliku pop-up izložbe u četvrtak, 01. avgusta u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu.

Do septembra, kada ćemo prikazati dokumentarni film o procesima nastalim tokom rada na projektu, priredićemo još nekoliko izložbi u Galeriji „Šok zadruga“, imaćemo „site-specific“ akciju na Štrandu i panel diskusiju sa izložbom u Kulturnoj stanici Svilara:

jul 2022. – ekološka akcija na Štrandu – kustos Zeren Oruc (Turska);
jul 2022. – otvaranje izložbe „Up the River Without the Paddle“ – Zeren Oruc – galerija „Šok Zadruga“;
jul 2022. – otvoreni razgovor „ Climat Crises and Involvement of Art“ – Zeren Oruc i Sonja Jankov u galeriji „Šok zadruga“
avgust 2022. od 11h – Biofabrika: Bio Ko Kultura – Maja Halilović (Sarajevo) i Adrien Ujhazi (Novi Sad) – pop up izložba u kulturnoj stanici „Svilara“
avgust 2022.od 19h – Biofabrika: panel diskusija – kulturna stanica „Svilara“
avust 2022. – Otvaranje izložbe Marija Kozomora – galerija „Šok zadruga“- koridor
avgust 2022. – Otvoreni studio umetnice Adrien Ujhazi

Nosilac projekta BIOFABRIKA je Udruženje građana ReAktor, a projekat je podržala Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022, u okviru programskog luka Dunavsko more.

Izvor: Udruženje građana ReAktor

1...428429430...1,672 Page 429 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM