Ako zamišljamo neku zemlju kao iz bajke, sa divnim šumama, jezerima i kravama koje zadovoljno pasu i daju zdravo, punomasno mleko, od kojeg se prave najukusniji sirevi i najslađe čokolade, to je sigurno Švajcarska. Svesni dragocenosti svojih prirodnih lepota, ali i sve opasnijeg klimatskog zaokreta, Švajcarci odavno ekološka pitanja ne prepuštaju slučaju.
Švajcarskim građanima, kako ističe ambasador ove zemlje u Srbiji Urs Šmid, itekako je važno da udišu što čistiji vazduh i da znaju gde se i kako proizvodi hrana koju jedu, zbog čega podržavaju sve mere koje sprovodi vlada sa ciljem da se dostigne nulta emisija gasova sa efektom staklene baste. Zato, između ostalog, sve više voze električna i hibridna vozila, a i dalje, standarno, prednjače u proizvodnji i potrošnji zdrave organske hrane.
EP: Od 2020. više neće biti dozvoljena takozvana siva energija, ona koja dolazi iz neproverenih izvora. Koje su sledeće mere koje će Švajcarska preduzeti u oblasti energetike, posebno kad je reč o pravom energetskom miksu?
Urs Šmid: Švajcarska federalna kancelarija za energetiku (SFOE) objavila je u novembru prošle godine Energetske perspektive 2050+. One su pokazale da Švajcarska može da obezbedi klimatski neutralno i sigurno snabdevanje energijom do 2050. Ima više scenarija kako bi to moglo da se postigne, ali ono što im je zajedničko jeste da će se domaća proizvodnja obnovljive energije uveliko proširiti do 2050. Energetska efikasnost će se poboljšati, dok će fosilna goriva u velikoj meri nestati i biti zamenjena novim tehnologijama za proizvodnju i prenos električne energije. Sve u svemu, energetski sistem 2050. godine biće siguran, čist i manje zavisan od uvozne energije nego što je danas. Sa predviđenim potpunim otvaranjem tržišta, mali potrošači električne energije dobiće podrazumevani proizvod koji se sastoji od 100 odsto švajcarske obnovljive električne energije, takozvani zeleni standard. Mali potrošači takođe mogu preći na otvoreno tržište ili izabrati neki drugi proizvod koji nije obnovljiv.
U fokusu:
EP: Kako će Švajcarska u bliskoj budućnosti postići vladin cilj nulte emisije gasova staklene bašte?
Urs Šmid: Revidiranim Zakonom o ugljen-dioksidu, emisija gasova sa efektom staklene bašte u Švajcarskoj biće prepolovljena do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. Do tada se predviđa smanjenje emisije za zgrade od 65 odsto, u transportu 25 odsto, u sektoru industrije 35 odsto i u poljoprivredi 20 odsto. Ako godišnji popis gasova sa efektom staklene baste, koji objavi FOEN, pokaže da neki sektor nije postigao zacrtani cilj, razmotriće se dalje mere. Glavne mere su porez na ugljen-dioksid u kombinaciji sa klimatskim fondom, a tu je i sistem trgovine emisijama, koji je povezan sa onim u EU.
EP: Nuklearna elektrana Mileberg, u blizini Berna, stara 47 godina, trajno je isključena u decembru 2019. To je prvi od pet švajcarskih nuklearnih reaktora koji su stavljeni van pogona. Koji je datum isteka za preostale nuklearne elektrane?
Urs Šmid: Preostale četiri nuklearne elektrane imaju neograničenu radnu dozvolu sve dok su bezbedne. Operateri moraju da osiguraju bezbednost u svakom trenutku i da stalno uvode novu tehnologiju. Pritom, nadzire ih Švajcarska savezna inspekcija za nuklearnu bezbednost (ENSI). Čak i sa neograničenom dozvolom za rad, postoje ograničenja koliko neka nuklearna elektrana može da traje. Razlog za to je starenje velikih komponenti, ali i ekonomska opravdanost, zbog čega je, recimo, elektrana Mileberg i zatvorena. Nakon nuklearne nesreće u Fukušimi, Federalni savet je 2011. odlučio da postepeno ukine nuklearnu energiju. Parlament je usvojio odluku, a švajcarski glasači su je odobrili i na referendumu 2017. Ovim je zabranjena izgradnja novih nuklearnih elektrana, dok postojeće mogu ostati u funkciji sve dok su sigurne. Zbog toga ne postoji tačan datum isteka za švajcarske nuklearne elektrane.
Intervju vodila: Jovana Canić
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.
