Home Blog Page 334

Srbija postaje centar za biotehnologiju i veštačku inteligenciju u zdravstvu

Foto-ilustracija: Pixabay ( Tungnguyen0905)
Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Republike Srbije i Svetski ekonomski forum zajednički su osnovali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, u čijem fokusu će biti dve prioritetne oblasti – biotehnologija i veštačka inteligencija u zdravstvu, oblasti koje su već prepoznate kao ključne za budući ekonomski razvoj Srbije.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je saopštila da je ovo prvi takav centar u regionu, tek treći u Evropi, posle Osla i Moskve, i 16. u svetu koji je osnovao Svetski ekonomski forum.

Centar je počeo sa radom u martu, pod okriljem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

“Ova institucija osnovana je sa idejom da pomogne da se znanja u nauci brzo iskoriste u privredi, a da se Srbija pozicionira u svetu kao izvoznik pameti i inovacija. Spajaće nauku i privredu i omogućiće da se  fundamentalna istraživanja u oblasti biotehnologije, molekularne biologije i medicine koriste za razvoj privrede”, navodi se u saopštenju Vlade.

Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović potpisali su Sporazum o korišćenju Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, kojim se ovom institutu obezbeđuje prostor za skladištenje podataka od značaja za dalja istraživanja.

“Data im je dodatna IT infrastruktura i podrška u korišćenju superkomjutera, odnosno Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, čime će se obezbediti da se podaci, koji su ključni za donošenje zaključaka, neuporedivo brže obrađuju i time uštede meseci naučnoistraživačkog rada”, dalje se navodi.

Direktorka Centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji Jelena Bojović istakla je da nauka i tehnologija jako brzo napreduju, a mi možemo da ih iskoristimo u svakodnevnom životu tako da nam bude jednostavnji i lakši.

“Upravo to je uloga  Centra – da povezivanjem nauke, novih tehnologija, znanja i privrede pomogne da se bolje i efikasnije lečimo, da nam budu dostupni novi inovativni lekovi i aparati, da živimo u zdravijem društvu zahvaljujući tehnološkim rešenjima za odlaganje otpada ili automatskim meračima zagađenosti vazduha”, navodi Bojović.

Kako je dodala uloga Centra je i da predlaže inovativne propise koji će olakšati primenu tehnologije uz zaštitu prava, kao i da napravi ekosistem za razvoj i primenu biotehnologije i bioinformatike.

Kroz saradnju sa svim centrima u svetu i liderima Svetskog ekonomskog foruma, Srbiji se pruža prilika da koristi najnovija naučna dostignuća, i da ujedno omogući promociju naše nauke, privrede i znanja.

Projekti kojima će se Centar baviti obuhvataju i razvoj jedinstvenog elektronskog dosijea o pacijentima i brzu dijagnostiku bolesti, pametniji izbor lekova kroz personalizovanu medicinu (poznato je koji lekovi imaju bolje dejstvo na pacijente sa kojim genskim markerima) i upotrebu veštačke inteligencije u brzoj i pametnoj dijagnostici retkih bolesti.

Takođe, Centar obuhvata i upotrebu novih tehnologija u farmaceutskoj industriji, primenu ćelijske i genske terapije, kao i razvoj brzorastućih visokotehnoloških kompanija u sektoru zdravstva.

Centar će okupljati naučnike i istraživače, predstavnike države, industrije i civilnog društva radi stvaranja uslova za razvoj, testiranje i usavršavanje novih tehnologija, a nastojaće da razvije i međusektorska partnerstva kako bi se podstakle inovacije za dobrobit društva.

Energetski portal

Zvanično počeo prvi agrosolarni projekat u regionu – Vrednost investicije 340 miliona evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mariana Proenca)

Potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa kineskom kompanijom PowerChina, kompanije Fintel Energija i MK Group zvanično su započele sa realizacijom zajedničkog projekta „Agrosolar“ u Kuli. Nakon što su se pozicionirale kao lideri u proizvodnji struje iz energije vetra, započinju pionirski poduhvat koji koristi energiju sunca i u isto vreme omogućava održivu poljoprivrednu proizvodnju ispod solarnih panela. U pitanju je prvi projekat ovog tipa na Balkanu i najveći u Evropi, a vrednost investicije iznosi 340 miliona evra.

Potpisivanjem ovog sporazuma definisali smo jasnu zainteresovanost obeju strana da uzmu učešće u najvećem agrosolarnom projektu u Evropi. Posebno značajan korak je izgradnja pilot solarnog parka od 50 kilovata, koja započinje u naredna tri meseca. „Agrosolar“ projekat će se prostirati na 770 hektara na teritoriji opštine Kula. Solarna elektrana biće kapaciteta 660 megavata, a planirana godišnja proizvodnja zelene energije oko 832 gigavat sata, što zadovoljava potrebe oko 200.000 domaćinstava. Na ovaj način nastavljamo da doprinosimo ostvarenju cilja Republike Srbije da učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na najmanje 40 odsto do 2040. godine”, izjavio je Tiziano Giovannetti, generalni direktor Fintel Energije.

„Agrosolar“ donosi veliku inovaciju kroz sinergiju zelene energije i održive poljoprivrede. Obe oblasti su odavno deo agende MK Group, ali i nacionalne strategije naše države. Ovaj projekat doneće još jednu inovaciju u srpski energetski sektor, pošto će u okviru druge faze biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane. Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način”, izjavio je Andrija Vuković, direktor resora za finansije i rizike MK Group.

Kineska kompanija PowerChina, jedna je od najvećih građevinskih kompanija na svetu kad je u pitanju infrastruktura i sektor energetike.

“Veliko nam je zadovoljstvo što smo potpisivanjem sporazuma ozvaničili saradnju i partnerstvo sa Fintel Energijom i MK Group, pionirima i liderima Jugoistočne Evrope u ovoj oblasti. Radujemo se radu na projektu i zajedničkom cilju da razvijamo energiju iz obnovljivih izvora u Srbiji i doprinesemo dostizanju ugljenične neutralnosti”, izjavio je Yang Bo, predstavnik kompanije PowerChina u Srbiji.

Fintel Energija i MK Group se već čitavu deceniju svrstavaju u red vodećih kompanija u proizvodnji električne energije iz vetra na Balkanu. Krajem 2015. godine otvoren je vetropark „Kula“, koji je ujedno bio i prvi u Srbiji ukupne instalisane snage 9,9 MW, a manje od godinu dana kasnije otvoren je i drugi vetropark „La Piccolina“, ukupne instalisane snage od 6,6 MW. U septembru 2019. godine, pokretanjem vetroparka „Košava“ u Izbištu sa instalisanom snagom postrojenja od 69 MW, čak 45.000 domaćinstava je pokriveno „zelenom“ strujom.

Izvor: eKapija

Srbija pet puta povećala uzvoz energenata u roku od godinu dana

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je u martu ove godine uvezla energente za čak 541 miliona evra, što je skoro pet puta više nego pre godinu dana, objavila je NBS.

Uvoz je povećan za 437,7 miliona evra u odnosu na mart prethodne godine, kada je uvoz energenata iznosio 103,7 miliona evra, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila takođe oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“ koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji.

Prvi problem je taj što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu kada je ona najskuplja. Drugi je taj što je Elektroprivreda Srbije, da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom, mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji.

