Srpski organski proizvodi predstavljeni na sajmu BIOFACH u Nemačkoj

09.08.2022

jagode - bobičasto voće - jagodičasto voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Pelzer)

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Srpska preduzeća predstavila su se na najvećem svetskom sajmu organske proizvodnje BIOFAH (BIOFACH), održanom u Nirnbergu, Nemačka od 26. do 29. jula, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na nacionalnom štandu ponuđeni su organsko sveže, sušeno, liofilizirano i zamrznuto voće i povrće, sušene pečurke, žitarice, uljarice, brašna, testenine, džemovi i voćni namazi.

Organizatori nacionalne izložbe na sajmu koji okuplja organske proizvođače i kreatore politika i trendova u ovom sektoru od 1990. godine, bili su Privredna komora Srbije, Razvojna agencija Srbije i Serbia Organika.

U okviru raznovrsnog konferencijskog dela koji prati ovaj sajam održan je okrugli sto koji je organizovan i podržan kroz projekat “Kroz trgovinu organskim proizvodima do razvitka u istočnoj Evropi” (OT4D), koji u Srbiji sprovodi Serbia Organika, a koji je podržan od strane Državnog sekretarijata za ekonomske poslove – SEKO (SECO), a sprovodi ga IFOAM- Organics International u saradnji sa konzorcijumom Helvetas i FiBL.

Pročitajte još:

Na okruglom stolu je Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju MPŠV predstavila stanje i trendove u sektoru organske proizvodnje u Srbiji, a posebno je istakla kontinuiran rast površina pod organskom proizvodnjom, razvoj stočarske organske proizvodnje, povećanje broja proizvođača uključenih u organsku proizvodnju, kao i povećanje vrednosti izvoza u 2021. godini za 57,4 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Energetski portal

Mihajlovićeva: Računi za struju sa poskupljenjem veći od 280 do 320 dinara

09.08.2022

calculator-račun-digitron — Foto-ilustracija: Pixabay

Računi za električnu energiju, sa najavljenim poskupljenjem, za prosečnu potrošnju biće viši između 280 i 320 dinara, istakla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike. Ona je dodala da je država uradila sve da energije i energenata na zimu ima dovoljno, te da su investicije i efikasnije poslovanje javnih preduzeća ključni za budućnost energetskog sektora.

Prema njenim rečima pripremljena je Uredba o energetski ugroženom kupcu koja će omogućiti da i oni građani koji nisu socijalno ugroženi prema kriterijumima socijalnih ustanova, ali imaju niska primanja, imaju pravo na pomoć države da plate struju, gas ili toplotnu energiju.

“Država je preuzela da vodi energetsku politiku, jer sama energetska preduzeća to ne bi mogla. Da nismo određene reforme sproveli na vreme i obezbedili dovoljno novca, danas ne bismo mogli da uvozimo ni gas ni struju. Uvoz struje je preko leta bio između 4,5 i 12 do 13 odsto, i sigurno ćemo je još uvoziti i tokom zime, kad je veća potrošnja, kao i ugalj. Suša je objektivan faktor, a razlog zašto nemamo dovoljne količine uglja je što neke stvari u EPS-u nisu urađene na vreme. EPS-u treba vreme da stane na noge, potrebne su investicije, i korak po korak verujem da ćemo ići u tom pravcu. Sad je kriza i nema mnogo vremena, ali kriza će jednom morati da prođe i javna preduzeća će morati da budu mnogo efikasnija nego danas”, rekla je Mihajlovićeva gostujući na TV Prva.

Ona je rekla da je obezbeđeno snabdevanje gasom iz ugovora sa „Gaspromom“ i iz skladišta u Mađarskoj, te da u slučaju poremećaja u snabdevanju Srbija može da računa i na gas iz skladišta u Banatskom Dvoru, gde sad postoje zalihe za 50 dana prosečne potrošnje, a u ruskom delu za još 29.

Pročitajte još:

“Ne možemo da znamo do kraja kako će izgledati zima u Evropi, ali znamo da će biti teška i imamo spremne krizne planove kako bismo u slučaju poremećaja imali dovoljno energenata i za građane i za privredu. Gas je važan za konkurentnost naše ekonomije i zbog toga je važno što iduće godine završavamo i gasovod Niš-Dimitrovgrad, preko kojeg ćemo dobijati gas iz Azerbejdžana, i što ćemo raditi na tome da se povežemo i sa Severnom Makedonijom, i sa Bosnom i Hercegovinom, i da pokušamo da se povežemo i sa LNG terminalom na Krku i terminalom koji će se graditi u Albaniji”, dodala je ona, navodi se u saopštenju.

Mihajlovićeva je rekla da očekuje da sa svim merama koje je država donela početkom septembra na tržištu budu dovoljne količine peleta.

“To je važno kako bi blizu 900.000 domaćinstava koja za grejanje koriste pelet ili ogrevno drvo ne bi prelazili na grejanje na struju, što bi bio udar na energetski bilans. Sigurno je bilo i određenih špekulativnih radnji i povećane potražnje, ali osnovni problem je bio što „Srbijašume“ nisu adekvatnom dinamikom isporučivale drvo pelatarima, ali smo doneli mere i za zabranu izvoza i ograničili cene peleta na 320 evra po toni, a pomoći će i policija i vojska da se raskrči gde je potrebno, da se otčepe uska grla u seči drveta koja postoje”, rekla je ministarka.

Energetski portal

Lidl otvorio novi logistički centar u Lapovu

09.08.2022

Kompanija Lidl Srbija otvorila je svoj drugi logistički centar u zemlji, koji će preuzeti snabdevanje dela prodavnica i obezbediti uslove za dalje širenje maloprodajne mreže. Novi, najmoderniji logistički centar u Lapovu se prostire na 57.000 kvadratnih metara, sa kapacitetom za skladištenje od 35.000 paleta robe u ambijentalnom i čak pet temperaturnih režima, koji čuvaju svežinu i kvalitet proizvoda.

