Reka Jangce najveći svetski koridor čiste energije, proizvodi bilione kWh

13.05.2022

Kumulativna proizvodnja električne energije u šest hidroelektrana na glavnom toku kineske reke Jangce premašila je tri biliona kilovat sati (kWh) električne energije. Zahvaljujući radu ovih hidroelektrana sprečeni su milioni tona emisije ugljen-dioksida.

Kako navodi kineska medijska grupa, hidroelektrane Vudungde, Baihetan, Siluodu, Sijangđijaba sa branom Tri klisure na glavnom toku reke Jangce formiraju najveći svetski koridor čiste energije.

Šest hidroelektrana, koje su postepeno puštane u rad od jula 1981. godine, proizvele su više od tri biliona kilovat sat, što je ekvivalentno količini energije proizvedene sagorevanjem oko 910 miliona tona standardnog uglja, što bi stvorilo oko 240 miliona tona emisije ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Trenutno je u funkciji 101 proizvodna jedinica iz šest hidroelektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom od više od 62 miliona kilovata, što čini oko 16 odsto instaliranih hidroenergetskih kapaciteta Kine.

Hidroelektrana Baihetan koja je puštena u rad u junu 2021. godine sprecifična je po tome što ima prve dve turbine koje je dizajnirala Kina.

Osim proizvodnje čiste električne energije, ove hirdoelektrane pomaže u kontroli poplava i olakšavaju transport.

Milica Radičević

Ministarstvo: Prioritet pripreme za zimsku sezonu i stabilizacija EPS-a

13.05.2022

električna energija - struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

“Elektroprivreda Srbije” je najvažniji energetski subjekt od kog zavisi energetska bezbednost naše zemlje. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa predstavnicima poslovodstva JP „Elektroprivreda Srbije” o trenutnoj situaciji i planovima za proizvodnju uglja i električne energije, kao i o tekućim i planiranim investicijama.

“Pred nama je veliki posao da se pripremimo za zimu, a istovremeno treba da se uradi sve da EPS u 2023. godini bude na zdravim nogama”, navela je ona i dodala da je takođe važno da postoji jasan plan investicija.

Reč je, kako je istakla, o ulaganjima u reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i „Bistrica“, kao i u nove kapacitete iz OIE, kako bismo bili energetski bezbedni u narednim decenijama.

Vršilac dužnosti direktora JP EPS Miroslav Tomašević sa saradnicima informisao je ministarku Mihajlović i njen tim o proizvodnji i stanju na deponijama uglja, proizvodnji električne energije u termoelektranama i hidroelektranama, kao i planiranim remontima i spremnosti EPS-ovih kapaciteta za zimu.

Pročitajte još:

Predstavnici EPS-a istakli su i jasnu opredeljenost EPS-a da dugoročno radi na razvoju zelene energije.

Na sastanku su razmatrani i planovi ovog preduzeća u vezi sa investicijama u izgradnju novih kapaciteta, gde je ocenjeno da je potrebna veća saradnja, posebno kad je reč o velikim projektima.

Energetski portal

Vojvodina – Za nove investicije u poljoprivredu i vodoprivredu više od 1,22 milijarde dinara

13.05.2022

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Za sufinansiranje izgradnje, sanacije, rekonstrukcije i izrade tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini i objekata fekalne kanalizacije, i za sufinansiranje uređenja atarskih puteva i otresišta na teritoriji AP Vojvodine u 2022. godini izdvojeno je milijardu i 227 miliona dinara. Ugovore o sufinansiranju projekata predstavnicima 31 lokalne samouprave uručio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

„Udružujući se sa lokalnim samoupravama, uložićemo znatna sredstva u ove važne projekte koji će dovesti pijaću vodu u domaćinstva i industrijske zone, te omogućiti bezbedno odvođenje i prečišćavanje fekalnih voda, kao i uređenje atarskih puteva. Snabdevanje vodom u Vojvodini jedno je od najsloženijih pitanja na kojem ćemo u godinama pred nama raditi još više, kako na rekonstrukciji bunara u manjim sredinama, tako i na izgradnji novih i obnovi postojećih postrojenja u većim sredinama“, rekao je Mirović, navodi se u saopštenju.

Predsednik je podsetio na to da je sredstvima Vlade Srbije izgrađena fabrika vode u Vršcu, sredstvima Pokrajinske vlade u Kovačici, te da su toku pripreme za izgradnju i rekonstrukciju tri fabrike pijaće vode – u opštinama Temerin, Odžaci i Beočin, koje će, kako je najavio, biti završene za najviše godinu i po dana.

Pročitajte još:

„Zahvaljujući zajedničkom radu Vlade Srbije, Pokrajinske vlade i lokalnih samouprava, radimo na tome da i u izgradnji fabrika vode i u projektima koji se odnose na kanalizacionu mrežu dostignemo standard koji imaju druge razvijene zemlje“, naveo je Mirović i istakao da Pokrajinska vlada ima stepen realizacije budžeta u jednoj godini veći od 95 odsto.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić naglasio da je od ukupnog iznosa sredstava, za realizaciju 18 projekata za vodne objekte i pet projekata za objekte fekalne kanalizacije opredeljeno 665 miliona dinara, dok je vrednost 22 ugovora za uređenje atarskih puteva i otresišta 561, 8 miliona dinara.

Energetski portal

Dobanovci će dobiti Reciklažno dvorište na mestu neuređene deponije

13.05.2022

scrapyard-smeće-deponija-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Vivianne Lemay)

U Dobanovcima je u planu izgradnja reciklažnog dvorišta, odnosno Centra za sakupljanje otpada na k.p. 4728/1 i 4728/2. Ovde se trenutno nalazi deponovani mešani komunalni otpad, zemlja iz iskopa, građevinski otpad i šut.

U okviru postrojenja predviđen je tretman, odnosno usitnjavanje kabastog otpada koji nastaje na teritoriji Beograda, a koji će na lokaciju postrojenja dovoziti JKP “Gradska čistoća”, ovlašćeni operateri, a takođe će biti omogućeno i građanima da dovoze kabasti otpad samostalno.

Oko predmetne lokacije, ka susednim parcelama, koje nisu u okviru centra za sakupljanje kabastog otpada, predviđena je zona zaštitnog zelenila širine četiri metra na južnoj strani kompleksa, ka kanalu Galovica i šest metara na severnoj strani kompleksa. Kompleks će biti ograđen žičanom ogradom visine 2,20 metra.

Pristup predmetnom kompleksu je preko javne saobraćajnice koja je planirana PGR-om – GP141. Trenutno se na lokaciji buduće saobraćajnice nalazi nekategorisani put.

Ulazna zona kompleksa se sastoji od dva dela: ulazne kapije za kamione i ulazne kapije za radnike i građane koji će kabasti otpad dovoziti sopstvenim vozilom. Ulaz za kamione je ograničen ulaznom rampom koja se podiže i spušta automatski, komandom iz portirnice ili ručno, a isti je princip i za ulaz za zaposlene i građane koji dovoze otpad.

Ulazi su fizički odvojeni trotoarom i zelenom površinom kako ne bi došlo do mešanja saobraćaja unutar predmetne lokacije.

Pročitajte još:

Između dva ulaza nalazi se objekat portirnice koji nadgleda pristup predmetnoj lokaciji. Ovim se omogućava da se formiraju dve zasebne celine i to:

– javna celina koja u svom sklopu ima objekat za boravak radnika sa pripadajućim parkingom (sedam mesta) kao i manipulativni pristup platu za odlaganje otpada za građane sa kojeg građani odlažu kabasti otpad u za to predviđene kontejnere;

– privatna (radna) celina kojoj pristup imaju radnici i kamioni koji dovoze otpad. Unutar ove celine nalazi se hala za preradu kabastog otpada sa nadstrešnicom za privremeno skladištenje otpada i objekat za skladištenje opasnog otpada.

Na asfaltiranom platou i oko objekata se nalaze obeležena mesta za istovar napunjenih kontejnera i prostor za preuzimanje praznih kontejnera. U blizini hale, nalaze se boksovi (pregrade) od armiranog betona koji služe za deponovanje veće količine kabastog otpada direktno iz kamiona kipera.

Objekat za privremeno skladištenje opasnog otpada nalazi se na krajnjem severozapadnom kraju parcele. Ovim je omogućeno da pristup objektu imaju samo zaposleni. Sam objekat je dimenzija 5.4×6.4 metara. Prilaz objektu je projektovan preko jugoistočne fasade.

Hala za tretman kabastog otpada je smeštena u centralnom delu kompleksa. Sa svih strana objekta nalaze se manipulativne asfaltne površine. Dimenzija hale sa nastrešnicom sa fasadnom oblogom iznosi 70.6 x 20.6 metara.

Investitor je Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a nosilac izrade BMD BAU iz Beograda.

Izvor: eKapija

Elnos Grupa – kompanija koja osvaja evropska tržišta

13.05.2022

Dinamika razvoja trendova moderne energetike kreirala je mišljenje da je ozbiljan iskorak naših kompanija na ino tržišta teška misija koju treba izbegavati. Ipak, postoje kompanije koje već dugo jako uspešno opovrgavaju ovaj stav.

Jedna od njih je Elnos Grupa, internacionalni koncern za elektroenergetiku sa domaćom adresom koji posluje u 15 zemalja regije i Evrope, i čiji su timovi do sada učestvovali u izgradnji više od 500 megavata instaliranih kapaciteta u oblasti obnovljive energije, više hiljada kilometara visokonaponskih dalekovoda, te nizu infrastrukturnih projekata.

U intervjuu za Energetski portal Branko Torbica, potpredsednik Uprave Elnos Grupe, podelio je priču o poslovnim izazovima i receptima važnim za uspeh na ino tržištima.

EP: Na kojim tržištima Elnos Grupa trenutno posluje? Šta je bilo ključno za ovakav uspeh?

Branko Torbica: Bilo je potrebno dosta smelosti, truda i ulaganja da bismo se našli među liderima u oblasti elektroenergetike. Mi smo danas kompanija koja posluje na 15 tržišta i zapošljava više od 600 radnika. Pored država bivše Jugoslavije, Grupacija radi u Švedskoj, Norveškoj, Islandu, Nemačkoj i Holandiji, a u prethodne dve godine smo napravili veoma značajne iskorake na tržišta Velike Britanije, Danske i Portugala.

Do sada je poseban pečat našem imenu i radu dao uspeh koji smo ostvarili u skandinavskim zemljama. Naime, timovi naše kompanije su do sada realizovali više od 70 projekata u Švedskoj, te izveli niz od 12 projekata na neverovatnom Islandu. Iskoristio bih priliku da kažem da je 2022. godina vreme važnih jubileja za dve evropske članice Elnos Grupe. Elnos Nordic u Švedskoj koji slavi deset i ENS Sloveniju koja obeležavaja pet godina postojanja.

Pročitajte još:

EP: Koji su neki od vaših najznačajnijih projekata u regionu? Na koje ste posebno ponosni?

Branko Torbica: Nije lako napraviti ovakvu selekciju, ali bih među posebno važnim projektima izdvojio izgradnju trafostanice i dalekovoda za vetropark “Čibuk 1”, najveći vetropark na zapadnom Balkanu (158 MW), revitalizaciju hidroelektrane “Zvornik” (125 MW) zahvaljujući kojoj je instalisana snaga agregata ove hidroelektrane povećana za 30 odsto.

Možemo se pohvaliti da naše ekipe trenutno grade elektroenergetske elemente za dva vetroparka u regiji, vetropark “Bogoslovec” (36 MW) u Severnoj Makedoniji i vetropark “Krivača” (103 MW) u Srbiji.

Važno je istaći da naše ekipe ove godine ulaze u završnicu radova koji su nam povereni u okviru kompleksnog poduhvata rekonstrukcije 15 trafostanica naponskog nivoa 110-400 kV širom Crne Gore, poduhvata koji je deo izgradnje Transbalkanskog elektroenergetskog koridora kroz ovu zemlju.

EP: U kojoj meri, s obzirom da poslujete i na drugim tržištima, ne samo na Balkanu, prenosite stečena znanja i iskustva i u naš region?

Branko Torbica: Projekti koje smo do sada realizovali svrstali su nas u red vodećih kompanija u oblasti elektroenergetike. Poziciju u kojoj se nalazimo smo već do sada iskoristili da donesemo najmodernija tehnička rešenja i inovacije na naše tržište.

U regionalne poslovne odnose smo doneli i nova iskustva iz oblasti primene skandinavskog pristupa u realizaciji projekata, novine u važnosti efikasne primene mera bezbednosti i zaštite na radu, akcentovali smo važnost posebne dimenzije odnosa investitor-izvođač i uticali na pomeranje kvaliteta ponude usluga.

