Home Blog Page 333

Članovi Udruženja paraplegičara Banata do sada prikupili više desetina tona čepova

Foto.ilustracija: Pixabay
Foto.ilustracija: Pixabay

Članovi Udruženja paraplegičara Banata, koji od 2012. godine sprovode akciju prikupljanja plastičnih čepova, od čega nabavljaju ortopedska pomagala, saopštili su da su do sada prikupili više desetina tona čepova.

Predsednik tog udruženja Nenad Krbavac kazao je agenciji Beta da je reč o „ogromnoj količini čepova“, budući da je težina jednog čepa 1,5 gram, te da se prikupljena količina može meriti milionima sakupljenih čepova.

Akcija je zamišljena tako da se od plastičnih čepova kupuju ortopedska pomagala za osobe sa invaliditetom kojima su ona potrebna budući da, kako je rekao, postoji propusti u pravilnicima za dobijanje kolica, tako da neke osobe nisu mogle da dobiju adekvatna pomagala.

Do sada su na taj način obezbedili pedesetak ortopedskih pomagala različitih vrsta za svoje članove, ali ne samo za njih, već i za mnoge druge za koje su smatrali da za tim imaju potrebu, a u poslednje tri godine obezbedili su osam kolica i za zrenjaninsku bolnicu.

Akciji prikupljanja čepova odazvao se veliki broj vrtića, škola i drugih organizacija i preduzeća iz srednjeg Banata.

„To nije samo priča o ekologiji, već i o socijalizaciji osoba sa invaliditetom, njihove veće vidljivosti i prepoznatljivosti, a na kraju, značaj je i u tome što su osobe sa invaliditetom pokrenule akciju koja je celokupnu zajednicu motivisalo da se pridruži i zaista smo prepoznatljivi po toj akciji“, rekao je Krbavac.

Ukazao je i da im je za nabavku jedna invalidska kolica koji oni obično nabavljaju potrebno je sakupiti oko 4,5 tone čepova, što je velika količina, ali, kako je rekao Krbavac, dobrim odzivom ljudi to je ipak moguće, a za nabavku jednih kolica potrebno im je oko pola do godinu dana sakupljanja čepova.

Čepove članovima udruženja uručio je danas i gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i pozvao Zrenjanince da prikupljaju čepove i pridruže akciji koja je od velikog i višestrukog značaja za članove tog Udruženja paraplegičara Banata.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Za nezavisnost Evrope od ruskog gasa nisu potrebni novi LNG terminali

Foto: You Tube Screenshot / Shell
Foto: You Tube Screenshot / Shell

Evropa može da postane nezavisna od ruskog gasa do 2025. godine bez potrebe za velikim investicijama u novu gasnu infrastrukturu, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije Artelis.

Analiza Artelisa pokazuje da za nezavisnost od ruskog gasa nije potreban nijedan novi terminal za tečni prirodni gas (LNG) koji je predložen od početka rata u Ukrajini, kao ni veliki projetki izgradnje gasovoda, kao što je gasni interkonektor između Španije i Francuske (MidCat).

Postojeće mere za smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030, predložene u okviru Evropskog zelenog dogovora, već su dovoljne da omoguće EU da se oslobodi ruskog gasa u naredne tri godine.

„Zaključili smo da evropskim zemljama nisu potrebne znatne nove investicije u gasnu infrastrukuturu. Zapravo, naša analiza pokazuje da je kombinacija mera za energetsku efikasnost, elektrifikacije, obnovljivih izvora energije i fleksibilnosti obezbeđuje jeftiniji, čistiji i otporniji put ka skidanju kontinenta sa ruskog gasa do 2025. godine“, kazao je autor izveštaja Antoni Votren.

Analiza pokazuje, dodao je Votren, da nijedan projekat predložen posle 2020, uključujući one koji su se pojavili posle napada Rusije na Ukrajinu, ne doprinosi u većoj meri postepenom ukidanju ruskog gasa do 2025.

„Naša studija pokazuje da su planovi za izgradnju novih LNG terminala u Nemačkoj i Italiji nepotrebni, jer kapacitet već postoji u okviru evropskog sistema“, rekao je Votren.

Konsultantska kuća Artelis je u studiji, koju je uradila za Evropsku klimatsku fondaciju, analizirala dve moguće strategije za zamenu ruskog gasa i zaključila da su ulaganja u čistu energiju jeftinija za evropski energetski sistem od ulaganja u plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU).

U studiji se navodi da je „pitanje sigurnosti snabdevanja“ posle ukidanja ruskog gasa ograničeno na Finsku i baltičke zemlje, dok druge države, uključujući na istoku Evrope, ne bi imale problem u snabdevanju.

Pored 27 članica EU, u analizu je uključeno sedam susednih zemalja, među kojima je i Srbija, kako bi se obuhvatila njihova interakcija sa zemljama Unije.

Izvor: EURACTIV.rs

Građani EU mogu da tuže državu zbog zagađenog vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)
Foto-ilustracija: Unsplash (Luka Brajković)

Gotovo svi ljudi na planeti udišu vazduh koji je lošeg kvaliteta. O njegovim posledicama na zdravlje stručnjaci već godinama upozoravaju. I dok mnogi pokušavaju da reše ovaj veliki problem, drugi okreću glavu kada se o ovome priča. 

Kao što znamo, najbolja reakcija se dobija kada nekog “udarimo po džepu” i obično tada dolazi do promena. Možda je ovo način da stanovnici članica zemalja Evropske unije počnu da udišu vazduh dobrog kvaliteta. Naime, svi oni moći će da tuže svoje vlade i traže finansijsku odšetu ukoliko zagađeni vazduh šteti njihovom zdravlju.

Svetski mediji prenose mišljenje najvišeg savetnika Suda pravde EU, koje stiže, nakon niza presuda u kojima je 10 članica, među kojima se nalaze Francuska, Italija, Španija, Portugal, Poljska, Rumunija i Bugarska, proglašeno krivim zbog nedozvoljenog nivoa zagađenja vadzuha.

Prema mišljenju advokata Julijane Kokot, kršenje graničnih vrednosti kvaliteta vazduha po zakonu EU, može da poveća pravo na odštetu od države. Kako je dodala siromašne zajednice najčešće žive i rade u oblastima u kojima je vazduh veoma zagađen, te da je njima potrebna posebna sudska zaštita.

“Osoba koja tuži državu mora da dokaže da je zagađen vazduh imao uticaj na zdravlje i da je prouzrokovao bolesti”, kaže ona i dodaje da država može da izbegne odgovornost ukoliko dokaže da bi do prekomernog zagađenja vazduha došlo čak i da je na vreme usvojila planove za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Povod za ovo izjašnjavanje advokata je tužba koju je podneo građanin Pariza, koji tvrdi da je loš kvalitet vazduha uticao na njegovo zdravlje, te od Francuske traži odštetu od 21 milion evra. Kako tvrdi država je odgovorna za loš kvalitet vazduha jer nisu poštovane granične vrednosti koje se primenjuju u celoj Evropskoj uniji.

Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) zbog zagađenog vazduha u Evropi godišnje premine 307.000 ljudi. U Srbiji više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisuje se zagađenju vazduha.

Milica Radičević

Gde smo nakon godinu dana od donešenja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije  

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)
Foto-ilustracija: Pixabay

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije donet je 22. aprila 2021. godine, udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije predstavlja prikaz stanja regulatornog okvira u oblasti zelene energije nakon godinu dana.

Zakonski okvir

U aprilu prošle godine istovremeno su doneti i stupili su na snagu Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije („ZOIE“) i Zakon o izmenama i dopunama zakona o energetici („ZOE“) kako bi se sistemski zaokružila oblast korišćenja obnovljivih izvora energije.

Do donošenja ZOIE materija korišćenja obnovljivih izvora energije bila je uređena ZOE i odgovarajućim podzakonskim aktima. Sama činjenica da je ovoj materiji sada posvećen poseban zakon govori o njenom značaju i opredeljenosti zakonodavaca da poštujući sveopšte okolnosti u ovoj oblasti na celovit način uredi korišćenje obnovljivih izvora energije posebnim pravnim okvirom.

U skladu sa odredbama ZOIE u periodu od septembra 2021. godine do marta 2022. godine stupili su na snagu pravilnici, uredbe i odluke kojima se bliže uređuju odnosi učesnika u korišćenju obnovljivih izvora energije.

Kupac-proizvođač kao učesnik u korišćenju obnovljivih izvora energije

Kupac-proizvođač je nov institut koji je uređen i ZOIE i ZOE. ZOIE definiše kupca–proizvođača kao „krajnjeg kupca koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem“.

Zbog toga kupac-proizvođač u skladu sa ZOE zaključuje ugovor o potpunom snabdevanju, odnosno ugovor o otkupu električne energije sa snabdevačem.

Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača koja je stupila na snagu 04.09.2021. godine, bliže uređuje pitanja iz ove oblasti.

Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je Pravilnik o načinu vođenja registra kupaca-proizvođača priključenih na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem i metodologiji za procenu proizvedene električne energije u proizvodnom objektu kupca- proizvođača, koji je stupio na snagu 19.03.2022. godine.

“Čini se da se sa primenom ZOIE i navedenih podzakonskih akata, u praksi, u ovom segmentu najdalje otišlo s obzirom na to da javno dostupne informacije ukazuju na to da je „Elektroprivreda Srbije“ 30.03.2022. godine zaključila prvi ugovor sa komercijalnim kupcem-proizvođačem „Gruner Serbian“ iz Vlasotinca i ovo je prvi primer kada kupac postaje i proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora. Sledeći korak je priključenje elektrane na elektroenergetski sistem, koji je u obavezi da uradi operator distributivnog sistema, odnosno zatvorenog distributivnog sistema ili operator prenosnog sistema, i upis krajnjeg kupca u Registar kupaca–proizvođača, koji time stiče status kupca-proizvođača”, navodi se u analizi Udruženja OIE Srbija.

Kvote za vetroelektrane

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane koja je stupila na snagu 20.11.2021. godine. Kvota za vetroelektrane odobrene snage 3 MW i više iznosi 400 MW. Kvota je predviđena samo za vetroelektrane i to određenog kapaciteta tako da nije poznato koji su planovi za ostale tehnologije, odnosno da li će se kvote određivati za druge tehnologije. ZOIE predviđa da „kvote predstavljaju ukupnu odobrenu snagu elektrana u MW ili električnu energiju u MWh za koje se mogu steći tržišne premije, odnosno fid-in tarife“.

S obzirom na to da se uredbom predviđa kvota u sistemu tržišne premije za vetroelektrane, korisno je napomenuti da ZOIE definiše tržišnu premiju kao „vrstu operativne državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici tržišne premije isporuče na tržište i koja se određuje u evrocentima po kWh u postupku aukcija“, a fid-in tarifu kao „vrstu operativne državne pomoći koja se dodeljuje u obliku podsticajne otkupne cene koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u elektroenergetski sistem u toku podsticajnog perioda“.

Agencija za energetiku Republike Srbije je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima donela dana 25.11.2021. godine Odluku kojom se predviđa da je maksimalna otkupna cena za vetroelektrane odobrene snage veće od 3MW 5.568 evra c/KWh.

S obzirom na to da su Uredbom o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane propisane kvote za vetroelektrane, Agencija za energetiku Republike Srbije odredila je navedenu maksimalnu otkupnu cenu za vetroelektrane. To će biti najviša početna cena za nadmetanje na aukcijama, tačnije ponuđači će verovatno davati ponude koje su niže od ovog iznosa.

Javno dostupne informacije ukazuju na to da ovako određena maksimalna cena ne zadovoljava potrebe investitora vetroelektrana.

Aukcije

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o tržišnoj premiji i fid-in tarifi koja je stupila na snagu 04.12.2021. godine. Ova uredba predviđa da će se podsticaji dodeljivati kroz sistem tržišne premije – za elektrane snage veće od 500 kW odnosno vetroelektrane snage veće od 3 MW, i kroz fid-in tarife – za elektrane snage manje od 500 kW odnosno vetroelektrane snage manje od 3 MW.

Podsticaji se ostvaruju kroz proces aukcija koje će sprovoditi Ministarstvo rudarstva i energetike.

Uredba uređuje dvosmernu premiju na način da se isplaćuje u visini razlike između cene postignute na aukcijama i referentne tržišne cene za isporučenu električnu energiju. Referentna cena određuje se u skladu sa cenom ostvarenom na tržištu za dan unapred na SEEPEX berzi.

Premija se isplaćuje vlasnicima elektrana koji su izabrani na aukcijama samo ako je cena postignuta na aukciji veća od referentne cene, a visina zavisi od razlike između ove dve cene. U situaciji, kada je referentna cena veća od cene postignute na aukciji, vlasnik elektrane dužan je da plati ovlašćenoj ugovornoj strani razliku između ostvarene cene i referentne cene.

Do sada nije sprovedena nijedna aukcija.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o modelu ugovora o tržišnoj premiji koja je stupila na snagu 04.12.2021. godine. Podsticajni period traje 15 godina od dana prve isplate tržišne premije ili negativne premije. Kako do sada nije sprovedena nijedna aukcija, tako do sada nije zaključen nijedan ugovor o tržišnoj premiji.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2022. godini koja je stupila na snagu 29.01.2022. godine.

Ovom uredbom utvrđuje se visina posebne naknade za podsticaj u 2022. godini koja se izražava u din/kWh i iznosi 0,437 din/kWh. Prema ZOIE: „Svi krajnji kupci električne energije dužni su da plaćaju naknadu za podsticaje povlašćenih proizvođača u skladu sa ovim zakonom, osim u slučajevima utvrđenim ovim zakonom“. Ostaje da se vidi kako će se urediti prikupljanje naknada za isplatu tržišne premije i fid-in tarifa po sadašnjem pravnom okviru.

Zaokruživanje pravnog okvira

ZOIE predviđa da će se dodatno podzakonskim aktima urediti pitanja vezana za preuzimanje balansne odgovornosti, unutar dnevno tržište; biogoriva odnosno obnovljivi izvori energije u saobraćaju i niz drugih pitanja koja su značajna za neposrednu primenu određenih delova ZOIE u praksi.

Ukupan podzakonski okvir koji je potreban za sveobuhvatnu primenu ZOIE u praksi nije zaokružen, a javno dostupni podaci ukazuju na postojanje razmimoilaženja u pristupu prema primeni postojećih rešenja ZOIE između Ministarstva rudarstva i energetike i Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije, i Agencije za energetiku.

Izvor: Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 20 časova 6.maka 2022. godine do 15 časova 13. maja 2022. godine.

Nova maksimalna cena evro dizela narednih sedam dana biće 202 dinara, dok će evro premijum BMB 95 koštati180 dinara.

U skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Ekonaut: Konkurs za lokalne zajednice i edukacija o baštovanstvu i lekovitom bilju za građane

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto-ilustracija: Pixabay (Ralphs Fotos)

Organizacija Ekonaut iz Beograda raspisala je konkurs za organizacije da se uključe u kreiranje idejnih rešenja za zaštitu i unapređenje zelenih urbanih površina, kao i poziv građanima da se priključe predavanjima i radionicama na temu baštovanstva i lekovitog bilja.

Nakon brojnih aktivnosti na zagovaranju baštenskih zajednica i edukaciji građana o vrtlarstvu sprovedenih tokom prošle godine, organizacija Ekonaut nastavlja sa aktivnostima koje imaju za cilj da učine urbanu sredinu zdravijom, a život u njoj kvalitetnijim. 

U saradnji sa udruženjem Placemaking Western Balkans Ekonaut raspisuje poziv za udruženja i neformalne grupe građana aktivnih na oplemenjivanju ili očuvanju zelenih površina, da se prijave na konkurs kako bi zajednički kreirali idejna rešenja za zelene površine koje žele da unaprede i zaštite od investitorskog urbanizma. Na ovaj način, udruženja i gupe građana dobiće priliku da razmene znanja sa stručnjacima iz oblasti participativnog dizajna i pejzažnog uređenja.

Nekoliko lokalnih zajednica koje budu izabrane na konkursu prvo će proći kroz proces anketiranja, nakon čega će pohađati “placemaking” radionicu po metodologiji koji je razvila arh. Milena Ivković iz organizacije PWB. Cilj radionice je definisanje elemenata idejnog rešenja uređenja zelene površine koja je značajna za lokalnu zajednicu. 

Konkurs je otvoren do 20. maja a rezultati će biti objavljeni 1. juna.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Ekonaut

Litijum poskupeo šest puta, pristupačna elektromobilnost više nije realna

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Globalna nestašica ključnih komponenti baterija podigla je cene na rekordne nivoe, a od prošle godine cene litijuma su skočile za više od 700 odsto, nikla za 250 odsto, a kobalta i mangana za 100 odsto, pa se postavlja pitanja šta to znači za ubrzanu tranziciju ka električnim automobilima? 

Osim toga, dobro je poznato da Srbija ima možda i najveće rezerve litijuma u Evropi, a kako raste cena litijuma tako će rasti i pritisak na našu zemlju da što pre počnemo sa iskopavanjem.

Ilon Mask, izvršni direktor Tesle je nedavno preporučio svima koji žele da se brzo obogate način na koji to najlakše mogu da urade – iskopavanjem litijuma. Prema ekscentričnom milijarderu, marže na litijum su sada iste kao i kod proizvodnje softvera, jer su cene na tržištu otprilike 10 puta veće od cene ekstrakcije.

Rast cena sirovih materijala koji su potrebni za baterije poput litijuma i nikla su doveli do toga da proizvođači baterija podignu cene proizvođačima automobila, koji su naravno ovo poskupljenje preneli na kupca.

Cena nikla je bila na svim naslovnim stranicama početkom marta kada je cena dostigla više od 100.000 dolara po toni zbog straha od obustave trgovine sa Rusijom, ali je od tada cena pala na oko 33.000 dolara. Ipak, trenutno najveći problem jeste litijum. Prema izjavama industrijskih eksperata, isporuke litijuma rastu duplo sporije od potražnje za električnim automobilima. Primera radi, Ilon Mask koji je nedavno kupio Tviter, rekao je da će možda da osnuje i vlastitu kompaniju za iskopavanje litijuma kako bi osigurao snabdevanje.

Cene sirovih materijala litijum-jonske baterije su toliko porasle, pogotovo što se katode tiče, pa sada čine čak 80 odsto cene baterijske ćelije, dok je 2015. učešće u ceni bilo svega 40 odsto. Milijarde koje su uložene u gigafabrike baterija nisu stigle do izvora sirovih materijala. To je dovelo do toga da Tesla razmišlja o investicijama u rudnike i rafinerije. Situacija je slična kao 2018. kada su sami morali da uđu u proces proizvodnje baterija.

Dačija (Dacia) je nedavno morala da znatno poveća cenu električnog Springa zbog problema sa nestašicom sirovih materijala. Ovaj rumunski automobil na baterije je tokom januara u Francuskoj imao cenu od 17.390 evra, dok je za isti model sada potrebno izdvojiti 18.690 evra, što je najveći skok cene u celoj gami rumunske kompanije.

Prošle godine je globalna prodaja električnih automobila skočila duplo, na 6,6 miliona primeraka. Zbog sve većeg interesovanja za baterijskim vozilima, potražnja za litijumom mogla bi da se poveća i do deset puta do kraja ove decenije. Širom sveta, traže se nove lokacije za iskopavanje litijuma, a najviše su zabrinuti ekološki aktivisti zbog procesa rudarenja koji može biti štetan po životnu sredinu.

Naravno, dobro je poznato da Srbija ima možda i najveće rezerve litijuma u Evropi, a kako raste cena litijuma tako će rasti i pritisak na našu zemlju da što pre počnemo sa iskopavanjem. Da li su naše zalihe litijuma blagoslov ili prokletstvo, ostaje da vidimo u narednim godinama.

Izvor: Nova

Srbija lider u regionu u oblasti JPP sa više od 200 odobrenih projekata

Photo-illustration: Unsplash (Scott Graham)
Foto: Proglas

U Barseloni se održava “6. UNECE Međunarodni forum o javno-privatnom partnerstvu (JPP)” koji je posvećen klimatskim promenama, cirkularnoj ekonomiji i digitalnoj transformaciji. Akcenat je na javno-privatnom partnerstvu i ciljevima održivog razvoja, a jedini panelista iz Srbije je Jelena Tadić, izvršni direktor kompanije PPP Investment doo iz Beograda. 

Forum je organizovala Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Instituto de Estudios Superiores de la Empresa (IESE) Business School Barselona, uz podršku Grada Barselone.

Glavna tema Foruma je „People first PPP“ za ciljeve održivog razvoja u pružanju održive infrastrukture i ubrzanje sprovođenja Agende održivog razvoja 2030. Tadić je nakon što je predstavila naš zakonski i poslovni okvir, kao i rezultate i izazove primene JPP u Srbiji, istakla da je Srbija lider u regionu sa više od 200 odobrenih projekata od kojih je oko 50 odsto rezultiralo zaključenim javnim ugovorima, sa investicijama privatnih partnera u javnu infrastrukturu i komunalne usluge više od tri milijarde evra i dodala.

“Raduje nas da možemo da govorimo o dobrim rezultatima i mogućnostima rešavanja javnih izazova sinergijom javnih i privatnih resursa i potreba, a čini se da savremeni svet sa svim izazovima, ima sve veću potrebu za ovom sinergijom. To su projekti koji čuvaju životnu sredinu, poboljšavaju kvalitet života građana, štede energiju, unapređuju dostupnost i kvalitet javne usluge, podstiču energetsku nezavisnost, smanjuju emisiju štetnih gasova i slično. Glavni utisak Foruma jeste potreba za novom metodoligijom pripreme i evaluacije projekata javno-privatnog partnersta, a koju je UNECE prepoznao i razvio. To je metodologija koja se umesto po principu “value for money” (vrednost za novac) bazira na principu “value for people” (vrednost za ljude). Osmišljena je tako da ide u susret izazovima i potrebama građana, a ne ograničava se isključivo na trenutnim troškovima već na potrebnim vrednostima. Sa današnje tačke gledišta, imajući u vidu izazove sa kojima se javni sektor suočava, primenom “value for people” metodologije rezultati i efekti dosadašnjih projekata bili bi još bolji kako za građane, tako i za korisnike javnih budžeta. Naravno, ovako sveobuhvatnu metodologiju je potrebno i primeniti, obučiti ljude, prilagoditi lokalnom zakonskom i poslovnom ambijentu i spremni smo da uzmemo učešća u tome zajedno sa UNECE”, istakla je Tadićeva.

Podsećamo, Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama u Srbiji usvojen je krajem 2011. godine, a izmene i dopune Zakona usvojene su u februaru 2016. i u decembru 2016. godine i karakteriše ga visok stepen primenljivosti.

Izvor: Proglas

Jabuka se količinski najviše izvozi, a malina najviše novca donosi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Agroanalitičar i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da podaci kažu da ne bi trebalo da brinemo, prema onome za prvi kvartal – ponovo smo oborili rekord što se tiče izvoza voća – 824,1 milion evra je bio prošle godine, ove godine imamo rast za prvi kvartal 24 odsto, za četvrtinu više.

„Prošle godine tačno 206 miliona evra u ovo vreme smo zaradili, ove godine 256 miliona evra, dakle, 50 miliona evra više nego prošlogodišnji rekord“, rekao je Đaković.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda je u poslednjih nekoliko godina rekorder, svake godine imamo sve bolji i bolji rezultat, dobro je vođena agrarna politika.

„Ministar Nedimović je već pet i po godina u ovom resoru, značajno više novca je uloženo u poljoprivrednu proizvodnju. Kada više ulažete, više osavremenjujete proizvodnju. Zasadi jabuke više ne izgledaju kao nekada“, podvukao je Đaković.

Đaković navodi da je sada sve savremenije i uređenije, Ministarstvo poljoprivrede daje 50 odsto novca za svaki novi zasad, bilo da je u pitanju, malina, jabuka, šljiva, kruška, kajsija. Jabuka se količinski najviše izvozi, a malina najviše novca donosi, čak i više u odnosu na jabuku. Naredna po novcu i po količini je kupina, pa višnja.

„Od malina zaradimo 300 miliona evra“, kaže Đaković.

Izvoz i ratno stanje

„Sve je kao što je bilo sem Ruske Federacije, tražnja je dobra, naši ljudi idu na sajmove, ugovaraju se novi poslovi, nova tržišta su Egipat, Indija, Inodnezija – naročito se to odnosi na jabuku“, rekao je Đaković odgovarajući na pitanje kakvo je sada stanje.

Kako dodaje došlo je do malih izmena zbog ratnog stanja, jedan deo ide na Belorusiju, drugi na Estoniju, nađeni su načini da se roba transportuje u Rusiju koja nam je značajan faktor, naročito kada je u pitanju jabuka i jagoda

Foto-ilustracija: Unsplash (Johnny Martínez)

Jagoda atraktivna i za proizvođače i za izvoz

Đaković kaže da je jagoda izuzetno ataktivna i izazovna za proizvodnju, jer treba dosta znanja. Gornja Vranjska je poznat kraj po proizvodnji jagoda.

„Ono što bi oni trebalo da čuju od mene je da je cena u Šumadiji 400 dinara, do pre tri dana je bila 500 dinara, tako da bi trebalo da se bolje organizuju i ne dozvole da cena naglo pada“, kaže on.

Napominje da je to korektna cena, pogotovo od 500 dinara što je bilo na početku berbe, to je cena kakva bi trebalo da bude.

„Kao što smo spremni da platimo neke skupe mobilne telefone, i da ulažemo u svoj izgled, tako treba da platimo i rad poljoprivrednih proizvođača. Naši klimatski uticaji su mnogo povoljniji za jagode i one su kvalitetnije od grčkih“, kaže Đaković.

Nemaci najviše vole da konzumiraju naše jagode

Nemci su ti, kako kaže, koji najviše vole da konzumiraju naše jagode, naše voće generalno. Tu su Belgija i Francuska. Ne bi ovakve proizvodnje bilo da nema dovoljno mineralnih đubriva i prihrane. 

„Moramo da pripremimo setvu i za jesen i da nađubrimo useve koji su trenutno na njivama. Ako nemate mineralnih đubriva, nećete imati dobre prinose, samim tim nećete imati dobre rezultate u proizvodnji. Pre 20 godina kada sam počeo da se bavim poljoprivrednom – to je bila tema malo pre vremenske prognoze, danas je tema broj jedan u svim medijima, o tome se priča“, rekao je Đaković.

Žitarice i kvote

Đaković kaže da imamo dovoljno pšenice za sopstvene potrebe i za izvoz, do februara smo izvezli oko 700.000 tona pšenice i kukuruza.

„Imamo dovoljno i na zalihama, odlično je stanje svih useva, što se tiče sadašnje setve, kukuruz je već nikao. Odgovarala bi nam kiša. Mi smo pretežni izvoznik hrane, sa pet milijardi dolara koliko smo prošle godine izvozli, oborili smo rekord“, zaključio je Đaković.

Izvor: RTS

Javni oglas za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom

Foto: Ministarstvo kapitalnih investicija

Na osnovu člana 200 stav 5 Zakona o energetici („Službeni list CG“, br. 5/16, 51/17 i 82/20), Uredbe o postupku javnog nadmetanja za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom („Službeni list CG“, broj 81/18) i Uredbe o snabdevanju ranjivih kupaca električne energije („Službeni list CG“, broj 81/18), Ministarstvo kapitalnih investicija objavljuje Javni oglas.

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore (u daljem tekstu: Ministarstvo) poziva zainteresovane energetske subjekte koji obavljaju delatnost snabdevanja električnom energijom da dostave ponude, u skladu sa Tenderskom dokumentacijom za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom (u daljem tekstu: Tenderska dokumentacija). Izbor snabdevača sprovodi se kroz postupak javnog nadmetanja.

1. Predmet javnog nadmetanja

Predmet javnog nadmetanja je izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom za period od tri kalendarske godine (2023, 2024 i 2025).