Logistički centar u Lapovu izgrađen je uz poštovanje najviših standarda održivosti. Posebna pažnja posvećena je tome da se u objektu smanjuje upotreba energije i vode, kao i manje generisanje otpada.

Ušteda energije ovog logističkog centra u odnosu na uporedne objekte iznosi čak 45odsto, dok je potrošnja vode, upotrebom posebne vrste slavina i korišćenjem kišnice, manja za 80 odsto. Osim što se snabdeva strujom iz obnovljivih izvora kroz sistem ZelEPS, ovaj logistički centar poseduje sopstveni izvor energije – na krov je postavljeno 10.000 kvadratnih metara solarnih panela koji generišu deo potrebne struje.

Sav otpad koji nastane u logističkom centru biće recikliran. Proces reciklaže sprovodi se u dva segmenta, sav otpad se prikuplja na posebnim mestima. Otpad se odmah razdvaja i ubacuje u odgovarajuće prese. U kompaniji se posebno pazi na otpad od hrane, prvenstveno se trude da ga ima što manje, ali ukoliko ga ima koristi se za dobijanje energije.

“Dobro se reciklažom vraća” novi je ekološko-humanitarni projekat kompanije Lidl, zamišljen je tako da potrošači vraćaju na reciklažu plastične flaše i limenke koje su kupljene u njihovim prodavnicama. Zatim se ta ambalaža šalje na reciklažu a dobijeni novac biće doniran fondaciji Budi human. Projektom, koji bi uskoro trebalo da počne, kompanija će testirati spremnost građana da se aktivno uključe u ekološke inicijative. Aparati za reciklažu prvo će biti postavljeni u dve prodavnice u Novom Sadu i jedan i Nišu.

Svečanom otvaranju logističkog centra prisustvovali su predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, generalni direktor kompanije Lidl Srbija, Dragan Čigoja, prvi sekretar nemačke ambasade za privredu u Srbiji, Dennis Kaiser, predsednik opštine Lapovo, Boban Miličić i mnogobrojni gosti.

„Investicijom od 70 miliona evra u logistički centar u Lapovu obezbedili smo značajan oslonac našeg poslovanja. Pored toga što ćemo imati još efikasnije snabdevanje Lidl prodavnica, podjednako važno je što smo ovim ulaganjem otvorili 250 novih radnih mesta u ovom kraju Srbije, kao i da sada naš tim čini više od 3.000 kolega“, izjavio je Dragan Čigoja, generalni direktor kompanije Lidl Srbija.

Pročitajte još:

Lidl je značajan investitor u Srbiji koji kao partnere bira domaće kompanije, te je i za potrebe izgradnje svog drugog logističkog centra angažovao lokalne projektantske, nadzorne i izvođačke firme. Na projektu, čija je izvođenje trajalo rekordnih godinu dana, bilo je uključeno ukupno 70 domaćih podizvođača.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da ne postoji bolji način da se počne radna nedelja nego otvaranjem novih radnih mesta i investicijom, ovog puta u Lapovu.

„Nemačka je najveći investitor po broju projekata u Srbiji, a kompanija Lidl Srbija dodatno investira u našu zemlju od 2018. godine i uprkos svim izazovima koji su nakon toga došli, odlučila je da i dalje širi poslovanje i dodatno ulaže u srpsku ekonomiju. I ne samo to, njihov logistički centar u Lapovu je još veći i vredniji od onog u Pazovi. To dovoljno govori o tome kakvo je poverenje Lidla, ali i drugih nemačkih investitora u Srbiju, što dodatno otvara vrata novim investicijama u našu zemlju“ izjavila je Brnabić.

Ministarka Matić je istakla da u asortimanu Lidla svoj prostor pronašlo i približno 700 domaćih proizvoda i oko 150 proizvođača, dodavši da očekuje da ta kompanija u budućnosti našim proizvođačima ponudi nove oblike saradnje, uz dobre i konkurentne uslove.

Predsednik opštine Lapovo Boban Miličić rekao je da otvaranje Lidla velika stvar za stanovnike Lapova koji će se ovde zaposliti i imati priliku da se lično i profesionalno usavršavaju.

Pored toga, izgradnjom logističkog centra, značajno je unapređena i infrastruktura u Lapovu.

Energetski portal

Slovenija proglašena za najčistiju zemlju na svetu

09.08.2022

Bled_Slovenija — Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Ghisletti)

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Ghisletti)

Najčistija zemlja na svetu nalazi se u našem komšiluku.

Ova država, čijih 60 odsto teritorije je pokriveno šumom, dobila je međunarodno priznanje za ekologiju i održivost. Zemlja koja je dobila najviše bodova u svim kategorijama i time zaslužila ovu laskavu titulu pobednika je Slovenija.

Utvrđeno je da Slovenija ispunjava 96 od 100 indikatora održivosti, a među oko 80 zadovoljenih indikatora, su briga o okolini i klimatskim promenama, biodiverzitet, kulturna autentičnost…

Pročitajte još:

Inače, Ljubljanja je još 2016. ponela titulu najzelenijeg grada Evrope. Recikliranjem otpada Slovenija godišnje trećinu smeća reciklira, a uvođenjem javnih bicikala, autobusa koji korsite prirodni gas i zabranom vožnje automobila po centrima većih gradova, uspeli su da smanje emisiju štetnih gasova.

Prema podacima, u Sloveniji postoji 20.000 vrsta životinja i biljaka koji neomtano žive u 40 nacionalnih parkova i rezervata.

Izvor: Nova S

Kada sunce najjače sija, u Nemačkoj gase solarne elektrane

08.08.2022

electricity-solarni+paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Paradoks kakav je malo ko očekivao – dok ceo svet vapi za čistom i stabilnom električnom energijom, u Nemačkoj se brojne solarne elektrane isključuju sa mreže i to baš onda kada proizvode najviše struje.

Vlasnik jedne solarne elektrane u nemačkom gradu Aurahu, Jens Huseman, rekao je za agenciju Frans-pres (AFP) da razlog isključenja leži u čestoj preopterećenosti dalekovoda zbog koje je operator mreže prinuđen da prekine napajanje iz solarnih panela.

Ove godine je bilo više od 120 dana prinudnog isključenja, rekao je Huseman ističući da je to „izdaja stanovništva“ jer su cene električne energije u porastu.

Nemačka cilja na 80 odsto električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine i u tom smislu promoviše izgradnju solarnih elektrana širom zemlje, ali kamen spoticanja brzoj energetskoj tranziciji je razvoj infrastrukrure koji zahteva više vremena.

Pročitajte još:

Dok je za puštanje u rad solarne elektrane potrebno samo nekoliko godina, za ažuriranje neophodne infrastrukture potrebno je između pet i 10 godina, rekao je za AFP Rainer Klidorfer, šef razvojnog odeljenja mrežnog operatera „Enerdži” (N-Ergie).

Upravo zbog nedovoljno razvijene prateće infrastrukture, Husemanovi solarni paneli do kraja godine će isporučiti samo polovinu svojih kapaciteta, dok su u idealnim uslovima u stanju da napajaju oko 50 domaćinstava.

Ugalj kao “instant” rešenje

Nakon što je Moskva smanjila isporuke gasa Nemačkoj za 80 odsto, Berlin intenzivno traga za alternativnim energentima kojima će nadomestiti nedostatak.

Iako je prošle godine čak polovina evropskih elektrana na ugalj ugašena, čvrsto fosilno gorivo vraća se na velika vrata kao mogući “spas” od energetske krize.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava da bi potražnja za ugljem uskoro mogla da dostigne najveći nivo u istoriji jer mnoge termoelektrane na ugalj, koje nisu u funkciji, ponovo počinju sa radom.

Podsećamo, u Nemačkoj je nedavno u pogon vraćena termoelektrana „Mehrum” snage 690 megavata nakon izmena zakona koji omogućava ponovno aktiviranje zatvorenih elektrana na ugalj i naftu.

Termoelektrana „Mehrum” zvanično je prestala sa radom prošle godine u decembru, ali ona je bila deo mreže “rezervne energije”, tj. može se aktivirati u slučaju nužde. Očekuje se da će uskoro ponovo u rad biti puštene i druge termoelektrane na ugalj, poručili su iz Vlade Nemačke.

Milena Maglovski

Drakulić: Neće biti dovoljno ogreva za predstojeću grejnu sezonu

08.08.2022

pelet — FOTO:canadianwoodpelletcompany.com

„Ogreva za predstojeću grejnu sezonu neće biti dovoljno. Prvi problem je što nema uvoza iz Ukrajine, Rusije i Belorusije. Sa druge strane, prošle godine smo balansirali, pa je bilo oko 90.000 tona uvoza i otprilike isto toliko izvoza. Pod uslovom i da ne prodamo ništa, mnogo vremena smo izgubili, a glavni problem su zapravo Srbijašume, koje ne izvršavaju svoje ugovorne obaveze“, kaže za Biznis.rs. vlasnik fabrike za proizvodnju drvnog peleta i predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić.

Da podsetimo, Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cene peleta, kao i Odluku o privremenoj zabrani izvoza ovog ogreva i određenih drvnih sortimenata od bitne važnosti za Srbiju. Tako, od 5. avgusta maksimalna maloprodajna cena peleta ne sme da prelazi 38.000 dinara po toni u svim pakovanjima.

Komentarišući mere države, Drakulić kaže da je ova cena za proizvođače u redu, ali da su problem Srbijašume i trgovci koji žele da zarade što više.

“Ova mera države nam ne smeta. Mi se i dalje uklapamo iako je drvo iz privatnih izvora otišlo u nebesa, a Srbijašume ne izvršavaju ugovore i to je najveći problem”, dodaje naš sagovornik.

Pročitajte još:

Na pitanje kako se kreću cene drveta, on kaže da proizvođači od Srbijašuma kubni metar drveta dobijaju po zvaničnoj ceni od 4.160 dinara, a da na tržištu ono ide i do 11.000 dinara.

“Tu je i pitanje trgovaca koji napravili haos na tržištu jer je kod nas cena uvek bila ispod ove koju je država propisala, tako da su oni uvek zarađivali više nego proizvođači. Mi smo prešli na 50 odsto maloprodaje, direktno prodajemo i tu su i najbolje cene. Ali verovatno će, s obzirom na to da smo mi u prvih šest meseci ove godine proizveli manje za skoro 50 odsto, mnogi ostati bez peleta. A to nije slučaj samo sa nama. Tri-četiri najveća proizvođača su u sličnoj situaciji, tako da postoji strah. Čak i sada, sa kapacitetima koje imamo, da radimo 100 odsto do kraja godine nema šanse da to stignemo i ukoliko ne bude nekog uvoza ne vidim odakle bismo imali dovoljno”, zaključuje Drakulić i podvlači da je u Hrvatskoj i Evropi tona peleta već premašila 600 evra.

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović istakla je da se u trenutku energetske krize i pripreme za zimu vodi računa o energetskom bilansu i da se spreče nestašice ovih proizvoda.

“Više od 110.000 domaćinstava koristi pelet, a više od 700.000 koristi ogrevno drvo i ukoliko ne mogu da dođu do peleta ili drva, onda je to udar na energetski bilans, jer će više od 800.000 ljudi početi da se greju na struju. Dakle, s jedne strane čuvamo energetsku bezbednost, a sa druge pomažemo proizvođačima i prodavcima. Ograničili smo cenu peleta na 320 evra po toni, zabranili izvoz i tako napravili red na tržištu koji trenutno ne postoji”, istakla je Mihajlović odgovarajući na pitanja novinara posle sednice Skupštine Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije.

Izvor: Biznis.rs

Sutra protest u Požarevcu: Suncokret nikako ispod 700 evra za tonu

08.08.2022

polje_suncokreta_sunflower_field — Foto-ilustracija: Unsplash (meric Tuna)

Foto-ilustracija: Unsplash )Jordan Cormack)

Udruženje poljoprivrednika „Stig“ koje okuplja poljoprivrednike Braničevskog okruga sutra (9. avgusta) definitivno organizuje protest.

Kako je za Agroklub potvrdio Nenad Milenković iz ovog Udruženja, nezadovoljni ratari krenuće ujutru u devet časova iz Bratinca, da bi oko 11 časova usledila blokada na Moravskom mostu na ulasku u Požarevac.

„Proći će se kroz centar grada kolonom od oko 200 traktora“, kaže Milenković za Agroklub.

Podsetimo, glavni razlog protesta je cena suncokreta, između ostalih problema koje postoje u našoj poljoprivredi.

„Žetva suncokreta je na pragu, i svaki dan može da počne. Najniža cena ispod koje ne idemo je 700 evra po toni“, rekao je Milenković.

Pročitajte još:

Kako je nedavno pisao Agroklub, odluka za protest doneta je zbog sastanka sa predstavnicima ministarstva koji nije urodio plodom. Kako je ranije rekao za Agoklub predsednik ovog Udruženja Nedeljko Savić, „sve je ostalo u mestu, nije se desio ni milimetar pomaka“.

Takođe, paralelno sa ovim, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije najavila je protest na teritoriji cele zemlje sa početkom u 12 časova i jedan minut.

Kako su naveli u svom saopštenju, razlog je „ponižavajuće i očajno stanje u agraru Republike Srbije i ćutanje institucija na isto“.

Izvor: Agroklub

Zbog nestašica, u Francuskoj kažu: jedan kupac – jedan senf

08.08.2022

hot-dog-senf_brza_hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Shutterbug75)

Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Durigan)

Pripremate hot dog i shvatite da kod kuće nemate senf. Jurite u prodavnicu, ali na mestu gde su nekada stajale teglice sa prepoznatljivim žutim prelivom zatičete – praznu policu. Pomislite da situacija i nije tako tragična, zadovoljićete se kečapom. Sledeći put u nabavci primetite da je namirnica osetno skuplja nego što je bila.

Krivac nije samo opšte stanje na tržištu: proizvodnju senfa ugozile su i klimatske promene. Ova kriza već drma Francusku – zemlju u kojoj prosečna osoba u toku godine pojede jedan kilogram senfa, piše portal Klima101.

Tokom proteklih nekoliko meseci traženje senfa u francuskim radnjama nalikuje potrazi za kamenom mudrosti. Čak i kada se kulinarska misija uspešno okonča, prema podacima kompanije za tržišna istraživanja IRI France, pronađeni senf treba platiti za oko 13 odsto više. To možda i nije mnogo veći izdatak, pogotovo za istinskog uživaoca senfa, ali loše vesti su da će kući otići samo sa jednom teglicom. Zbog trenutnog stanja neki marketi u Francuskoj su uveli i ograničenje: jedan kupac-jedan senf.

Najpoznatiji senf na svetu, dižonski senf, nastao je pre nekoliko stotina godina u francuskom gradu Dižon, region Burgundija. Međutim, čak 80 odsto proizvodnje nacionalnog delikatesa zavisi od uvoza jedne konkretne robe: kanadske slačice.

Preko „bare” nalaze se ogromne površine zemljišta pod ovom biljkom, a u samo dve provincije u Kanadi slačica se seje na preko 150 hiljada hektara. Ova zemlja je zahvaljujući tome najveći svetski izvoznik slačice. Ili je to barem bila – žetva slačice 2021. bila je izuzetno loša, pa su se posledično gotovo prepolovili prihodi ratara i izvoz.

Pročitajte još:

Naime, visoke temperature su tokom juna i jula prošle godine harale Severnom Amerikom, a živa u termometru je sezala do skoro pedesetog podeljka na Celzijusovoj skali. Ovakav vremenski ekstrem nekada je važio za pojavu koja se dešava jednom u hiljadu godina, ali se zbog klimatskih promena verovatnoća za njegovo javljanje povećala, kaže jedno opsežno prošlogodišnje istraživanje, najmanje 150 puta. Sušni uslovi, kao i požari prouzrokovani opasnim vrućinama, ozbiljno su narušili kanadsku poljoprivredu – a slačica je tek jedna od žrtava.

Foto-ilustracija: Pixabay (Shutterbug75)

U samoj kolevci dižonskog senfa, Francuskoj, uzgaja se tek 4.500 hektara slačice, od toga 4.000 u Burgundiji. Umesto 8.000 tona semena koliko su od ovog regiona očekivali proizvođači senfa, burgunski poljoprivrednici su prošle godine isporučili tek 4.000 tona slačice.

Inače, cena tone slačice ove godine iznosi 1.350 evra, ali se prognozira da će već 2023. skočiti na 2.000 evra. Zato će Francuzi napore usmeriti na proširenje domaće proizvodnje.

Jasno je da francuski proizvođači trenutno nemaju kapacitete da zadovolje apetite svog naroda za senfom – a određenu ulogu u tome igra i rat u Ukrajini, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina i same među pet najvećih izvoznika slačice.

Oskudica senfa ne pogađa samo potrošače, već i profesionalne kuvare. Restoran Le Petit Bouchon de la Place u gradu Lion krompiriće poslužuje samo sa majonezom i kečapom, preskačući treći dodatak obroku – senf. Ova namirnica sada se služi samo sa kobasicama.

Ne fali samo senfa

Osobe kojima je omiljena senzacija pri jelu „pečenje jezika” verovatno znaju za srirachu. Ovo je termin koji se odnosi na ljuti, crveni sos napravljen od čili papričica, belog luka, sirćeta, šećera i soli.

Najpoznatija verzija srirache pakuje se u providne flaše sa ilustracijom belog petla i zelenim poklopcem. Ona dolazi iz američke kompanije Huy Fong.

Čili papričice u fabriku Huy Fong-a u Kaliforniji stižu sa lokalnih farmi, ali i iz Meksika i američke savezne države Novi Meksiko. Ova podneblja poslednje 22 godine suočavaju se sa najgorom megasušom u poslednjih 1200 godina, a upravo je prošla godina bila jedna od kritičnijih. Zbog surovih klimatskih uslova na tom prostoru, kvalitet čili papričica je opao.

Posledica? Huy Fong dobija tek 10 odsto uobičajene količine čili papričica zbog čega je proizvodnja srirache u ovoj kompaniji znatno smanjena – umesto devet pokretnih traka, radi samo jedna, umesto 18.000 flaša srirache na sat, proizvodi se samo 2.000.

Da li će zbog klimatskih promena ovakve nestašice zadesiti i druge namirnice, a ne samo luksuzne dodatke kao što su senf i sriracha?

Logično, kada nekog dobra manjka, njegova cena se povećava. Prema podacima sajta Keepa koji prati cene proizvoda na Amazonu, u nekim trenucima dva pakovanja srirache Huy Fong-a koštala su i do 30 dolara što je povećanje od preko 50 odsto.

Čak ni restorani ne mogu da dođu do svojih zaliha, pa ljuti sos sriracha sa etiketom Huy Fong-a kupuju zajedno sa svojim mušterijama, u supermarketima. Ovo doprinosi nestašici.

Situacija je ozbiljnija nego što se čini

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Kada govorimo o uticaju globalnog zagrevanja na hranu, neretko nas priroda teme usmerava na budućnost: ako emisije ugljen-dioksida porastu za toliko i toliko, do te i te godine prinosi biće smanjeni za toliko i toliko.

Ali primeri senfa i srirache pokazuju da se promene naših jelovnika dešavaju ovde i sada, iako se možda na prvu loptu čine banalnim.

Porast temperature, suše i nestašice vode, kao i poplave i veće koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu, negativno utiču na poljoprivredne kulture širom sveta – i to na svojoj koži osete i proizvođači i potrošači.

Da li će zbog klimatskih promena ovakve nestašice zadesiti i druge namirnice, a ne samo luksuzne dodatke kao što su senf i sriracha? Svakako je lakše svariti sendvič bez dodatnih ukusa nego neke druge potencijalne scenarije, a koji uključuju propale žetve usled globalnog zagrevanja.

Izvor: Klima101

Momirović: Plovnost reka ključna za snabdevanje energentima

08.08.2022

U toku su interventni bagerski radovi na sektoru Čortanovci na Dunavu kako bi se obezbedila propisna dubina plovnog puta čak i u periodu izrazito niskog vodostaja i time sigurnost snavdevanja ugljem sa reka za domaću elektroprivredu, stoji u saopštenju Vlade.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović obišao je radove i tom prilikom ukazao na to da se naša zemlja, pre osam-devet meseci kada je buknula energetska kriza, maksimalno mobilisala jer je bilo jasno da će rečni saobraćaj biti ključan za snabdevanje energentima i napomenuo da praktično jedini u Evropi nemamo većih problema.

Momirović je ukazao na to da se sada beleži istorijski nizak nivo Dunava i izrazio očekivanje da će radovi na sektoru Čortanovci biti završeni u narednih mesec dana, kod Futoga za sedam do deset dana, a na Savi kod Bariča za dve do tri nedelje.

„Mi se nalazimo na jednoj od tri lokacije gde izvodimo interventne bagerske radove kako bismo obezbedili plovnost Dunava. Danas smo u Čortanovcima, a radove izvodimo i u Futogu, kao i na Savi kod Bariča. Samo na ove tri deonice intervenišemo kada je reč o rečnom saobraćaju, ostali delovi Save i Dunava su plovni, čak i u ovim okolnostima kada imamo istorijski nizak vodostaj Dunava“, precizirao je ministar.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, praktično od Bugarske do Nemačke svuda postoje problemi zbog niskog vodostaja, zbog čega je bilo neophodno da se brzo reaguje i obezbedi takozvana minimalna plovnost rečnih puteva u Srbiji.

Ministar je dodao da se uz jaku podršku EU investira kako bi se održali plovni putevi i obezbedila plovnost reka glavnim korisnicima rečnog saobraćaja – najvećim industrijama poput građevinske, hemijske i naftne industrije, kao i poljoprivredi.

„Na ovom delu plovnog puta, na kritičnom sektoru kod Čortanovaca, na 1.237 kilometru najniža tačka, odnosno minimalna dubina, iznosi približno 2,2 metra“, ukazao je ministar.

Načelnik Odeljenja za poslove lučkih kapetanija Milan Nikolić objasnio je da bager „Mlava“ izvodi hidrotehičke radove na obezbeđivanju još povoljnijih uslova za plovidbu, u smislu prokopavanja i stvaranja većih dubina za sve vrste brodova.

Energetski portal

Širom EU već izgorelo više od 600.000 hektara

08.08.2022

fire-požar-njiva-paljenje — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

Ovog leta širom EU u šumskim požarima je izgorela površina dva puta veća od površine Luksemburga i, mada je region tek na polovini sezone požara, to je druga po velični izgorela oblast od kada se taj podatak prati, pokazuju podaci Zajedničkog istraživačkog centra EU (JRC).

Desetak evropskih zemalja imalo je ove godine velike požare koji su za posledicu imali evakuaciju ljudi, uništene domove i biznis.

Sa ozbiljnim rizikom od požara i dalje se suočavaju neke zemlje, uključujući Italiju, Španiju i Francusku.

Podaci pokazuju da je do sada ove godine u zemljama EU izgoreo 600.731 hektar. To je druga po veličini površina od 2006, kada je počelo prikupljanje podataka.

U 2017. su izgorela rekordna 987.844 hektara širom EU. Navodi se da je u 2022. izgorela površina više od dva Luksemburga i ističe da ni jedne godine pre u Evropi do avgusta nije izgorela tolika oblast.

Pročitajte još:

Sezona požara u mediteranskom regionu obično traje od juna do septembra. Izbijanju požara doprinele su klimatske promene jer sve više toplog i suvog vremene utiče da se požari brže šire, gore duže i intenzivnije.

Toplije vreme oduzima vlažnost vegetaciji i pretvara je u suvo gorivo a u mnogim regionima nema dovoljno ljudi da čiste tu vegetaciju.

Profesor sa španskog Univerziteta Ljeida Viktor Resko de Dios rekao je da su veliki požari u Francuskoj i Portugaliji početkom jula bili „izuzetno neuobičajeni“ i da oni pokazuju kako klimatske promene utiču da sezona požara počne ranije i traje duže.

„Današnji požari na Mediteranu se više ne mogu ugasiti… Veliki požari postaju sve veći i veći“, rekao je on.

JRC registruje podatke o požarima koji zahvate više od 30 hektara a, ako se uključe i oni manji, ukupna spaljena površina je veća.

Zemle južne Evrope, poput Portugalije i Grčke, beleže požare većinu leta ali visoke temperature utiču na ogromno povećanje rizika od požara na severu, pri čemu su među pogođenim požarima ove godine Nemačka, Slovenija i Češka.

Navodi se i da neke radnje mogu da pomognu da se ograniče veliki požari, kao što je izazivanje kontrolisanih požara niskog intenziteta.

Međutim, naučnici se slažu da će se bez napretka u smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte, koji izazivaju promene klime, toplotni talasi, šumski požari i drugi klimatski uticaji značajno pogoršati.

Izvor: EURACTIV.com/BETA

Evropska komisija zbog suša savetuje ponovnu upotrebu vode u poljoprivredi

07.08.2022

Evropska komisija objavila je smernice za bezbedno korišćenje tretiranih gradskih otpadnih voda za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, usled ekstremnih suša s kojima se ovog leta suočava veliki deo Evrope.

,,S obzirom da je nekoliko članica sve više pogođeno sušama, ponovna upotreba vode iz potrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda može postati ključno sredstvo da se obezbedi dodatan siguran i predvidiv izvor vode, istovremeno povećavajući sposobnost EU da se prilagodi klimatskim promenama’’, saopštila je Evropska komisija 3. avgusta.

Evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius izjavio je da su resursi slatke vode oskudni i sve više ugroženi i da smernice Komisije mogu da doprinesu sigurnom prometu prehrambenih proizvoda uzgajanih pomoću korišćene vode širom EU.

,,U vreme nezapamćeno visokih temperatura, moramo da prestanemo da trošimo vodu i da efikasnije koristimo taj resurs kako bi se prilagodili klimatskim promenama i obezbedili sigurnost i održivost našeg poljoprivrednog snabdevanja’’, rekao je Sinkevičius.

Ekstremne suše uzrokovane klimatskim promenama izazivaju sve veći strah da će ugroziti prinose useva, otežati uslove za proizvodnju i povećati cene hrane.

U Francuskoj i delovima Engleske u julu su zabeležene rekordne suše.

U Francuskoj, koja je zbog velikih suša uvela ograničenja upotrebe slatke vode, u julu je palo samo 9,7 milimetara kiše, prema podacima nacionalne meteorološke službe.

To je za 84 odsto manje od prosečnih nivoa za taj mesec u periodu od 1991. do 2022, pa je ovaj jul bio najsušniji mesec od marta 1961. godine. Ministar za životnu sredinu Kristof Bešu izjavio je da je u julu bilo samo 12 odsto potrebnih padavina.

Pročitajte još:

Farmeri imaju poteškoće da nahrane stoku zbog isušenih travnjaka, a navodnjavanje je zabranjeno u velikim oblastima na severozapadu i jugoistoku zbog nestašica slatke vode.

Francuska je četvrti izvoznik pšenice i u prvih pet izvoznika kukuruza u svetu, a slaba žetva zbog suša može dodatno opteretiti snabdevanje žitom koje je teško pogođeno posle ruskog napada na Ukrajinu.

U južnim i istočnim delovima Engleske prošli mesec je takođe bio najsušniji jul do sada zabeležen.

Neki snabdevači vodom su već najavili restrikcije koje pogađaju milione ljudi, a proizvođači voća i povrća su upozorili da će imati manju količinu nekih proizvoda, na primer pasulja i bobičastog voća.

Zbog poskupljenja goriva i hrane inflacija u junu u Velikoj Britaniji je dostigla 40-godišnji maksimum.

Za nekoliko područja Španije se za ovu sedmicu najavljuju temperature do 40 stepeni. Dugotrajne vrućine pogoršavaju problem nestašice vode u poljoprivredi, koji traje još od prošle zime, pa su uvedena ograničenja korišćenja vode u najpogođenijim oblastima.

Vlada je saopštila ove sedmice da je popunjeno samo 40 odsto kapaciteta rezervoara vode.

Berba maslina sa nenavodnjavane zemlje će iznositi manje od 20 odsto proseka tokom proteklih pet godina. Španija isporučuje gotovo polovinu svetskog maslinovog ulja.

I Portugal se suočava s „najvećom sušom ovog veka“, upozorio je ministar za životnu sredinu Hose Duarte Kordeiro.

Portugal je, kao i Poljska, apelovala na građane da štede vodu.

Evropska komisija je u proceni ažuriranoj prošlog meseca navela da se 44 odsto EU i Velike Britanije trenutno suočava sa „upozoravajućim“ nivoom suše.

Komisija je upozorila da će zbog niske vlažnosti zemljišta nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Rumuniju, Španiju, Portugal i Italiju, imati smanjene prinose useva ove godine.

Izvor: EURACTIV/Beta

EU odobrila Srbiji 223,7 miliona evra za sedam projekata

07.08.2022

novac_pare — Foto: Money exchange photo created by freepik - www.freepik.com

Evropska unija odobrila Srbiji bespovratna sredstva od 223,615 miliona evra za investiranje u sedam projekata, od kojih su tri u sektoru transporta, dva u oblasti energetike i po jedan projekat u sektorima digitalne i socijalne infrastrukture.

Jadranka Josimović, ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator, kaže da su ova sredstva odobrena u okviru šestog poziva za podnošenja predloga projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije, a ukupna procenjena investiciona vrednost odobrenih infrastrukturnih projekata iznosi 885,413 miliona evra.

Joksimović je objasnila da su svi ovi projekti koncipirani tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom.

“Sveobuhvatnost odobrenih mera i projekata jasno ukazuje na to da je njihov najvažniji cilj upravo ravnomerni regionalni razvoj naše zemlje, otvaranje novih radnih mesta širom Srbije, poboljšanje zdravstvene zaštite, kao i ostvarivanje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, na koje se naša zemlja obavezala zajedno sa Evropskom unijom”, kaže Joksimović, navodi se na sajtu Vlade.

Pristupanje Srbije Evropskoj uniji, kako je podvukla, ne podrazumeva samo ispunjavanje merila iz pregovaračkih klastera i usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije, već pre svega ima cilj da unapredi uslove života svih naših građana, što je prioritet celokupnog rukovodstva Srbije.

Projekti iz sektora transporta, za čiju realizaciju su odobrena na sredstva u ukupnoj vrednosti od 135,740,290 evra, obuhvataju železnički i vodni transport i usmereni su na modernizaciju železničke pruge Niš–Dimitrovgrad–granica sa Bugarskom.

Takođe, usmereni su i na rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnje drugog koloseka na deonici Stalać–Đunis, koji je deo pruge Beograd–Niš, kao i na obezbeđivanje bezbedne plovidbe na Dunavu kroz projekat vađenja potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata – sektor Prahovo.

Pročitajte još:

U sektoru energetike odobren iznos od 17,038,367 evra bespovratnih EU sredstava biće iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH.

Takođe, sredstva će biti izdvojena i za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije uvođenjem naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije (sistem takozavnog „pametnog“ merenja potrošnje električne energije).

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), kao deo Regionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (višekorisnička IPA), predstavlja poseban vid podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata kojim, u ime Republike Srbije, koordinira ministarka Joksimović kao nacionalni IPA koordinator.

WBIF jedan je od glavnih instrumenata za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP).

Pomenuti plan predviđa ulaganja Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra bespovratne pomoći u prioritetne oblasti i projekte koji doprinose daljem povezivanju u regionu, kao i boljoj povezanosti sa Evropskom unijom, kako bi se ubrzao slobodan protok ljudi, robe, usluga u kapitala.

Energetski portal

Ima li nade za Veliki koralni greben?

06.08.2022

heart-australija-veliki koralni greben — Foto-ilustracija: Pixabay

Već godinama nestaje Veliki koralni greben, naučnici su jasno upozoravali da korali nepovratno nestaju i da se moraju napraviti radikalne i drastične promene koje, čini se, konačno daju prve rezultate.

Prema najnovijim istraživanjima Veliki koralni greben u Australiji, posle 36 godina, trenutno ima najveću količinu takozvanog koralnog pokrivača.

Prema pisanju svetskih medija, promene se primećuju u centralnom i severnom delu, što je oko dve trećine grebena. Dok u južnom delu, zbog većeg broja morksih zvezda, došlo je do gubitka koralnog pokrivača.

Krajem prošle godine čak 98 odsto Velikog koralnog grebena bilo je zahvaćeno izbeljivanjem. Naučnici su se tada nadali da će u hladnijim područjima doći do oporavka grebena, jer ona služe kao sigurno mesto od izbeljivanja. Njihov idealni scenario bio je da korali u ovim delovima prežive i da zatim prirodno rasprušuju svoje larve na oštećene grebene.

Pročitajte još:

Pre prošlogodišnjeg najvećeg izbeljivanja do sada, Veliki koralni greben uspeo je da “preživi” tri velika koja su se dogodila 2016., 2017. i 2020. godine.

Veliki koralni greben proteže se na 2.300 kilometara i može se videti iz svemira. Status lokacije svetske baštine dobio je 1981. godine. Bilo je pokušaja da postane zaštićeno područje, jer bi tako na neki način bio zaštićen, međutim Australija je uspela da spreči Organizaciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) da ovu oblast stavi na spisak ugroženih znamenitosti svetske baštine.

Vlada Australije najavila je da će potrošiti milijardu australijskih dolara (oko 630 miliona evra) na poboljšanje stanja Velikog koralnog grebena, nakon što je sprečila da se nađe na listi ugrožene svetske baštine.

Milica Radičević

Akumulacija Selova započeta pre 36 godina – pijaća voda za skoro milion stanovnika na jugu

06.08.2022

pitka_voda — Foto-ilustracija: Unsplash (Kobu Agency)

Punih 36 godina je prošlo od kada je, sada već davne 1986. godine, postavljen kamen temeljac za izgradnju akumulacije Selova kod Kuršumlije, kapitalni projekat započet u vreme stare Jugoslavije, sa kojim bi bile zadovoljene potrebe vodosnabdevanja skoro milion stanovnika – građana Niša, Merošine, Prokuplja, Kuršumlije, Blaca i Žitorađe. Iako se poslednjih godina malo šta radilo, u JP „Srbijavode“ procenjuju da bi sve moglo da se završi za 3 godine – ako država obezbedi novac.

Brana Selova spada u 10 najznačajnijih visokih brana u Srbiji i planirano je da ta akumulacija kontroliše 349 km², odnosno 15 odsto sliva reke Toplice.

,,Prema predviđenom planu, brana visine 75 metara, dužine 420 metara i zapremine 1,8 miliona kubnih metara trebalo je da snabdeva vodom četiri opštine Topličkog okruga, kao i deo grada Niša. Projektom je predviđena i izgradnja hidrocentrale i fabrike vode. Pored vodosnabdevanja, namena je i odbrana od poplava, navodnjavanje polja, razvoj turizma, ribolova, omogućila bi otvaranje novih radnih mesta’’, navedeno je u izveštaju „Srbijavode“.

Pročitajte još:

Prvobitnim planom završetak izgradnje bio je planiran do 1994. godine, a procena je da je do sada uloženo između 70 i 100 miliona evra za radove koji su sa 70 odsto finansirani iz budžeta Srbije, dok su gradovi i opštine koji bi koristili vodu bili u obavezi da obezbede 30 odsto novca.

Načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković kaže da se radi o veoma značajnom, ako ne i najvažnijem infrastrukturnom projektu, ne samo za Toplički okrug, i očekuje da sa formiranjem nove Vlade Srbije, krene i konačno rešavanje tog pitanja.

,,Spas Toplice, ali i niškog kraja je dovršetak gradnje brane Selova, zahvaljujući kojoj bi se trajno rešilo pitanje snabdevanja vodom njenih stanovnika. Mislim da će država prepoznati interes građana koji ovde žive i da će se krenuti sa intenzivnijim radovima, a samim tim je i moguć završetak i puštanje u rad vodostistema u narednih nekoliko godina’’, rekao je Miljković.

Prema proceni, za nastavak druge faze radova na brani „Selova“, koji bi obuhvatili izradu tehničke dokumentacije, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i preostale završne radove na objektima i akumulaciji, potrebno je obezbediti dodatnih 45 do 50 miliona evra.

Inače, formiranjem akumulacije, kuršumllijska sela Selova, Pačarađa i Merćez bi bila potopljena. Prema saznanjima Južnih vesti, treba da se otkupi još jedan deo zemljišta, u međuvremenu su se mnogi meštani odavno odselili, ali u njima ima još uglavnom staračkih domaćinstava, stariji koji tu žive i čekaju da budu – “potopljeni”.

Izvor: Južne vesti

Studenti Elektrotehničkog fakulteta osvojili drugo mesto na međunarodnom takmičenju iz energetske elektronike

06.08.2022

Tim H-Bridges osvojio je nagradu “The Best Innovative Design Award” a ujedno i drugo mesto na najvećem svetskom takmičenju u oblasti inovativnih i energetski efikasnih rešenja IEEE International Future Energy Challenge 2021/2022.

“Ova nagrada dolazi kao kruna dvogodišnjeg rada i kao, sada već možemo reći, tradicionalno dobrih rezultata koje naš tim ostvaruje na ovom takmičenju”, navodi se u saopštenju.

International Future Energy Challenge (IFEC)je najveće svetsko univerzitetsko takmičenje iz oblasti energetske elektronike u organizaciji IEEE, na kojem student iz svih krajeva sveta, predstavljaju svoja inovativna rešenja na unapred zadatu temu. Ovogodišnja tema bila je izrada solarnog invertora snage 1kW, za priključenje solarnih panela na gradsku mrežu. Na projektu se radilo dve godine, a finalna runda takmičenja se održana je od 27. do 29. jula na Univerzitetu Tenesi, Noksvil, SAD.

“Na finalnom testiranju, naš tim je u konkurenciji 7 univerziteta iz celog sveta pokazao odlične rezultate. Naš prototip je ostvario efikasnost od 92 odsto i od strane stručnog žirija je pohvaljen za jednostavan a veoma kompaktan dizajn samog uređaja”, dalje se navodi.

Finalni plasman timova na projektu 2021/2022 je:

Utah State University

University of Belgrade (H-Bridges)

Reutlingen University

Leibniz University Hannover

University of Maryland

University of Connecticut

University of Moratuwa

“Na kraju još jedne takmičarske godine zadovoljni smo svime što je ovaj tim uspeo da postigne. Pre svega rezultatom na IFEC takmičenju, koje je uvek glavni cilj našeg rada, ali i činjenicom da je tokom izrade projekta u labaratoriji formirano devet naučnih radova koji su objavljeni i nagrađivani kako na domaćim tako i na međunarodnim naučnim konferencijama. Uz to, za potrebe testiranja, instalirali smo solarne panele na krov fakulteta, koji će svakako unaprediti uslove za rad studenata i nakon završetka našeg projekta”, piše u saopštenju.

Članovi tima zahvalili su se i svim kompanijama koje su prepoznale kvalitet njihovog rada i pružile im nesebičnu podršku, kao i Elektrotehničkom fakultetu koji ih podržava u svim aktivnostima.

Izvor: Tim H-Bridges

1...265266267...1.531 Page 266 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM