Zemlje EU na različite načine stimulišu kupovinu ekoloških vozila

17.05.2024

punjač , električni automobil — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Samo na prvi pogled izgleda da je subvencionisanje kupovine električnih vozila od strane države veliko opterećenje za budžet. Jer benefiti koji se ostvaruju, (pre svega uticaj na životnu sredinu koji direktno utiče i na zdravlje nacije), pokazuju, kada se izraze valutno, da su uštede koje se ostvare recimo u delu budžeta namenjenog zdravstvu, ogromne i višestruko premašuju trošak za bilo direktno subvencionisanje ili oslobađanje od nekih poreza, taksi, nekih drugih nameta, kupca električnog vozila.

Zato i ne čudi da su vlade skoro svih zemalja Evrope, a među njima je i Srbija, već nekoliko godina, odlučile da je prelazak na električnu mobilnost agenda od koje neće odstupiti, podržavajući je subvencionisanom kupovinom ili nekim drugim benefitima. Države EU su se i raznim zakonima obavezale da će u datom momentu (2035.), zabraniti prodaju vozila sa SUS motorima, pa je to i način da olakšaju svojim građanima tu tranziciju.

Srbija od ove godine subvencioniše sa iznosom do 5.000 evra (u zavisnosti od kategorije vozila) kupovinu električnih vozila uz najave nadležnih da će se uvesti i drugi vidovi stimulacije.

Asocijacija evropskih proizvođača vozila (ACEA) je napravila analizu svih benefita, državnih podsticaja, za svaku od 27 država članica EU koju je dostavila i Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova.

ACEA je ove vrste subvencija podelila u dve grupe Poreske benefite i Podsticaje.

Austrija

Austrija je na primer potpuno oslobodila poreza (PDV) kupce hibridnih i električnih vozila (uključujući i 20 odsto poreza na zagađenje vazduha) do cene vozila od 40.000 evra. Za vozila koja koštaju do 80.000 oporezuje se samo iznos od 40.000 evra. Na vozila skuplja od 80.000 evra plaća se pun iznos poreza.

Vlasnici ovih vozila su oslobđeni godišnjih poreza i za vozila ali i za takse na zagađenje. Delom ili celokupnim iznosom poreza i taksi su osloboođena i vozila pravnih lica u zavisnosti od namene.

Austrija daje podsticaj od 5.000 evra (2.000 evra bonus uvoznika i 3.000 evra federalni bonus) za kupovinu novih vozila (samo za fizička lica) koja mogu samo na struju da pređu minimalno 50 km pod uslovom da nisu skuplja od 60.000 evra .

Austrija subvencioniše i nabavku kućnih punjača od inteligentnih kablova za punjenje do wallboxa i to u rasponu od 600 do 1.800 evra.

Hrvatska

U Hrvatskoj je vlasnik isključivo električnog vozila oslobođen jedino plaćanja specijalne takse na zagađenje. Ostale poreze plaća. Pri kupovini električnog vozila dobiće subvenciju od 9.000, a za plug-in hibrid 5.000 evra. Vozilo ne sme da bude skuplje od 50.000 evra i ne može da se proda najmanje dve godine.

Pročitajte još:

Češka

I Česi imaju sopstveno viđenje i rešenje ove problematike. Električna i plug-in vozila koja emituju do 50 gr.CO2 po km se besplatno registruju i imaju poseban broj na tablicama. Vlasnici električnih vozila ne plaćaju putarinu, a plug-in vozila, do 50 gr. CO2 po km, 25 odsto. Smanjen je i period amortizacije punjača (stanice i wallbox) sa 10 na pet godina. Češka je namenila za podsticaje za nabavku električnih i plug-in hibridnih vozila (i punjača) u državnim i lokalnim organima 1,9 milijardi čeških kruna. Podrška Ministarstva transporta za električne punjače (stanice) i infrastrukturu za hidrogen iznosiće u 2024.godini 6,0 milijardi čeških kruna (100 kruna – 4,02 evra).

Francuska

U Francuskoj se pri nabavci vozila na alternativne pogone (uz električne i hibridne, TNG,CNG, hidrogen…) umanjuje PDV od 50-100 odsto u zavisnosti od regiona. Električna i hibridna vozila sa dometom većim od 50 km samo na struju su izuzeta i od malusa prilikom osiguranja.

Francuska ima poprilično komplikovan način subvencionisanja kupovine električnih i plug-in hibridnih vozila jer uzimaju u obzir brojne parametre od težine vozila (najveća masa 2,4 tone) cene (ne veće od 47.000 evra) do minimuma uticaja na životnu sredinu i visine primanja kupca. Tako će oni sa niskim primanjima uz ispunjene ostalih uslova, dobiti 7.000, a oni drugi 4.000 evra subvencija. Posebno se stimuliše zamena, reciklaža starih vozila uz kupovinu novih ili polovnih električnih i plug-in hibridnih vozila. Kupci sa niskim primanjima dobiće 5.000, a ovi bolje stojeći 1.500 evra.

Grčka

Grčka ima olakšice pri registraciji i do 75 odsto za električna i hibridna vozila koja emituju do 50 grama CO2 po kilometru, odnosno 50 odsto za hibridna vozila sa većom emisijom CO2 od 50 g/km.

Vlasnici vozila u Grčkoj plaćaju manji porez na promet na svoje ljubimce u zavisnosti od toga koliko emituju CO2, zatim kolika im je zapremina motora (manja ili veća od 1.550 ccm) i da li su vozilo kupili pre ili posle 31. oktobra 2010. Ako vozila emituju manje od 90 grama CO2 po km (NEDC) ili 122 g/km (WLTP) onda ne plaćaju ovu taksu.