Podsećamo da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje, nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima, da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje, EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug, pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Struja se i dalje uvozi tako da će rashodi biti još veći.

Izvor: Nova Ekonomija

Dok Kina kupuje, EU zabranjuje rusku naftu

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)
Foto-ilustracija: Pixabay

Dok Evropska unija uvodi zabranu uvoza ruske nafte, nezavisne rafinerije iz Kine diskretno je kupuju i to po nižim cenama. 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je novi plan ekonomskih sankcija Rusiji koji, između ostalog, obuhvata embargo na rusku naftu. Članice EU dobiće vreme da se prilagode novonastaloj situaciji. 

Kako prenosi agencija dpa, prema prvim informacijama, plan je da posle prelazne faze od šest meseci krene zabrana uvoza sirove nafte, a nakon osam meseci i zabrana uvoza naftnih derivata. Pri tome je važno i da li isporuke idu preko naftovoda ili brodom.

Velika izuzeća od embarga su planirana samo za Mađarsku i Slovačku, koje veoma zavise od ruske nafte, a pošto nemaju izlaz na more ne mogu da pređu na druge izvore snabdevanja tako brzo kao druge zemlje.

Dok Evropska unija radi na trajnom rešenju i oslobađanju zavisnosti od ruske nafte i gasa, Kina diskretno kupuje. Prema pisanju Financial Times-a nezavisne rafinerije iz Kine ne objavljuju ugovore koje sklapaju sa ruskim dobavljačima nafte kako bi izbegle američke sankcije.

Prema ranije objavljenim informacijama Indija i Kina su postale vodeći kupci ruske nafte. Tako je prošlog meseca u Indiju stiglo oko šest miliona barela nafte. Dok je početkom godine Kineska nacionalna naftna korporacija (CNPC) potpisala sporazum o isporuci 100 miliona tona ruske nafte preko Kazahstana. Ovaj sporazum je potpisan na 10 godina i tada je rečeno da će se nafta prerađivati u fabrikama na severozapadu Kine kako bi zadovoljile potrebe za naftnim derivatima.

I dok vlada svetska potražnja za naftom, građane brine cena goriva. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata, tako svakog petka Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštava cenu goriva za narednu nedelju. Prema rečima stručnjaka, gorivo će nastaviti da poskupljuje, a koliko – to samo Vlada zna.

Do tada, po važećem cenovniku, do 6. maja cena dizela u Srbiji iznosi 206,20 dinara po litru, a benzina 184 dinara.

Kada je reč o zemljama regiona, ni tu situacija nije sjajna. Cene naftnih derivata u Sloveniji dostigle su rekordan nivo, litar benzina košta 1,61 evra, a dizela 1,81. U Crnoj Gori litar benzina košta 1,73 evra, a dizela 1,76 evra, dok je u Hrvatskoj potrebno izdvojiti 1,64 evra za benzin i 1,89 evra za dizel. U BiH benzin košta 1,5 evra, dizel 1,61 evro, dok u Severnoj Makedoniji cene iznose 1,33 evra, odnosno 1,37 evra.

Kakve cene goriva nas očekuju u budućnosti, građani Srbije saznaće u petak, a svi ostali prilikom odlaska na pumpu.

Milica Radičević

Ministarstvo – Usvojen Akcioni plan Programa upravljanja otpadom

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije je na 131 sednici usvojila Akcioni plan Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2024. godine.

Opšti cilj Programa je razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom u svrhu očuvanja resursa i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi i degradaciju prostora.

Posebni ciljevi koji se navode su unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjeno odlaganje biorazgradivog otpada na deponije i smanjeno odlaganje otpada na nesanitarne deponije, uspostavljenje sistema održivog upravljanja opasnim i industrijskim otpadom, povećanje stope sakupljanja, ponovne upotrebe i reciklaže posebnih tokova otpada i efikasnije korišćenje resursa, kao i ojačanje kapaciteta institucija u oblasti upravljanja otpadom i usklađena regulativa sa propisima Evropske unije.

Usvojen Akcioni plan Programa upravljanja otpadom možete pogledati ovde.

Javno predstavljanje Akcionog plana je održano putem Webex platforme 8. aprila 2022. godine, uz mogućnost da zainteresovane strane dostave pisane komentare na predlog dokumenta. Ukupno je dostavljeno 58 komentara od strane 11 zainteresovanih strana, od čega su na osnovu 7 prihvaćenih komentara unete izmene u tekst predloga Akcionog plana, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Energetski portal

Srbija ima 30 posto veći solarni potencijal od Nemačke

Foto: EP
Foto: OIE Srbija

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, redovan je član Skupštine Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Naš sagovornik je i osnivač ove kompanije koja posluje već 29 godina i predstavlja lidera u projektovanju i izgradnji solarnih elektrana, ali i kompanije Charge&GO koja je u saradnji sa kompanijom Virta iz Finske razvila aplikaciju i postala prva regionalna platforma za pronalaženje, menadžment i naplatu korišćenja mesta za punjenje potpuno električnih i plug-in hibridnih vozila.

MT-KOMEX i Vi lično ste lider u oblasti solarne energije u Srbiji. Koliko projekata ste uradili i pustili u rad do sada?

Miloš Kostić: Kompanija MT-KOMEX je svoje poslovanje još 2010. godine usmerila ka obnovljivim izvorima energije. Među prvim projektima koje smo uradili jeste “Solaris Energy”, najveća solarna elektrana na zemljištu u Srbiji, snage 2 MW. Nakon toga, MT-KOMEX je svoju pažnju i znanje posvetio solarnoj energiji i u narednom periodu ulagao u stručni tim kompanije, kako sa inženjerske, tako i sa instalaterske strane. Tim kompanije MT-KOMEX konstantnim usavršavanjem postiže maksimalan kvalitet usluge i ostvaruje izuzetne rezultate u Srbiji. Od dana formiranja do danas uradili smo preko 20 MW projekata, a koliko se promenila situacija na tržištu svedoči i činjenica da ove godine imamo već ugovoreno preko 30 MW.

U prethodnih 12 godina solarna energija je bila stavljena na marginu na zapadnom Balkanu i tehnologija solarnih fotonaponskih panela je bila veoma skupa, tek nedavno je postignuto izjednačenje proizvodne cene solarne energije sa tržišnom cenom, te više nema potrebe da postoji mehanizam sufinansiranja ili mehanizam „fid-in“ tarifa. Posmatrano sa stanovišta pozicije Republike Srbije, bila je dobra odluka što država nije uvela velike kvote ili omogućila izgradnju velikog broja solarnih elektrana ili drugih vidova „zelene“ energije jer bi to, kroz plaćanje naknade za OIE, opteretilo budžet kako države, tako i građana. Zapravo je donošenje Zakona o OIE, koje je prethodilo trenutnoj energetskoj krizi, bilo pravovremeno. Sada je promenom zakonskog okvira, omogućena izgradnja solarnih elektrana po različitim principima – bilo „prozjumer“ bilo da je samo proizvođač električne energije.

Da li imate podatak koliko je ukupno u Srbiji instalirano solarnih elektrana? Postoji evidencija solarnih elektrana koje su u sistemu podsticaja, ali ne i onih koje nemaju feed in tarifu.

