Home Blog Page 429

“Zeleno svetlo” za MHE na Neretvici, izvođač traži podršku MUP-a

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

„Pusti me da tečem“ poruka je iza koje još uvek čvrsto stoje meštani i aktivisti koji se protive izgradnji mini hidroelektrana na Neretvici, mada u svojim redovima više nemaju načelnika Opštine Konjic u Bosni i Hercegovini koji je doskora podržavao borbu za Neretvicu bez MHE.

Kako se navodi u saopštenju EPBiH, načelnik Osman Ćatić je, prilikom sastanka sa izvršnim direktorom za kapitalne investicije Elektroprivrede BiH Senadom Salkićem, istakao da je izgradnja malih hidroelektrana na Neretvici interes opštine Konjic i izazio bezrezervno opredeljenje za realizaciju projekta.

On je kao razloge naveo neminovne tužbe investitora koje bi podrazumevale deeksproprijaciju i povrat uloženih višemilionskih sredstava ističući da bi sve navedeno predstavljalo veliko finansijsko opterećenje za Opštinu.

Kako se dodaje u saopštenju, sledi izrada akcionog plana sa jasno definisanim zadacima i obavezama EPBiH i Opštine Konjic, dok se od MUP-a Hercegovačko-neretvanskog kantona očekuje da izvođaču radova obezbedi nesmetani pristup gradilištu.

Kako je pisao portal Građani u akciji, Ćatić se isprva priključio borbi protiv MHE što je članovima udruženja „Neretvica-Pusti me da tečem“ bilo veoma važno, ali je sada ipak odlučno stao uz investitora.

Na teritoriji Opštine Konjic planirana je izgradnja dve mini hidroelektrane „Srijanski most“ i „Gorovnik ušće“, dok je u planu realizacija još 13 takvih projekata, piše Bljesak.info.  Građani punih godinu dana ne odustaju od svoje namere da sačuvaju Neretvicu te su tako više puta sprečili ulazak kamiona na gradilište i organizovali akciju uređenja kupališta pod nazivom „15 kupališta umesto 15 MHE“.

Ono što sledi je zasedanje Opštinskog veća koje treba da se izjasni povodom stava Ćatića, ali i odgovor udruženja koje, sudeći prema reakcijama članova na društvenim mrežama, ne namerava da „poklekne“ pred sve izvesnijom izgradnjom MHE.

Milena Maglovski

 

Jezero u Argentini zbog hemikalija promenilo boju

Foto: Printscreen/Youtube
Foto: Printscreen/Youtube

Nekada plava voda jezera Korfo, koje se nalazi na jugu Argentine, iznenada je postala ružičasta. Ne, nije reč o nekom prirodnom fenomenu, pogađate, ljudski nemar i nebriga za životnu sredinu doveli su do toga da jezero postano kontaminirano.

Prema pisanju svetskih medija, voda u ovom jezeru i reci Čubut, koja se u njega uliva, zagađena je hemikalijama i zbog toga je promenila boju. Kako tvrde stručnjaci i aktivisti zagađenje je nastalo zbog hemikalija koje su ispuštene u vodu i koje se koriste za konzerviranje kozica .

Natrijum sulfit, antribakterijski proizvod koji se koristi u fabrikama koje prerađuju ribe i ostale morske plodove, “kriv” je za ružičastu boju u jezeru.

Nestvarne fotografije jezera Korfo mnoge na prvi pogled oduševe, ružičasto jezero nije nešto što se često viđa, ali ekološke posledice po samu okolinu, jezero i životinjski svet tek će biti utvrđene.

Stanovnici ovog kraja već dugo se žale na neprijatne mirise i druge probleme koje imaju zbog ispuštanja hemikalija u vodu. Ljuti su na vlasti koje su to sve dozvolile i u znak protesta su blokirali lokalne saobraćajnice kojima kamioni prevoze kako obrađeni riblji otpad, tako i prerađene proizvode od ribe, kozice i drugo.

Odgovorni tvrde da trenutna situacija nije alarmanta i štetna po životnu sredinu i da će jezero brzo povratiti prirodnu boju.

I dok u Argentini muče muku sa hemikalijama u koje su obojile vodu u jezeru, u Srbiji, u selu Pačir postoji veštačko jezero u kom je voda ružičaste boje. Nisu u pitanju nikakve hemikalije, boje ili nešto slično, već “samo” priroda.

Voda u jezeru je ružičaste boje zbog visoke koncentracije joda, litijuma i broma, ima neobičan miris, ali je i “otporna” na bakterije. Meštani kažu da je ova voda lekovita, a ovo nesvakidašnje jezero nalazi se na pola puta između Novog Sada i Subotice i ovih dana se traži karta više za kupanje u njemu.