Vlasnici električnih vozila su oslobođeni i plaćanja dela poreza na lični dohodak (sistem pretpostavke ličnog dohotka).

Grci mogu da računaju na subvenciju za kupovinu električnog vozila i to tako što dobijaju povrat od 30 odsto od vrednosti vozila, maksimalno 8.000 evra i još dodatnih 1.000 evra za reciklažu vozila, starijeg od 10 godina ili ako je kupac mlađi od 29 godina. Taksisti imaju povrat od 40 odsto, maksimalnih 17.500 za električno vozilo i dodatnih 5.000 evra za reciklažu starog taksija (neobavezno).

Rumunija

Rumuni ne plaćaju godišnji porez na električna vozila. Uz zamenu najmanje osam godina starog za novo vozilo i dobijanje 3.300 evra za njega, mogu da računaju i na još 2.500 evra subvencije za kupivinu plug-in hibrida odnosno 5.000 evra za elektromobil.

Slovenija

Slovenija uz porez pri nabavci električnog vozila od svega 0,5 odsto daje i subvenciju od 4.500 evra za kupovinu istih.

Informacije o ostalim državama pogledajte ovde.

Izvor: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova

Izazovi i šanse za srpsku privredu u primeni ESG kriterijuma

17.05.2024

ESG , održivo poslovanje , održivi razvoj — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Skup pod nazivom „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), održan je u okviru projekta ,,Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkuretnost“. Na otvaranju događaja Ana Ilić iz NALED-a rekla je da je donošenje ESG regulative i kako da se odgovori na njene zahteve danas jedna od najvažnijih tema privrede, kao i da je cilj skupa da analiziramo kako se na to gleda u Srbiji i do koje mere su regulative o ESG u Evropskoj uniji dobra šansa i prilika, a koja su ograničenja. Na skupu su bili predstavnici velikih kompanija, malih i srednjih preduzeća, naučne zajednice, banaka, institucija i civilnih organizacija koji su pokušali da daju odgovore kako da se srpska privreda što bolje pripremi za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja u skladu sa EU standardima.

U okviru diskusije o konkurentnosti lanaca snabdevanja i velikih kompanija u ESG Rade Mrdak iz Ministarstva rudarstva i energetike je rekao da ministarstvo kroz sva dokumenta koja donosi reflektuje važnost ESG ciljeva. Naglasio je ulogu EPS-a koji je najveći emiter ugljen-dioksida u Srbiji i da žele da povećaju zeleni kapacitet EPS-a sa preko dva gigavata u narednom periodu.

,,U okviru dekarbonizacije želimo da smanjimo CO2 za 50 odsto i da imamo 45 odsto udela obnovljivih izvora energije u struji do 2030. godine. Nadamo se da će to značiti za privredu, jer će karbonski otisak biti značajno manji. Želimo i da uključimo u energetsku tranziciju krajnje kupce, a do sada je instalisana snaga svih prozjumera u Srbiji dostigla je 50 megavata„, rekao je Mrdak.

Prema njegovim rečima, tema CBAM-a je velika i teška, a EU je donela CBAM regulativu zbog velikih igrača na tržištu koji emituju CO2, ali ne uvažavaju specifične okolnosti u našem regionu.

O tome kako velike kompanije primenjuju ESG i gde su izazovi govorila je Tijana Koprivica iz Delta Holdinga. Ona je rekla da su uradili petnaesti CSR izveštaj i da imaju sve spremne podatke i za ESG izveštaje, kao i da kompanija stalno postavlja zadatke o smanjenju negativnih emisija. Delta je postavila solarne panele na svim lokacijama. Delta Holding u poljoprivredi radi digitalizaciju poljoprivredne proizvodnje, smanjuje korišćenje traktora, uvodi dronove u zaštiti bilja i redovno izveštavaju o emisijama štetnih gasova. U Delti žele da detektuju i podstaknu mala i srednja preduzeća, posebno ona sa kojima sarađuju da rade izveštaje o CBAM-u.

Pročitajte još:

Kompanija Nestle se obavezala da bude karbonski neutralna na globalnom nivou do 2050. godine. Ivanka Stojnić iz ove kompanije je rekla da 70 odsto negativnih emisija gasova Nestlea dolazi iz poljoprivrede. Rade na implementaciji regenerativne poljoprivrede sa dobavljačima, jer je u tome budućnost.

,,Uticaj klimatskih promena se veoma oseti na kafi i drugim sirovinama koje mnogo koristimo. Zato smo krenuli u regenerativnu poljoprivredu i pokrenuli projekte sa dobavljačima. Finansiramo 6.000 hektara u regenerativnoj poljoprivredi i preko 10.000 proizvođača je uključeno. Za protekle četiri godine su ostvareni veliki pomaci“, rekla je Stojnić.

Aleksandra Najdanov iz Banke Inteza govorila je o primeni ESG principa u bankarskom i finansijskom sektoru. Ona je rekla da poštuju sve standarde ESG kako bi od banke matice dobili popuste koji su stimulansi za finansiranje klijenata. Period tranzicije je kratak za klijente da investiraju primenu ESG principa u sve svoje procese, a za sve to njima treba finansijska podrška od banke. Uz dobre izvore finansiranja povećaće se njihova konkurentnost.

Za industrije pogođene CBAM direktivom, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO2, među kojima je i metalurgija i metalska industrija, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenje korišćenja električne energije.

,,U našoj „prljavoj“ industriji koristimo elektro ručnu peć i tako smanjujemo korišćenje struje. Na jednu tonu gotovog proizvoda proizvedemo 800 kilograma CO2. Instalirali smo solarne panele na fabrici i nastavljamo da rešavamo sve izazove u vezi sertifikacije“, rekao je Aleksandar Kukić iz Metalfera.

Kako primena ESG kriterijuma izgleda iz ugla edukacije kadrova i obrazovanja govorila je Katarina Đulić, sa FEFA. Ona je rekla da će na biznis modele uticati ESG principi, klimatske promene i veštačka inteligencija i da će to za kompanije zahtevati ozbiljnu promenu biznis modela. Na vrhu kompanije se mora iskomunicirati kako da se primene ova tri modela i kako sam vrh kompanije tome može da se prilagodi.

,,Potrebna je inovacija u načinu edukacije, koga i kako tačno treba edukovati u pravcu primene ESG principa“, rekla je Đulić.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije (PKS) je u zaključku diskusije naglasio da u Srbiji nismo dogovorili algoritam zelene tranzicije i da imamo intelektualni potencijal, ali zarobljen.

,,Potrebna je nova organizacija kompanija, kao i otvaranje katedri na fakultetima za karbonski otisak, ali i brz odgovor države na procese koji se dešavaju“, rekao je Mitrović i dodao da je PKS spremna za realizaciju ESG i da u te procese treba više da se uključe i mala i srednja preduzeća. U Komori realizuju edukacije, prave tim konsultanata za ESG, imaju help desk i konstantno su na usluzi privrednicima.

Na skupu se govorilo i o glavnim problemima i prilikama za mala i srednja preduzeća u kontekstu ESG kriterijuma i predstavljeno je istraživanje o ESG kriterijumima u finansiranju MSP iz bankarske perspektive.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Indija treća u svetu po proizvodnji solarne energije

17.05.2024

solarni paneli , solar , panel — Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Indija se popela na treće mesto na svetskoj rang listi proizvodnje solarne energije, odmah iza Kine na prvom i SAD-a na drugom mestu.

Rast proizvodnje solarne energije u Indiji 2023. godine činio je čak 5,9 odsto globalnog rasta solarnih kapaciteta, stoji u najnovijem globalnom pregledu električne energije za 80 zemalja koju je objavio analitički centar Ember.

Kada je reč o novim energetskim kapacitetima u Indiji u ovoj godini, Institut za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) objavio je izveštaj za prvi kvartal 2024. godine.

Prema izveštaju POWERup, Indija je dopunila svoj energetski miks sa rekordnih 13.669 megavata u periodu od januara do marta ove godine, a obnovljivi izvori energije činili su čak 71,5 odsto svih novih kapaciteta.

Među obnovljivim izvorima energije dominirale su solarne elektrane sa 62,1 odsto novih energetskih kapaciteta, odnosno 8495 MW.

Pročitajte još:

Energija vetra činila je 8,4 odsto dodatih kapaciteta u prvom kvartalu 2024. godine, a zemlja je proširila i svoje nuklearne kapacitete za 700 MW.

Ulaganja u obnovljive izvore energije opala su za 58,9 odsto u odnosu na prvi kvartal 2023. godine, ali Indijska Vlada najavljuje da će sektor OIE privući investicije u vrednosti od oko 16,5 milijardi dolara.

Indija namerava da svake godine doda novih 40,7 GW obnovljive i nuklearne energije kako bi do 2030. godine ostvarila 500 GW nefosilnih kapaciteta.

Zemlja se još uvek u velikoj meri oslanja na fosilna goriva rangirajući se kao treći najveći svetski emiter gasova staklene bašte poreklom iz energetskog sektora.

Iako su i kapaciteti uglja zabeležili porast i u prvom kvartalu 2024. godine, ukupan udeo uglja u energetskom miksu Indije po prvi put je pao ispod 50 odsto. Vlada Indije namerava da održi ovaj trend kako i u 2030. godini proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva ne bi prelazila 50 odsto.

Milena Maglovski

Šareni Ava svet se širi – stiže još 18 novih radnji

17.05.2024

AVA Shopping park je od 16. maja postao bogatiji za nove članove. Već uigranoj ekipi pridružili su se nacionalni i internacionalni brendovi pažljivo odabrani – za sve ukuse i sve generacije – EPCO, Terranova, Kigili, Watch, Kafeterija, Fly London, Zaspavanje, Eglo, Dr. Max, Premium Pet, Extreme Intimo, Lilly, Barbolini, Bonatti.

Novi deo AVA shopping parka svečano su otvorili IKEA CEO & CSO Ekaterina Egorova, njena ekselencija Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji i Aleksandar Rajčević, IKEA AVA menadžer za biznis integraciju.

,,Dve godine nakon otvaranja prve faze AVA Shopping Parka, srećna sam što vidim završetak ovog projekta. Sa ukupnim ulaganjem od 62 miliona evra, nastavili smo širenje područja Bubanj potoka, uz podršku lokalnog ekonomskog razvoja. Ovo je nova prekretnica koju IKEA dostiže u Srbiji. Sa ukupno 131 milion evra od kada je IKEA ušla na tržište Srbije, to jača našu posvećenost da ostanemo u Srbiji i da nastavimo da ulažemo na ovo tržište“, rekla je Ekaterina Egorova, regionalni direktor IKEA Jugoistočna Evropa.

Pročitajte još:

Prema rečima Aleksandra Rajčevića, AVA priča započela je pre više od dve godine, sa dolaskom IKEA u Srbiju. „Za vrlo kratak period prošli smo ozbiljan put da razvijemo AVA shopping park i pozicioniramo ga na tržištu, pored jake konkurencije. I sa ponosom danas mogu reći da smo za manje od dve godine koliko AVA postoji, uspeli, svi zajedno, da postanemo prepoznati kao porodičan shopping park, sa odličnim cenama i sjajnom ponudom. Preko dva miliona posetilaca nas je obišlo u prethodnom periodu i to ne samo iz Beograda, već i iz drugih gradova širom Srbije, ostvarivši našim zakupcima preko 60 miliona evra prometa. Sada nam se pridružuje 18 novih brendova, tako da ćemo time, sa velikom i jedinstvenom skakaonicom igraonicom, do kraja leta u potpunosti zaokružiti ponudu AVA shopping parka“, istakao je Aleksandar Rajčević.

Nakon zvaničnog otvaranja novog dela AVA shopping parka, svečano je otvorena i jedinstvena bašta, koja predstavlja posebnu celinu u okviru parka. Ova bašta postaće uskoro stanište i mesto za snabdevanje hranom za mnoge različite vrste životinja i insekata. Na ovaj način AVA shopping park je, zajedno sa IKEA, još jednom pokazala da poštuje principe društveno odgovornog poslovanja, da su joj prioriteti podizanje svesti o biodiverzitetu, posebno lokalnom, i njegovo promovisanje.

Povodom otvaranja novih radnji AVA Shopping park spremila je i jedinstven zabavno-edukativni program za sve generacije, koji će trajati do 19. maja, uz sjajne popuste i akcije.

Izvor: Ava shopping park

Uručeni ugovori po programu energetske sanacije porodičnih kuća i stanova

17.05.2024

izolacija — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Lokalnim samoupravama koje su dobile sredstva u ovogodišnjem programu energetske sanacije porodičnih kuća i stanova i gradonačelniku Novog Sada, uručeni su ugovori.

U okviru ovog programa, za subvencije domaćinstvima obezbeđeno je približno dve milijarde dinara, deset odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike tom prilikom je istakla da je program energetske sanacije domaćinstava projekat koji je, možda i više od drugih projekata, direktno usmeren ka građanima i tiče se svakog stanovnika naše zemlje.

Ona je ukazala na to da će na ovogodišnjem javnom pozivu još 12.000 domaćinstava u 137 gradova i opština, među kojima su prvi put i opštine sa Kosova i Metohije – Gnjilane i Kosovska Mitrovica, moći da dobiju subvencije za energetsku efikasnost.

Građani će u ovom opštinama, kako je objasnila, moći da zamene stolariju, fasadu, izolaciju, neefikasne kotlove, postave solarne panele i kolektore, uz subvencije koje idu od 50 do 65 odsto vrednosti investicije.

Takođe, prvi put se raspisuju posebni javni pozivi za energetski ugrožene kupce, koji će u 44 lokalne samouprave moći da dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti ulaganja, navela je ministarka i najavila će prvi javni pozivi za građane biti raspisani za nekoliko nedelja.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, posebno se vodilo računa o tome da niko ne bude izostavljen iz projekta, ni manje razvijene opštine, niti građani sa nižim prihodima, sa posebnim akcentom na opštine koje imaju veći stepen zagađenja vazduha.

,,Od 137 lokalnih samouprava na ovom javnom pozivu, 16 opština pripada grupi devastiranih, dok su 32 opštine prepoznate po visokoj zagađenosti, što znači da će građani u ovim opštinama imati mogućnost da uz bespovratna sredstva države utiču i na smanjenje emisije štetnih gasova u svojim mestima, ali, što je najvažnije, i da smanje svoje račune’’, naglasila je Đedović Handanović.

Ona je podsetila na to da su merama realizovanim kroz prošlogodišnji javni poziv ostvarene uštede energije jednake godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu, a da se smanjenje emisija ugljen-dioksida može uporediti sa gasovima koje emituje 28.000 automobila.

Ministarka je navela da je u prethodne tri godine više od 30.000 domaćinstava iskoristilo podršku države da zamene vrata i prozore, poprave fasadu koja je dotrajala, zamene kotao čistijim energentom ili postave solarni panel i počnu sami da proizvode zelenu energiju. Sve ove mere čine državu otpornijom, ali doprinose i procesu energetske tranzicije.

Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, istakao je da ovaj grad već četiri godine učestvuje u programu Ministarstva rudarstva i energetike, kroz koji je do sada izdvojeno 130 miliona dinara za subvencije koje je iskoristilo više od 830 građana.

Naša obaveza je da obezbedimo dovoljno sredstava kako bismo omogućili veću energetsku efikasnost u svakom domu, rekao je gradonačelnik i dodao da će Novi Sad nastaviti uspešnu saradnju sa Ministarstvom i u energetskoj sanaciji javnih objekata.

Energetski portal

Vlade pet zemalja pokrenule inicijativu za eliminisanje žive iz medicinskih uređaja

16.05.2024

2150456088 — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Živa predstavlja toksičan metal koji može da bude veoma opasan po zdravlje ljudi i životne sredine, ukoliko se dođe u dodir sa njom. Kako bi se zaustavila njena upotreba u medicinskim uređajima, kao što su termometar ili sfigmomanometar, vlade pet država pokrenule su novu inicijativu.

Naime, vlade Crne Gore, Indije, Albanije, Burkine Faso i Ugande pokrenule su projekat vredan 134 miliona dolara. On je predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), uz finansiranje Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), a sprovodiće ga Svetska zdravstvena organizacija (WHO).

Projekat treba da dovede do razvoja i implementacije nacionalne strategije za zaustavljanje izvoza i uvoza i proizvodnje temometara i sfigmomanometara, uz istovremeno podsticanje pristupačnih i bezbednih alternativna. Takođe, radiće se na unapređenju upravljanja medicinskih otpadom koji sadrži živu.

