Beli cvet koji se razvio na Institutu za molekularnu biotehnologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Beču lep je za posmatrati i ništa drugo ne bi upućivalo na senzaciju koja je ovde uspela. Genotip biljke Silene stenophylla koji je odeljenje za biotehnologiju biljaka pod vođstvom Margit Lejmer, u epruveti dovelo do cvetanja, star je 32.000 godina, a preživeo je u podlozi sibirskog permafrosta (večno smrznuto tlo).
Kao pojašnjenje: kada je biljka koja se ubraja u porodicu karanfila poslednji put cvetala pored nje su šetali runasti mamuti.
Revitalizacija
Istraživačkom timu sa Svetlanom Jašinom sa Ruske akademije nauka u mestu Pušino je 2012. godine uspeo pionirski rad u oblastima kriobiologije, ćelijske biologije i botanike. Naučnici su uspešno oživeli biljke iz semena nepoznatih vrsta iz permafrosta u Sibiru starih 32.000 godina. Jasšina je uspela da u epruveti kao klonirane ćelije biljaka ponovo oživi seme iz permafrosta.
Prijem genetskih resursa
Zahvaljujući dobrim kontaktima sa ruskim kolegama Lejmer je dobila klonirane ćelije biljaka za Poljoprivredni fakultet kao izložbeni komad u Muzeju „MUMOK“. „Uspešno cvetanje jedne od kloniranih biljaka zavisi od mnogih uticaja okoline. Samo jedno ću odati – za prelaz ka spremnosti cvetanja odlučujući faktor je sadržaj biljnih hormona i zahteva mnogo iskustva i takta“, kaže Lejmer. „Uslovi za rast Silene bili su očigledno tako dobri da je počela da cveta.“
Pročitajte još:
Zaključci za evoluciju
„Sada možemo na osnovu genetskih analiza istražiti kako se biljni genom razvio i prilagodio tadašnjim klimatskim uslovima“, objašnjava Lejmer. Poredeći sa današnjim rođacima u koje se između ostalog ubrajaju karanfil klinčić i pucavica, istraživači žele da saznaju kako je razvoj evolucije ove biljne vrste tekao, to znači šta se kod sledećih rođaka poslednjih 32.000 godina promenilo.
Izvor: Eurocomm-PR