EP: Šta biste istakli kao ono što Elnos Grupu izdvaja na tržištu?

Branko Torbica: Mislim da se dobar deo tajne svake uspešne kompanije krije upravo u posebnosti načina na koji radi, odnosno u njenoj užoj specijalnosti i svim performansama koje je na tržištu klasifikuju iznad ostalih. Mi smo kompanija specijalizovana za inženjering u elektroenergetici, posedujemo visok nivo ekspertskih znanja i konstantno i predano ulažemo u kadrove i nove tehnologije. Ovakvim načinom poslovanja smo dosegli najviše standarde kvaliteta i postali sinonim za profesionalnog i pouzdanog partnera. Ovo je bio i ostao Elnosov poslovni pravac koji je dokazano dobar recept našeg uspeha.

Izvor: Elnos Grupa

Otvoren sajam automobila i motocikala u Beogradu

12.05.2022

Sajam automobila DDOR Eco BG Car Show 07 i 14. Sajam motocikala „Motopassion“ svečano su otvoreni u hali 1 Beogradskog sajma.

Posle dvogodišnje pauze uzrokovane poznatim pandemijskim i geopolitičkim stanjem na globalnom planu, ova manifestacija je bila prilika da pred posetioce svoje adute iznese čak 210 automobilskih izlagača, zastupnika tridesetak brendova, koji predstavljaju više od 140 različitih modela. Novih modela je 48, od čega su 36 premijere a 12 noviteti. Sa potpuno električnim ili punim hibridnim pogonom biće ih čak 36. Čisto električnih automobila među premijerama i novitetima je čak 25, odnosno više od 50 posto. „Motopassion“ je ugostio 50 izlagača, koji predstavljaju tridesetak brendova motocikala, ATV i ostalih motornih vozila, sa više od 80 modela.

Otvarajući manifestaciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Sajam automobila prilika da i posetioci vide sve novo u ovoj oblasti“.

„Ponosan sam na Srbiju i Beograd, na sajmove automobila i motocikala, budući da je ovo prva manifestacija ove vrste u Evropi posle dve godine. Uz sve pokazatelje, od velikog značaja je činjenica da većinu premijera čine električni automobili, što jasno pokazuje trendove u industriji i na tržištu“.

Izražavajući zadovoljstvo što proizvođači pokazuju ogromnu ekološku odgovornost i visoku svest, Vučić je istakao činjenicu da je „svako značajno ime u auto-industriji, kao i mnogo puta do sada, pokazalo interesovanje da se predstavi i na ovom sajmu i u ovom gradu. To važi i za automobilske i za moto brendove“.

„U proteklom periodu, na teritoriji Srbije od Vranja i Teklasa do Pančeva i Brosea i CTF-a, niču fabrike vodećih kompanija auto-industrije. Tu su i Magna, i Mareti, i Manjeti, i Kontinental. Sve što se ugrađuje u automobil, gotovo svaki deo, čak i u bilo koji od ovde izloženih automobila, verovali ili ne, proizvodi se i u Srbiji, od brisača, sedišta do elektronike. To nas svrstava u red razvijenih i konkurentnih zemalja.“

Pročitajte još:

Sajam automobila i motocikala – Beograd od 12. do 15. maja

„Mi smo se trudili i uspeli da u Srbiju dovedemo i grupaciju Stelantis, čiji su brojni brendovi i modeli danas izloženi na sajmu. U našem Kragujevcu proizvodiće jedan od najmodernijih gradskih električnih automobila, a to je moguće samo ukoliko je srpsko tržište jako i diversifikovano. Verujem da ćemo u tom kontekstu uspeti da u našoj zemlji uspostavimo ceo lanac proizvodnje i da je budućnost naše auto-industrije nosilac napretka. Zato tvrdim da će svaki sledeći sajam biti bogatiji za modele proizvedene u Srbiji“.

Zahvaljujući svima što su našem gradu i našoj državi priuštili jednu ovakvu manifestaciju i što će Srbija nastaviti da ide u korak sa svetom, predsednik Vučić je najavio u skoroj budućnosti još neke kapitalne odluke i investicije koje bi mogle da promene kompletnu sliku naše industrije.

Predsednik Izvršnog odbora DDOR Osiguranja Frančesko Maši zahvalio se organizatorima i svima drugima koji su učestvovali u organizaciji ove manifestacije na izuzetnom trudu i požrtvovanju i što je DDOR Osiguranje ponovo generalni sponzor ove manifestacije.

Ovogodišnja manifestacija fokusirana je na brigu o životnoj sredini, što je i jedan od ciljeva kompanije – održivi gradovi i zajednice. Kompanija je, rekao je on, posvećena borbi protiv klimatskih promena što je ujedno i jedan od glavnih rizika kojima su izloženi osiguravači kao što su Unipol grupa i DDOR osiguranje.

Rаdno vreme sajmova je od 10 do 20 časova. Ulaznice: Pojedinačna ulaznica košta 400 dinara, grupna 300, grupna za đake i studente 200. Parking (u krugu Sajma) plaća se 150 dinara po započetom satu (maksimalna, dnevna karta 750 dinara). Poseban sajamski poklon vernim posetiocima je porodična ulaznica, Family Ticket, po ceni od 800 dinara, koja će (za roditelje i decu do 16 godina starosti) važiti bilo kog dana sajma.

Izvor: Beogradski sajam

IENE: Kritična energetska bezbednost, perpsektiva teško procenjiva

12.05.2022

U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljeno je treće izdanje Studije „Pregled i perspektive energetike Jugoistočne Evrope 2021/2022“ koju je uradio Institut za energetiku Jugoistočne Evrope (IENE) iz Atine.

Studija urađena na 1.500 strana, u čijoj je izradi učestvovalo 30 saradnika iz 15 zemalja regiona, donosi analizu energetike i to u oblastima nafte, gasa, električne i toplotne energije sa projekcijama razvoja do 2040. godine. Kako su istakli autori studije, ovo je samo jedan od mogućih scenarija dešavanja u energetici.

Prema rečima Mihaila Mihailovića, predstavnije IENE u Srbiji, promene u energetici događaju se toliko brzo i neočekivano, da će scenariji, gotovo sigurno, biti mnogo drugačiji nego sada. On je dodao da Balkanski region, generalno gledano, nije toliko energetski zavistan kao što je to slučaj sa Zapadnom Evropom i to zbog uvoza nafte i gasa.

“Energije će biti, trenutni problemi biće prevaziđeni, ali se više nećemo vratiti na vreme kada je bila lako dostupna i jeftina”, rekao je Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović upozorio je na to da će najveću cenu tekuće krize platiti siromašnije zemlje.

„Moramo u regionu da vodimo računa da razmirice koje postoje rešimo, kako ne bismo bili žrtve energeske krize. Zemlje na Balkanu moraju da insistiraju na miru, stabilnosti, dobrosusedskoj saradnji i da zajednički traže rešenja za izlazak iz energetske situacije koja je istovremeno i politička kriza Evrope, najveća od Drugog svetskog rata“, objašnjava Simeunović.

Pročitajte još:

Predsednik i izvršni direktor IENE, Kostis Stambolis, objasnio je da postoje tri stuba energetske politike Evropske unije, a to su konkurentnost, održivost i sigurnost snabdevanja.

“Energetska sigurnost je sve, ili imate energiju ili je nemate. Energetska bezbednost je mnogo kritična”, kaže on i dodaje da ne veruje da energetska tranzicija postoji, kao i da se Evropa nalazi u milosti Rusije.

Kako bi se postigla energetska bezbednost moraju se ojačati mehanizmi za vanredne situacije, čuvanje zaliha nafte, uglja i gasa i nikako se ne sme zaboraviti na solidarnosti. Ono što je najvažnije jeste postizanje uravnoteženog energetskog miksa, jer to jeste najbolja dugoročna opcija.

Konstantinos Teofilaktos, generalni sekretar IENE, posebno se osvrnuo na energetsku efikasnost kako u javnim zgradama, tako i u privatnom sektoru. Istakao je i to da u nekim zemljama nisu ispunjeni ciljevi kada je reč o obnovljivim izvorima energije.

“Moraju se napraviti promene kada je reč o obnovljivim izvorima. Došli smo do zaključka da postoji veliko interesovanje, naročito za upotrebu energije vetra i sunca, ali da je sistem izdavanja dozvola veoma spor i da to usporava i dalji razvoj”, kaže Teofilaktos i dodaje da je povezivanje tržišta električne enrgije veoma važno.

Publikacija „Pregled i perspektive energetike Jugoistočne Evrope 2021/2022“ je namenjena stručnjacima koji se bave energetikom, rukovodiocima energetskih kompanija, predstavnicima vlasti, agencijama i međunarodnim organizacijama, bankarima, akademskoj i poslovnoj zajednici.

Milica Radičević

Zelena energetika jedini put razvoja i održivosti Srbije

12.05.2022

vetrogenerator_vetar_vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

U Štolcu kod Kule počela je izgradnja vetroparka “Kula 2”, novi kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora postaju stub energetske bezbednosti i stabilnosti.

Prema rečima Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike, bez ulaganja u obnovljive izvore energije nema razvoja, energetike i privrede u celini, te da je Srbija čvrsto opredeljena da menja svoj energetski miks.

“Nekada se čini, s obzirom na ogromne opstrukcije kada su u pitanju OIE, da se borimo protiv vetrenjača, ali se i danas vidi da se mi u stvari borimo za vetrenjače. Borimo se za solarne elektrane i za sve druge kapacitete koji koriste obnovljive izvore”, rekla je ona.

Ministarka je navela da je jedini način da Srbija bude energetski bezbedna i nezavisna da poveća kapacitete za proizvodnju energije dobijene iz OIE, dodavši da je suština da učinimo sve da ispunimo planove i imamo zelenu energetiku jer jedino tako ćemo imati budući razvoj i održivost Srbije.

Ona je napomenula da je usvojen novi Zakon o korišćenju OIE, da se spremaju sva podzakonska akta i da je definisan investicioni okvir, tako da svi imaju interes – i država i investitori.

Pročitajte još:

“Suština je da radimo zajedno i imamo što više strateških partnerstava. U našem energetskom miksu sada imamo približno 3,5 odsto energije iz OIE, pri čemu je naš cilj da do 2040. imamo minimum 40 odsto takve energije, a imajući u vidu potencijale, to može biti i više”, ocenila je Mihajlović, navodi se u saopštenju.

“Svi problemi koji se mogu čuti oko balansiranja i plaćanja rešavaće se paralelno. Država će pomoći EMS-u i EPS-u da grade nove, pre svega prenosne kapacitete, i suština je da nema povratka unazad, već da ćemo kroz veće korišćenje OIE ubrzati razvoj”, zaključila je ona.

Vetropark “Kula 2” imaće kapacitet od 10 MW, planirano je da radovi budu završeni do kraja godine, dok je puštanje u rad u planu u martu 2023. godine.

Energetski portal

Kako tehnologija pomaže u smanjenju otpada – Napravljena prva mapa plastičnog otpada u 25 zemalja

12.05.2022

plastika-ekoproizvod — Foto-ilustracija: Pixabay

Bez tačnih podataka, nema borbe sa plastičnim otpadom – imajući to u vidu fondacija Minderoo razvila je novi satelitski uređaj koji mapira otpad u 25 zemalja iz svemira.

Zahvaljujući satelitskoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji, moguće je izmeriti naslage plastičnog otpada iz svemira, objašnjavaju u fondaciji.

Kako ističu, reč je o prvoj mapi plastičnog zagađenja u visokoj rezoluciji i realnom vremenu i najvećoj bazi plastičnog otpada koja obuhvata više zemalja. Do sada su u mapu uključene sve zemlje jugoistočne Azije i Australije.

Pročitajte još:

Naučnici veruju da će ovi podaci pomoći vlastima da spreče da plastični otpad završi u moru. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji i modelu mašinskog učenja, uređaj izračunava veličinu prostora na kom se nalazi plastični otpad što će pomoći vladama da bolje reše otpad na nelegalnim deponijama i da nadgledaju one koje predstavljaju ekološku i zdravstvenu opasnost. Očekuje se i da će podaci biti značajni za odluku o investicijama u infrastrukturu za upravljanje otpadom tamo gde je ona najpotrebnija.

Do sada, veliki problem je bilo identifikovanje i merenje plastičnog otpada na sistematičan i standardizovan način. To je posebno značajno imajući u vidu očekivanja da se u narednih pet godina, svetska proizvodnja jednokratne plastike poveća za 30 odsto.

Izvor: eKapija

Važno je da radimo na dva koloseka

11.05.2022

solar_park_solarni_park_solar_power_plant_solarna_elektrana_solar_energy_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Na konferenciji u organizaciji Konfederacije italijanske industrije u Srbiji (Confindustria Serbia) „Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža“ održan je panel pod nazivom „Energetska budućnost regiona“.

Učesnici su bili Svetlana Cerović, Šef odeljenja za finansije i savetovanje UniCredit Banke, Željko Đurić, Generalni menadžer Vetroelektrane Balkana, Dubravka Đedović, Član Izvršnog odbora za poslove sa privredom i investiciono bankarstvo NLB Komercijalne banke, Predrag Milenović, Član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa privredom Banke Intesa i Vučko Vuković, Direktor korisničke službe kompanije General Electric Power. Moderator panela bila je Danijela Isailović, menadžerka udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Svetlana Cerović je učešće UniCredit banke u finansiranju OIE okarakterisala kao veće od kapaciteta učešća banke u ukupnom bankarskom sektoru, što govori o posvećenosti banke i interesu da doprinese ukupnoj energetskoj tranziciji.

„Banka radi na sagledavanju mogućnosti daljeg i složenijeg finansiranja novog talasa OIE, ali i pružanju podrške investitorima koji su već finansirali svoje projekte za neke optimalnije finansijske strukture“, istakla je ona.

Cerović je zatim pomenula važnost regulativnog okvira, neophodnog kako bi država privukla investitore. Pipeline projekata UniCredit banke je veliki, otprilike 1 gigavat, a kada je u pitanju način finansiranja, objasnila je da je sasvim u redu da pored tržišne premije, postoje i drugačije šeme finansiranja.

Pročitajte još:

O posvećenosti NLB Komercijalne banke razvoju Održive agende i Zelene tranzicije, Dubravka Đedović je upravo to istakla kao cilj strategije banke. Smatra da energetska tranzicija, iako kasnije stiže u region, predstavlja neminovnost. Banka je u Srbiji bila okrenuta finansiranju projekata biogasa i biomase, međutim postoji više od 150 MW projekata, većinom vetroparkova, na Kosovu i Severnoj Makedoniji koje je banka finansirala.

„Potrebno je da se zapitamo kakvu ćemo zemlju ostaviti narednim generacijama“, rekla je Đedović.

NLB Komercijalna banka je odvojila 40 miliona za finansiranje, pre svega vetroparkova. U prilog tome koliko je banka posvećena projektima OIE govori činjenica da je postala „equity“ investitor investicionog fonda koji ima za cilj samo da razvija OIE u celom regionu, dakle uložili su sopstvena sredstva.

„Bitno je da postoji sveobuhvatan pogled, jer nisu samo novi „green field“ projekti potrebni Srbiji već se svi, i kompanije i građani, moraju uključiti u projekte energetske efikasnosti“, zaključila je Đedović.

Milenović je istakao Zelenu tranziciju Banke Intesa kao jednu od ključnih odrednica bankarskih strategija. Međutim, njihovu strategiju je opisao kao malo drugačiju, jer Banku Intesa karakteriše sveobuhvatan i celovit pristup, počev od fizičkih lica pa do javnih kompanija.

Intesa San Paolo je lider u Evropi kada je u pitanju promocija i produkcija kreditiranja u delu cirkularne ekonomije, ona se, takođe, pridružila „Net Zero Banking Aliance“ grupi preko 100 finansijskih institucija koje su se obavezale da svoje poslovanje očiste od karbon otiska.

„Da bi banke uspešno sprovele tranziciju, mora se sprovesti kompletno restrukturiranje poslovnih procesa i mindset-a“, zaključio je Milenović.

Uloga finansijskog sektora jeste da plasira novac, ali i da bude promoter. Investicije u energetsku efikasnost i projekte OIE podrazumevaju manje rizika i pametnu potrošnju kapitala, te ako je to tako, krajnji klijent treba da plati manje. Milenović je istakao da je i KPI grupe da se uvedu „održivi“ korisnici, te su u toku finansiranja u vidu unapređenja energetske efikasnosti objekata, postoje posebni krediti za stanove A i B kategorije i slično.

Kada je u pitanju General Electric, koji je sinonim za vetroturbine, kompanija je 2015. godine izvršila akviziciju francuske industrijske grupe Alstom. Spajanjem se se zapravo ujedinili lideri u off-shore i on-shore kapacitetima, kako je objasnio Vuković. Kompanija General Electric je prisutna u gotovo svim termoelektranama u Srbiji.

„U ovom trenutku je takođe važno i da se osavremeni ono što sada imamo. Potrebno je da radimo na dva koloseka“, rekao je on.

Željko Đurić smatra da su kompanija Masdar kao investitor, ali i udruženje OIE doprineli energetskoj tranziciji, i to ne samo realizacijom najveće vetroelektrane Čibuk 1 kapaciteta 158 MW, već i uvođenjem procedure za finansiranje projekata, sistema i dokumenta, a takođe učestvovanjem u radnim grupama za izmenu i donošenje zakona.

„U okviru radne grupe, mi radimo na rešenju problema šta i kako dalje, jer se svi, i EPS i EMS i Ministarstva moraju složiti. Ključno je odrediti koji su to realni projekti koji će se priključiti na mrežu i raditi na skupinama projekata – kako balansirati, da li će biti aukcija ove godine i slično“, istakao je on.

Panelisti su se složili da jedino zajedničkim snagama i resursima mogu da pomognu investitorima da urade ono što žele.

Međunarodnu konferenciju „Energetika i Balkan: tranzicija ka obnovljivim izvorima i poboljšanje energetskih veza” organizovali su Konfindustrija Est Evropa i Konfindustrija Srbije, uz podršku Konfindustrije.

Milica Marković

Šta znamo o ceni goriva, visini akcize i strateškim rezervama nafte i naftnih derivata

11.05.2022

Gorivo je ponovo poskupelo što je izazvalo zabrinutost u domaćoj javnosti pogotovo nakon prognoza da će cena sirove nafte i dalje da raste. Iako je nemoguće izolovati se od promena koje se dešavaju na globalnom tržištu, što dokazuje trend rasta cene goriva u gotovo čitavom svetu, ipak nešto može da se učini.

Da bismo povećali sigurnost snabdevanja motornim gorivima potrebno je da formiramo strateške državne rezerve nafte i derivata nafte koje će obezbediti funkcionisanje društva u slučaju lokalnih, regionalnih ili globalnih poremećaja u tokovima nafte i derivata nafte. Ovo su reči Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Zvuči vrlo razumno, nasuprot vickastom komentaru jednog vozača koji savetuje da uvek sipate benzin za hiljadu dinara da ne biste osetili poskupljenje. Budući da za šalu nema mesta u razgovoru o važnim temama, pitali smo Tomislava Mićovića šta smo preduzeli do sada da se obezbedimo od rizika u snabdevanju naftom i naftnim derivatima.