Pročitajte još:

Tokom pet godina, koliko traje projekat, svaka zemlja će se uskladiti sa najboljom međunarodnom praksom, navodi se na sajtu UNEP-a. Kako se dodaje, službenici za nabavke će proći kroz edukaciju o široko dostupnim alternativnim uređajima i njihovoj efikasnosti, dok će se sa proizvođačima i javnosti raditi na podizanju svesti o ovoj temi.

Postavljen cilj podrazumeva smanjenje ovih medicinskih uređaja za po 20 odsto na godišnjem nivou. Na ovaj način, izlivanje će se smanjiti za preko 23.000 kilograma, ujedno poboljšavajući živote preko 1,8 miliona ljudi.

Energetski portal

Primena ESG kriterijuma izazov, ali i šansa za veću konkurentnost i izvoz

16.05.2024

Slobodan Krstović, NALED, Ana Ilić, NALED, Vladislav Cvetković PwC — Foto: NALED

Spremnost kompanija da ulažu u tehnologiju i inovacije za zelenu tranziciju, finansijskog sektora da podrži takve investicije, a nadležnih institucija da ustanove jasne regulatorne smernice za primenu ESG standarda, među ključnim su mehanizmima kako bi se srpska privreda što bolje pripremila za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja, u skladu sa EU standardima. Za Srbiju je važno da prati ESG prakse i regulative, ali i da ih prilagođava domaćoj ekonomiji.

To je zaključak predstavnika korporacija, malih i srednjih preduzeća, startapa, naučne zajednice, institucija, bankarskog sektora i civilnih organizacija sa okruglog stola „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida).

“ESG regulative donose brojne izazove kojima su izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima snabdevanja, a pritisak je još snažniji na privrede Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Međutim, adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG standarda mogu biti i šansa za našu privredu, ne samo da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, nego i da taj proces preokrene, podigne konkurentnost i prisutnost na EU tržištima”, istakao je direktor za poslovno savetovanje u PwC Vladislav Cvetković.

Pročitajte još:

On je predstavio Analizu karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa kompanijom PwC, uz podršku Sida, u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Istraživanje je urađeno na nivou celog lanca od njive do trpeze, a nalazi pokazuju da ova industrija godišnje emituje šest miliona tona CO₂. Od toga 66 odsto dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24 odsto . Bitno je da se sprovede tranzicija sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu, jer ovaj sektor učestvuje sa sedam odsto u BDP-u i čini 18 odsto ukupnog godišnjeg izvoza Srbije .

Za industrije pogođene CBAM direktivom EU, odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju CO₂, među kojima je i cementna, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva u proizvodnji, rečeno je na okruglom stolu.

Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak naveo je da su planovi Vlade Srbije da se nizom strateških dokumenata, čije je donošenje već počelo, i konkretnim merama, u narednim godinama smanje emisije CO₂ za 33 odsto u odnosu na period iz 1990, ali i olakša industrijama početak primene CBAM regulative. U vezi sa tim, Mrdak je najavio donošenje novog Zakona o energetici sledeće godine.

“Iskreni smo sa privredom kada je reč o brzini dekarbonizacije energetskog sektora, ali nećemo da budemo brzopleti, vodimo računa o sigurnosti i stabilnosti sistema. Angažovali smo eksperte i započeli rad na Analizi modela za određivanje cena za karbonski otisak koja bi trebalo da bude gotova do jeseni. Do 2030. želimo da imamo svaki drugi kilovat struje koji dolazi iz zelene energije”, istakao je Mrdak.

Osim sistemske podrške velikim kompanijama i korporacijama, koje su i najdalje odmakle u ESG tranziciji, dodatna pomoć biće potrebna malim i srednjim preduzećima, koji čine 90 odsto privrednih subjekata u Srbiji i imaju udeo od oko 50 odsto u BDP-u, a kako bi sačuvali svoju konkurentsku poziciju u lancima snabdevanja i iskoristili ESG potencijal za rast i kreiranje nove vrednosti.

Učesnici su se složili i da je značajno uvezivanje nauke i privrede u procesu tranzicije ka održivom poslovanju. Smiljana Krivokuća, direktorka BIO4, ukazala je da će država kroz rad kampusa, strateški osnaživati i usmeravati zajedničko kreiranje inovativnih rešenja ka ubrzavanju zelene i digitalne tranzicije. Milena Popović Martinelli iz EBRD-ja istakla je da postoje izvori finansiranja za zelene projekte, kao i da je potrebno obezbediti bespovratna sredstva za inovativne investicije.

Izvor: NALED

Sateliti u službi ekonomskih i ekoloških prilika

16.05.2024

Sateliti me neretko inspirišu da pišem o njima. Možda je razlog za inspiraciju taj što su kao pojam ustaljeni, čini se kao da su oduvek tu i da nije ništa neobično u vezi sa njima. Međutim, koliko znamo o njihovim mogućnostima? Jasno je da oni kruže oko naše planete, da je snimaju i omogućavaju nam fotografije, gugl mapu i drugo, ali koje još koristi nude?

Već sam pisala o solarnim satelitima i istraživanjima kako mogu da proizvode solarnu energiju u svemiru i šalju je na našu planetu, čak i za 50 odsto efikasnije nego solarne elektrane na zemlji. Nedavno su kompanija Gugl (eng. Google) i Fond za zaštitu životne sredine (eng. Environmental Defense Fund), lansirali satelit koji je poneo naziv MethaneSAT, o kojem sam takođe pisala. Prisećanja radi, on je locirati i meriti emisije iz naftnih i gasnih operacija širom planete, na značajno unapređeniji način nego što su postojeći sateliti do sada to činili. Ova tehnologija nudi i praćenje vremenskih dešavanja, koje je posebno značajno u svetu klimatskih promena, zato što omogućavaju rana upozorenja od vremenskih neprilika.

Sveukupno posmatrano, Svetski ekonomski forum (eng. World Economic Forum), objavio je izveštaj o tome kako posmatranje Zemlje (eng. Earth observation – EO) može da značajno doprinese ekonomskom i ekološkom razvoju. EO inače predstavlja podatke o Zemlji, koji se prikupljaju putem satelita i senzora.

Govoreći o ekonomiji, neka predviđanja su da će do 2030. godine ekonomska prilika koju pružaju uvidi posmatranja Zemlje premašiti 700 milijardi dolara. Sa druge strane, EO pruža informacije koje mogu da dovedu do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za više od dva gigatona godišnje – izraženo u ekvivalentu ugljen-dioksida. Potencijal je i veći, ako se uzme u obzir da je ovaj broj izračunat na osnovu razmatranja pet vodećih EO aplikacija koje imaju direktan uticaj na ove emisije, ali postoje brojne koje indirektno mogu da utiču na smanjenje.

Ekonomske i ekološke prilike nisu isključive, štaviše. Kao jednostavan primer može da se navede praćenje vremenskih dešavanja. Sa ekološke tačke posmatranja, dugoročno praćenje omogućava da se naučnici i javnost bolje upoznaju da klimatskim promenama širom sveta, čime se razvija svest o ovom problemu, ali se i iznalaze rešenja za njihovo rešavanje, specifična u zavisnosti od promena od regiona do regiona. Istovremeno, rana upozorenja na klimatske i prirodne katastrofe, mogu da smanje ekonomske štete, ali još važnije sačuvaju ljudske živote.

Svoj potencijal EO će u smislu ekologije posebno imati u periodu od 2024. do 2030. godine. Ovde možemo pomenuti sve snažnije mere u borbi protiv emitovanja emisija i Mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika – CBAM, o kojem se toliko govori. Naime, on podrazumeva izveštavanje o emisijama, a uz njega tu su i druge mere koje zahtevaju smanjenje emisija. Sateliti i veštačka inteligencija upravo olakšavaju praćenje izvora ovakvih emisija, što pomaže da se zaustavi nepoštovanje propisanih mera širom planete.

Putem njih ne prate se samo ovakvi problemi, već oni omogućavaju i praćenje požara, nelegalnog krčenja šuma, monitoring kvaliteta površinskih voda, zatim praćenje mikroplastike u okeanima i drugo.

Naučnici kažu da je potencijal koji sateliti imaju i dalje neiskorišćen, što mi optimistično ukazuje na to da će me u narednom periodu još vesti o ovoj tehnologiji inspirisati za neku moju priču na temu saradnje satelita i ekologije.

Katarina Vuinac

Evropska unija se priprema za predstojeću sezonu požara

16.05.2024

wildfire_požar — Photo-illustration: Pixabay

U Evropskoj uniji je 2023. godine izgorelo pola miliona hektara šuma što je površina oko dva puta veća od Luksemburga, navodi se u izveštaju o šumskim požarima u Evropi, Bliskom istoku i severnoj Africi 2023. godine koji je objavila Evropska komisija.

Zbog toga je Evropska unija ove nedelje preduzela proaktivne mere u cilju bolje zaštite zajednica i životne sredine, pa je okupila 556 vatrogasaca iz 12 zemalja koji će ovog leta biti strateški raspoređeni na ključnim lokacijama u Evropi, kao što su Francuska, Grčka, Portugal i Španija.

Evropska komisija je na svom sajtu saopštila da će oni biti spremni da podrže lokalne vatrogasne brigade kada razmere šumskih požara prevaziću sposobnosti reagovanja jedne zemlje. Pored toga, za ovo leto će postojati posebna rescEU flota protivpožarnih letelica, koja se sastoji od 28 aviona i četiri helikoptera stacioniranih u 10 država članica.

Takođe je izdvojeno 600 miliona evra iz fondova EU za nabavku dodatnih aviona za gašenje požara, a sredstva će ići i za kupovinu 12 novih vatrogasnih jedinica.

Pročitajte još:

Veliki broj požara u 2024. godini

Kako navodi Evropska komisija u saopštenju, 2024. godine je već bilo skoro duplo više požara od prosečnog broja za ovo doba godine, ali bez većih posledica u pogledu izgorelih površina.

Suše i visoke temperature koje mogu pogodovati paljenju i širenju šumskih požara ponovo su zabeležene u mnogim delovima sveta u prvom kvartalu ove godine. Služba za klimatske promene Kopernikus izvestila je da je februar 2024. godine bio najtopliji do sada i deveti uzastopni najtopliji mesec.

U Evropi su šumski požari zabeleženi u mnogim oblastima, posebno u planinskim vencima širom severnih oblasti Pirinejskog poluostrva.

Milena Maglovski

Saradnja sa EDF-om u oblasti hidroenergije i nuklearne energije

16.05.2024

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

O saradnji u oblasti hidroenergije i nuklearne energije, razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Jan Ginar, direktor za razvoj tržišta Centralne i Istočne Evrope francuske kompanije „EDF”.

Srbija je nedavno u Francuskoj potpisala Memorandum o razumevanju, kojim je uspostavljen okvir za dugoročan dijalog i saradnju u energetskoj tranziciji i niskougljeničnim tehnologijama.

Prema rečima ministarke, ovaj memorandum je otvorio vrata za nova ulaganja u proizvodne kapacitete u hidroenergetici, dok je „EDF” pokazao interesovanje da, u saradnji sa „Elektroprivredom Srbije”, gradi nove i revitalizuje postojeće hidroelektrane.

Formiraćemo zajedničke timove za saradnju u oblasti hidroenergije u kojima možemo da radimo na pripremi studija izvodljivosti za pojedinačne projekte, rekla je ministarka, podsetivši na to da je, zahvaljujući tom memorandumu, uspostavljen okvir za saradnju u oblasti nuklearne energije.

Ona je dodala da se time stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa EDF-om u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoja stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.

Pročitajte još:

,,Već smo angažovani na identifikaciji stručnih kadrova u zemlji i inostranstvu koji bi mogli da kvalifikovano analiziraju i pripremaju ulazak naše zemlje u civilni nuklearni program, dok ćemo uskoro organizovati i prve stručne posete našim fakultetima i naučnim institucijama iz Francuske’’, rekla je ministarka.

Ginar je istakao da kompanija „EDF” želi da dugoročno sarađuje sa Srbijom na projektima u oblasti energetske tranzicije, imajući u vidu njihovo iskustvo i ekspertizu u toj oblasti.

On je ukazao na to da potpisani memorandum predstavlja osnovu te saradnje sa Srbijom, kao i da je formirana radna grupa sa EPS-om u kojoj se razmenjuju podaci kako bi se sagledali konkretni projekti, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

U Istočnoj Srbiji otvoren vetropark Krivača – jedan od najvećih u regionu

15.05.2024

Kompanije MK Group i Alfi Renewables svečano su otvorile vetropark Krivača u Golupcu, uz prisustvo više od 150 gostiju i visokih zvaničnika Srbije i Slovenije.

Krivača je jedan od najvećih vetroparkova u regionu i prvi u Istočnoj Srbiji. Ova investicija, vredna 165 miliona evra, omogućava godišnju proizvodnju zelene energije od 310 GWh, što je dovoljno za snabdevanje 75.000 domaćinstava. Vetropark snage 105,6 MW ima 22 vetroturbine najsavremenije tehnologije, koje se prostiru na površini od 56 km2.

U izuzetno kratkom roku za ovako veliki projekat, za nešto više od dve godine, MK Group i Alfi Renewables izgradili su vetropark koji ispunjava najviše svetske zelene standarde. Korišćenje energije vetra značajno doprinosi upravljanju klimatskim promenama i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Tako je, pored jačanja energetske bezbednosti, važan efekat vetroparka Krivača smanjenje emisije ugljen-dioksida za čak 120.000 tona godišnje. Tokom realizacije projekta, investitori su izgradili čak 30 km novih puteva, 40 km dalekovoda, trafostanicu i priključno-razvodno postrojenje.

„MK Group je kao pionir u oblasti obnovljivih izvora pre deset godina otvorila prvi vetropark u Srbiji, a danas otvaramo četvrti u našem portfoliju, i prvi u regionu Istočne Srbije. Ova kapitalna investicija, koju smo realizovali zajedno sa kompanijom Alfi Renewables, značajan je doprinos povećanju kapaciteta za proizvodnju zelene energije i primer pravca za dalji razvoj energetike u regionu, koji podrazumeva koordiniranu akciju javnog i privatnog sektora“, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group.

On je dodao da će MK Group pružiti snažnu podršku zelenoj tranziciji kroz nove investicije u ovoj oblasti. Kroz samostalne i partnerske projekte će omogućiti ukupnu proizvodnju od čak jedan gigavat energije iz obnovljivih izvora u naredne tri godine tako što će uložiti blizu milijardu evra u energiju vetra i solarnu energiju, ističe Janković.

Pročitajte još:

Tomaž Berločnik, partner u kompaniji Alfi Renewables i predsednik Investicionog odbora Alfi Green fonda, rekao je da kompanija Alfi Renewables ostvaruje svoju misiju unapređenja životne sredine zajedno sa partnerima iz MK Group.

„Ponosni smo što smo svojom ekspertizom i odličnom saradnjom sa lokalnom zajednicom, državnim institucijama, dobavljačima, EPS-om i EMS-om, uz poverenje investitora i banaka, uprkos izazovnim tržišnim uslovima, izgradili jedan od najvećih regionalnih projekata zelene energije i time dali značajan doprinos zelenoj tranziciji u regionu. Alfi Green fond, veličine 104 miliona evra, razvija nove projekte obnovljivih izvora energije čiji će ukupni instalisani kapacitet iznositi oko 300 MW. Sledeće godine pripremamo novi, još veći fond“, izjavio je Berločnik.

Na svečanom otvaranju vetroparka Krivača govorili su predsednik Vlade Republike Srbije, Miloš Vučević, i ambasador Republike Slovenije u Republici Srbiji, Damjan Bergant.

Predsednik Vlade je rekao da država, Vlada i Ministarstvo rudarstva i energetike nastavljaju sa podrškom razvoju obnovljivih izvora energije, smatrajući ih pitanjem od nacionalnog interesa.

„U skladu sa ciljevima Vlade da smanji emisiju štetnih gasova do 2030. godine, investicije poput vetroparka Krivača imaju važnu ulogu u ostvarivanju održivog energetskog razvoja”, istakao je Miloš Vučević, predsednik Vlade Republike Srbije.

Ambasador Republike Slovenije Damjan Bergant rekao je da otvaranje vetroparka Krivača predstavlja dokaz izuzetno uspešne ekonomske saradnje Srbije i Slovenije.

„Već smo uspostavili zajedničku saradnju u oblasti energetike, podstakli međusobne investicije, a sada smo postali i partneri energetskih projekata. Slovenačke kompanije su prepoznale Srbiju kao vodeću zemlju regiona u obnovljivim izvorima energije, zahvaljujući njenim bogatim prirodnim resursima. Jedan od realizovanih potencijala je vetropark Krivača, rezultat zajedničkog projekta kompanija Alfi Renewables i MK Group koji predstavlja korak ka smanjenju zavisnosti od uvoza zelene energije”, izjavio je Bergant.

Vetropark Krivača je među prvim projektima u regionu koji je kreditirao konzorcijum četiri međunarodne banke: Erste Bank, Raiffeisen Bank, OeEB i NLB. Prodaja električne energije po dugoročnom ugovoru (PPA), zaključena je sa švajcarskom kompanijom AXPO, jednom od najvećih energetskih kompanija u Evropi.

Energetski portal

Sa Novaston timom Schneider Electric do LEED Platinum sertifikata

15.05.2024

Schneider-Electric-NS---Zabriskie---obradjeno---full-res---08 — Foto: Schneider Electric

Poslovna zgrada InGrid kompanije Schneider Electric nedavno je dobila LEED Platinum sertifikat. Ceo proces sertifikacije vodio je tim Novaston Project Management (NPM) kompanije, koja je deo Novaston Real Estate platforme.

“U pitanju je office projekat koji se prostire na oko 17.000 metara kvadratnih, predviđen da primi 800 zaposlenih. Naša kompanija Novaston Project Management (NPM) od početka je bila zadužena za ovaj proces, od implementacije u projektu do realizacije. Naravno, veliku zahvalnost na zajedničkom radu i trudu da dobijemo ovako visok nivo sertifikacije dugujemo i našim saradnicima Triple Green BC, a pre svega kompaniji Schneider Electric, koja je postavila visoke zahteve i koja primenjuje održivost u svakom segmentu svog poslovanja i korporativne politike. Od početka smo imali vrlo jasne smernice koncepta na temelju održivih principa: integracija prostora sa zelenilom i prirodnim svetlom, organizacija radnog prostora u skladu sa principima socijalne održivosti”, istakla ja Jelena Jolović, direktorka operacija u NPM, koja je vodila ceo proces.

Iz kompanije Novaston Project Management (NPM) poručuju da su veoma ponosni na činjenicu da su za kratko vreme uspeli da ispune sve uslove za dobijanje najvišeg nivoa LEED sertifikata – LEED Platinum sertifikata.

U fokusu:

Dosta stvari je uticalo na ispunjenje uslova, neke od njih su:

Energetske performanse – projekat postiže skoro 50 odsto uštede energije u poređenju sa standardnim sličnim projektom, a dodatne LEED bodove je dobio za proizvodnju obnovljive energije, koja čini jednu petinu potrošnje energije u zgradi.
BMS – Upravljanje objektom najsavremenijim sistemima, kako bi u svakom trenutku bili svesni potrošnje energenata. Objekat je dobio dodatne poene zbog smanjene unutrašnje potrošnje vode (za više od 55 odsto u poređenju sa sličnim objektom) i zbog mogućnosti da se projekat koristi kao sredstvo za edukaciju o zelenoj gradnji.
Inovacije – projekat je ispunio visoke kriterijume inovativnosti zahvaljujući kvalitetnom dizajnu, pristupu prirodi kroz pogled i unutrašnje atrijume i biofilnom dizajnu koji pruža umirujuće i produktivno okruženje. Postignuti su mikroambijenti visokog kvaliteta, koji su jednako dostupni svim zaposlenima u kompaniji.
Izuzetno dobra lokacija – projekat ima odličan pristup javnom prevozu za više od hiljadu putnika, čime se smanjuje ugljenični otisak iz prevoza ličnim vozilom.
Foto: Novaston

Prema trenutno dostupnim podacima na zvaničnom sajtu U.S. Green Building Council, osim zgrade Schneider Hub, LEED Platinum sertifikat imaju još dva objekta.

LEED sertifikat je izuzetno važan za investitore koji na taj način pokazuju odgovornost u poslovanju i daju dobar primer u građevinskoj industriji. Objekat projektovan i izveden po LEED Gold ili Premium standardu ima smanjenu potrošnju struje i vode, manju emisiju CO2 za 10–30 odsto, smanjene operativne troškove i povećanu vrednost objekta. LEED sertifikat je izuzetno važan i za krajnjeg korisnika takvih objekata – zdraviji su i srećniji, imaju bolje uslove za rad, više prirodne svetlosti i zelenila, kao i osećaj da u takvom radnom okruženju doprinose boljitku društva i zajednice.

Novaston

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

12 3...1.489 Page 1 of 1.489

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

Events for 1st maj

Events for 2nd maj

Events for 3rd maj

Events for 4th maj

Events for 5th maj

Events for 6th maj

Events for 7th maj

Events for 8th maj

Events for 9th maj

Events for 10th maj

Events for 11th maj

Events for 12th maj

Events for 13th maj

Events for 14th maj

Events for 15th maj

Events for 16th maj

Events for 17th maj

Events for 18th maj

Events for 19th maj

Events for 20th maj

Events for 21st maj

Events for 22nd maj

Events for 23rd maj

Events for 24th maj

Events for 25th maj

Events for 26th maj

Events for 27th maj

Events for 28th maj

Events for 29th maj

Events for 30th maj

Events for 31st maj

PIŠITE NAM