Foto: EP

Miloš Kostić: Postoji javni „Registar povlašćenih proizvođača električne energije“ koji vodi Ministarstvo energetike u kome se nalaze svi oni koji imaju povlašćenu cenu električne energije, a takođe postoji i „Registar izdatih energetskih dozvola“ za sve objekte koji će biti izgrađeni u bliskoj budućnosti. Tek je formiran „Registar kupaca-proizvođača“, jer je to novina na našem tržištu. Od nedavno je EPS omogućio sklapanje ugovora o statusu kupca-proizvođača te će se svi objekti koji su izgrađeni, a koji nisu evidentirani u registrima koji su bili prethodno formirani, sada evidentirati kroz „Registar kupaca-proizvođača“ što je praktično deo zakonske regulative. Procena je da trenutno postoji oko 40 MW izgrađenih solarnih elektrana na teritoriji Srbije, većim delom to su elektrane koje se nalaze na krovnim površinama.

Vaša elektrana “Solaris Energy” u Velesnici kod Kladova je već 8 godina u sistemu podsticaja. To je ujedno i jedna od najvećih solarnih elektrana u Srbiji. Da li se investicija isplatila? Šta ćete posle isteka podsticajnog perioda od 12 godina?

Miloš Kostić: Odluku o izgradnji najvećeg solarnog parka u Srbiji „Solaris Energy“ smo partneri i ja doneli nakon što smo još 2010. godine počeli da pratimo promenu investicione vrednosti izgradnje solarne elektrane. Uspeli smo da dobijemo povlašćenu cenu električne energije za oba parka – Solaris 1 i Solaris 2 što je omogućilo da investiciju vratimo u periodu od 7-8 godina. Prednost je bila što smo projekat radili u dve faze, jer se elektrane nalaze na dve različite katastarske opštine. Nakon što se pokazalo da sistem prve elektrane funkcioniše kako je očekivano, 2014. godine smo dobili i dodatna kreditna sredstva od ProCredit banke koja je naš projekat prepoznala kao dobar i omogućila nam da izgradimo i drugi megavat. Nakon isteka podsticajnog perioda od 12 godina naša kompanija planira da ide na otvoreno tržište.

Dodao bih i da smo tokom 2021. godine nastavili razvoj novih faza  – Solarisa 3 i 4, takođe jačine po 1 MW, a početak gradnje je planiran u drugoj polovini 2022. Finalno, na lokaciji u Kladovu očekujemo da fazno izgradimo između 5 i 10 MW.

Da li razvijate još neki veći projekat?

Miloš Kostić: Još 2019. godine na lokaciji u Lapovu počeli smo razvoj projekta pod nazivom “DeLAsol” od 10 MW aktivne priključne snage odnosno 12 MW instalisane snage solarnih panela, i to 655 bifacijalnih panela. Urbanistički projekat je prihvaćen, a nedavno smo predali i zahtev za lokacijske uslove.

Koliki je solarni potencijal Srbije? Koliko sunčanih sati imamo godišnje? Koje su prednosti, a koji nedostaci za investiranje u solarnu energiju u Srbiji?

Miloš Kostić: Solarni potencijal Srbije je 30 do 40 odsto veći nego potencijal Severne Evrope, što znači da ako uzmemo u obzir Nemačku u kojoj je izgrađeno 100.000 megavata, naša zemlja ima 30 do 40 odsto više solarnog potencijala. Računa se da ima 1.400 nominalnih sati rada solarne elektrane pod nominalnim kapacitetom, a razlika u broju sunčanih sati u Srbiji u odnosu na poziciju solarne elektrane je između 1.850 na severu i 2.250 sunčanih sati godišnje na jugu. Naš solarni potencijal je nedovoljno iskorišćen, ima puno prostora za napredak i razvoj.

Foto: MT-KOMEX

Očekivana proizvodnja u Srbiji kreće se između 1.200-1.400 kWh po kWp instalisane solarne elektrane. Prostom računicom, to znači ako gradite solarnu elektranu snage 1MW, možete očekivati u proseku oko 1.300 MWh na godišnjem nivou.

Nedavno je EPS objavio modele ugovora koji omogućavaju prozjumerima da sklapaju ugovore? Da li je neko od Vaših klijenata sklopio takav ugovor?

Miloš Kostić: Naša kompanija je dobila poverenje velikog broja industrijskih objekata i individualnih fizičkih lica s obzirom da MT-KOMEX ima zaista najviše iskustva u izgradnji solarnih elektrana. Prošle godine smo isporučili i montirali opremu za više od 9 MW solarnih elektrana. A kao što sam pomenuo, ove godine smo dobili poverenje i sklopili ugovore za projektovanje, izgradnju i montažu opreme i puštanje u rad za više od 30 MW.

Nekoliko naših klijenata je već sklopilo ugovore sa EPS-om ili drugim snabdevačem na otvorenom tržištu.

Kako funkcioniše sistem kupac-proizvođač?

Miloš Kostić: Prošle godine je usvojen Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim je omogućeno da fizička i pravna lica pod određenim uslovima postanu „kupci-proizvođači“ (prozjumeri) i da na krovove svojih objekata postave solarne elektrane. Elektrodistribucija Srbije objavila je detaljno uputstvo kako privredni subjekti, ali i individualna domaćinstva mogu steći status „kupac-proizvođač“.

Pre svega potrebno je izgraditi solarnu elektranu, čija instalisana snaga ne sme biti viša od od postojeće odobrene snage priključka. Zatim se radi prilagođavanje mernog mesta i zaključuje ugovor sa EPS-om o potpunom snabdevanju električnom energijom sa neto merenjem, odnosno neto obračunom, u zavisnosti ko je korisnik – domaćinstvo ili pravno lice.

Korisnik sopstveni objekat za proizvodnju električne energije priključuje na svoje unutrašnje instalacije, a stiče status „kupca-proizvođača“ upisom u „Registar kupaca-proizvođača“ operatora distributivnog sistema nakon ispunjenja svih neophodnih uslova. Kupac-proizvođač ostaje povezan na elektro-mrežu i dok proizvedenu električnu energiju koristi za sopstvenu potrošnju, njen višak isporučuje u elektro-mrežu. Na kraju meseca se prikazuje razlika, a ukoliko je proizvedeno više električne energije nego što je potrošeno, ta neto količina se prebacuje za sledeći mesec. Period za poravnanje potraživanja se završava 1. aprila naredne godine.

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Bavite se i instaliranjem punjača za električna vozila? Koliko ima punjača u Srbiji, a koliko električnih i hibridnih vozila? Da li je punjenje svuda besplatno ili negde funkcioniše sistem naplate?

Miloš Kostić: Mi u MT-KOMEX-u smo uvideli još 2014. godine, kada smo završili izgradnju solarnih elektrana, da budućnost plasmana OIE treba da bude i u sektor elektromobilnosti, te smo krenuli sa istraživanjem i učenjem o elektro punjačima i električnim vozilima. Godine 2017. smo postali partneri kompanija Schneider Electric i ABB, a dve godine kasnije kompanija EnelX i Siemens gde su naši inženjeri i instalateri prošli obuke o instalaciji, puštanju u rad i održavanju punjača ovih renomiranih proizvođača. Iste te 2019. godine, doneli smo odluku da dalje investiramo sredstva i posvetimo se razvijanju aplikacije Charge&GO u saradnji sa kompanijom Virta iz Finske.

Charge&GO je postala prva regionalna platforma za pronalaženje, menadžment i naplatu korišćenja mesta za punjenje potpuno električnih i plug-in hibridnih vozila. U avgustu 2021. godine formirali smo i posebno pravno lice pod istim nazivom i preneli na njega celokupan biznis kako bismo dali dodatnu ozbiljnost ovoj delatnosti i povećali broj punjačkih mesta kroz sopstvene investicije u razvoj infrastrukture. Kada je u pitanju broj punjača koji smo isporučili tržištu, on je već prešao brojku od 500, a kada je reč o javnim punjačima, na platformi postoji 30 javnih ultra-brzih punjača. Charge&GO je 2021. godine sklopio ugovor sa retail centrom „Stop Shop“ na čijim će lokacijama tokom maja i juna biti postavljeno 14 ultra-brzih punjača u 14 gradova u Srbiji, a sa kompanijom OMV dogovoreno je i postavljanje 5 ultra-brzih punjača duž autoputa E-75 kao i proširenje na ostale gradove.

Izvor: Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije

Sarajevo izabrano kao jedan od 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova

Foto-ilustracija: Pixabay (Jashta)
Foto-ilustracija: Pixabay (Kabaretka)

Sarajevo je izabrano kao jedan od gradova koji će učestvovati u Misiji koju finansira EU za kreiranje 100 klimatski neutralnih i pametnih gradova do 2030. godine. Od 377 prijava, svega 12, među kojima je i Srajevo, je van Evropske unije.

Misija klimatski neutralnih i pametnih gradova treba da okupi lokalne vlasti, građane, kompanije, investitore, regionalne i nacionalne vlasti da zajednički rade na pretvaranju odabranih gradova u klimatski neutralne, pametne i inovativne centre koji bi bili primer za druge gradove.

Učešće u misiji za gradove daje Sarajevu priliku da predvodi u naporima ka klimatskoj neutralnosti i suzbijanju efekata klimatskih promena, a istovremeno pruži višestruke koristi građanima u smislu smanjenja zagađenja, gužvi u saobraćaju, računa za energiju i uvođenja zdravijih načina života, piše eKapija.

Kako je rekla Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, u Evropi je u toku zelena tranzicija

“Imamo veoma jaku i raznoliku listu gradova, veoma se radujemo saradnji sa njima. Ova raznolikost će biti važna u kontekstu stvaranja puta za sve gradove sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050”, rekao je Boldvin Metju, zamenik generalnog direktora za mobilnost i transport.

Premijer Kantona Sarajevo Edin Forto kaže da je biti izabran među 100 gradova koji će biti uključeni u misiju klimatske neutralnosti istovremeno i čast i izazov.

„Ovo je izazov na koji ćemo moći da odgovorimo, s obzirom da nulta emisija znači nula zagađenja za građane, nova radna mesta i stvaranje bolje životne sredine u Sarajevu“, rekao je premijer Forto, navodi se u saopštenju.

Aplikaciju projekta vodio je premijer Edin Forto, zajedno sa načelnicima i gradonačelnicima opština koje obuhvata Kanton Srajevo: Centar, Hadžići, Ilidža, Ilijaš, Novi Grad, Novo Sarajevo, Stari Grad, Trnovo, Vogošća, i Grad Istočno Sarajevo, te pridružene opštine: Istočna Ilidža, Istočno Novo Sarajevo, Istočni Stari Grad, Pale, Sokolac i Trnovo, uz podršku Delegacije EU u BiH, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Ambasade SAD.

Kako je dodao Forto sledi zajednička izrada Plana misije i zajednička izrada Ugovora o klimatskim gradovima, a početkom juna u Briselu će biti održan inicijalni sastanak svih gradova pobednika.

Energetski portal

Plodno zemljište širom Srbije postaje građevinsko 

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Opstanak poljoprivrednog zemljišta veliki je izazov s kojim se ukoštac hvataju stručnjaci širom sveta. Srbija ima tri i po miliona hektara obradivog zemljišta, koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Stručnjaci se tome protive, uz podsećanje da je hrana sve skuplja i da plodno zemljište treba imati isključivo poljoprivrednu namenu.

Na sedamdesetak kilometara od prestonice, u Sremskoj Mitrovici, oko stotinu hektara poljoprivrednog zemljišta pretvoreno je u građevinsko i industrijsko. 

“U periodu kada su se formirali i kad su se radili planski dokumenti i pretvaranje poljoprivrednog zemljišta morali tako da se urade, jer je tada nezaposlenost bila veoma velika, a novi proizvodni i radni kompleksi su otvarali nove mogućnosti za zapošljavanje radnika“, rekla je Mirjana Vlasut, direktor Javnog preduzeća za poslove urbanizma Sremske Mitrovice.

Kako bi sačuvali poljoprivredno zemljište, Šapčani su našli rešenje – 330 hektara, zemljišta nekadašnje fabrike ustupili su investitorima. A pre dve decenije, Grad je kupio 600 hektara od Društvenog preduzeća „Mačva“.

„Trenutno u ovoj zoni posluje oko 35 poslodavaca i ova zona je postala izuzetno atraktivna i za domaće i za strane investitore upravo zahvaljujući ulaganjima države i izgradnji novog auto-puta od Rume ka Šapcu, izgradnji novog mosta preko Save i brze saobraćajnice do Loznice“, rekao je Živan Bajić iz Gradskog veća za privredu Šapca.

Promene u domaćoj regulativi svedoče da se, posle skoka cena hrane na svetskom tržištu, i u Srbiji pažljivije analiziraju posledice stihijskog pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Međutim, i dalje su evidentni propusti u upravljanju strateškim resursima.

„Imamo ogromne površine zemljišta koje su prešle na korišćenje u industrijske zone, to je približno 11.000 hektara samo u Vojvodini, a na nivou cele Republike Srbije u toku godine ode čitavih 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta za izgradnju raznih infrastrukturnih objekata“, naveo je Sima Stokić, građevinski konsultant.

Zemljište u Srbiji je svojevrsni pedološki muzej Evrope po različitim tipovima zemljišta, posebno tip černozem, koje je pogodno za ratarske kulture.

„Jasno je da mora da postoji urbanizam i industrijalizacija i da strateški položaj određuje gde će biti nešto pozicionirano, ali je pre prevođenja zemljišta u drugu namenu odnosno u poljoprivrednu, u neku drugu, potrebno raditi projektne procene. Da se pre promene namene zemljišta konsultuje stručna javnost i da oni budu na neki način donosioci odluke da li će to zemljište promeniti namenu“, navela je Marija Ćosić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

U Grčkoj su na vreme shvatili da je kvalitetno i nezagađeno zemljište najskuplji prirodni resurs, pa su na manje plodnim oranicama dozvolili da investitori postavljaju solarne panele.

„Sve više kompanija dolazi iz inostranstva i Atine i kupuju zemljište u regionu Tesalije. Reč je o ravnici u kojoj ima mnogo sunčanih dana. Solarni paneli se montiraju na malim poljoprivrednim parcelama, obično na 10 ari, a ugovori traju do 25 godina“, rekao je Vasilios Karaulanis iz upravnog odbora Komore Magnezije u Grčkoj.

Zakoni ne mogu baš sve da urede, pa je tim pre od značaja da lokalne samouprave i građani zahtevaju da se za svaku značajniju investiciju napravi precizna analiza o tome šta lokalna zajednica dobija, a šta eventualno gubi.

Izvor: RTS

Aleksandrupolis kao novo čvorište energetske bezbednosti i autonomije Grčke i Jugoistočne Evrope

Foto: Blackwood Communications
Foto: Blackwood Communications

Na specijalnoj ceremoniji održanoj u starom skladištu lučke carine u Aleksandrupolisu je dat „signal za početak rada“ na izgradnji plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) tečnog prirodnog gasa (LNG) koja je u vlasništvu Gastrade SA. Premijer Grčke Kirijakos Micotakis (Kyriakos Mitsotakis) i premijer Bugarske Kiril Petkov potpisali su specijalnu simboličnu plaketu za pokretanje projekta, koji će postati novo energetsko čvorište i igraće ključnu ulogu ne samo u energetskoj bezbednosti i nezavisnosti Grčke, već i cele Jugoistočne Evrope, i odlučujuće će doprineti nesmetanoj energetskoj tranziciji i energetskom pluralizmu ovog izuzetno osetljivog regiona.

Događaju su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, ambasador SAD u Grčkoj Džefri Pajat (Geoffrey Pyatt), kao i predstavnici lokalne vlasti, među kojima i regionalni guverner Istočne Makedonije i Trakije, Hristos Metios (Christos Metios) i gradonačelnik Aleksandrupolisa Janis Zampukis (Giannis Zampoukis).

Svečanoj ceremoniji su takođe prisustvovali i akcionari Gastrade SA, među kojima osnivačica i predsednica Upravnog odbora Gastrade Elmina Kopeluzu (Elmina Copelouzou), izvršni direktor Gaslog Cyprus Investments Ltd Paolo Enoizi, predsednik DEPA Commercial Joanis Papadopulos (Ioannis Papadopoulos) i izvršni direktor kompanije Konstantinos Ksifaras (Konstantinos Xifaras), generalni direktor Bulgartransgaz EAD Vladimir Malinov, kao i izvršna direktorka DESFA Marija Rita Gali (Maria Rita Galli).

Izgradnja i rad Aleksandrupolis FSRU će ojačati stratešku ulogu Grčke kao energetskog čvorišta u širem regionu jugoistočne Evrope i ponudiće alternativne izvore i puteve snabdevanja gasom u regionu, povećavajući energetsku sigurnost snabdevanja i energetsku autonomiju, u periodu velikih izazova. Projekat će takođe učiniti Aleksandrupolis energetskom kapijom celog regiona jugoistočne Evrope, naglašavajući strateški značaj grada i podstičući lokalnu ekonomiju i zapošljavanje.

FSRU, čiji je kapacitet 153.500 m3 (kubnih metara) LNG-a, biće povezan sa Nacionalnim sistemom za prenos prirodnog gasa (NNGTS) Grčke gasovodom dužine 28 km, kojim će se gasifikovani LNG prenositi na tržišta Grčke, Bugarske i šireg regiona (Rumunije, Srbije, severne Makedonija itd.), ali i sa perspektivom snabdevanja Ukrajine.

Očekuje se da će Aleksandrupolis FSRU biti u funkciji do kraja 2023. godine, a ugovoreni kapacitet regasifikacije je već dostigao do 60 odsto njegovog tehničkog kapaciteta od 5,5 milijardi kubnih metara godišnje. Napominje se da je Nezavisni sistem prirodnog gasa (INGS) Aleksandrupolisa uključen i finansiran Operativnim programom NSRF (dokument na nacionalnom nivou kojim se programiraju sredstva evropskih fondova) „Konkurentnost, preduzetništvo i inovacije 2014-2020“ (EPAnEK), sa iznosom javne potrošnje od 166,7 miliona evra. 

Gastrade je podneo Regulatornom organu za energetiku (RAE) Grčke još jedan zahtev za novu licencu za Nezavisni sistem prirodnog gasa (INGS), za projekat „Trakijski INGS“, koji će se takođe sastojati od Plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) i biće razvijen u blizini prve FSRU u Trakijskom moru, u priobalju Aleksandrupolisa.

Osnivačica i predsednica Upravnog odbora Gastrade Elmina Kopeluzu je izjavila: „Energetska mapa se menja. Sada ulazimo u završnu fazu implementacije FSRU Aleksandrupolis, važnog i inovativnog projekta za Grčku. U periodu velike nestabilnosti geopolitičkog i energetskog okruženja, Grčka ovim projektom pokazuje Evropi da može da odgovori čvrstim strateškim koracima na neizvesnost vremena i kroz rast ponudi rešenja od kojih svi mogu imati koristi. FSRU Aleksandrupolis otvara novu energetsku kapiju za Grčku i Jugoistočnu Evropu, koja dolazi u kritičnom trenutku da ispuni hitne nacionalne i evropske potrebe. Iz Aleksandrupolisa koji je snažno prihvatio ovaj projekat, učinili smo Grčku energetski referentnom tačkom u regionu, doprinoseći energetskoj bezbednosti i diversifikaciji izvora snabdevanja, uz dobrobit za milione građana u različitim zemljama“.

Potpredsednik i izvršni direktor Gastrade Konstantinos Sifnaios je naglasio da: „Strateška i ekonomska neophodnost, ali i značaj projekta LNG stanice Aleksandrupolis je više nego očigledan u novom energetskom okruženju. Ovim veoma važnim projektom koji je okupio zemlje iz okruženja, promovišući saradnju, solidarnost i na kraju mir u regionu, jačamo regionalnu energetsku sigurnost, energetsku likvidnost, sigurnost i dobrobit građana širom regiona Jugoistočne Evrope. Želimo da se zahvalimo našim akcionarima, koji su kamen temeljac ukupnog uspeha, kao i velikoj mreži organizacija i ljudi koji su doprineli pokretanju Aleksandrupolis LNG stanice i naravno centralne vlade i lično premijeru zemlje za nepokolebljivu i suštinsku podršku projektu. Aleksandrupolis je kapija a Bugarska karika u lancu snabdevanja ovog projekta na putu ka Srbiji i Rumuniji. Drugi FSRU, koji je prošlog četvrtka dobio licencu RAE, omogućiće dalje proširenje ovog lanca na Moldaviju i Ukrajinu. Sa ova dva projekta doprinećemo stvaranju pravog regionalnog energetskog čvorišta u regionu koje će ojačati ekonomiju, bezbednost i saradnju“.

Izvršni direktor Gaslog Cyprus Investments Ltd Paolo Enoizi je u ime kompanije rekao: „Svi u GasLog-u su izuzetno ponosni na naše učešće u projektu Aleksandropolis FSRU koje je danas počelo ovde u Aleksandrupolisu. Tragedija koja se trenutno dešava u Ukrajini je istakla važnost LNG-a ne samo kao goriva koje će omogućiti prelazak na svet sa nižim štetnim emisijama gasova, već i kao kritičnog elementa u planovima energetske bezbednosti mnogih zemalja. Takva sigurnost se postiže samo značajnim ulaganjem u infrastrukturu, koje danas u poređenju sa cenom i rokom isporuke ukazuje na dalekovidost osnivača Gastrade-a, Vlade Grčke i raznih akcionara koji su planirali ovu investiciju mnogo unapred. GasLog kao vodeći pomorski dobavljač LNG je doprineo ukupnoj specifikaciji FSRU, njegovim nacrtima i konačno njegovoj izgradnji i fizički će isporučiti FSRU na sidrištu u Aleksandrupolisu do kraja 2023. GasLog-ovi iskusni timovi na brodu i na kopnu će upravljati bezbednim i pouzdanim funkcionisanjem jedinice tokom narednih godina“.

Predsednik DEPA Commercial Joanis Papadopulos i izvršni direktor kompanije Konstantinos Ksifaras su u zajedničkoj izjavi naglasili: „LNG Terminal u Aleksandrupolisu, kao najveći energetski projekat u Grčkoj poslednjih godina, predstavlja stratešku investiciju koja će odlučujuće doprineti sigurnom snabdevanju naše zemlje prirodnim gasom. On jača geopolitičku poziciju i ulogu Grčke kao energetskog čvorišta u jugoistočnom Mediteranu, jer se ova investicija realizuje u trenutku kada je uloga LNG-a na tržištu prirodnog gasa već znatno uvećana. Uključenost DEPA Commercial-a u projekat potvrđuje njenu vodeću ulogu u našoj zemlji, pokazujući u praksi da je pokretačka snaga iza razvoja energetike u Grčkoj i jugoistočnoj Evropi“.

Generalni direktor Bulgartransgaz EAD Vladimir Malinov je primetio: „Značaj Nezavisnog sistema prirodnog gasa u Aleksandrupolisu kao nove energetske kapije je ključan za jugoistočnu Evropu. Terminal će obezbediti neophodne dodatne količine prirodnog gasa, nudeći pristup proizvođačima iz celog sveta i povezivanje sa odgovarajućim putevima snabdevanja svim zainteresovanim korisnicima u regionu. Nivo rezervisanih kapaciteta i interesovanje trgovaca i potrošača dokazuju kako strateški značaj terminala tako i njegovu ekonomsku efikasnost. Zahvaljujući terminalu Bugarska, Grčka i susedne zemlje moći će da iskoriste sve prednosti rastućeg tržišta LNG-a, kao i sigurnost i konkurentne cene koje ono pruža. Pristup alternativnim zalihama gasa, iz SAD, Katara, Egipta i drugih zemalja, obezbediće konkurentne cene gasa za ove zemlje. Implementacija projekta će ojačati diversifikaciju izvora prirodnog gasa i stimulisaće konkurenciju u korist poslovnih i krajnjih korisnika, uz rast likvidnosti kroz pristup LNG-u ubrzaće se proces dekarbonizacije u energetskom sektoru. Drago mi je što zajedno radimo na uspehu projekta”.

Izvršna direktorka DESFA S.A Marija Rita Gali, izjavila je: „Aleksandrupolis FSRU će učiniti da usred izazovnog međunarodnog okruženja Grčka ima vodeću ulogu u regionalnom energetskom razvoju, odlučno jačajući energetsku sigurnost Grčke i šire.  Povezivanje ovog strateški važnog projekta, putem mreže DESFA, sa postojećim i novim izvoznim pravcima ka Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, dovešće do povećanja izvoza na tržišta jugoistočne i centralne Evrope, čime će se Grčka uspostaviti kao energetsko čvorište. DESFA će doprineti projektu, svojom ekspertizom i dugogodišnjim iskustvom od 20 godina uspešno upravljajući terminalom za regasifikaciju, ostajući posvećena razvoju ključne energetske infrastrukture koja će unaprediti sigurnost snabdevanja, značajno doprinoseći diversifikaciji izvora snabdevanja i energetske tranzicije zemlje i šireg regiona“.

Izvor: Blackwood Communications 

Mihajlović: Naš odnos prema energiji mora da se promeni

Foto: Money exchange photo created by freepik - www.freepik.com
Foto: Money exchange photo created by freepik – www.freepik.com

Vlada će obezbediti dovoljne količine energije i energenata za narednu zimsku sezonu, ali to neće biti ni jednostavno ni jeftino, zbog čega je važno da svi racionalnije koristimo energiju i štedimo, poručila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je, gostujući na Televiziji „Hepi“ izjavila da će biti potrebno vreme da EPS stane na noge posle kolapsa koji se desio decembra prošle godine.

„Srbija će morati da donosi određene odluke i moraćemo svi da učestvujemo u procesu racionalizacije. Spremni smo za svaki scenario, ali je drugo pitanje koliko će to da nas košta, jer nema jeftine energije“, naglasila je Mihajlović.

Ministarka je ukazala na to da svi moramo da shvatimo da energetska kriza nije nastala zato što mi nismo radili nešto dobro, već zato što se na globalnom nivou dešava kriza – sada zbog situacije u Ukrajini, a prethodno smo imali postpandemijsku krizu.

„Neverovatno je da su toplane prethodnih dana potrošile milion kubnih metara gasa na grejanje, umesto da te količine imamo u skladištu. Naš odnos prema energiji mora da se promeni i da svi shvatimo da je energija najvažniji resurs, a mi nažalost nemamo takav osećaj“, rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, diverzifikacija snabdevača gasom je prioritet za Srbiju i završetkom interkonekcije sa Bugarskom naredne godine dobićemo mogućnost da gas dobijemo iz LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana, kao i da je plan da se povezujemo u gasnom sektoru i sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom.

Mihajlović je ponovila da je veće korišćenje OIE u proizvodnji energije način kako da budemo energetski dovoljni, nezavisni i bezbedni i da, ukoliko ne promenimo strukturu energetskog miksa, nećemo imati dovoljne količine energije u budućnosti, što će ugroziti nacionalnu bezbednost.

Energetski portal

Najveći izazov je infrastruktura

Foto: Eren Goldman
Foto: Ljubaznošću Milana Belina

U našoj zemlji je tokom 2021. godine prodato 113 potpuno električnih vozila, što nije dovoljno da potre činjenicu i uznemirujuć podatak da još uvek 80 odsto ukupnog voznog parka čine polovna vozila starija od 10 godina. Vlada Srbije je nedavno još jedanput usvojila Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih električnih i hibridnih vozila. Da li želimo da prigrlimo promene ili ih odbijamo zbog onoga na šta smo navikli razgovarali smo sa Milanom Belinom, predsednikom Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

EP: Prodaja električnih vozila raste iz godine u godinu na globalnom nivou kao deo strategije za borbu protiv klimatskih promena. Kako biste ocenili tok „elektrifikacije” saobraćaja u Srbiji? Zbog čega se građani Srbije još uvek teško odlučuju za kupovinu elektrifikovanih vozila?

Milan Belin: Elektrifikacija je deo veoma važne strategije koja na globalnom nivou donosi niz mera za smanjenje i sprečavanje efekata staklene bašte. Jedan od velikih zgađivača je i automobilska industrija i kao takva, prilagođava se promenama, možda i brže nego što mi možemo da prihvatimo. Elektrifikacija je povezana sa infrastrukturnim promenama, tu pre svega mislim na mrežu punjača za električna vozila, kao i podizanje svesti o tome da vozila novih tehnologija manje zagađuju. Imamo pored električnih i hibridna i plugin hibirdna vozila, koja su prelazne tehnologije, jer ne zavise od mreže punjača. Pored toga što su elektrifikovana vozila skupa, ali ne drastično skuplja od svojih dizel konkurenata, još je uvek veliko neznanje i nepoverenje u nove tehnologije, pored nerazvijene infrastrukture. Iako prodaja raste, radi se još uvek o malim brojevima.