Milica Radičević

Projekat eVOC Srbija – Za kontrolu emisija isparljivih organskih jedinjenja

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: IED Srbija/S. Janakiev

Srbija se intenzivno priprema za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 koje je posvećeno zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. U procesu pristupanja EU jedna od ključnih tačaka za naše institucije je Direktiva o industrijskim emisijama.

Da bismo ispunili evropske standarde u ovoj oblasti dobili smo podršku norveške vlade za usvajanje i primenu propisa u oblasti isparljivih organskih jedinjenja (volatile organic compounds – VOC) koji su sastavni deo Poglavlja V pomenute Direktive. Projekat eVOC Srbija sprovodi Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Isparljiva organska jedinjenja koriste se u mnogim proizvodnim procesima kaže Gejr Johansen, zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. „Mi uglavnom dolazimo u kontakt sa tim jedinjenjima dok koristimo svakodnevne proizvode kao što su boje, nameštaj, ambalaža ili hemijski čišćena odeća.“ Međutim, izlaganje ovim materijama nije značajno jer je njihova upotreba striktno regulisana.

Uprkos činjenici da je usaglašenost sa evropskim zakonodavstvom u Srbiji, kad je reč o VOC-u, još uvek na niskom nivou, uticaj VOC-a na zagađenje atmosferskog vazduha je ograničena u poređenju sa drugim izvorima zagađenja. Ipak, ova organska jedinjenja mogu biti opasna po zdravlje ljudi i životinja, zato je važno da postoji baza VOC operatera, kojom će biti obuhvaćeni ne samo velike kompanije, već i mala i srednja preduzeća koja koriste ove hemikalije a da toga čak nisu ni svesni.

Zahvaljujući projektu eVOC, u Srbiji će prvi put biti formirana elektronska baza VOC operatera, naglašava Gejr Johansen. Odeljenje za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine su nadležni organi za implementaciju propisa u toj oblasti. Projekat eVOC Srbija im daje podršku za potpunu transpoziciju Poglavlja V Direktive o industrijskim emisijama kroz ažuriranje i dopunu nacionalnog zakonodavstva, u identifikaciji kompanija koje trenutno rade u Srbiji, a koje podležu zahtevima propisa u oblasti VOC-a i u pripremi budućeg elektronskog Registra VOC operatera.

Posebna pažnja je posvećena tom alatu, koji će biti sastavni deo Nacionalnog Registra Izvora Zagađivanja (NRIZ). Kroz Registar, VOC operateri će elektronski dostavljati podatke i dokumenta koje zahteva Uredba. Druga važna zainteresovana strana su lokalni inspektori, jer imaju ključnu ulogu u implementaciji Uredbe o VOC-u. Projektom je obuhvaćena organizacija specifičnih obuka kako bi im se uvećalo znanje o emisijama isparljivih organskih jedinjenja, industrijskim sektorima koji potpadaju pod Uredbu i tehnikama za smanjenje korišćenja i emisija VOC-a.

Pre svega, biće obučeni za proveru usklađenosti sa zahtevima Uredbe, konkretno u pogledu graničnih vrednosti emisija u vazduh i kroz kontrolu godišnjeg plana upravljanja rastvaračima. Lokalni inspektori imaće devet opštih i sektorskih obuka koje će uključivati i VOC operatere. U sklopu ove obuke, oni će posetiti četiri kompanije u kojima će se simulirati nadzor na terenu. Poglavlje V Direktive o industrijskim emisijama obuhvata 20 industrijskih sektora, od štampanja do hemijskog čišćenja i premazivanja. Za svaki sektor postavljen je prag godišnje potrošnje rastvarača. Operater potpada pod odredbe Direktive jedino ukoliko je njegova potrošnja rastvarača veća od praga za sektor kome pripada.

Ovi pragovi, kao i sve druge odredbe prenete su u nacionalno zakonodavstvo Uredbom o listi industrijskih postrojenja i aktivnosti u kojima se kontroliše emisija isparljivih organskih jedinjenja, o vrednostima emisije isparljivih organskih jedinjenja pri određenoj potrošnji rastvarača i ukupnim dozvoljenim emisijama, kao i šemi za smanjenje emisija („Sl. glasnik RS”, br. 100/2011), koja mora da se ažurira da bi se u potpunosti transponovalo pomenutno poglavlje.

Komunikacija između stručne i šire javnosti veoma je važna, zato će biti osnovan Info Centar gde će na jednom mestu biti prezentovan informativni materijal, znanje o isparljivim organskih jedinjenjima i o zakonodavstvu u toj oblasti. Projekat eVOC doprineće ekonomskom rastu, konkurentnosti i povećanju kapaciteta u oblasti životne sredine, klime i energije a biće okončan u decembru 2022. godine.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.

EPS gradi novu kasetu na deponiji kod Termoelektrane “Nikola Tesla A” 

Foto: Opština Obrenovac
Foto: Opština Obrenovac

Radovi na izgradnji kasete na deponiji na Termoelektrani “Nikola Tesla A” u punom su jeku i kada u potpunosti bude završena na njoj će se odlagati pepeo, šljaka i gips. Nova kaseta prostire se na 126 hektara, radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2022. godine i njihova ukupna vrednost je 31 milion evra.

Prema rečima Milorada Grčića, v.d. direktora Javnog preduzeća ”Elektroprivreda Srbije”, nakon 50 godina se gradi nova deponija, kao i da se pored Termoelektrane A nalazi deponija pepela koja zauzima prostor površine 400 hektara. Kako je dodao ova deponija je puna i bilo je neophodno izgraditi novu kasetu koja će primati nove količine pepela.

“Površina nove kasete iznosiće 126 hektara. Odradili smo studiju izvodljivosti, kao i studiju zaštite životne sredine i gradi se po najmodernijim i najnovijim standardima, biće ugrađene dve različite vrste folije”, naglasio je Grčić, navodi se na sajtu opštine Obrenovac.

Kako je objasnio, izgradnja nove kasete zagarantovaće nesmetan rad Termolektrane ”Nikola Tesla A” u Obrenovcu u narednom periodu, najmanje sledećih 20 godina. Takođe će omogućiti i nesmetan rad postrojenja za odsumporavanje koje se gradi u krugu Termolektrane A.

Energetski portal

Na jesen javna rasprava o Zakonu o vodama

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Lara)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jim Schuman)

Danima se priča i piše o izmenama Zakona o vodama, nevladine organizacije, udruženja, aktivisti upozoravaju na to da su predložene izmene nezakonite i neustavne. RERI i WWF Adria pokrenuli su peticiju, koju je do sada potpisalo oko 70.000 ljudi, za raspisivanje referenduma o Zakona o vodama. U Beogradu je održan i protes protiv ovog zakona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pomenuti zakon je vratio na ponovno odlučivanje u Skupštinu. Dok je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavio da će na jesen početi široka javna rasprava o novom predlogu izmena Zakona o vodama.

Ministar je najavio da će u raspravi o zakonu moći svi da učestvuju.

“Pre ili kasnije izmene Zakona o vodama moraju biti donete, jer je neophodno regulisati tu materiju na odgovarajući način”, rekao je on, navodi se na sajtu Vlade Republike Srbije.

Kako je objasnio zakon ponovo ide u proceduru jer javnost nije bila uključena u taj proces, i dodao je da su predlagači smatrali da se mali broj zakonskih odredbi menja suštinski u odnosu na celokupan zakon.

Energetski portal

60 miliona dinara vinarima i proizvođačima rakije i piva

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay-https://www.tshirtsuperstar.com/collections/beer-shirts

Vojvođanski vinari i proizvođači rakije i piva potpisali su ugovore o sufinansiranju nabavke opreme u ukupnoj vrednosti od 60 miliona dinara, navodi se u saopštenju Pokrajinske Vlade.

Kako je istakao pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić, na konkursu za sufinansiranje nabavke opreme za proizvodnju vina i rakije podržano 39 proizvođača, sa 50 miliona dinara, dok je novac za opremu dobilo šest malih pivara.

On je dodao da su svi koji su podneli validne prijave dobili sredstva, te da je maksimalan iznos po prijavi bio dva miliona dinara.

„Do 50 odsto investicije podržao je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, odnosno 60 odsto za proizvođače mlađe od 40 godina, žene i za one koji rade u otežanim uslovima“, naveo je Božić i dodao da su proizvođači, između ostalog, dobili sredstva za nabavku opreme za fermentaciju, za punjenje boca i nabavku flaša za vino.

Resorni sekretar je naglasio da ovakav vid pomoći vinarima mnogo znači, te da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i naredne godine nastaviti sa podrškom.

Prema rečima Božića, u planu je raspisivanje konkursa za ruralni turizam, kojim će takođe biti podržani i proizvođači vina, rakije i piva.

Energetski portal

Naučnici 1972. godine predvideli „kolaps civilizacije“, da li su bili u pravu?

Foto: Screenshot (Twitter)
Foto-ilustracija: Pixabay

Kontroverzna knjiga „Granice rasta“ iz 1972. godine, u kojoj se na osnovu kompjuterskih analiza predviđa nekoliko potencijalnih sudbina čovečanstva, ponovo je, pola veka kasnije, potakla naučna istraživanja ne bi li se utvrdilo da li su njeni autori bili u pravu.

Nova studija, objavljena u Jejlovom žurnalu industrijske ekologije (Yale Journal of Industrial Ecology) osvrće se na pet ključnih faktora od kojih zavisi budućnost civilizacije, a to su: rast globalne populacije, razvoj industrije, proizvodnja hrane, iscrpljivanje prirodnih resursa i zagađenje.

Autorka studije Gaja Herington ukazala je na to da se, prema raspoloživim akademskim podacima, ali i podacima Svetske banke, vladinih i nevladinih organizacija i Ujedinjenih nacija, čovečanstvu najverovatnije spremaju dva scenarija iz originalne studije.

Oba scenarija, opisana kao BAU2 (business as usual) i CT (comprehensive technology), najpre predviđaju znatno usporavanje razvoja civilizacije i njen kolaps u 21. veku ukoliko nastavimo sa, još tada prepoznatim, neodrživim praksama.

Budući da čovečanstvo ova upozorenja nije u dovoljnoj meri uvažilo, Herington kao tačku u kojoj počinje degradacija civilizacije navodi već 2040. godinu.

Ipak, iz ove pesimističke slike izdiže se pozitivna poruka koja uliva nadu jer, kako navode autori obe studije, čovek još uvek može da stvori okruženje u kome će zauvek živeti. Sve što je potrebno je da sami sebi uvedemo izvesna ograničenja, jer će nam, u suprotnom, ograničenja biti nametnuta od strane “majke prirode”.

Milena Maglovski

Veliki koralni greben nije na listi ugroženih mesta

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U poslednjih 25 godina polovina korala na Velikom koralnom grebenu je uginula i ovo je pokazatelj kako klimatske promene uništavaju jedan od najvećih podvodnih ekosistema na svetu. Naučnici godinama upozoravaju na to da korali nepovratno nestaju i da se radikalne i drastične promene moraju odmah napraviti.

Jedan od načina da se sačuva Veliki koralni greben je da on postane zaštićeno područje, međutim Australija je uspela da spreči Organizaciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) da ovu oblast stavi na spisak ugroženih znamenitosti svetske baštine.

I sve bi bilo mnogo lakše da Australija želi da se Veliki koralni greben nađe na ovom spisku, jer bi tako, bar na neki način, bio zaštićen. Oni se već godinama bore protiv toga da greben kod severoistočne obale bude proglašen za ugrožen, jer misle da će to uticati na posete turista. A oni Australiji donose 4,8 milijardi dolara prihoda od turizma, prenose svetski mediji.

Svi izveštaji koji su u poslednje vreme urađeni ukazuju na to da je ova mreža korala u opasnosti, te da će stavljanje pod UNESKO-vu zaštitu pomoći da se ovaj jedinstveni ekosistem spasi i sačuva. I čekalo se da Komitet donese odluku, ali prema pisanju medija, Australija je intenzivno lobirala i odluka o tome da se Veliki koralni greben stavi na spisak ugroženih znamenitosti svetske baštine, je odložena.

Sve je dodatno pogodila činjenica da je UNESKO zaključio da je koralni greben u opasnosti da propadne. Stručnjaci, naučnici i aktivisti ističu da će sve ono što se odvijalo u poslednje vreme biti istorijsko, ne samo za Veliki koralni greben, već i za ostatak prirodnih svetskih čuda koja su ugrožena zbog klimatskih promena.

Prognoze nisu dobre, ekosistem korala bi mogao biti jedan od prvih koji je nestao zbog globalnog zagrevanja.

Veliki koralni greben proteže se na 2.300 kilometara i može se videti iz svemira. Status lokacije svetske baštine dobio je 1981. godine.

Milica Radičević

U Francuskoj za dve godine utrostručena prodaja električnih automobila

Photo-illustration: Unsplash (John Cameron)
Foto-ilustracija: Pixabay

Prodaja hibridnih i električnih automobila u Francuskoj je za poslednje dve godine povećana tri puta, a za to su delom zaslužne subvencije koje država daje za njihovu kupovinu.

Električni automobili su 2019. godine činili 2,5 odsto svih prodatih automobila, dok je ove godine je njihov udeo porastao na 7,5 odsto.

Iako će tranzicija automobilske industrije biti duga, za sada je na pravom putu o čemu svedoči i 125.000 odobrenih bonusa ove godine, u poređenju sa 117.000 prošle i 50.000 2019. godine, saopštilo je Ministarstvo za ekološku tranziciju Francuske.

Na putevima Francuske je u junu 2021. godine bilo više od 620.000 električnih i hibridnih automobila, izjavila je za EURACTIV generalna sekretrka Nacionalne asocijacije za razvoj električne mobilnosti Sesil Gube. Ona je dodala da na tržištu danas ima 200 različitih modela električnih automobila, u poređenju sa 60 koliko ih je bilo 2018. godine.

Francuska vlada je u okviru plana oporavka od pandemije usvojila mere za podršku kupovine vozila koja manje zagađuju životnu sredinu. Jedna od tih mera su bonusi za kupovinu električnih automobila čiji je cilj da se podrže domaćinstva dajući im kupovnu moć.

Proizvođači automobila su takođe ubrzali proizvodnju električnih vozila, posebno jer su suočeni sa brojnim novim propisima, uključujući strože standarde za emisije uglje-dioksida.

Da bi podržala povećanu prodaju električnih automobila, Francuska će do kraja 2022. na svim delovima mreže autoputeva postaviti stanice za punjenje, najavio je nedavno ministar saobraćaja Žan-Batist Džebari.

Francuska je jedna od najbolje opremljenih zemalja u Evropi kada su u pitanju stanice za punjenje budući da se u njoj nalazi više od 20 odsto svih stanica u EU.

U okviru francuskog plana oporavka vrednog 100 milijardi evra, 30 milijardi je namenjeno ekološkoj tranziciji. Pored toga, Francuska će dobiti 39,4 milijardi evra za oporavak od EU, od kojih minimun 37 odsto mora biti iskorišćeno za energetsku tranziciju, ali je Pariz obećao da će gotovo polovinu evropskih fondova investirati u borbu protiv klimatskih promena.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: EURACTIV.rs/EURACTIV.com

 

RERI i WWF Adria: Nije gotovo! Nastavlja se potpisivanje peticije za referendum o Zakonu o vodama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Povodom navoda koji su se pojavili u medijima, a u vezi sa nepotpisivanjem izmena Zakona o vodama od strane Predsednika Republike, RERI i WWF Adria obaveštavaju javnost da je Ustavom Republike Srbije propisano da se u slučaju odbijanja Predsednika da određeni zakon potpiše, isti vraća Narodnoj skupštini Republike Srbije na ponovno odlučivanje.

Ukoliko bi Narodna skupština odlučila da ponovo glasa o istom zakonu (iste sadržine) koji je Predsednik Republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika, nakon čega je Predsednik dužan da zakon proglasi. 

Imajući u vidu navedene odredbe Ustava, RERI i WWF Adria ističu da eventualno nepotpisivanje neustavnog Zakona o vodama od strane Predsednika ne predstavlja kraj borbe građana protiv njegovog donošenja. Naprotiv, pozivamo sve građane Srbije koji to do sada nisu učinili, da potpišu peticiju RERI-ja i WWF-a, koju je do sada potpisalo preko 68 hiljada građana i podržao veliki broj organizacija i pojedinaca.

ZAHTEVAMO da se o novom Zakonu o vodama ili eventualnim izmenama postojećeg pokrene sveobuhvatna društvena diskusija i javna rasprava u koju će se uključiti zainteresovana javnost, struka i organizacije. Odbijamo da prihvatimo princip po kome se, iza zatvorenih vrata i „neposrednom pogodbom“, zakoni pišu po nalozima ili u interesu određenih grupa, u dogovoru sa ljudima koji u tom trenutku vrše vlast.   

Zahvaljujemo se ovom prilikom svima onima koji su prepoznali značaj ovog pitanja za celokupan javni interes, kao i svim građanima Srbije koji su podržali peticiju, te pozivamo sve da ostanu fokusirani na ovo pitanje, jer pravna i aktivistička borba na ovom planu ovim korakom tek počinje. 

Peticiju možete potpisati ovde.

Izvor: RERI

Uskoro Javni poziv za subvencije za solarne panele, do kraja godine još jedan za stolariju

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)
Foto-ilustracija: Pixabay

Početkom septembra biće raspisan Javni poziv za dodelu subvencija za solarne panele, a do kraja godine drugi poziv za zamenu stolarije, najavila je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Kada je reč o Javnom pozivu za subvnenciju zamene stolarije, prema rečima ministarke, očekuje se da sve lokalne samouprave najpre završe svoj deo posla za prvi poziv. 

“Nisu sve lokalne samouprave raspisale javni poziv za kompanije. Čekamo i da se formiraju komisije i da sredinom avgusta budu raspisani pozivi ka građanima”, kaže Mihajlović.

Kako je dalje navela drugi poziv za subvencije za zamenu stolarije će biti u decembru, ministarka je pozvala sve gradove i opštine da se na njega prijave.

“Svake godine ćemo imati tri poziva, ali ne smemo da dozvolimo da projekat traje narednih 20 godine. Plan je da za pet godina podignemo energetsku efikasnost na viši nivo, a za to ćemo izdvojiti oko 150 miliona evra godišnje”, rekla je ona, navodi se u saoštenju.

Dodala je da će početkom septembra ministarstvo raspisati Javni poziv za dodelu subvencija za solarne panele, a da će procedura biti kao i za projekat zamene stolarije i da će država obezbediti polovinu potrebnih sredstava.

Energetski portal

Bečke proslave na održiv način

Foto: MA22/Votava Martin
Foto: Tamara Menzi

Grad Beč sa brendom „ÖkoEvent“ od 2010. godine podržava organizaciju proslava, konferencija i drugih događaja na održiv način. Svaki događaj može biti označen kao „ÖkoEvent“ ili kao „ÖkoEvent Plus“ u zavisnosti od toga da li su ispunjeni neophodni ili mogući kriterijumi.

Gosti se od početka, ali i tokom samog događaja obaveštavaju o ekološkom načinu organizacije što pruža dobar osećaj u vezi sa uticajem na životnu sredinu, a istovremeno predstavlja pozitivnu reklamu za organizatora.

Ekološki kriterijumi koji moraju biti ispunjeni obuhvataju sve od dolaska na događaj, preko snabdevanja strujom, pa do razvrstavanja otpada tokom i nakon proslave. Kada je u pitanju izbor hrane i pića, koriste se ekološki, regionalni i sezonski proizvodi, a životinjski proizvodi samo sa oznakom humanog tretmana životinja.

Korišćenjem ambalaže, servisa i escajga za višekratnu upotrebu umesto kartona i plastike sprečava se stvaranje velike količine otpada, a štede se resursi i klima.

Hrana se uglavnom priprema i servira na licu mesta što omogućava pripremanje manjih porcija, a time se smanjuje otpad od hrane. „ÖkoEvent“ takođe pruža informacije i o mogućnostima predaje preostale hrane. Ukoliko je moguće, bira se lokacija koja može da obezbedi snabdevanje strujom bez upotrebe generatora zbog buke i uticaja na životnu sredinu.

„ÖkoEvent“ finansira i razvija grad Beč. Sve neophodne informacije o ekološkoj organizaciji događaja, savetovanju i uslovima koji moraju biti ispunjeni mogu se naći na internet stranici ÖkoEvent. Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine u Beču daje dobar primer i sve događaje organizuje kao „ÖkoEvent Plus“.

Izvor: EurocommPR

1.000 km dometa i 500 ks – “Alpha 0” pomerio granice vodoničnog pogona (VIDEO)

Foto: Hopium
Foto: Hopium

Kada je 2019. godine profesionalni trkački vozač Oliver Lombard osnovao kompaniju Hopium, pred sobom je imao jasnu viziju – da napravi efikasno vozilo na vodonični pogon koje će, uz to, biti i šampion brzine.

Okružen timom stručnjaka i imajući dragoceno trkačko iskustvo, Lombard je s ponosom debitovao na manifestaciji „Viva Technology“ u Parizu sa svojim prototipom „Hopium Machina Alpha 0″ .

„Crni lepotan“, kako su ga opisali oduševljeni posmatrači, dokaz je da vodonik može odigrati značajnu ulogu u tranziciji ka čistoj mobilnosti, a to najbolje zna Lombard kao najiskusniji vozač ove vrste automobila na svetu.

Kako se navodi u saopštenju kompanije, „Alpha 0“ koristi inovativnu tehnologiju vodoničnih gorivnih ćelija, a rezervoar zapremine 6 litara specijalno je dizajniran u saradnji sa belgijskom kompanijom Plastik Omnium (Plastic Omnium). Punjenje je brzo jer traje samo tri minuta, mada to nije jedina brzina kojom se ova „mašina“ može pohvaliti.

Kompresovani vodonik vozilu daje domet od 1.000 km, a snažan motor od 500 konjskih snaga omogućava mu da razvije maksimalnu brzinu od 230 km/h.

Na „mat“ crnoj boji automobila izdvajaju se prepoznatljivi farovi čiji dizajn podseća na talase, dok kompanija još uvek nije podelila uvid u enterijer.

Budući da je prošao sve testove i ispunio najteže zahteve eko mobilnosti, sledeći cilj je da se „Alpha 0“ početkom 2022. godine nađe u masovnoj proizvodnji, a prvih 1.000 automobila moguće je rezervisati već sada uz naknadu od 410 evra.

Milena Maglovski

Ugradnjom punjača do više e-automobila na ulicama Moskve

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Smagin)
Foto-ilustracija: Pixabay

Električni automobili – neki bi rekli vozila daleke budućnosti, ali kako stvari trenutno stoje izgleda da nije tako. Sve više proizvođača automobila najavljuje da će uskoro proizvoditi isključivo električna vozila, što govori da će automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje polako odlaziti u istoriju. Što se i uklapa u globalni plan, a to je manje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Čini se da ćemo za nekoliko godina svi voziti električne automobile.

Međutim, da bi u saobraćaju učestvovalo više automobila na električni pogon, neophodno je obezbediti i dobru mrežu punjača.

Vozači automobila sa SUS motorima su navikli da gotovo na svakom koraku postoje benzinske stanice, što nije slučaj sa elektropunjačima. Razvoj mreže punjača za električne automobile postaje prioritet i gotovo se u svim svetskim gradovima intenzivno radi na tome.

Nedavno je Moskva objavila da će od 2022. svake godine instalirati 200 električnih stanica za punjenje e-vozila. Ovu odluku su doneli kako bi podstakli korišćenje automobila na električni pogon.

“U Moskvi sada ima oko 2.000 električnih automobila i njihov broj se svake godine povećava za oko 10-15 odsto. Mora da se radi na infrastrukturi za punjenje kako bi taj rast bio veći”, rekao je Maksim Liksutov, šef gradskog sekretarijata za saobraćaj Moskve, prenosi Rojters.

Tako će Moskva do 2023. godine imati oko 600 gradskih mesta za punjenje električnih automobila. Osim razvoja mreže elektropunjača, spremili su i spisak mera kako bi podstakli kupovinu e-vozila. Besplatno parkiranje, kao i besplatno punjenje na javnim punjačima, samo su neke od pogodnosti za vozače ovih automobila.

Milica Radičević

Stari lekovi i farmaceutski otpad – zašto nije zaživelo njihovo bezbedno odlaganje?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Da li ste nekad primetili natpise na kutijama lekova sa instrukcijama da ih odložite na poseban način? Da li ste ikad pokušali da ih odnesete u neku medicinsku ustanovu kako biste zaštitili životnu sredinu od potencijalnog zagađenja supstancama iz lekova? Ako se to desilo, verovatno ste naišli na brojna zatvorena vrata i neodređene odgovore, budući da je ova tema relativna nepoznanica u Srbiji, a predstavlja važan izazov s kojim treba da se suočimo.

U ovom tekstu, probaćemo da odgovorimo na neka važna pitanja iz ove oblasti. Kakve posledice po nas i životnu sredinu nosi neadekvatno upravljanje farmaceutskim otpadom? Kako da pravilno upravljanje pretvorimo u praksu? Odgovora na ova pitanja daćemo iz ugla farmaceutske, pravničke i struke u oblasti zaštite životne sredine.

Šta je farmaceutski otpad?

Farmaceutski otpad je sačinjen od lekova koji više nisu upotrebljivi. Oni se obično odlažu usled isteka roka trajanja, ali neupotrebljivi lekovi podrazumevaju i kontaminirane i vraćene lekove, kao i lekove koji su pripremljeni za upotrebu, ali su ostali neupotrebljeni.

Ujedno, svi materijali koji su kontaminirani farmaceutskim otpadom, poput primarne ambalaže i medicinskih sredstava korišćenih za primenu farmaceutskih proizvoda, smatraju se farmaceutskim otpadom.

Kako neodgovorno upravljanje farmaceutskim otpadom utiče na životnu sredinu?

Dok su zdravstvene i ekonomske koristi od farmaceutskog napretka i razvijanja široko priznate, farmaceutski otpad sve više utiče na prirodni svet. Neiskorišćeni lekovi odloženi neadekvatno negativno utiču na biljni i životinjski svet, ali i kvalitet voda i zemljišta.

Postoje dve glavne rute kroz koje aktivni farmaceutski sastojci ulaze u životnu sredinu. Prvo, kada se uzeti lekovi izlučuju urinom ili fecesom; i drugo, kada se neiskorišćeni lekovi bacaju u toalet ili sudoperu. U oba slučaja farmaceutski proizvodi završavaju u kanalizaciji, koja uglavnom nije opremljena filterima za uklanjanje takvih zagađivača iz otpadnih voda.

Među najugroženijim životinjskim vrstama su ptice grabljivice, zbog bioakumulacije farmaceutskog otpada.

Kako je upravljanje farmaceutskim otpadom regulisano propisima u Srbiji?

Upravljanje farmaceutskim otpadom u Republici Srbiji regulisano je o Zakonom o upravljanju otpadom, Zakonom o naknadama korišćenja javnih dobara i Pravilnikom o načinu i postupku upravljanja faramceutskim otpadom.

Sve apoteke koje su osnovane kao državne zdravstvene ustanove, kao i privatne apoteke, imaju obavezu da preuzmu farmaceutski otpad od građana i predaju ga operaterima. Apoteke su dužne da u svom poslovnom prostoru obezbede mesto za kontejner za besplatno sakupljanje neupotrebljivih lekova od građana. Takođe, dužne su da na vidnom mestu istaknu obaveštenje da se u toj apoteci od građana prikupljaju neupotrebljivi lekovi, kao i da se za vraćanje neupotrebljivih lekova ne plaća naknada.

Zakon o upravljanju otpadom nameće građanima dužnost da neupotrebljene lekove predaju apotekama. Međutim, zbog nedovoljno jasnih odredbi zakona, u praksi veoma mali broj apoteka omogućava ovu uslugu građanima.

Koje su prepreke u prikupljanju farmaceutskog otpada?

Foto-ilustracija: Pixabay

Zdravstvene ustanove apoteke sa većim brojem ogranaka u svom sastavu, određuju koji ogranak će preuzimati farmaceutski otpad od građana. Iako zvuči jednostavno, prilikom sprovođenja ovih regulativa, apoteke se susreću sa brojnim preprekama.