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom:

1) domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV, koji bez svoje krivice ostanu bez snabdevača ili ugovora o snabdevanju za koje je kao snabdevač dužan da bez podnošenja zahteva kupca a na osnovu obaveštenja prethodnog snabdevača, preuzme snabdevanje ovih kupaca, najduže tri meseca, ako snabdevač koji je snabdevao te kupce usled bankrota ili gubitka licence nije u mogućnosti da vrši ugovoreno snabdevanje, odnosno ako kupac nije uspeo da nađe novog snabdevača;

2) domaćinstava i malih kupaca koji ne pripadaju kategoriji domaćinstva priključenih na distributivne sisteme električne energije na 0,4 kV koji izaberu snabdevanje preko snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca; i

3) ranjivih kupaca, odnosno kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi i kupaca koji su socijalno ugroženi.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su zdravstveno i socijalno ugroženi vrši se uz subvencionisanje mesečnih računa za utrošenu električnu energiju, pri čemu je zabranjena obustava snabdevanja električnom energijom za ovu grupu kupaca, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevanje ranjivih kupaca koji su socijalno ugroženi vrši se uz zabranu obustave snabdevanja električnom energijom u periodu od početka oktobra do kraja aprila, bez obzira na eventualne neizmirene obaveze po osnovu utrošene električne energije.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca vrši snabdevanje električnom energijom i krajnjih kupaca priključenih na prenosni sistem i drugih krajnjih kupaca priključenih na distributivni sistem električne energije, koji su bez svoje krivice ostali bez snabdevanja, po cenama formiranim u skladu sa članom 58 Zakona o energetici i Metodologijom za utvrđivanje cena koje primjenjuje snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca („Službeni list CG“, broj 83/16), ako pre početka snabdevanja dostave i po potrebi obnove bankarsku garanciju u iznosu tromesečne fakture za planiranu potrošnju obračunatu po tim cenama i dostave je snabdevaču poslednjeg izbora i ranjivih kupaca.

Ukupna godišnja potrošnja električne energije ranjivih kupaca u prethodnom periodu je iznosila oko 30 GWh. Imajući u vidu mogućnost i drugih kupaca, pored ranjivih kupaca, da odabiru Snabdevača poslednjeg izbora i ranjiivh kupaca za svog snabdevača planira se potrošnja električne energije na godišnjem nivou u narednom periodu u iznosu od oko 40 GWh. 

Odstupanja od procenjenih količina električne energije dozvoljena su, u zavisnosti od stvarnih potreba krajnjih kupaca koje će snabdevati izabrani snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca, u periodu trajanja snabdevanja.

Ponuđač je dužan da ponudi jedinične cene električne energije po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja. Odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi ne može biti veći od 3:1, shodno Opštim uslovima za snabdevanje električnom energijom („Službeni list CG“, broj 70/16).

Ponuđač je dužan da ponudi formule za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja. Takođe, ponuđač je dužan da u formulama za određivanje cena električne energije za drugu i treću godinu snabdevanja koristi jasne i lako proverljive parametre, na osnovu kojih je moguće utvrditi visinu cena.

Snabdevač poslednjeg izbora i ranjivih kupaca, izabran kroz postupak javnog nadmetanja, dužan je da primenjuje ponuđene jedinične cene po tarifnim elementima (viša, niža i jedinstvena tarifa) za prvu godinu snabdevanja, kao i cene za drugu i treću godinu snabdevanja koje će utvrditi po ponuđenim formulama, pri čemu odnos između tarifnih elemenata za električnu energiju utrošenu u višoj i nižoj tarifi za drugu i treću godinu snabdevanja mora biti jednak odnosu tarifnih elemenata za prvu godinu snabdevanja.

2. Uslovi za učešće u postupku javnog nadmetanja

Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja po ovom javnom oglasu ima svako domaće i strano privredno društvo, pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: Ponuđač):

1) koji ispunjava uslove za snabdevanje električnom energijom u Crnoj Gori, Energetskoj zajednici ili državi članici Evropske unije;

2) koji je registrovan za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom kod nadležnog organa;

3) koji je izmirio poreske obaveze u državi u kojoj ima sedište;

4) čiji zastupnik nije bio pravosnažno osuđivan za krivično delo zloupotrebe službene dužnosti, organizovanog kriminala sa elementima korupcije, pranja novca i prevare, koje ga čine nepodobnim za obavljanje funkcije;

5) koji ispunjava uslove u pogledu finansijske sposobnosti, na način da ima prosečni godišnji bruto prihod veći od 50 miliona evra ili ekvivalentno u drugoj valuti, za poslednje tri poslovne godine (2019, 2020 i 2021);

6) koji ispunjava uslove u pogledu tehničko-kadrovske osposobljenosti za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom, i to:

– da ima najmanje 50 zaposlenih;

– da poseduje informacioni sistem za obračun, fakturisanje i izdavanje računa krajnjim kupcima za utrošenu električnu energiju;

7) koji je obavljao delatnost snabdevanja električnom energijom najmanje tri kalendarske godine i to: 2019, 2020 i 2021. godine, u obimu koji nije manji od 1.500 GWh godišnje;

8) koji može ugovoriti kupovinu električne energije ili poseduje kapacitete za proizvodnju električne energije, u količini koja nije manja od 1.000 GWh;

9) koji je dostavio bankarsku garanciju ponude na iznos od 25.000 evra (slovima: dvadesetpethiljadaevra), plativu na prvi poziv, bez prava prigovora, u formi datoj u Tenderskoj dokumentaciji, ili dokaz o uplati novčanog depozita u istom iznosu.

Rok važenja bankarske garancije ponude ili novčanog depozita je 120 dana od krajnjeg roka za podnošenje ponude.

3. Kriterijumi za vrednovanje ponuda

Ponude se vrednuju i rangiraju na osnovu kriterijuma za vrednovanje ponuda. Kriterijumi za vrednovanje ponuda su:

           Kriterijum                                                                             Broj bodova

1. Ponuđena cijena električne energije                                         0-50

2. Finansijska sposobnost ponuđača                                            0-20

3. Sigurnost snabdijevanja električnom energijom                    0-20

3.1. Mogućnost obezbjeđenja količine električne energije        0-10

3.2. Udio električne energije iz sopstvenih izvora                       0-10

4. Doprinos zaštiti životne sredine                                                0-10

4. Otkup Tenderske dokumentacije

Ponuđač ima pravo da učestvuje u postupku javnog nadmetanja, pod uslovom da pre podnošenja ponude otkupi Tendersku dokumentaciju. Ministarstvo izdaje potvrdu za otkupljenu Tendersku dokumentaciju i vodi registar lica koja su otkupila dokumentaciju, na osnovu kojeg se identifikuju ponuđači koji mogu učestvovati na Tenderu. Ako Tendersku

dokumentaciju preuzima ovlašćeni predstavnik privrednog društva, pravnog lica ili preduzetnika, dužan je da dostavi ovlašćenje za zastupanje overeno od strane notara ili apostilom, kao i dokaz o izvršenoj uplati naknade za otkup Tenderske dokumentacije.

Ukoliko je ovlašćenje izdato na stranom jeziku, potrebno je dostaviti prevod na crnogorski jezik koji je overen od strane sudskog tumača.

Cena Tenderske dokumentacije iznosi 1.000,00 evra (slovima: hiljaduevra) i ovaj iznos se uplaćuje na žiro-račun Budžeta Crne Gore broj: 832-1005-92, sa naznakom „Otkup Tenderske dokumentacije po Javnom oglasu za izbor snabdevača poslednjeg izbora i ranjivih kupaca za snabdevanje električnom energijom“.

Tenderska dokumentacija se može otkupiti najkasnije pet radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Ukoliko Ponuđač vrši plaćanje za otkup Tenderske dokumentacije iz inostranstva, instrukcije za plaćanje se mogu dobiti od kontakt osobe.