EP: Koliko je električnih automobila prodato prošle godine na našem tržištu i da li taj broj smatrate zadovoljavajućim? Takođe, da li su subvencije za kupovinu električnih vozila i hibrida do sada dale željene rezultate? Da li su svi koji su aplicirali uspeli da dobiju subvencije?

Milan Belin: U protekloj, 2021. godini prodato je 113 električnih vozila od čega je 71 putničko, a 41 lako komercijalno. U odnosu na 2020. godinu kada je prodato 30 putničkih električnih vozila, porast je očigledan. Takođe, više od 100 odsto je porasla prodaja hibridnih, takođe subvencionisanih, vozila. Subvencija svakako podstiče prodaju, ali možda i najvažnije, podiže svest o tome da kupovina „ekoloških” vozila ima podršku i dugoročno ima smisla.

EP: Sa kojim preprekama se uvoznici i distributeri EV susreću? Kako komentarišete deficit u ponudi vozila i sve manji lager kod uvoznika?

Foto: Eren Goldman

Milan Belin: Najveći izazov u plasmanu električnih vozila za naše uvoznike je svakako infrastruktura. Tu mislim na internu infrastrukturu kod ovlašćenih prodavaca i servisera, jednako koliko i na spoljašnju mrežu punjača. Prodaja električnih vozila zahteva ozbiljno ulaganje i pripremu uslova za održavanje i punjenje. U uslovima kada još uvek ne možemo da se oslonimo na prodaju, nemoguće je proceniti povrat investicije. To je jedan od razloga zbog koje ni poizvođači ne vrše pritisak na naše uvoznike da po svaku cenu uvedu nove električne modele na tržiše. Ipak, to se neminovno dešava, jer je većina novih modela elektrifikovana.

Sa druge strane, deficit vozila je nastao nepredviđenim okolnostima koje je izazvala pandemija. Usporavanje proizvodnje zbog zatvaranja u većini zemalja, doveo je do otkazivanja porudžbina delova koji su bili namenjeni za ugradnju u vozila. Konkretno, radi se o mikro čipovima, ili poluprovodnicima, koji su veoma važan deo finalnog proizvoda. Procenjuje se da je prosečan broj poluprovodinika u jednom automobilu između 1.300 i 1.500. Kako se danas mikro čipovi ugrađuju u gotovo sve elektronske proizvode, imamo povećanu potražnju i nedovoljnu porizvodnju istih. Kada je automobilska proizvodnja krenula da se polako vraća u svoje tokove, došlo je do nestašice jer su dobavljači plasman svojih proizvoda ugovorili sa drugima. Tako smo sada u situaciji da je proizvodnja i dalje usporena i da nije moguće napraviti lager vozila.

Intervju vodila: Milica Marković

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Francuska: Kazna od 750 evra vlasnicima koji ne očiste za svojim psom

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Beržerak, turistički gradić na jugozapadu Francuske, uveo je kaznu do 750 evra za vlasnika koji ne pokupi izmet svog psa na javnom mestu.

Ljudi s psima dužni su da odmah, na bilo koji odgovarajući način, pristupe prikupljanju izmeta životinje na ulicama, u parkovima, baštama i drugde, propisuje opštinska uredba.

Kazna od 750 evra verovatno je najveća u Francuskoj, smatra poslanik i specijalista za pitanja životinja, veterinar Loik Dombreval.

„Pseći izmet može biti prava pošast u nekim gradovima, a to na kraju dovodi do stigmatizacije pasa i njihovih vlasnika“, rekao je on za AFP.

U gradskoj upravi Beržeraka za novouvedenu meru kažu da treba da „osigura bezbednost i javno zdravlje“.

Gradska vlast takođe nalaže da se tokom šetnje psa ponesu „najmanje dve kese za prikupljanje“ psećeg izmeta koje se dele besplatno, a za one koji ih nemaju, kazna je do 38 evra.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Na Žabljaku deponija godinama tik do Reciklažnog centra

Foto-ilustracija: Pixabay
 
Foto-ilustracija: Pixabay

Jedan od najvećih ekoloških problema Crne Gore jeste tretman otpada. Nije izuzetak ni opština Žabljak, gde jedinstvenu prirodu ugrožava i narušava deponija, i to tik pored Reciklažnog centra koji ne reciklira, a u koji je uloženo više od 2 miliona eura, piše RTCG.

„To je slika i prilika našeg društva. Imamo Reciklažni centar koji je izgrađen pre šest godina koji ništa nije reciklirao i smeće ispred njega, i ekološku opasnost da se ta deponija zapali i da to bude veliki ekološki problem u sred Nacionalnog parka“, kazao je Dejan Dajković, stanovnik Žabljaka.

U ovo postrojenje uz sufinansiranje Vlada Slovenije je uložila 2,5 miliona eura. Nakon svečanog otvaranja 2016. ništa se nije događalo dve godine, a potom je privatna firma zakupila postrojenja. Sa Komunalnim preduzećem nikada nije uspela da ostvari saradnju.

„Zaista je to jedan veliki problem i mi smo u tom delu mnogo toga uložili, sanirali prethodnu deponiju, otvorili novu kadu, međutim to se vrlo brzo puni, a kada se nešto ne uradi sistemski predstavlja problem šta sa svim tim otpadom. Mi smo proteklih godina izgradili kadu za građevnski i komunalni otpad i dobili izvođača radova koji će po praznicima krenuti u izvođenje tih radova tako da ćemo onda moći da planiramo i da se aktuelna deponija opet sanira“, kazao je predsednik Opštine Žabljak Veselin Vukičević.

Sve to iziskuje dodatna sredstva, ne mala, radi se o iznosu od skoro milion evra koje Opština može obezbediti samo fazno.

Izvor: RTCG

Javna mreža brzih punjača kao inicijalna tačka revolucije e-mobilnosti

Foto: Siemens
Foto: Siemens

Šta je starije “kokoška ili jaje“? Na ovo pitanje nemamo pravi odgovor.

Međutim, šta je uslov za razvoj eMobilnosti, javno dostupna mreža brzih punjača ili pristupačna cena električnih automobila i povećanje broja njihovih korisnika (kupaca)? Na ovo drugo pitanje odgovor je očigledan – razvoj mreže odnosno infrastrukture brzih punjača je jedan od glavnih uslova (pored smanjenja još uvek visokih cena električnih automobila) bržeg razvoja eMobilnosti i masovniji prelazak na ovu vrstu prevoza.

Strah od prazne baterije električnog automobila tokom voznje, a daleko od bilo kakvih opcija punjenja, je u velikoj meri prisutan (lično sam bio svedok istog tokom probne vožnje jednog električnog automobila kada je, usled radova, bila zatvorena traka autoputa na strani gde je bila benzinska stanica sa jedinim punjačem na relaciji na kojoj sam vozio) dok vam je pogled fokusiran na pokazivač stanja baterije i broj kilometara do sledećeg mesta punjenja.

Jasno je da punjenje baterije električnog automobila kod kuće i na radnom mestu nisu samo primarne opcije punjenja za danas, već i za skoru budućnost.