Razlikujemo dve vrste apoteka: one koje su osnovane kao samostalne apoteke i one koje su u okviru zdravstvene ustanove apoteke. U odnosu na zdravstvene ustanove, samostalne apoteke se suočavaju sa mnogo većim problemima prilikom sprovođenja zakonskih regulativa koje smo opisali.

Često je reč o malim objektima koji su otvoreni u skladu sa zakonskim minimumom, pa im zbog nedostatka prostora nalaženje mesta za poseban kontejner za lekove može biti problem.

Takođe, čak i apoteke koje imaju potrebne kapacitete da obezbede ovu uslugu, snose velike troškove. Iako prema važećim propisima odlaganje farmaceustkog otpada treba da finansiraju proizvođači lekova i distributeri, u praksi taj teret uglavnom pada na same apoteke.

Šta je rešenje?

Iskustva koja smo opisali deo su istraživanja koje su Inženjeri zaštite životne sredine u saradnji sa Lokalnim ombudsmanom Grada Novog Sada sporveli u 2020. godini. Istraživanje se odnosilo na prepreke koje u praksi sprečavaju sakupljanje farmaceutskog otpada od građana na teritoriji grada Novog Sada.

Iz toga su proizašle i preporuke za dalje delovanje kako bi se ovi problemi rešili.

Izmena propisa – najpre, potrebno je pokrenuti inicijativu za izmenu postojećih propisa, kako bi oni bili sprovodljivi u praksi.

Proširenje mesta za prikupljanje – potrebno je omogućiti prikupljanje farmaceutskog otpada i na nivou reciklažnih dvorišta, a ne samo u apotekarskim jedinicama.

Jasnije definisati prikupljače – potrebno je lokalnim propisima ustanoviti jasan način obeležavanja apoteka i način prikupljanja farmaceutskog otpada od građana, uz obavezu da svako naseljeno mesto mora imati minimum jedno mesto za preuzimanje farmaceutskog otpada od građana.

Konsultovati struku – potrebno je uključiti stručne organizacije u oblasti upravljanja otpadom u obuku zaposlenih u apotekama, edukaciju i informisanje građana o pravilnom odlaganju farmaceutskog otpada. Na taj način, rasteretili bi se resursi na svim stranama i pojednostavio bi se proces obuke i uvođenja pozitivne prakse.

Dakle, adekvatno odlaganje farmaceutskog otpada bi trebalo da postane jasno definisan, jednostavan proces kroz koji benefite osećaju i građani i apoteke i na kraju, i sama životna sredina. Načini da se situacija popravi su brojni, a preporuke su dobra polazna tačka.

Autorke teksta:

Ivana Milovac, dipl. pravnica

Ana Jezdimirović, mr ph

Nevena Nenadović, specijalista za upravljanje otpadom

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: Koalicija 27

Program “Snažno zeleno”

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Otvoren je drugi krug Programa podrške neformalnim grupama za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica “Snažno zeleno“ koji sprovode Mladi istraživači Srbije, u okviru projekta “Zeleni inkubator – razvoj kompetentnog civilnog društva za podršku implementaciji pravnih tekovina EU o životnoj sredini”.

Misli veliko, učini bar malo – pokreni lavinu!

Više od četrdeset godina Mladi istraživači Srbije pokreću i razvijaju aktivnosti koje doprinose održivom razvoju, volonterizmu i zaštiti životne sredine. Podrška neformalnim grupama je logičan korak unapred, znajući da najbolje ideje dolaze od grupe građana koja se spontano okupi i ima slobodu odlučivanja.

Verujući u građanski aktivizam i važnost lokalnih inicijativa, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Inženjerima zaštite životne sredine (IZŽS) razvili smo program podrške za naredne tri godine, koji će, nadamo se, prerasti u naš zajednički, dugoročni rad na zaštiti životne sredine.

Ko može da se prijavi?

Za učešće u programu se mogu prijaviti neformalne grupe od minimalno 5 osoba koje su državljani i borave na teritoriji Republike Srbije, među kojima se jedan/jedna izdvaja kao zvaničan koordinator/predstavnik grupe, tj. koordinatorka/predstavnica grupe (mora biti punoletan/na) i koje su direktno odgovorne za pripremu i realizaciju projekta koji predlažu.

Raspoloživi fond za 2021. godinu iznosi 4.737.000 dinara. U ovoj godini, biće podržano najmanje 20 neformalnih grupa u maksimalnom iznosu od 236.500 dinara po projektu.

Sva dodatna pitanja postavite elektronskim putem na info@snaznozeleno.rs . 

Maksimalno trajanje podržanih projekata u okviru programa je do 5 meseci, a moraju se završiti zaključno sa 10. decembrom tekuće godine.

Projekat Zeleni inkubator realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ), u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije (MIS) i Inženjerima zaštite životne sredine (IZŽS), a uz podršku Evropske unije. 

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Mladi istraživači Srbije