Home Blog Page 428

Klimatske promene uticale su na praistorijske ajkule

Foto: NHM Wien
Foto: NHM Wien, Alice Schumacher

Stalno pomeranje kontinenata ne stvara samo planinske vence već ima veliki uticaj na životinjski svet u morima. Kada su superkontinenti Evroazija i Gondvana počeli da se sudaraju u blizini ekvatora između kopnenih masa je nastao tropski obalni pojas. To su bila staništa najstarijih ajkula u Austriji, a njihovi geološki ostaci se nalaze danas u Karnskim Alpima. Naučna studija Prirodnjačkog muzeja u Beču je dovela do saznanja kako su klimatske promene uticale na praistorijske ajkule.

Pre 325 miliona godina praistrijske ajkule su plivale u Koruškom moru. Sakupljači fosila su pronašli zube najstarijih ajkula u Austriji u periodu između 1989. i 2015. godine. Pronađeni ostaci su donirani Prirodnjačkom muzeju u Beču i Pokrajinskom muzeju u Klagenfurtu radi nove naučne studije.

Zahvaljujući kompjuterizovanoj tomografiji istraživački tim na čelu sa Iris Fajhtinger sa Prirodnjačkog muzeja u Beču je uspeo da napravi slike zuba koji su se još uvek nalazili u steni. To je omogućilo uvid u nervni sistem u unutrašnjosti zuba. Jedan od pronađenih zuba pripadao je nepoznatoj vrsti ajkula koju su istraživači nazvali „Cladodus gailensis“ po području pronalaska.

Period karbona koji je započeo pre oko 360 miliona godina karakterisale su drastične klimatske promene. Na polovima su se konstantno stvarale ledene kape, a nivo mora je dramatično opadao. Neposredno pre prvog velikog zaleđivanja klimatske promene su dovele do masovnog izumiranja praistorijskih ajkula. Nakon kratke faze oporavka usledio je drugi talas izumiranja. Otapanje leda posle vrhunca u periodu zaleđivanja prouzrokovalo je stvaranje novih staništa koje su slatkovodne ajkule naselile.

„Ajkule koje su živele u morima sporo su se oparavljale, dok su se slatkovodne ajkule u rekama i jezerima kontinenata brzo razmnožavale i uticale na povećanje diverziteta“, objašnjava Iris Fajhtinger.

Istraživački tim je obuhvatao stručnjake Prirodnjačkog muzeja u Beču, Pokrajinskog muzeja u Klagenfurtu i Univerziteta Beč i Sankt Peterburg. Studija je objavljena u stručnom časopisu „Journal of Vertebrate Paleontology“.

Izvor: EurocommPR

Nakon dugo čekanja uskoro gotova kompresorska stanica “Velika Plana”  

Foto: JP Srbijagas
Foto: gasprom.com

Radnici užurbano grade kompresorsku stanicu “Velika Plana”, jedinu na trasi gasovoda “Balkanski tok”. Oko 1.500 radnika je završilo oko 90 odsto posla i očekuje se da ona ceo posao na gasovodu “Balkanski tok” bude gotov do 1. oktobra ove godine. Kompresorska stanica “Velika Plana”, koja se gradi po najsavremenijem standardu za zaštitu od požara, i bez nje ne bi mogao da se obezbedi uravnotežen pritisak i gas ne bi mogao da se transportuje prema Mađarskoj.

Radove na izgradnji stanice obišli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović, predstavnici rusko-srpske firme „Gastrans“ i izvođači radova na gasovodu „Balkanski tok“ kroz Srbiju, kao i ruski ambasador u našoj zemlji Aleksandar Bocan Harčenko.

Prema rečima direktora “Srbijagasa” plan je da se iz Velike Plane dalje gasifikuje istočna Srbija. Trenutno se radi na izradi plana i projektovanju gasifikacije Valjeva, kao i da počinje eksproprijacija zemljišta. Kada je reč o gasifikaciji na potezu od Leskovca do Vranja, Bajatović je rekao da su pripreme u toku i da bi trebalo od oktobra da počnu da rade taj deo.

“Godinama smo čekali da radimo ovako važne infrastrukturne projekte, a gasovod je svakako jedna od najvažnijih. Ovo je velika stvar za Srbiju. Kad smo ugovarali izgradnju gasovoda “Balkanski tok” sumnjao sam da ćemo moći da ga završimo u roku, kasni se doduše mesec-dva, što je minimalno u odnosu na epidemiju korona virusa. Ovakav gasovod nije izgrađen 70-80 godina. Gasovod je žila kucavica”, rekao je Vučić, navodi se u saopštenju “Srbijagasa”.

Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan Harčenko, istakao je da je ovaj gasovod povećava energetsku bezbednost i u centralnoj Evropi, ali i u drugim delovima Evrope. 

“Ovo je velika stvar, ovde se vidi da je ovo ustvari evropski projekat u Srbiji, koja se zalaže za snabdevanje svog tržišta, ali i drugih”, dodao je Bocan Harčenko i istakao da je najbolji dokaz da je ovo evropsko gradilište činjenica da ovde rade firme iz Nemačke, Italije, Srbije, Rusije, kao i da su radnici iz mnogih zemalja. 