Međutim, ako želimo da ubrzamo razvoj eMobilnosti i da električni automobili postanu uobičajeno prevozno sredstvo, moraćemo da uspostavimo sveobuhvatne javne mreže za brzo punjenje. Prema nedavnoj studiji nemačkog BMVI (Savezno ministarstvo za transport i digitalnu infrastrukturu) mogućnost javnog punjenja električnog automobila će biti jedan od tri najvažnija stuba za uspešno okruženje eMobilnosti u 2030. godini.

Prema studiji, oko 41 odsto odsto ukupne količine električne energije potrebne za punjenje električnih automobila u Nemačkoj bi se koristilo na privatnim punjačima, ali približno 32 odsto javno dostupnih punjača će pokrivati skoro istu količinu energije. Preostalih 27 odsto koristiće se za punjenja električnih automobila na radnim mestima i na parkinzima preduzeća.

Međutim, par stavki ovde treba izdvojiti, prvo to su korisnici električnih automobila koji nemaju opciju punjenja baterije kod kuće ili na radnom mestu, drugo, ima korisnika koji dnevno prelaze veliki broj kilometara i treće, tehnološki napredak baterija i tehnologija punjenja omogućavaju uvođenje tehnologija brzog punjenja sa snagom punjenja do 300 kW i naponom do 1000 V.

Foto: Siemens

Čak i ako su kapaciteti punjenja većine električnih automobila i danas ograničeni, oni će moći da prihvate veću snagu punjenja u budućnosti. U tom kontekstu, javne mreže – infrastruktura za brzo punjenje dobijaju sve veći značaj.

A kako će ta infrastruktura izgledati? Pored pojedinačnih opcija brzog punjenja, npr. na gradskim parkiralištima ili supermarketima, postoji trend javnih punionica “hub-ova“ za brzo punjenje – neka vrsta električne verzije benzinske pumpe. U idealnom slučaju, ove punionice se nalaze u gradskim centrima, infrastrukturnim raskrsnicama ili duž autoputeva gde se npr. deset ili više e-automobila može istovremeno brzo puniti, zajedno sa opcijama da vozači budu zaokupljeni nečim dok čekaju 15-ak minuta da se dopuni baterija njihovog električnog ljubimca, kao što su kafići ili prodavnice.

Da bi odgovorila na ove zahteve tržišta, kompanija Siemens je prošle godine lansirala svoj novi brzi punjač pod nazivom SICHARGE D maksimalne snage od 300kW. Moderno dizajniran, a ujedno i robustan, pogodan je za autoputeve i gradske stanice za brzo punjenje, gradske parkinge kao i za tržne centre, aerodrome ili železničke stanice i pruža veliku efikasnost punjenja, skalabilnu snagu punjenja i dinamičko deljenje energije prilikom simultanog punjenja više električnih automobila.

Foto: Siemens

Sa konstantnom efikasnošću punjenja od iznad 95,5 odsto i vršnom efikasnošću od 96 odsto, novi punjač SICHARGE D obezbeđuje da skoro sva generisana električna energija bude predata automobilu koji se puni. To za kupce znači smanjenje operativnih troškova. Dodatno punjač je dizajniran tako da ispuni budući tehnološki razvoj električnih automobila i njihovih baterija.

Kapaciteti punjenja većine današnjih električnih automobila su ograničeni ali novi punjač će moći da prihvati veću snagu punjenja u budućnosti kao i veće opsege napona punjenja. SICHARGE D ima skalabilnu snagu punjenja do 300 kW. Obzirom da je bazna snaga punjača 140 kW ona se može nadograditi kroz “plug-and-play“ module do max snage od 300 kW (opcija PowerUp).

Punjač podržava napone između 150 i 1000 V i struje do 1000 A na svim DC utičnicama. Ovo omogućava puna opterećenja za buduće električne automobile napona punjenja baterije od 800 V, kao i za većinu današnjih električnih automobila koji imaju niže vrednosti napona punjenja. Broj električnih automobila lagano raste, pa su današnja ulaganja u infrastrukturu izazovna.

Priredio: Dejan Milovanović 

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Auto-put Ruma–Šabac–Loznica najvažniji infrastrukturni projekat za zapadnu Srbiju

Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)
Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Autoput i brza saobraćajnica Ruma–Šabac–Loznica je najvažniji infrastrukturni projekat za Srem, Mačvu i zapadnu Srbiju jer će omogućiti bolji ekonomski standard u u ovom delu naše zemlje, ocenio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović tokom obilaska radova.

On je napomenuo da su pre nekoliko meseci započeti radovi na izgradnji brze saobraćajnice Šabac–Loznica, koji bi trebalo da budu završeni do kraja septembra 2024. godine.

Predsednica Opštine Ruma Aleksandra Ćirić navela je da je izgradnja auto–puta Ruma–Šabac i brze saobraćajnice Šabac–Loznica jedan je od prioritetnih zadataka u drumskom
transportu, s obzirom na to da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje Srema, Mačve i zapadne Srbije i Vojvodine, ali i ovog dela Srbije sa regionom, pre svega sa BiH.

Moderna saobraćajnica koja će povezati Rumu i Loznicu, u ukupnoj dužini od 77 kilometara, obuhvataće tri prostorne celine: deonica RumaŠabac, koja će u dužini od 21,14 kilometara biti autoput u punom profilu, druga celina je most preko reke Save u dužini od 1,3 kilometra, a treća deonica je ŠabacLoznica, koja će biti izgrađena u profilu brze saobraćajnice u dužini od 54,58 kilometara i trasa će zaobići sva naseljena mesta.

Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na autoputu Ruma–Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac–Loznica zaključen je 19. novembra 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom Azvirt. Ugovorena cena radova je 467,5 miliona evra.

Energetski portal

Sokobanja i Stara planina najposećenije destinacije na jugu

Foto: Wikipedia/SashaSB
Foto: Wikipedia/SashaSB

U martu ove godine u Srbiji je bilo za 79,6 odsto više turista u odnosu na isti mesec prošle godine, a porastao je i broj noćenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Sokobanja je i dalje najpopularnija destinacija na jugu zemlje, a najmanje turista odlučuje da poseti Vranjsku Banju.

Broj turista koji su u martu posetili Niš, prema zvaničnim podacima, duplo je veći nego u istom periodu 2021. godine i iznosi 7.607, od čega 3.225 stranih.

Najposećenija lokacija na jugu i dalje je Sokobanja i tamo se uputilo više posetilaca nego marta prošle godine – 6.622, a 239 stranaca.

Na drugom mestu po posećenosti je Stara planina, koju je posetilo 156 stranaca, a ukupno 1.916 turista, što je znatno manje nego u isto vreme 2021. godine.

Dosta manje ljudi odlučilo je da ode u Sijarinsku Banju, gde je bilo 338 posetilaca, od čega 12 stranaca.

Niška Banja ugostila je 242 osobe, tri puta manje nego marta prošle godine, a Vranjska Banja tek 100.

Kada je reč o noćenjima, u Nišu ih je bilo 17.963, na Staroj planini 9.885, a među banjama takođe prednjači Sokobanja sa 24.878 noćenja.

U smeštajima Sijarinske Banje bilo je 2.613 noćenja, u Niškoj Banji 1.567, a najmanje u Vranjskoj Banji – 897.

U celoj zemlji broj noćenja domaćih turista za 20,5 odsto je veći nego u istom periodu prošle godine, a broj noćenja stranih turista za 92,8 odsto.

Izvor: Južne vesti