U fokusu:

EP: U Srbiji rastu akcize na derivate što nam jasno govori da treba očekivati veću cenu goriva tokom cele 2022. godine. Kakva su predviđanja?

Tomislav Mićović: Cene goriva u Srbiji, kao i u svim zemljama okruženju i šire Evrope, nikada u poslednjih deset godina nisu bile više od današnjih. Da bi se dobila jasnija slika, kada poredimo cene goriva u različitim vremenskim periodima, trebalo bi da uporedimo i tržišne uslove koji su postojali u tim periodima. Prvo želim da vas podsetim da je Srbija u velikoj meri promenila svoju politiku akciznog oporezivanja energenata Zakonom o akcizama iz oktobra 2012. godine. Tada je usvojena dinamika skokovitog rasta akciza pa su zaključno sa 2016. godinom ukupne državne dažbine na gorivo u Srbiji postale značajno veće.

Tada smo upozoravali da je pred nama složen proces prilagođavanja nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije, što će značajno podići troškove u proizvodnji i prometu derivata nafte. Povećanje akciza na motorna goriva, uvođenje naknade za formiranje obaveznih rezervi, naknade za unapređenje energetske efikasnosti, naknade za markiranje goriva i naknade za monitoring kvaliteta, doprinelo je povećanju državnih prihoda. S druge strane zbog rasta državnih dažbina povećana i cena derivata nafte, što je usporilo rast potrošnje, dalo zamah sivom tržištu, a deo snabdevanja gorivom koje se troši u Srbiji je preusmeren ka susednim zemljama.

Najveća promena fiskalnog opterećenja je nastala u prometu TNG-a, ekološki najprihvatljivijeg derivate nafte, a zatim dizela koji pokreće industriju, transport, poljopriverdu, građevinarstvo i tako u manjoj ili većoj meri utiče na cene gotovo svih proizvoda i usluga. Budžetski prihodi su značajno povećani to je nesporno, ali bi bilo dobro kada bi nadležni državni organi napravili i analizu eventualnih negativnih efekta velikih fiskalnih dažbina na ekonomiju i društvo u celini.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kartikay Sharma)

EP: Nedavno je zabeležen rast cene barela nafte od 10 dolara za samo 10 dana, ali da li uvek i definitivno znači i znatno veće cene na benzinskim pumpama u Srbiji?

Tomislav Mićović: Ni srpsko, kao ni druga nacionalna tržišta, nemoguće je izolovati od promena koje se dešavaju na globalnom planu. Svaka zemlja da bi ublažila drastičan porast troškova privrede, odnosno porast cena proizvoda i usluga, može da koriguje akcize, PDV ili neke takse, dok se cene energenata ne vrate na prihvatljiv nivo. O takvim merama upravo se i razmišlja u mnogim državama.

Prve nedelje februara barel BRENT-a, evropske referentne nafte, prodaje se po cenama iznad 91 dolara. Iako su analitičari retko kad saglasni, sada dele mišljenje da bi tokom ove godine nafta mogla da premaši cenu od 100 dolara po barelu, pa čak i da godišnji prosek bude iznad ove kote. Takvo povećanje bi sasvim izvesno Vlada mogla da proglasi poremećajem i da reaguje merama koje bi sprečile dalje povećanje cene goriva. Visoke cene energenata, mogle bi u velikoj meri da uspore ekonomski rast, toliko očekivan u periodu posle pandemije, procena je većine svetskih ekonomista.

EP: Poređenja radi, na dan 24. januar 2022. cena benzina u Bosni i Hercegovini iznosila je 1,39 dolara, u Severnoj Makedoniji 1,44, a u Srbiji 1,63 dolara. Istog dana, za litar dizela je bilo potrebno u Srbiji izdvojiti 1,71 dolara, u BiH 1,41, a u Severnoj Makedoniji 1,3 dolara. Kako to komentarišete?

Tomislav Mićović: Kada se iz tih cena koje navodite izuzmu državne dažbine svake od zemalja, iznenadili biste se koliko su male razlike tih kompanijskih cena. Razlika postoji jer nisu svim zemljama jednako dostupni izvori nafte ili derivata nafte, a razlikuju se i uslovi poslovanja i tržišna konkurencija. Ključna razlika u maloprodajnim cenama goriva nastaje zapravo kada se obračunaju državne dažbine, koje se od zemlje do zemlje veoma razlikuju.

Intervju vodila: Milica Marković

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Air France smanjio emisiju CO2 za 45 odsto na svoja dva leta

11.05.2022

Avio-kompanija Air France je 13. aprila objavila svoj Air France ACT program za smanjenje emisije ugljen-dioksida kojim je kao cilj proklamovala za 30 odsto manju emisiju CO2 po putniku, po kilometru do 2030. godine u odnosu na 2019. godinu, odnosno 12 odsto manju emisiju CO2 u apsolutnom iznosu. Već 3. i 4. maja kompanija je izvela dva leta koja su gotovo prepolovila emisiju ugljen-dioksida, dokazujući da se ovaj cilj može postići i da su usvojene metode dekarbonizacije primenljive.

Na letu za Montreal 3. maja korišćen je avion Airbus A350, dok je 4. maja na letu za Lisabon korišćen Airbus A220. Ovi avioni najnovije generacije troše do 25 odsto manje goriva od aviona prethodne generacije i zagađenje bukom smanjuju za trećinu. Trenutno ovi avioni čine sedam odsto Air France-ove flote, dok će do 2030. činiti čak 70 odsto. Kako bi to postigao, Air France će od danas do 2025. godine ulagati milijardu evra godišnje u obnavljanje flote.

Na letu za Montreal je korišćeno 16 odsto održivog vazduhoplovnog goriva (SAF), a na letu za Lisabon 30 odsto SAF-a. Trenutno se, prema važećim propisima, na letovima iz Francuske koristi tek jedan odsto ovog goriva. SAF, odnosno nefosilna goriva proizvode se od biomase kao što je korišćeno jestivo ulje. Ova goriva ne utiču na prehrambeni lanac i dopuštaju prosečno smanjenje emisije CO2 od 80 odsto u poređenju sa konvencionalnim gorivom. Na ova dva leta su primenjene i tehnike eko-pilotiranja koje znače upotrebu samo jednog motora i optimizaciju putanje leta u realnom vremenu. Korišćenje ovih metoda omogućilo je smanjenje emisije ugljen-dioksida od blizu 45 odsto na svakom od dva leta.