5. Podnošenje ponuda

Ponude se dostavljaju na crnogorskom jeziku. Ako je dokumentacija iz ponude dostavljena na stranom jeziku, ponuđač je dužan da priloži i overeni prevod na crnogorskom jeziku. U slučaju spora, overeni prevod će se koristiti za tumačenje informacija i dokaza.

Ponuđač dostavlja ponudu na arhivu Ministarstva na sledeću adresu: Ministarstvo kapitalnih investicija, Rimski trg 46, 81000 Podgorica, Crna Gora.

Ponude moraju pristići u arhivu Ministarstva najkasnije 30.6.2022. godine do 12:00 časova, što je krajnji rok za podnošenje ponude (u daljem tekstu: Krajnji rok).

Ponuda se podnosi u formi i sadržaju kako je definisano u Tenderskoj dokumentaciji.

Ministarstvo izdaje potvrdu, odnosno evidentira prijem ponude sa jasno naznačenim datumom i vremenom prijema ponude. Ponude pristigle posle Krajnjeg roka za dostavljanje ponude neće se razmatrati, već će se neotvorene vratiti Ponuđaču.

Ponuđač ima pravo da, na pisani zahtev, povuče ponudu najkasnije do isteka Krajnjeg roka.

Ponuda se smatra povučenom prijemom pisanog zahteva za povlačenje ponude, koja se bez odlaganja, neotvorena, vraća ponuđaču.

6. Informacije i podaci za komunikaciju

Zainteresovani ponuđač može, u pisanom obliku, zatražiti dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa postupkom javnog nadmetanja. Zahtevi za dodatne informacije i pojašnjenja mogu se dostavljati najkasnije sedam radnih dana pre isteka roka za podnošenje ponuda. 

Komunikacija se vrši isključivo elektronskim putem preko e-maila. Kontakt osoba: Ana Popović e-mail: ana.popovic@mki.gov.me

7. Otvaranje ponuda

Otvaranje ponuda vrši Komisija za otvaranje i vrednovanje ponuda u prostorijama Ministarstva (Rimski trg 46, Podgorica), na dan 30.6.2022. godine, sa početkom u 13:00 časova. 

Ponuđač, preko svojih ovlašćenih predstavnika, ima pravo da prisustvuje otvaranju ponuda, koje obuhvata otvaranje omota ponude i proveru njene formalne ispravnosti.

8. Promena uslova Javnog oglasa

Izmene i/ili dopune Javnog oglasa objavljuju se na isti način kao i tekst prvobitnog Javnog oglasa.

Izvor: Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore

Više dobavljača i zajedničke rezerve gasa ključni za energetsku bezbednost Srbije i regiona

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom je prioritet za Srbiju, kada radovi budu završeni dobijamo mogućnost snabdevanja gasom sa LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike, diverzifikacija u gasnom sektoru i rad na zajedničkim strateškim rezervama ovog energenta ključni su za regionalnu bezbednost.

Mihajlović, koja je u Sofiji učestvovala na ministarskom sastanku „Jugoistočna energetska tranzicija – regionalna saradnja za energetsku bezbednost, diverzifikaciju i tranziciju“, navela je da su različiti putevi nabavke i dobavljači gasa i nafte jedini način da jedna država bude stabilna.

Kada je jedna država nestabilna, onda to utiče i na čitav region, rekla je ona, dodavši da je ovaj sastanak osnova za sve odluke koje ćemo kao region donositi, u saradnji sa Evropskom komisijom i Sekretarijatom Energetske zajednice, uključujući koordinisano sprovođenje planova, zajedničku kupovinu i skladištenje, kao i dalju izgradnju interkonekcija.

“Diverzifikacija pravaca i snabdevača, povećanje rezervi i investicioni planovi ključni su za energetsku, ali i nacionalnu bezbednost svih zemalja regiona. Pored interkonektora Niš–Dimitrovgrad, želimo da se povežemo i sa Severnom Makedonijom i Rumunijom i o tome ćemo razgovarati”, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Mihajlović je ocenila da će formiranje Regionalne radne grupe doprineti smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača i uticati na povećanje energetske bezbednosti regiona, kao i da je cilj Srbije da obezbedi više snabdevača gasom, jer je to jedini način da budemo energetski bezbedni. 

“Krajnje je vreme, kako je dodala, da učinimo sve što možemo kako bismo imali više dobavljača, jer je to jedini način da budemo bezbedniji. Znamo šta znače ratovi i kriza i zato je posebno važno da nastupimo zajedno i obezbedimo dovoljne količine energije. Povećanje energetske bezbednosti i diverzifikacija u mnogim zemljama Evrope trebalo je da se dese ranije, a ne da čekamo krizu i shvatimo koliko je loše zavisiti od jednog dobavljača”, istakla je Mihajlović.

Ona je ukazala na to da je Regionalna radna grupa deo Platforme EU za kupovinu energije i predlozi će biti deo pripremnih scenarija Evropske komisije za sprovođenje zajedničkog plana za pristupačniju, sigurniju i održiviju energiju (REPowerEU), koji će biti predstavljen sredinom maja.

Ministarka je, zajedno sa ministrom za energetiku Bugarske Aleksandrom Nikolovim, prisustvovala i potpisivanju ugovora između „Bulgartransgasa“ i „DZZD internacional gasa“ za projektovanje, isporuku potrebnog materijala i opreme, izgradnju i puštanje u rad interkonekcije na bugarskoj teritoriji. 

“To je za nas najvažniji projekat. Radovi na našoj strani počeli su u januaru, a danas je potpisan ugovor za radove na bugarskoj strani, čime će biti ubrzana izgradnja interkonekcije i sve će biti završeno do septembra naredne godine”, izjavila je ona.

Energetski portal

Dva scenarija za rešenje naftne krize u Srbiji – Prodaja NIS-a ili slovački model

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U svetlu sada već izvesne odluke da će Evropska unija uvesti potpuni embargo na rusku naftu, postavlja se pitanje kako će se to odraziti na Srbiju imajući u vidu da su Rusi većinski vlasnici Naftne industrije Srbije. Ono što je izvesno je da time nastupa kriza i za Srbiju koja može biti rešena samo na dva načina – primenom slovačkog modela koji podrazumeva izuzeće od embarga ili promenom vlasništva NIS-a.

U okviru šestog paketa sankcija EU prema Rusiji jedna od ključnih sankcija odnosi se na uvođenje embarga na rusku naftu. Evropski zvaničnici su poručili da će to biti teško jer je zavisnost od ruske nafte velika, ali da je neophodno to uraditi. Embargo će se uvoditi postepeno a do novembra će biti u potpunosti primenjen na sirovu naftu. Rok za derivate je kraj 2022. godine. Sa ovim su se saglasili gotovo svi pa čak i Nemačka koja je dugo bila protiv.

Jedina zemlja članica koja se za sada izjasnila da ne želi da učestvuje u uvođenju embarga jeste Mađarska, dok je Slovačka tražila izuzeće jer je zavisnost te zemlje od ruske nafte 100 odsto.

Kako sada stoje stvari taj zahtev će i biti ispunjen. Slovačkoj će se, prema pisanju stranih medija, omogućiti da nastavi sa kupovinom ruske nafte kraja 2023. godine.

I upravo bi takav model mogla da traži i Srbija ako se od nje bude zahtevalo da uvede embargo. Druga mogućnost je promena vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, a to bi zahtevalo da ruska strana pristane da proda svoj udeo. Sagovornici lista Nova smatraju da bi oba modela mogla da reše problem predstojeće naftne krize.

Može li Srbija biti izuzetak

Prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića, šesti paket Evropske unije ne odnosi se na Srbiju, ali nije isključena mogućnost da EU zatraži od Srbije da uskladi svoju spoljnu, trgovinsku i diplomatsku poziciju sa državama članicama.

“Četvrti paket sankcija predviđao je zabranu transporta ruskog gasa i nafte, i to ne samo onih koji se tamo proizvode, već i onih kojima upravlja ruska državna kompanija, pa se postavilo pitanje da li će NIS-ove rafinerije moći da uvoze naftu preko hrvatskog naftovoda, iako je ta nafta poreklom sa Bliskog Istoka, ne iz Rusije. Na prvi pogled delovalo je da NIS neće moći da uvozi naftu ovim putem, ali čim je Srbija nakon nekoliko dana glasala za deklaracije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, napravio se izuzetak za Zapadni Balkan”, kaže Gajić, objašnjavajući da bi ovakav scenario mogao da se ponovi.

Slovački model najoptimalniji za Srbiju

Gajić smatra da bi model poput slovačkog bio najoptimalniji za Srbiju, jer bi to značilo da će Srbija nastaviti da neometano uvozi naftu. Potencijalni problem bio bi, prema njegovim rečima, ukoliko se zabrani poslovanje Gaspromnjeftu. Dakle, za njega je pitanje da li će ova kompanija biti u mogućosti da izvozi naftu preko država EU, jer gotovo da ne postoji drugi način da ona dođe u Srbiju.

“Srbija deo naftnih derivata uvozi iz Mađarske, ali je pitanje da li bismo od nje mogli da uvezemo sve količine koje su neophodne, imajući u vidu da 70 odsto potreba domaćeg tržišta pokirva NIS iz svojih rafinerija”, zaključio je Gajić. Drugi scenario za rešenje naftne krize je promena vlasništva kompanije NIS u kome trenutno većinski udeo imaju Rusi.

Kapor: „NIS funkcioniše kao država u državi“

Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor kaže za Novu da NIS funkcioniše kao „država u državi“, te da bi bilo dobro da ta kompanija pređe u ruke vlasnika nad kojim bi država Srbija imala kontrolu, kako kaže, iz geopolitičkih razloga.

“Iz tog razloga bi bilo dobro da većinski paket akcija u NIS-u pređe u ruke nekog drugog, čak i kompanije iz Srbije. To bi bio najbolji mogući scenario – da Srbija otkupi akcije NIS-a koje nisu u njenom vlasništvu, te da novi vlasnik postane najbolji ponuđač na tenderu. Ukoliko bi vlasništvo NIS-a promenilo, mi ne bismo imali problema sa snabdevanjem naftom, ona će nastaviti da dolazi preko JANAF-a najjeftinijim putem”, kaže Kapor.

Iako je ova opcija već više puta spominjana, ruski vlasnici NIS-a se do sada nisu o tome izjašnjavali. O tome je uglavnom govorila srpska strana koja ima manjinski udeo.

Šta će biti rešenje za Srbiju moglo bi biti jasnije u narednim danima, kada se usvoji konačna verzija šestog paketa sankcija Rusiji. Srbija je već jednom uspela da odloži uvođenje sankcija koje bi se odnosile na Naftnu industriju Srbije.

Izvor: Nova

Toplotni talas i ekstremno visoke temperature haraju Indijom i Pakistanom

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ekstremno topli talas pogodio je veliki deo Indije i Pakistana, dnevna temperatura u nekim delovima prelazila je 46 stepeni Celzijusa. Toplotni udari, nestašiće struje i uništeni usevi su ono sa čime se trenutno suočavaju stanovnici ovih zemalja.

Prema pisanju svetskih medija, ekstremno visoke temperature, koje su opasne po zdravlje, ovih dana mogu prelaziti i 50 stepeni Celzijusa. 

Svetska meteorološka organizacija saopštila je da je u Indiji mart bio jedan od najtoplijih od kako se vrše merenja. Prosečna temperatura iznosila je 33,1 stepena. Temperature u martu bile su za 1,86 stepeni više od višegodišnjeg proseka.

Pakistan je imao najtopliji mart u poslednjih 60 godina, prema zabeleženim podacima dnevne temperature bile su od pet do osam stepeni više od ranije zabeleženih sezonskih proseka. Dnevne temperature u ovoj zemlji tokom marta i aprila iznosile se od 38 do 40 stepeni Celzijusa, te su oboreni i mnogi temperaturni rekordi.

Toplotni talas pogodio je oblasti u kojima živi veliki broj stanovnika. To je dovelo do toga da je drastično porasla potrošnja struje i vode, što je nadležne nateralo da počnu sa restrikcijama u snabdevanju.

Škole su zatvorene, a vlasti apeluju na građane da ostanu u svojim domovima, što ih ljuti jer nemaju mogućnosti da se rashlade.

Osim toga, visoke temperature utiču na useve, koliko štetu su izazvale znaće se tek u narednim danima.

Na sve to, u nekim oblastima prijavljeni su i brojni požari, što dodatno utiče na kvalitet vazduha, koji je uglavnom veoma zagađen i opasan po zdravlje ljudi.

Maj je najtopliji mesec u ovom regionu, zato stručnjake brine da će ove godine period vrućina trajati duže nego što je uobičajeno. Kakve posledice donosi ovo ekstremno toplo vreme ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede nudi kredite sa kamatom od jedan odsto

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Stijn te Strake)

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede raspisao je 11 konkursa za kredite za ulaganja u poljoprivredna gazdinstva i proizvodnju na teritoriji Vojvodine.

Pravo konkurisanja imaju: registrovana poljoprivredna gazdinstva – pravna i fizička lica sa teritorije Vojvodine, u aktivnom statusu, kao i fizička lica sa prebivalištem u jedinicama lokalne samouprave sa teritorije Vojvodine, kao i pravna lica sa sedištem (ne organizaciona jedinica) u jedinici lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine.

Krediti se odnose na:

– nabavku nove poljoprivredne mehanizacije

– nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje i bušenje bunara

– nabavku opreme za stočarske farme

– nabavku pčelinjih rojeva, košnica i opreme za pčelarstvo

– nabavku novih zaštitćenih bašta (staklemnici i plastenici) i opremu u njima

– finansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u sektoru prerade voća, grožđa i povrća

– nabavku novih sistema protivgradnih mreža u višegodišnjim zasadima voća i vinograda

– izgradnju objekata i nabavku opreme namenjene skladištenju žitarica, voća i povrća (hladnjače, silosi, podna skladišta)

– nabavku kvalitetne teladi i prasadi za tov

– nabavku kvalitetnih priplodnih grla u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i svinjarstvu

– kupovinu poljoprivrednog zemljišta do pet hektara

Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na maksimalno od 20.000 do 40.000 evra, za grejs periodom od šest do 12 meseci, rokom otplate od 36 do 60 meseci i šestomesečnim anuitetima od sedam do 11 rata, u zavisnosti od toga šta se kreditira.

Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra.

Prijave na konkurs podnose se zaključno sa 31. majom.

Detaljnije o konkursima, kao i neophodnoj dokumentaciji pogledajte ovde.

Prijave slati ili lično dostaviti na Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede 21001 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 6 sa naznakom „Za konkurs – za dodelu kredita za (naziv konkursa) u 2022. godini“

Za sve dodatne informacije pozvati 021/557-451.

Izvor: Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede

Srbija postaje centar za biotehnologiju i veštačku inteligenciju u zdravstvu

Foto-ilustracija: Pixabay ( Tungnguyen0905)
Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Republike Srbije i Svetski ekonomski forum zajednički su osnovali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, u čijem fokusu će biti dve prioritetne oblasti – biotehnologija i veštačka inteligencija u zdravstvu, oblasti koje su već prepoznate kao ključne za budući ekonomski razvoj Srbije.

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu je saopštila da je ovo prvi takav centar u regionu, tek treći u Evropi, posle Osla i Moskve, i 16. u svetu koji je osnovao Svetski ekonomski forum.

Centar je počeo sa radom u martu, pod okriljem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

“Ova institucija osnovana je sa idejom da pomogne da se znanja u nauci brzo iskoriste u privredi, a da se Srbija pozicionira u svetu kao izvoznik pameti i inovacija. Spajaće nauku i privredu i omogućiće da se  fundamentalna istraživanja u oblasti biotehnologije, molekularne biologije i medicine koriste za razvoj privrede”, navodi se u saopštenju Vlade.

Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Jelena Begović i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović potpisali su Sporazum o korišćenju Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, kojim se ovom institutu obezbeđuje prostor za skladištenje podataka od značaja za dalja istraživanja.

“Data im je dodatna IT infrastruktura i podrška u korišćenju superkomjutera, odnosno Nacionalne platforme za veštačku inteligenciju, čime će se obezbediti da se podaci, koji su ključni za donošenje zaključaka, neuporedivo brže obrađuju i time uštede meseci naučnoistraživačkog rada”, dalje se navodi.

Direktorka Centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji Jelena Bojović istakla je da nauka i tehnologija jako brzo napreduju, a mi možemo da ih iskoristimo u svakodnevnom životu tako da nam bude jednostavnji i lakši.

“Upravo to je uloga  Centra – da povezivanjem nauke, novih tehnologija, znanja i privrede pomogne da se bolje i efikasnije lečimo, da nam budu dostupni novi inovativni lekovi i aparati, da živimo u zdravijem društvu zahvaljujući tehnološkim rešenjima za odlaganje otpada ili automatskim meračima zagađenosti vazduha”, navodi Bojović.

Kako je dodala uloga Centra je i da predlaže inovativne propise koji će olakšati primenu tehnologije uz zaštitu prava, kao i da napravi ekosistem za razvoj i primenu biotehnologije i bioinformatike.

Kroz saradnju sa svim centrima u svetu i liderima Svetskog ekonomskog foruma, Srbiji se pruža prilika da koristi najnovija naučna dostignuća, i da ujedno omogući promociju naše nauke, privrede i znanja.

Projekti kojima će se Centar baviti obuhvataju i razvoj jedinstvenog elektronskog dosijea o pacijentima i brzu dijagnostiku bolesti, pametniji izbor lekova kroz personalizovanu medicinu (poznato je koji lekovi imaju bolje dejstvo na pacijente sa kojim genskim markerima) i upotrebu veštačke inteligencije u brzoj i pametnoj dijagnostici retkih bolesti.

Takođe, Centar obuhvata i upotrebu novih tehnologija u farmaceutskoj industriji, primenu ćelijske i genske terapije, kao i razvoj brzorastućih visokotehnoloških kompanija u sektoru zdravstva.

Centar će okupljati naučnike i istraživače, predstavnike države, industrije i civilnog društva radi stvaranja uslova za razvoj, testiranje i usavršavanje novih tehnologija, a nastojaće da razvije i međusektorska partnerstva kako bi se podstakle inovacije za dobrobit društva.

Energetski portal

Zvanično počeo prvi agrosolarni projekat u regionu – Vrednost investicije 340 miliona evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mariana Proenca)

Potpisivanjem memoranduma o razumevanju sa kineskom kompanijom PowerChina, kompanije Fintel Energija i MK Group zvanično su započele sa realizacijom zajedničkog projekta „Agrosolar“ u Kuli. Nakon što su se pozicionirale kao lideri u proizvodnji struje iz energije vetra, započinju pionirski poduhvat koji koristi energiju sunca i u isto vreme omogućava održivu poljoprivrednu proizvodnju ispod solarnih panela. U pitanju je prvi projekat ovog tipa na Balkanu i najveći u Evropi, a vrednost investicije iznosi 340 miliona evra.

Potpisivanjem ovog sporazuma definisali smo jasnu zainteresovanost obeju strana da uzmu učešće u najvećem agrosolarnom projektu u Evropi. Posebno značajan korak je izgradnja pilot solarnog parka od 50 kilovata, koja započinje u naredna tri meseca. „Agrosolar“ projekat će se prostirati na 770 hektara na teritoriji opštine Kula. Solarna elektrana biće kapaciteta 660 megavata, a planirana godišnja proizvodnja zelene energije oko 832 gigavat sata, što zadovoljava potrebe oko 200.000 domaćinstava. Na ovaj način nastavljamo da doprinosimo ostvarenju cilja Republike Srbije da učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na najmanje 40 odsto do 2040. godine”, izjavio je Tiziano Giovannetti, generalni direktor Fintel Energije.

„Agrosolar“ donosi veliku inovaciju kroz sinergiju zelene energije i održive poljoprivrede. Obe oblasti su odavno deo agende MK Group, ali i nacionalne strategije naše države. Ovaj projekat doneće još jednu inovaciju u srpski energetski sektor, pošto će u okviru druge faze biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika koje će se napajati iz solarne elektrane. Pored zelenog vodonika ova tehnologija omogućiće i proizvodnju 300 tona urea mineralnog đubriva dnevno, dobijenog na potpuno održiv način”, izjavio je Andrija Vuković, direktor resora za finansije i rizike MK Group.

Kineska kompanija PowerChina, jedna je od najvećih građevinskih kompanija na svetu kad je u pitanju infrastruktura i sektor energetike.

“Veliko nam je zadovoljstvo što smo potpisivanjem sporazuma ozvaničili saradnju i partnerstvo sa Fintel Energijom i MK Group, pionirima i liderima Jugoistočne Evrope u ovoj oblasti. Radujemo se radu na projektu i zajedničkom cilju da razvijamo energiju iz obnovljivih izvora u Srbiji i doprinesemo dostizanju ugljenične neutralnosti”, izjavio je Yang Bo, predstavnik kompanije PowerChina u Srbiji.

Fintel Energija i MK Group se već čitavu deceniju svrstavaju u red vodećih kompanija u proizvodnji električne energije iz vetra na Balkanu. Krajem 2015. godine otvoren je vetropark „Kula“, koji je ujedno bio i prvi u Srbiji ukupne instalisane snage 9,9 MW, a manje od godinu dana kasnije otvoren je i drugi vetropark „La Piccolina“, ukupne instalisane snage od 6,6 MW. U septembru 2019. godine, pokretanjem vetroparka „Košava“ u Izbištu sa instalisanom snagom postrojenja od 69 MW, čak 45.000 domaćinstava je pokriveno „zelenom“ strujom.

Izvor: eKapija