Prema podacima do sada je završen linijski deo gasovoda kojim će se gas preko Turske i Bugarske kroz Srbiju transportovati do Mađarske i srednje Evrope, a u toku je gradnja kompresorske stanice koja će omogućiti da se podigne pritisak i gas dalje transportuje ka Evropi. 

Dužina gasovoda od Crnog mora duž turske teritorije je 130 kilometara, potom 498 kilometara pripada Bugarskoj, a 403 kilometara Srbiji, dok u Mađarskoj dužina iznositi oko 85 kilometara. 

Foto: JP “Srbijagas”

Gasovod ulazi u Srbiju kod Zaječara i izlazi kod Horgoša. Prva deonica je od bugarske granice do Žabara, druga od Žabara do Kovina, treća od Dunava kod Kovina do Gospođinaca i četvrta od Gospođinaca do mađarske granice kod Horgoša. Javno preduzeće “Srbijagas” i mađarska kompanija “FGSZ” povezali su gasovod početkom jula na granici s Mađarskom. 

Kapacitet gasovoda koji prolazi kroz Srbiju iznosi oko 13 milijardi kubnih metara. Prečnik gasovoda je 1.200 mm, a maksimalni pritisak 75 bara. Na teritoriji Srbije osim ove kompresorske stanice u Žabarima kod Velike Plane, izgrađeno je još 18 blok stanica, četiri prijemno-otpremna čistačka mesta i četiri merne stanice.

Na kompresorskoj stanici obavlja se filtracija, prečišćavanje gasa od mehaničkih primesa i sabijanje gasa i njegovo hlađenje radi daljeg transporta sa zadatim parametrima temperature i pritiska kroz magistralni gasovod do sledeće kompresorske stanice. Za ceo gasovod kroz Srbiju upotrebljeno je 190.000 tona cevi velikog prečnika, izgrađeno je 12 prelaza preko velikih vodenih prepreka, uključujući Dunav u dužini od 1.400 metara, što je evropski rekord. 

Realizacija projekta trajala je od 2019. do 2021. godine, a prema planovima gasovodom će prolaziti do 12,4 milijardi kubika gasa godišnje za potrebe Srbije i zemalja EU. Investitor projekta je “Gastrans”, zajedničko preduzeće Gasproma i Srbijagasa, a kompresorsku stanicu „Velika Plana” gradi firma „IDC“.

Energetski portal

Otvoren konkurs Šta nam teško 2021!

Foto: Promo
Foto: Promo

U prethodne dve godine je podržano 300 ŠtaNamTeško omladinskih volonterskih projekata u koje se uključilo 5000 volontera i volonterki iz cele Srbije.

Ove godine i ti možeš kroz program „Mladi su zakon“ da se sa svojim drugarima organizuješ i da uradiš nešto korisno u svom mestu – konkurs za finansiranje i podršku ideja mladih (od 15 do 30 godina) pod nazivom “Šta nam teško” je sada otvoren i trajaće do 1. 10. 2021. godine.

Kroz ovaj konkurs će se do kraja 2021. godine podržati 135 omladinskih volonterskih ŠNT projekata širom Srbije u iznosu do 42.000 dinara po projektu, a ukupno sa čak 5.670.000,00 dinara!

Konkurs „Šta nam teško“ sprovode Mladi istraživači Srbije u partnerstvu sa Pokretom gorana Vojvodine, CeGraD-om iz Obrenovca, TIM 42 iz Leskovca, GM Optimist iz Gornjeg Milanovca uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Na konkurs se mogu prijaviti mladi, koji žele da urade nešto korisno u svom mestu, za ljude iz svoje zajednice ili životnu sredinu. Ne morate da budete odlični đaci ili studenti, da imate prethodno iskustvo, da ste do sada već volontirali ili bili aktivni na bilo kakav način. Ovo je prilika i za one aktivne i pune inicijative, ali i za one stidljive, povučene, kojima treba podrška, kojima je ovo prvi put da nešto organizuju.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Mladi istraživači Srbije

Šta za projekat “Jadar” znači njegovo uvođenje u prostorni plan Loznice?

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)
Foto-ilustracija: Unsplash (David Hellmann)

Loznica je, nakon jučerašnjeg skupštinskog zasedanja, dobila novi Prostorni plan i Plan detaljne regulacije sa obeleženim područjima posebne namene među kojima je i područje realizacije projekta „Jadar“, navodi se na sajtu grada.

I dok su građani Loznice pomenuto skupštinsko zasedanje opisali kao „presudno“ i pozivali odbornike da glasaju protiv uvođenja projekata u Prostorni plan grada, postavlja se pitanje da li je ovime sudbina eksploatacije i prerade minerala jadarita u Sebiji definitivno, ili makar bliže, određena.

Svoju podršku projektu još jednom su pružili gradski odbornici, a sa skupštinske govornice obratio se i gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović istakavši značaj ubraznog privrednog razvoja i nikad većih ulaganja države i stranih investitora.

Loznica je od, kako kaže, devastirane opštine postala moderno uređen grad sa jakom privrednom delatnošću i bogatom infrastrukturom i dodaje da neko uporno želi da zaustavi Loznicu i vrati je na „dno lestvice srpskih gradova i opština“

„Moja je dužnost da sa ovog mesta jasno, nedvosmisleno, odgovorno pošaljem poruku i mi smo roditelji, i mi imamo decu. Ovo je podjednako naš grad i mi ćemo podjednako  brinuti o Loznici kao i svi drugi“, kazao je Petrović i poručio da „Život u Loznici, život u Srbiji ne sme da stane“

Međutim, svoje protivljenje projektu iskazali su mnogobrojni građani okupljeni na protestu ispred Gradske Skupštine stojeći čvrsto iza stava „Zaštitimo Jadar i Rađevinu – Ne rudniku litijuma“.

Među organizatorima protesta je i nevladina organizacija Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) u čijem saopštenju se navodi da Grad Loznica nema nadležnost niti preduslove da donese odluku o otvaranju rudnika kao što su pojedini mediji, kako se navodi, pogrešno interpretirali.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Iz KORS-a navode da je Vlada Republike Srbije 27.07.2021. godine donela odluku o izmeni plana posebne namene za projekat rudnika litijuma čime je, prema tumačenju advokata KORS-a, van snage stavljen prethodni plan posebne namene donet početkom 2020. godine.

U saopštenju dodaju da rudnik „nikada neće dobiti društvenu dozvolu“, kao i da moramo zaštititi 145 retkih i ugroženih vrsta čiju egzistenciju ne smemo ugroziti zarad privatnog interesa kompanije Rio Tinto.

Glavna urbanistkinja grada, Dragana Jovanović, objasnila je da razlog za izradu Prostornog plana grada Loznica nije verifikacija projekta Jadarita, niti on time može da se bavi, već je akcenat na razvoju preostalog seoskog područja, sagledavanje potencijala za sveukupni rast i razvoj cele teritorije grada i otklanjanje onih ograničenja koje ima sadašnji prostorni plan.

Milena Maglovski

Čuveni proizvođač viskija od otpada iz proizvodnje pravi biogas

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Johann Trasch)

Uz svaki uspešno završeni poslovni sastanak, ručak ili proslavu gotovo je obavezna čaša dobrog pića. U Srbiji je to uglavnom rakija, ali pravi ljubitelji žestina uvek će tražiti i čašicu dobrog viskija.

Svi mi znamo kako se pravi dobro piće, da li ste se ikada zapitali šta se dešava sa otpadom koji nastaje tokom proizvodnje? I dok se mnogi trude da otpada bude što manje, škotski proizvođač viskija Glenfidič otišao je korak dalje i od otpad iz sopstvenog procesa destilacije viskija proizvode biogas sa niskom emisijom. Tako sada jedan deo njihovih dostavnih kamioni, više ne koristi fosilna goriva, već ovaj biogas.

Kako se navodi u saopštenju kompanije, u destileriji u Dauftanu, na severoistoku Škotske, instalirane su pumpe za biogas. One koriste tehnologiju za proizvodnju, koju je razvila matična kompanija “Vilijam Grant & Sinovi”, za pretvaranje vlastitog proizvodnog otpada u gas sa ultra niskim sadržajem ugljenika (ULCF) koji emituje minimalnu količinu ugljen-dioksida i drugih štetnih čestica.

Vlasnici porodične kompanije “Vilijam Grant & Sinovi”, u čijem sklopu se nalazi i pomenuta destilerija, rade na tome da iskoriste sav otpad koji nastaje tokom proizvodnje viskija, jer će samo na taj način zaštiti životnu sredinu.

Tako prodaju otpad od zrnevlja koji nastaje iz procesa pravljenja slada i on se dalje koristi za proizvodnju visokoproteinske hrane za stoku. Međutim, tokom anaerobnog vrenja bakterije razgrađuju organsku materiju proizvodeći biogas i tako su došli do saznanja da tečni otpad iz tog procesa može da se koristi za proizvodnju goriva i da konačno mogu da recikliraju sve svoje otpadne proizvode na taj način, prenose svetski mediji.

“Trebalo je više od decenije da postanemo prva destilerija koja 100 odsto svog otpada prerađuje i to na svojoj lokaciji”, rekao je Stjuart Vots, direktor destilerije.

Kako bi uspešno koristili biogas koji sami proizvode, morali su da adaptiraju tri kamiona koji transportuju viski i ostale proizvode na četiri lokacije u centralnoj i zapadnoj Škotskoj.

Posebno ističu činjenicu da korišćenje biogasa smanjuje emisiju ugljen-dioksida za preko 95 osto u odnosu na dizel i druga fosilna goriva, i da smanjuje emisiju drugih štetnih čestica i gasova sa efektom staklene bašte do 99 odsto.

Plan je da kompanija tehnologiju koju koristi učini dostupnom škotskoj industriji a sve to kako bi do 2045. godine postigli nultu neutralnost.

Milica Radičević

I pored skupštinske odluke o zabrani, zakazana Javna rasprava o izgradnji nove MHE u Vlasotincu

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)
Foto-ilustracija: Pixabay

Iako su odbornici lokalnog parlamenta u Vlasotincu na sednici Skupštine izglasali Odluku o zabrani izgradnji mini hidroelektrana na teritoriji opštine Vlasotince, 18. avgusta biće održana Javna prezentacija i rasprava, pošto je privatni investor izradio Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, on je dozvolu za gradnju MHE “Besko” dobio još 2019. godine u skladu sa zakonom, pa će Odeljenje za urbanizam doneti konačnu odluku o davanju saglasnosti nakon raspave.

Na Javnoj raspravi će moći da učestvuju i organizacije, institucije, kao i građani koji mogu podnositi primedbe, sugestije i mišljenja na izloženu studiju svakog radnog dana od 10 do 11 sati u kancelariji broj 29 Opštinske uprave u Vlasotincu.

Kao glavni razlog za prezentaciju i raspravu nadležni obrazlažu to što je privatni investitior Water Green Energy iz sela Kumarevo dozvolu za izgradnju dobio pre dve godine.

“Investitor je izradio Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i javna rasprava bila je zakazana za decembar prošle godine, ali je odložena zbog zabrane okupljanja i ponovo je zakazana za 18. avgust. Nakon što rasprava bude završena, tehnička komisija daće svoje mišljenje i nakon toga nadležni organ, odnosno Odeljenje za urbanizam donosi konačnu odluku o davanju ili ne davanju saglasnosti na navedenu studiju”, rekao je savetnik za zaštitu životne sredine i ruralni razvoj.

Podsetimo, odbornici su sredinom marta izglasali zabranu izgradnju MHE na teritoriji opštine Vlasotince, a protiv toga su i ekološki pokret “Bitka za Vlasinu”, kao i sami građani koji su najavili nove proteste ukoliko odluka bude promenjena da se na Rupskoj reci izgradi još jedna, treća mini hidroelektrana.

Izvor: Južne vesti

Pirot dobija savremenu javnu rasvetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Koellmann)
Foto-ilustracija: Unsplash (Justus Menke)

Grad Pirot uskoro će dobiti savremeno javno osvetljenje, a radovi na zameni starih, neefikasnih sijalica već su počeli, navodi se na sajtu Grada.

Prema ugovoru o javno privatnom partnerstvu, zamenu dosadašnje ulične rasvete novom led rasvetom realizuje privatni partner “Emporio tim” Beograd u čijoj je obavezi da uloži svoja sredstva u opremu, kao i da ceo sistem održava u periodu od 12 godina.

Prema rečima energetskog menadžera Grada Pirota Bojana Ivkovića, održavanje pre svega podrazumeva zagarantovanu uštedu električne energije, kvalitet osvetljenja i ispravnost svetiljki.

“Sistem javnog osvetljenja na teritoriji Pirota je, u odnosu na druge lokalne samouprave, u solidnom stanju, ali ima dosta potencijala za unapređenje i samim tim smo prepoznali taj potencijal i pokrenuli ovaj projekat. Imamo više ciljeva koje ćemo ostvariti kroz realizaciju ovog partnerstva”, rekao je Ivković za Pirotske vesti.

On dodaje da su glavni ciljevi projekta poboljšanje kvaliteta osvetljenja uz smanjenje potrošnje električne energije, ali i poboljšanje usluga radi maksimalnog održavanja.

Projekat podrazumeva kompletnu zamenu ulične rasvete u gradu, selima i pojedinim vikend naseljima, dok javna rasveta vezana za autoput, petlje, pristupne saobraćajnice i naplatne rampe nije pod ingerencijom Pirota i nije obuhvaćena ovim projektom.

Menadžer projekta Nenad Nikolčić kaže da će biti zamenjeno skoro 6.300 lampi, kao i merna mesta za paljenje, gašenje i praćenje potrošnje, a vrednost investicije je oko dva miliona evra.

Energetski portal

 

Francuska i Nemačka prve u svetu zabranjuju ubijanje muških pilića

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)
Foto-ilustracija: Unsplash (Designer Viet Nam)

Francuski ministar poljoprivrede potvrdio je uvođenje zabrane drobljenja muških pilića i njihovog usmrćivanja plinom.

Širom sveta godišnje se ubije oko sedam milijardi muških pilića, od toga oko 50 miliona u Francuskoj i 45 miliona u Nemačkoj.

Budući da muški pilići ne polažu jaja i ne rastu dovoljno veliki da postanu brojleri, u komercijalnoj proizvodnji smatraju se suvišnima pa se obično ubijaju brzo nakon sortiranja – samo nekoliko dana nakon što se izlegu.

Metode ubijanja su krajnje surove jer podrazumevaju gušenje ugljen-dioksidom i postupak maceracije pomoću brze brusilice.

Nakon što je početkom prošle godine Francuska najavila zabranu raširene prakse izdvajanja i ubijanja muških pilića, francuski ministar poljoprivrede Žulien Denormandi je krajem prošle nedelje potvrdio njenu konačnu zabranju od 1. Januara 2022. godine.

Ova zabrana u Nemačkoj stupa na snagu u maju 2022. godine, a nakon dugogodišnje kampanje za zaštitu životinja, francuski ministar poljoprivrede očekuje da će se ova „etički neprihvatljiva“ praksa zabraniti u celoj EU.

Od početka 2022. godine, francuski uzgajivači moraće da nabave posebne uređaje za otkrivanje pola pilića pre nego što se izlegnu, za šta će im biti odobren paket finansijske pomoći od 10 miliona evra.

Izvor: Ekovjesnik

Plan države je da sve više domaćinstava koristi solarnu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Država je zacrtala jasan cilj da u budućnosti domaćinstva štede do 40 odsto energije. Kako bi to ostvarili napravili su plan da bar 30 odsto domaćinstava koristi energiju dobijenu iz solarnih panela, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Ona je podsetila i na to da će Javni poziv za dodelu subvencija za solarne panele biti raspisan početkom septembra, a da će procedura biti ista kao za zamenu stolarije, navodi se u saopštenju ministarstva.

“Podaci koje imamo od lokalnih samouprava pokazuju da je minimum 50 odsto domaćinstava zainteresovano za zamenu prozora, vrata, kotlova, za izolaciju spoljnih zidova. Subvencionisaćemo kupovinu solarnih panela, a procedura će biti kao i za zamenu stolarije. Ministarstvo će raspisati poziv ka jedinicama lokalne samouprave, a onda oni dalje, najpre ka kompanijama i onda prema građanima. Mogu da učestvuju svi, bez obzira na to da li se radi o kućama, stanovima, stambenim zajednicama. Imaćemo dovoljno novca, razgovarali smo sa međunarodnim finansijskim institucijama i sledeće godine će samo za projekat povećanja energetske efikasnosti biti izdvojeno 150 miliona evra”, navela je ministarka.

Mihajlovićeva je podsetila na to da će država obezbediti polovinu novca.

“Zamena stolarije može da smanji račune za 40 odsto, time značajno utičemo i na životnu sredinu. Radimo i na tome da podstaknemo ljude da više koriste gas, a sve da bismo podigli svest o značaju energije i da ne bacamo kilovat-časove kroz prozor”, dodala je ona.

Energetski portal

Najveći proizvođač cigareta na svetu poziva na – ukidanje cigareta!

Foto-ilustracija: Unsplash (Le Lit Xo)
Foto-ilustracija: Unsplash (Donny Jiang)

Nemojte biti toliko iznenađeni, ipak je ovo 21.vek u kom su čak i paradoksi poput ovog mogući.

Dakle, multinacionalna kompanija Filip Moris, ona koja ostvaruje milionske prihode i proizvodi čak 12 najpopularnijih brendova cigareta, rešila je da se samouništi?!

Ipak, ne dajte se zavarati da su vlasnici kompanije, ispunjeni gorkim kajanjem jer već decenijama pomažu ljudima da lakše dobiju rak pluća, odlučili da napuste dosadašnji biznis i pronađu novi smisao u nekom od “zelenih” oblika poslovanja.

Ako mene pitate, reč je o školskom primeru “grinvošinga” i nastojanju da za sebe pošto-poto prilepe onaj epitet “karbonski neutralna kompanija”.

Evo kako nameravaju to da (ne)ostvare.

Misija kompanije je da svet oslobodi dima – da ga oddimi (da ne kažem – otpuši). Kao motiv za ovaj plemeniti cilj novoizabrani CEO Jacek Olčak navodi ozloglašene cigarete koje sagorevajući oslobađaju kancerogene materije i kao takve izazivaju niz smrtonosnih bolesti.

Od istih ćemo se, sudeći prema samouverenim predviđanjima Olčaka, oprostiti već 2030. godine, a nevernim Tomama poručuje da je kompanija koliko prošle godine ostvarila 25 odsto prihoda prodajom proizvoda koji “ne sagorevaju”.

Šta su, dakle, prodavali – flastere, žvake, e-cigarete?

Biće da je ovo poslednje. Iako su se obavezali na ukidanje dima, niko nije spominjao ukidanje pare, a e-cigarete rade upravo po tom principu – nikotinsko zadovoljstvo dolazi od zagrevanja tečnosti i udisanja pare.

“Vajpovanje”, kako popularno zovu koriščenje e-cigareta, takođe nosi zdravstvene rizike, na šta upozorava i duvanski gigant u svom Q&A odeljku, premda ne nailazimo na mnogo informacija već na jedan isti generički odgovor „korišćenje e-cigareta nosi rizik po zdravlje, najbolje je da prestanete da pušite“.

Ipak, ako horor slike, koje su doskora bile na većini paklica, nisu dovoljne da pušače odvrate od ove destruktivne navike, neće ni ovo njihovo upozorenjce. Zato sam ja tu da vam prenesem šta naučnici zaista kažu o korišćenju e- cigareta (a to je – ništa pozitivno).

Foto-ilustracija: Unsplash (Paweł Czerwiński)

Iako se Filip Moris svojski trudi da u prvi plan stavi “pozitivne” strane e-cigareta i činjenicu da su slobodne od dima i pepela (ali ne i nikotina i sijaset hemikalija), istraživači Američke asocijacije za srce objavili su dve studije u kojima tvrde su e-cigarete podjednako opasne, ili čak opasnije, od klasičnih cigareta.

E-cigarete usporavaju protok krvi kroz srce više nego obične, dok su „vajperi“ imali znatno veći nivo holesterola u krvi od onih koji još uvek koriste upaljač. (mada, da ove redove ne shvatite pogrešno – obe vrste cigareta izuzetno su loše po zdravlje, pa to obesmišljava poređenje „koje su gore“).

Ono što vam Olčak takođe neće reći je da e-cigarete sadrže toluen, derivat benzina kojeg ima u lakovima i lepkovima, nikal – teški metal koji izaziva karcinom, formaldehid – takođe kancerogen, benzen koji utiče na ženski reproduktivni sistem i može izazvati leukemiju, acetaldehid koji razara tkivo pluća i još mnogo toga.

Dakle, svojom epohalnom najavom duvanski gigant nije razbio prostorno-vremenski kontinuum već je svoju prljavu malu tajnu samo zapakovao u eco-friendly celofan ( i to providan).

Milena Maglovski

Užička zelena staza za rekreaciju i uživanje

Foto: Grad Užice
Foto: Grad Užice

Makadamska staza kojom je “Ćira” decenijama vozio prema Sarajevu i Dubrovniku, poslednjih nekoliko godina je etapno asfaltirana i postala jedna od prvih Zelenih staza u Srbiji  na kojoj Užičani uživaju u oazi nadomak civilizacije.

Uz nju su postavljena odmorišta, česma, sprave za vežbanje, klupe, stolovi za stoni tenis, javni toaleti, osvetljeni su tuneli.

Namenjena je za šetnju i vožnju bicikala. Vožnja u dužini od 7,2 kilometara koliko je asfaltirano, startuje  ispred prvog tunela, na Starom železničkom mostu, u blizini prve hidrocentrale u Evropi, koja je izgrađena pre 116 godina po principima Teslinih polifaznih struja, a cilj je u Staparskoj banji.

Na užičkoj Gradskoj plaži nalazi se lift-platforma i tako su stvoreni uslovi da i majke sa decom i osobe sa invaliditetom lakše izađu na železnički most kod plaže, odakle šetalište počinje. Ova staza je za Užičane najbliži izlaz u prirodu.

Po lepom danu na stotine biciklista, atletičara, šetača, začas osvoje ovaj kutak divljine nadomak civilizacije.

I ranije je klisura bila privlačna, ali nepristupačna za mnoge. Sada se prilazi lako, a priroda nije narušena: ulaganjima grada asfaltirana je staza, osvetljeni pojedini tuneli, postavljene klupe, uređen prostor.

Na sedmom kilometru od Gradske plaže nalazi se Staparska banja sa nekoliko termalnih izvora. Tu se u svako godišnje doba može zateći poneko kako uživa u prirodno toploj vodi te banje. Daljim tokom od banje još jedan kilometar je asfaltiranog puta dok se dalje do brane na jezeru Vrutci stiže starim  valjanim putem. Zelenu stazu prate i obeležene staze za planinare.

Evropska asocijacija zelenih staza dodelila je gradu Užicu 2017. godine nagradu za užičku Zelenu stazu, prvu takve vrste u Srbiji.

Užicu je tada dodeljena druga nagrada u kategoriji izvrsnost, odnosno, priznanje za uređenje i sadržaje staze, ali i za njenu pristupačnost koja je omogućena postavljanjem lifta-platforme kojom pešaci, majke sa decom u kolicima, osobe sa invaliditetom i biciklisti mogu da se popnu na rekonstruisani železnički most na Gradskoj plaži i da njime nastave Zelenom stazom.

Nagrada je bila je i potvrda da je Užice na pravom putu u  promociji  biciklizma, sporta, zdravih  stilova  života i zaštite životne sredine. Zelena staza je i put do neolitskog naselja,odnosno arheološkog parka, koji se pravi na njenom završetku pored Staparske banje, koji će biti dodatna atrakcija u klisuri Đetinje.

Izvor: Grad Užice

Rusija drugi najveći proizvođač nafte na svetu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Na spisku najvećih proizvođača nafte u svetu u poslednjih nekoliko decenija prva tri mesta zauzimaju SAD, Saudijska Arabija i Rusija. I već godinama između njih vlada “mrtva” trka ko će proizvesti najviše “crnog zlata”.

Tako je ove godine, Rusija uspela da proizvede više nafte od Saudijske Arabije, ali najveći svetski proizvođač i dalje su Sjedinjene Američke Države, pokazuju podaci državnog zavoda za statistiku Rostat.

Prema ovim podacima Rusija je u proseku proizvodila 10,36 miliona barela nafte dnevno i ovi podaci se odnose na period od janura do maja 2021. godine. Kada je reč o SAD, oni su, u istom periodu, proizvodili 11,10 miliona barela dnevno, dok je Saudijska Arabija zauzela treće mesto sa manje od 9 miliona barela nafte dnevno.

Ipak, u budućnosti može doći do promena jer je nedavno postignut sporazum između članica Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK) i njihovih saveznika, na čijem se čelu nalazi Rusija (OPEK plus), koji se odnosi na to da se ublaže ograničenja proizvodnje u pet zemalja. Što znači da Irak, Kuvajt, Rusija, Saudijska Arabija i UAE od avgusta mogu da proizvode veće količine nafte nego do sada.

Neke od članica OPEKA su Alžir, Angola, Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, Saudijska Arabija, UAE i Venecuela. Dok grupu OPEK plus čine Azerbejdžan, Bahrein, Brunej, Kazahstan, Malezija, Meksiko, Oman, Rusija, Sudan i Južni Sudan.

Milica Radičević

Udruženja zahtevaju da projekat Jadar ne bude u prostornom planu Loznice

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Udruženje Zaštitimo Jadar i Radjevinu i Koalicija za održivo rudarstvo danas su poslali pismo svim odbornicima Skupštine Loznice u kojem traže da ne glasaju za usvajanje Prostornog plana tog grada u koji bi bio upisan projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto.

Predlog da projekat “Jadar” bude upisan u Prostorni plan grada je na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Loznice.

“Bezmalo je cela zemlja upoznata sa zadatkom koji će se pred Vama naći u četvrtak. Znajte da će, dok budete sedeli i razmišljali da li ćete podići ruku po nalogu ili po savesti, oči miliona ljudi u ovoj zemlji biti uprte u Vas. Ne Vašu stranku, pokret ili partiju nego u Vas lično”, navodi se u pismu tih ekoloških organizacija koje se protive da Rio Tinto otvori rudnik u okolini Loznice gde istražuje nalažište litijum-borata, zbog rizika da će imati štetni uticaj na životnu sredinu.

Oni su apelovali na odbornike da “ne izdaju Jadar, Radjevinu, Loznicu i Srbiju  zarad profita strane kompanije i benefita nekolicine ljudi”.

Ekološke organizacije su ocenile da će odbornici Skupštine Loznice, ukoliko glasaju da u Prostorni plan grada bude upisan projekat “Jadar”, snositi krivičnu odgovornost koja podrazumeva i materijalnu odgovornost.

“Ovim pismom Vam stavljamo do znanja da će po promeni vlasti sve dozvole biti opozvane, da budžet grada i države neće služiti kao sredstvo namirivanja šteta koje će ovaj plan, ako se usvoji, naneti, nego će to biti Vaša imovina, imovina svih poslanika nacionalnog parlamenta, predstavnika Vlade Srbije i predsednika Srbije koji svi zdušno podržavaju ovaj projekat kojim se otima naša imovina i uništavaju priroda i životna sredina“, ističe se u pismu odbornicima.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Počinje sezona lova ptica selica – zaustavite krivolov

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Svake godine tokom avgusta i septembra polja širom Srbije odzvanjaju od pucnjeva iz pušaka. Na meti više hiljada domaćih i stranih lovaca su umorne ptice selice poput prepelice i grlice.

Gubitak staništa i hrane, moderne poljoprivredne prakse, lov i krivolov, desetkovali su populacije ove dve vrste ptica. Tako je, primera radi, populacija grlice u Evropi u poslednjih 40 godina opala je za više od 80 odsto, pokazuju podaci globalne mreže za zaštitu ptica i prirode BirdLife International.

Izlov grlice i takođe proređene prepelice, zabranjen je u većini evropskih država. Međutim, Srbija decenijama unazad ne sledi primere dobre međunarodne prakse i dozvoljava ubijanje ugroženih ptica.

Lov prepelica u Srbiji posebno je problematičan jer se gotovo po pravilu vrši uz korišćenje nedozvoljenih sredstava, elektronskih vabilica, koje je krivični zakonik prepoznao kao sredstva za masovno uništavanje divljači.

Ovi uređaji služe da emitovanjem prodornog oglašavanja tokom noći na određenu lokaciju privuku i zadrže veliki broj prepelica koje narednog jutra budu ubijene. Vabilice zavaravaju prepelice, koje se preko Evrope sele za Afriku, da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno.

Кorišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, te nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.

„Zbog nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja u Srbiji godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, 50.000-60.000 jedinki“, upozorava Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Procenjujemo da se na području Srbije, uglavnom vikendima, nezakonito koristi oko 800 elektronskih vabilica. Ovi uređaji su glasni i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od dva kilometra. Velika je enigma zašto ih lovočuvari izuzetno retko pronalaze i prijavljuju“, kaže Jovanović.

Zaključkom Vlade, između ostalih, zadužuju se Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da preduzmu mere i aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u cilju iskorenjivanja nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica.

Ova odluka Vlade je ujedno i potvrda preporuka Stalnog komiteta Кonvencije Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija). Dokument se odnosi na Rimski strateški plan o iskorenjivanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica na koji se Republika Srbija pravno obavezala.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-61.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Španci zainteresovani za ulaganja u OIE i “Jadar”

Photo illustration: Pixabay
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ekonomski odnosi između Srbije i Španije, kao i mogućnost intenziviranja saradnje u energetskom i rudarskom sektoru i učešća španskih kompanija u izgradnji novih energetskih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, bili su teme razgovora Zorane Mihajlović, ministarke rudarstav i energetike i Raula Bartolomea, ambasadora Španije u Srbiji.

Minisarka je rekla da su zakoni koji su doneti osnova za sprovođenje procesa energetske tranzicije i istakla da potencijali za saradnju dve zemlje u oblasti rudarstva nisu u potpunosti iskorišćeni.

“Usvojili smo četiri nova zakona koja su u skladu sa najvišim EU standardima. Imamo zakon o korišćenju OIE, koji je jako važan i koji predstavlja osnovu za novi investicioni okvir. Vrednost projekata novog investicionog ciklusa je 17 milijardi evra, od čega će najmanje pet milijardi biti u oblasti OIE. Uskoro predstavljamo i knjigu projekata i španske kompanije su dobrodošle, s obzirom na iskustvo koje imaju. Postoji dovoljno prostora da saradnju u ovoj oblasti podignemo na viši nivo”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Kako je istakao ambasador Španije, ekonomska saradnja treba da prati odlične političke veze.

“Postoji veliki prostor za španske investitore, posebno zbog odličnih uslova koji postoje u Srbiji. Verujem da možemo zajedno da radimo na povećanju kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije. Znamo kako to da sprovedemo i nadam se da možemo da pomognemo. Takođe, postoji prostor za ulaganje naših kompanija u sve buduće projekte u rudarstvu”, rekao je Bartolome.

Na sastanku je bilo reči i o projektu “Jadar” i mogućnostima da kompanije iz ove zemlje učestvuju u radu budućeg rudnika. Ministarka Mihajlović je ambasadora upoznala sa zakonskim okvirima i naglasila da će realizacija ovog i svih budućih projekata u rudarstvu zavisiti od toga da li su ispunjeni svi uslovi zaštite životne sredine.

Energetski portal

Od subote Srbija u ekološkom dugu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Za razliku od prošle godine, kada se Dan ekološkog duga obeležio 22. avgusta kao direktna posledica promene ponašanja ljudi širom sveta u borbi protiv pandemije COVID-19, ove godine se taj dan vratio na kraj jula, što je tek dva dana kasnije u odnosu na 2019. godinu.

Dan ekološkog duga je dan kada potrebe čovečanstva prema prirodi nadmašuju ono što Zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini. Tako ćemo sa sutrašnjim danom potrošiti Zemljin „proračun“ za celu 2021. godinu i započeti „život na dug“.

Značajni pokretači za brži ulazak u dug ove godine su povećanje ugljeničnog otiska za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu, kao i smanjenje globalnog biokapaciteta šuma za 0,5 odsto, velikim delom zbog naglog porasta krčenja šuma u Amazoniji.  Samo u Brazilu je 2020. izgubljeno 1,1 milion hektara, a procene za 2021. godinu ukazuju na povećanje krčenja šuma za 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Unutar „proračuna“  Zemljinih prirodnih resursa bili smo sve do oko 1970. godine, kada je Dan ekološkog duga obeležen 23. decembra. Već 1980. godine smo u dug ušli 13. oktobra, a 2010. godine 28. avgusta. Svake godine se, sa izuzetkom 2020. godine, dan ekološkog duga obeležava sve ranije.

Iz Mreže za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network) koja vrši ova merenja, saopšteno je da čovečanstvo trenutno koristi 74 odsto više od onoga što ekosistemi planete mogu da obnove. Konkretnije, trošimo 1,7 planeta, iako nam je na raspolaganju samo jedna.

Zemlja koja prva ulazi u ekološki dug ove godine je Katar i to već 9. februara. Među državama u našem regionu u ekološki dug prva je ušla Slovenija, 30. aprila. Crna Gora je zakoračila u dug 23. maja, Hrvatska 6. juna, Bosna i Hercegovina 17. juna te Severna Makedonija – 10. jula. Srbija će u dug ući ove subote, a Albanija tek 12. oktobra.

Dan ekološkog duga pada tačno sto dana pre Klimatskog samita COP26. Danas, kada svedočimo velikom broju prirodnih katastrofa, važnije je nego ikada ranije da državni čelnici donesu odluke koje će biti u skladu sa boljom klimatskom budućnošću.

Izvor: WWF Adria