Nezakonita upotreba otrovnih supstanci u životnoj sredini namenjenih „nepoželjnim“ životinjama nanosi nesagledivu štetu biodiverzitetu i ugrožava javno zdravlje, upozorava Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ovi zločini prema prirodi i dalje ostaju nekažnjeni što potvrđuje i nedavna Studija o trovanju balkanskih lešinara 2022 izrađena u okviru projekta BalkanDetox LIFE, koji finansira LIFE program Evropske unije.
Između 2000. i 2020. godine, u periodu koji pokriva studija, zabeleženo je 1.046 slučajeva trovanja i sumnji na trovanje divljih životinja širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije. Pretpostavlja se da je glavni motiv trovanja sukob sa grabljivicama poput vukova, lisica, šakala i medveda, zbog potencijalne štete koju mogu prouzrokovati stočarstvu, poljoprivrednoj proizvodnji i na divljači u lovištima.
„Ova praksa nije rešenje kojim se otklanja sukob između ljudi i divljih životinja. Reč je o neselektivnoj metodi ubijanja životinja koja takođe dovodi u opasnost ugrožene vrste i građane nesvesne ovog problema, uključujući i decu“, kaže Uroš Pantović, koordinator projekta BalkanDetox LIFE.
Karbamati, posebno karbofuran, otkriveni su u skoro svakom drugom slučaju trovanja. Karbofuran je zabranjeni pesticid koji se smatra opasnim po zdravlje ljudi jer je samo 0,5 miligrama dovoljno da ubije 21 osobu.
Pročitajte još:
Ptice „čistači“ obično najviše stradaju usled nezakonitog trovanja divljih životinja, među stradalim životinjama je najviše lešinara, koji su zabeleženi kao žrtve u svakom četvrtom incidentu. Ukupno 465 lešinara je stradalo na Balkanskom poluostrvu između 2000. i 2020. godine, uključujući 47 belih kanja, 17 crnih strvinara i jednog bradana. U regionu najgore je pretrpela populacija beloglavih supova, sa 400 jedinki koje su stradale u 233 odvojena slučaja trovanja ili sumnji na trovanje. Odmah zatim slede mišar sa 392 jedinke u 190 odvojenih slučajeva i lisica 389 jedinki u 141 odvojenom slučaju.
Niska svest, nedovoljno angažovanje nadležnih državnih institucija, nejasno zakonodavstvo i nadležnosti, kao i nedostatak resursa i kapaciteta kada je u pitanju bavljenje slučajevima trovanja predstavljaju glavne izazove u efikasnoj borbi protiv ovog problema na Balkanu.
Borba protiv nezakonitog trovanja divljih životinja zahteva multidisciplinarni pristup i zajedničke napore više zainteresovanih strana. Projekat BalkanDetox LIFE radi na podizanju svesti o ozbiljnosti ove prakse kako bi je označila kao društveno neprihvatljivu pojavu u očima javnosti. Projekat dalje nastoji da uključi relevantne institucije i izgradi kapacitete kroz „Wildlife Crime Academy“ i druge mogućnosti za obuku kako bi se poboljšala istraga slučajeva trovanja.