Pročitajte još:

Ova dva leta deo su „Skyteam Sustainable Flight Challenge“ inicijative koja ima za cilj da podstakne sve članice Skyteam alijanse na ekološki odgovorne letove od 1. do 14. maja 2022. godine.

Koraci kompanije Air France za postizanje ciljeva održivosti primenjeni na oba leta:

1. Meriti i pokazati učinkovitost metoda koje su već implementirane i dokazane, kao što su avioni nove generacije, održivo vazduhoplovno gorivo (SAF), eko-pilotiranje i korišćenje električne rampe i opreme za transport tereta

2. Istražiti nove mogućnosti koje bi se mogle iskoristiti u budućnosti, kao što je opsežna upotreba veštačke inteligencije za optimizaciju putanja leta ili korišćenje autonomnih vozila za prevoz prtljaga,

3. Ponuditi putnicima održiviji, lokalni i sezonski ketering, ograničavanje otpada tako što putnici mogu odabrati jelovnik pre leta, ograničiti korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu (korišćenje održivije ugostiteljske opreme (upaljač, kolica za hranu nove generacije, poslužavnici koji se recikliraju, posuđe od celuloze, FSC drveni pribor za jelo, papirnate čaše, uklanjanje pojedinačnih plastičnih boca). Selektivno sortiranje u avionu: sortiranje plastičnih boca, kutija za sokove i limenki.

Informacije dobijene analizom sa ovih letova, kao što je nivo smanjenja emisije ugljen-dioksida za svaku od navedenih aktivnosti, kao i povratne informacije putnika prisutnih na oba leta, treba da ukažu na najbolju metodu za smanjenje emisije ugljen-dioksida koju će Air France primenjivati na svojim budućim letovima. Ove informacije će Air France podeliti sa drugim avio-kompanijama, članicama Skyteam alijanse koje su učestvovale u Skyteam Sustainable Flight Challenge inicijativi.

Ovim je avio-kompanija pokazala posvećenost Pariskom sporazumu o klimatskim promenama koji je za cilj postavio zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature ispod 2 °C.

Izvor: TOP ONE

Predstavljen projekat “Ekoopština” – zajedno do zaštite životne sredine

11.05.2022

summer-luksemburg-priroda-nature — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat i konkurs “Ekoopština” je jedinstvena prilika za sve lokalne samouprave u Srbiji da, uz pomoć dobre inostrane prakse, unaprede zaštitu životne sredine i da se zajedničkim snagama bore protiv klimatskih promena. Prvo izdanje konkursa “Ekoopština” pokrenuli su Ambasada Francuske u Srbiji, Institut Veolia, Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, NALED i SKGO.

Cilj ovog konkursa je stvaranje francusko-srpske platforme za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji kao i u Francuskoj. Sve o ovome zainteresovani iz lokalnih samouprava će moći da čuju tokom seminara koji će biti organizovani u Srbiji od 17. maja do 14. juna.

Na konkurs se mogu prijaviti sve opštine i to u četiri kategorije: upravljanje otpadom, održivo upravljanje vodom, energetska efikasnost zgrada, pametni gradovi.

Konkurs je otvoren i za sve nastavnike i učenike u Srbiji koji su zainteresovani i rade na zaštiti životne sredine.

Lokalne samouprave, gradovi i opštine svoje projekte mogu da podnesu do 30. juna 2022. godine, dok učenici i nastavnici to mogu da urade do 30. maja.

Kako je istakao ambasador Francuske u Srbiji, Pjer Košar, najnoviji izveštaji Međuvladinog panela za klimatske promene i obaveze preuzete na COP26 u Glazgovu su istakli potrebu da se preduzmu konkretne mere na zaštiti životne sredine.

“Ekoopštinom želimo da promovišemo gradove i opštine koje se konkretnim akcijama bore na lokalnom nivou, kao i da ohrabrimo ekološku svest građanstva“, istakao je on.

Pročitajte još:

Dina Louda, predsednica Instituta Veolia, jednog od svetskih lidera u oblasti ekoloških usluga za industriju i javne aktere, kaže da gradovi imaju centralnu ulogu i da su suočeni sa izazovima klime, biodiverziteta, resursa, naročito ističe vodu, koja osim što je izvor života, nosi sav otpad i zagađenja.

“Od nas kao lokalne vlasti se očekuje mnogo i ta očekivanja postaju sve veća tako da su za nas veoma važna iskustva francuskih partnera. Svi gradovi i opštine treba da iskoriste priliku i da se prijave na konkurs”, rekao je Zoran Semenović, potpredsednik SKGO-a.

Violeta Jovanović je istakla posvećenost NALED-a u ovoj oblasti i dodala je da je životna sredina jedan od strateških, reformskih prioriteta NALED-a koji se realizuje radom na unapređenju prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada, otpada od stakla i hrane, upotrebljenih baterija i sijalica i električnog i elektronskog otpada.

“Jedan od razloga zašto smo deo projekta ”Ekoopština” je jer želimo da gradimo bolju i zdraviju sredinu za buduće generacije u Srbiji. Nadam se da će lokalne samouprave koje ulažu u očuvanje životne sredine prepoznati potencijal projekta, baš kao što je to učinio i Saint-Gobain. Naš primarni fokus je da ulažemo u održivost, inovativne proizvode i pratimo sve faze njihovog životnog ciklusa, od razvoja, pa sve do reciklaže”, rekla je Mirjana Lučić, generalna direktorka Saint-Gobain-a.

Nebojša Grbušić, generalni direktor Veolia Srbija, istakao je značaj formiranja platforme “Ekoopština“ za razmenu između aktera u sektoru održivog grada.

„Nadamo se da će ovaj prvi korak nagrađivanja škola sa najboljim rezultatima inspirisati buduće generacije da razmišljaju zelenije“, kaže Norbert Paic, predstavnik kompanije Decathlon u Srbiji.

Ovo je bila prilika i da se pokrene sajt projekta ekoopstina.rs, na kom se mogu naći sve neophodne informacije u vezi sa konkursom.

Energetski portal

Značajna dostignuća u zaštiti ekosistema u Kini

11.05.2022

Kina_reka — Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Beasley)

Foto-ilustracija: Unsplash (Tiraya Adam)

Površina najvećeg slanog jezera u Kini proširila se u protekloj deceniji za gotovo 220 kvadratnih kilometara, pokazuju najnoviji podaci satelitskog daljinskog istraživanja.

Kako prenosi Kineska medijska grupa (CMG), to je znak da je Kina postigla značajna dostignuća u očuvanju i restauraciji životne sredine tokom poslednjih 10 godina sprovođenjem kampanja širom zemlje za podizanje ekološke svesti ljudi i sprovođenjem srodnih zakona i propisa.

Prema najnovijim podacima površina vode najvećeg kopnenog slanog jezera koje se nalazi u severozapadnoj kineskoj provinciji Ćinghai iznosila je krajem septembra 2021. godine više od 4.626 kvadratnih kilometara, što je 220 kvadratnih kilometara više nego pre 10 godina.

To jezero se konstantno smanjivalo od 1950-ih iz više razloga uključujući ljudske aktivnosti. Kombinovani efekti očuvanja i promena u regionalnoj klimi, međutim, pomogli su da se stvari preokrenu, navodi CMG.

Tokom protekle decenije, Kina je poboljšala svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine, uključujući reviziju Zakona o šumama i Zakona o pašnjacima.

U međuvremenu, centralna vlada je uložila 50 milijardi juana (oko 7,75 milijardi dolara) u 25 pilot projekata za ekološku zaštitu i obnovu planina, reka, šuma, jezera i pašnjaka.

Pročitajte još:

U junu 2020. Kina je predstavila 15-godišnji plan koji uključuje velike projekte za zaštitu i obnovu ključnih ekosistema od 2021. do 2035. godine.

Prema planu, zemlja ima za cilj da poveća pokrivenost šumama na 26 odsto do 2035. godine, podigne stepen pokrivenosti travnjaka vegetacijom na 60 odsto i razvija rezervate prirode.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Zelena energija nema alternativu

10.05.2022

Posetioci konferencije „Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža“ imali su priliku da prisustvuju panelu „Cena električne energije i aukcijiski sistem“.

Učesnici ovog veoma zanimljivog panela, bili su Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, zatim Miloš Colić, generalni direktor kompanije New Energy Solutions, Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX AD Beograd, Neda Lazendić, direktor WV International Serbia, Ana Gašparovski, član upravnog odbora Udruženja za biogas i Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku. Panel je moderirao Petar Mitrović, advokat i partner u kancelariji Karanović i partneri.

Na panelu je bilo reči o izazovima vezanim za implementaciju aukcijskog sistema za obnovljive izvore u Srbiji, sa fokusom na pronalaženje pravog modela subvencija, koncept balansiranja odgovornosti i iznos garantovanih cena. Drugi deo panela bio je vezan za očekivanja u vezi sa cenama električne energije u kontekstu ukupnih kriza i rata u Ukrajini i pokušao da odgovori kako industrija može da ublaži te troškove.

Ispred SEEPEX AD Beograd izvršni direktor, Miloš Mladenović otkrio je da je u planu uvođenje nove uloge, uloge „agregatora“ koji bi predstavljao skup više prozjumera i time optimizovao proizvodnju i potrošnju, o kojoj je bilo reči. Mladenović je pomenuo „Merchant PPA“ okvir koji u Evropi daje solidnu mogućnost za finansiranje, međutim praksa je da između premijum fid-in tarifa koje su prisutne na našem tržištu i “Merchant PPA” mora da postoji i tranzitorna faza kroz koju Srbija mora da prođe.

“Moram da skrenem pažnju na vreme potrebno za otvaranje jedne elektrane. Pre svega, prikupljanje finansijskih sredstava će oduzeti barem 9 meseci, a zatim očekujte godinu i po za izgradnju. Ovo znači da prve elektrane, koje su već sada u pipeline-u, realno mogu da krenu sa radom tek 2024. godine”, poručio je Mladenović.

Neda Lazendić je u izlaganju istakla povećanje nabavne cene vetroturbina od 30 odsto i nemogućnosti da kompanije na aukcijama ponude konkurentnu cenu. “Molim bankarski sektor da reaguje”, dodala je ona. Sa ovim se složio i Miloš Colić, generalni direktor kompanije New Energy Solutions, uz dodatni komentar da otkupna cena, koja je izračunata kao maksimalna, nije adekvatna.

Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku, objasnio je: “Cena je bila adekvatna u trenutku njenog određivanja. Regulator je, u skladu sa Zakonom, objavio javnu raspravu i pozvao EPS, EMS, ODS, OIE i ostale, da iznesu svoje primedbe”. Takođe, istakao je da je Agencija za energetiku u zakonskoj obavezi da jednom godišnje vrši revidiranje cene i da će tako i uraditi.

Panelisti su se složili u tome da metodologija za određivanje cene treba da bude u skladu sa Zakonom, ali da onda zakone i podzakonske akte treba češće revidirati. Colić i Lazendić su saglasni u svom očekivanju da se aukcije za energiju iz vetroelektrana održe u trećem kvartalu ove godine.

Pročitajte još:

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, rekao je da su aukcije za solar bile najavljene za februar-mart ove godine, ali da nisu održane. Kostić se osvrnuo na generalno povećanje cena sirovina, posebno na cenu solarnih panela koja je porasla gotovo za 50 odsto u odnosu na 2021. godinu. Dodatne poteškoće stvara transport, jer zbog trenutne krize isporuke kasne nekoliko meseci.

Kostić je zatim rekao da trenutno vlada neverovatna ekspanzija prozjumera. „Prvo su to bile velike inostrane kompanije, a kako je došlo do skoka cena električne energije mnogi su shvatili da troškove moraju da smanje i to kroz investiciju u izgradnju solarne elektrane“ rekao je on.

Ana Gašparovski je istakla probleme sa kojima se suočavaju proizvođači biogasa, da se on prirodnim putem uvek proizvodi, bez obzira na tržišne okolnosti i objasnila kako su i deponije zapravo mini elektrane. Dodatno je apelovala na podizanje svesti kod građana. Istakla je da se njegov višak biogasa danas nažalost spaljuje u gorionicima i poručila da se aktivno razmišlja o biometanu kao pogonskom gorivu. Zamolila je nadležne da se osvrnu i na njihove probleme i nađu način da gubitke kompenzuju.

Panelisti su bili saglasni u tome da domaće kompanije mogu kombinovano da proizvedu 400 MW te da nema potrebe da uvozimo 500 MW električne energije.

Energetski portal

1...295296297...1.532 Page 296 of 1.532

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM