Zbogom dugom punjenju i kratkom radijusu

25.12.2019

Large-ABB TOSA SIDE 50C8233 ret — Photo: ABB

Gradovi širom sveta suočavaju se sa izazovom pronalaženja rešenja za javni prevoz koji bi smanjili štetnu emisiju gasova, smanjili buku i istovremeno sveli operativne troškove na minimum. Sa povećanjem nivoa zagađenja vazduha i jačim nastojanjem zajednice da ima ekološki prihvatljiv i čist prevoz, električni gradski autobusi jesu idealna šansa za poboljšanje života u gradovima. ABB automatizovani sistem brzog punjenja omogućava nultu emisiju CO2 u javnom prevozu i kretanje gradskog autobusa neprekidno tokom 24 sata, 7 dana u nedelji. Dugo vreme punjenja autobusa i kratki radijus kretanja pripadaju prošlosti.

Punjenje u toku noći

Priključivanje i pametno punjenje dok su vozila parkirana na garažnom parkingu ili autobuskom depou omogućava punjenje e-autobusa u toku noći. Punjači se mogu konfigurisati tako da nude brzo punjenje velike snage od 50 do 150 kW. Jedan punjač od 150 kW puni do 3 autobusa smanjujući ukupno opterećenje punjenja sa 450 kW na 150 kW.

Karakteristike:

U toku noćnog punjenja (6 sati) tri autobusa snage 300 kWh mogu se potpuno napuniti
Veoma ekonomično rešenje sa uvođenjem tri punjača sa niskim troškovima održavanja
Sposobnost daljinskog „buđenja” autobusa za punjenje (100% SOC), grejanje i klimatizaciju
Globalna podrška svim otvorenim standardima punjenja (CCS i OCPP)
Fleksibilan dizajn za postavljanje na krov i pod
Daljinski alati za dijagnostiku i upravljanje

U fokusu:

„Opportunity” sistem punjenja

OppCharge je automatizovani sistem brzog punjenja, pomoću kojeg električni gradski autobusi voze 24/7, zaista omogućavajući javni prevoz sa nultom emisijom u gradovima. Sa automatskom krovnom vezom i najčešćim vremenom punjenja od 3 do 6 minuta, sistem se može lako integrisati u postojeće autobuske linije postavljanjem punjača na krajnjim terminusima, terminalima i/ili stanicama na trasi.

Karakteristike:

Punjenje električnog autobusa za 3–6 minuta
Laka integracija u postojeće autobuske linije
Automatizovana 4-polna veza na krovu
Zasnovano na međunarodnom IEC 61851-23 standardu
Sigurna i pouzdana veza
Daljinski alati za dijagnostiku i upravljanje
Modularni sistem
Snaga punjenja od 150 kW do 600 kW

Punjenje električnim lukom

Rešenje pod nazivom TOSA izgleda kao običan trolejbus, osim kada se pogleda na krov. Umesto uobičajenih veza sa nadzemnim provodnim linijama, ovaj e-bus ima kontrolisanu pokretnu ruku koja se za manje od sekunde povezuje sa nadzemnim ležištem integrisanim u kućište. Tehnologija punjenja električnim lukom velike snage se aktivira i napaja ugrađene baterije do 20 sekundi dok putnici ulaze i izlaze iz autobusa. Autobus ne gubi vreme i spreman je da krene. TOSA je razvijena za visokofrekventne autobuske linije, u ključnim urbanim zonama, na kojima se prevozi veliki broj putnika u periodima pojačanog opterećenja u javnom gradskom saobraćaju

Karakteristike:

Potpuno automatizovane stanice za brzo punjenje instalirane na određenim autobuskim stajalištima
Operacije bez voda za trolu
Vreme punjenja od 20 sekundi
Ugrađene baterije kratkog dometa i isplativosti
Kapacitet baterije od 70 do 130 kWh
Rešenje za autobuse od 18 i 24 metara dužine
Masovni transport bez emisije
Nije potrebna komunikacija između infrastrukture i autobusa
Isti red vožnje, frekvencija, broj putnika i autobusa, kao i za klasični vozni park
Skladištenje energije za rad u pojačanom, intenzivnijem periodu saobraćaja može se predložiti u skladu sa lokalnim zahtevima mreže i radom linije

ABB je na tržište električnih punjača ušao 2010. godine i do sada prodao 10.500 brzih ABB DC punjača u 76 zemalja sveta – više od bilo kojeg drugog proizvođača. Na osnovu ovog iskustva, ABB je stvorio izuzetan sistem za punjenje električnih vozila velike snage sa mnogim prednostima. ABB punjači se koriste u proizvodnim i kontrolnim postrojenjima za električna vozila širom sveta, uključujući ekstremna okruženja poput onih na Arktiku i pustinji. Mnogi punjači koriste se za intenzivno testiranje 24 sata na dan, 360 dana u godini, od strane proizvođača automobila i autobusa kao što su BMW, Volkswagen i Volvo Bus. Magazin Fortune nedavno je svrstao ABB na osmo mesto na listi kompanija koje „menjaju svet” zbog napretka koji je postigao u e-mobilnosti i punjenju električnih vozila.

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.

Plutajuća solarna elektrana na 1810 m nadmorske visine u Alpima

25.12.2019

Na veštačkom jezeru Tul u švajcarskim Alpima, nastalom izgradnjom brane, od nedavno se generiše čista energija pomoću plutajućih solarnih panela. Od inovativne elektrane, smeštene na 1.810 m nadmorske visine, očekuje se da, godišnjom proizvodnjom od 800.000 kWh, električnom energijom snabde i do 220 okolnih domaćinstava.

Solarni park zauzima površinu od 2.240 m2.

Okvir od aluminijuma i polietilena je pričvršćen za dno planinskog jezera. Struktura i tehnologija su osmišljene i napravljene kako bi mogle da se nose sa vetrovima brzine do 120 km/h i debljinom leda do 60 cm i kako bi mogle da izdrže visinu snežnog pokrivača do 50 cm.

Pročitajte još:

Nivo efikasnosti je unapređen instalacijom bifacialnih panela i tzv. albedo efektom. Ultraljubičasti zraci jačeg intenziteta i njihovo odbijanje o reflektivnu površinu pod snegom obezbeđuju i do 50 odsto više energije nego što bi bilo proizvedeno u sličnom postrojenju na nižim visinama i u drugim vremenskim uslovima.

Iza projekta stoje kompanije Romande Energie i ABB koje je podržala i Švajcarska federalna kancelarija za energetiku.

Do sada je uloženo 2,1 miliona evra.

Ukoliko se tokom probnog perioda u trajanju od dve godine projekat pokaže uspešnim, kapaciteti solarne elektrane će biti prošireni kako bi obezbeđivala električnu energiju za 6.100 domaćinstava.

Jelena Kozbašić

Ulaganje u energetsku obnovu javnih zgrada u Dubrovniku

25.12.2019

Dubrovnik_turisti_zgrade — Foto-ilustracija: Unsplash (Ruben Ramirez)

Nakon što je u proteklom periodu Grad Dubrovnik, osiguravajući i sredstva iz EU fondova, sufinansirao energetsku obnovu javnih zgrada – vrtića i škola, u toku je i konkurs za energetsku obnovu višestambenih zgrada na području grada.

Na javni poziv za sufinansiranje energetske efikasnosti postojećih višestambenih zgrada na temelju Programa energetske obnove višestambenih zgrada za razdoblje od 2014 do 2020. godine Dubrovnik je do danas primio 27 prijava, od čega 24 prijave imaju uredno dostavljenu dokumentaciju za sufinansiranje:

Mera 1. – Izrada projektne dokumentacije za projekte povećanja energetske učinkovitosti (85 odsto sufinansiranja);

Mere 2. – Energetska obnova (20 odsto sufinansiranja).

Ukupan iznos sufinansiranja od strane Grada Dubrovnika za energetsku obnovu zgrada iznosi 686.225 kuna (oko 10,7 miliona dinara), od čega za Meru 1. – 486.225 kuna (oko 7,7 miliona dinara) i za Meru 2. – 200.000 kuna (oko 3 miliona dinara).

Pročitajte još:

Javni poziv za sufinansiranje otvoren je do 31.12.2019. godine i očekuje se još prijava do kraja poziva.

Ministarstvo građevinarstva i prostornog uređenja najavljuje da će početkom prvog kvartala 2020. godine biti objavljen Poziv na dostavu projektnih predloga ”Energetska obnova višestambenih zgrada” kojim će se podupirati sprovođenje mera energetske obnove i korišćenja obnovljivih izvora energije bespovratnim sredstvima Evropskog fonda za regionalni razvoj iz Operativnog programa „Konkurentnost i kohezija 2014-2020“.

Na navedeni poziv moći će da se prijave zgrade koje su se javile na konkurs i koje imaju spremnu projektnu dokumentaciju.

Izvor: Grad Dubrovnik

Koliko je tačna tvrdnja EU da napreduje u održivom ribolovu?

25.12.2019

pecanje_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Robson Hatsukami Morgan)

Foto-ilustracija: Unsplash (Tuan Thanh Cao)

U Veću Evropske unije smatraju da su učinili više napretka u osiguranju održivog ribolova u svojim vodama, a kada je reč o dogovorenim kvotama izlova ribe za sledeću godinu. Ipak, zaštitnici životne sredine oštro demantuju tu tvrdnju, navodi AP.

Komesar Evropske unije za ribarstvo Virginijus Sinkevicius nakon dvodnevnih pregovora izjavio je: “Gotovo 100 odsto izlova za potrebe EU iz Atlanskog okeana i Severnog mora treba da dođe iz održivih izvora, a flota država članica EU loviće ribu na nivou koji neće ometati obnavljanje zaliha“.

Pročitati još:

Nakon što je prekomerni izlov bio prisutan u obe regije godinama, EU tvrdi da će 2020. doneti novu eru u ribarstvu.

Interes ribarske industrije ispred održivosti voda?

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Postiaux)

Međutim, organizacije za zaštitu životne sredine ne slažu se sa tom tvrdnjom. Kažu da su države članice EU ponovo stavile interese svoje ribarske industrije ispred održivosti i zdravlja svojih voda. Neke su kvote, na primer za bakalar, smanjene, ali bi kvota za nekoliko drugih vrsta mogla da se poveća.

“Limiti izlova sa kojima su se odgovorna lica složila, sugerišu da je napredak u zaustavljanju prekomernog ribolova zapravo stao ili je čak situacija obrnuta, što je razočaravajuće. Prekomeran izlov trebao je da bude stvar prošlosti”, izjavio je Endrju Klejton, upravnik dobrotvorne fondacije “Trusts”.

Podsetimo, Evropljani konzumiraju daleko više ribe od onog što može da se ulovi ili uzgoji u domaćim vodama. Više od polovine godišnje potražnje dolazi iz inostranstva, od čega je polovina iz zemalja u razvoju.

U proseku, svaki evropski građanin godišnje konzumira 22,7 kilograma ribe.

Izvor: Agroklub

Venecija ponovo poplavljena

25.12.2019

Venecija_poplave — Foto-ilustracija: Unsplash (Stijn te Strake)

U Veneciji je plima dostigla 139 centimetara, a oko polovine grada je pod vodom.

Veneciju je pogodio novi talas poplava, samo nekoliko nedelja pošto je taj istorijski grad u Italiji zbog visokog nivoa vode pretrpeo ogromnu materijalnu štetu.

Potencijalno kritična plima od 159 centimetara bila je predviđena za ponedeljak, ali ju je sprečio vetar sa Jadrana, prenosi ANSA.

Nivo od 100 do 120 centimetra iznad nivoa mora česta su pojava u gradu, ali svaka voda preko te granice predstavlja rizik za grad.

Pročitajte još:

Sredinom novembra nivo vode je dostigao 187 centimetara, što je najviše u poslednjih pola veka.

Gradonačelnik Venecije je rekao da su oštećene kuće, prodavnice i istorijski spomenici i da se šteta procenjuje na oko milijardu evra.

Izvor: RTS

Hoće li 2019. godina biti druga ili treća najtoplija godina otkako se meri temperatura?

24.12.2019

heatwave_toplotni_udar_high_temperature_visoka_temperatura — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonas Weckschmied)

Bliži se kraj godine i u vazduhu i dalje visi pitanje – da li će 2019. biti druga ili treća najtoplija godina otkako se meri temperatura. Konačno pozicioniranje ove godine na listi Svetske meteorološke organizacije biće potvrđeno u januaru.

Stručnjaci skreću pažnju da je mnogo važnije u odnosu na prosečnu temperaturu u toku jedne godine dugoročni trend zagrevanja. Temperaturni proseci od 2015. do 2019. godine, kao i od 2010. do 2019, zasigurno su najviši za petogodišnji, odnosno desetogodišnji period.

Od osamdesetih godina prošlog veka, svaka decenija je toplija od prethodne, a očekuje se da će se “otopljavanje” nastaviti usled rekordnih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

“Prosečna globalna temperatura je porasla za 1,1 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje, a temperatura okeana za pola stepena”, rekao je Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, upozorivši da će je do kraja veka moguć porast temperature za 3 do 5 stepeni.

Temperature su tek jedan delić mozaika. Ne bi trebalo da smetnemo s uma ni druge nedaće poput topljenja lednika, skoka nivoa okeana, gubitka biodiverziteta i ekstremnih vremenskih uslova, podsećaju meteorolozi.

Jelena Kozbašić

Interaktivne radionice o obnavljanju šumskih ekosistema u ŠU “Kovilj”

24.12.2019

Radionica_Kovilj2 — Foto: JP "Vojvodinašume"

U periodu 16. do 17. decembar 2019. godine, na teritoriji Srbije održane su interaktivne radionice pod nazivom: “Obnavljanje šumskih područja” i “Bon izazov” u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Cilj radionica bio je da pruži učesnicima više informacija o Bon izazovu, Dekadi UN-a za obnavljanje ekosistema i ECCA30 inicijativi, kao i da prikupi povratne informacije od učesnika za predstojeću studiju o obnavljanju šumskih područja u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.

U okviru radionica, učesnici su posetili Šumsku upravu „Kovilj“, gde su imali priliku da na terenu vide primere dobre prakse kada je reč o degradiranim šumama. Takođe, u razgovoru sa izvršnim direktorom za šumarstvo, ekologiju i razvoj, dr Markom Marinkovićem i drugim predstavnicima JP “Vojvodinašume”, svi prisutni upoznali su se sa praktičnim rešenjima koja preduzeće primenjuje prilikom gazdovanja šumama u složenim socio-ekonomskim uslovima koji su danas prisutni. Predočena im je i problematika suočavanja sa izazovima, kao što su posledice klimatskih pojava koje se ogledaju u narušenoj stabilnosti šumskih ekosistema.

Pročitajte još:

Ujedinjene nacije su nedavno proglasile period od 2021. do 2030. za dekadu posvećenu obnavljanju ekosistema, što pruža jedinstvenu priliku za udružene napore, a radi obnavljanja šumskih područja, kreiranja dodatnih poslova u sektoru šumarstva i borbe protiv klimatskih promena, sve u skladu sa ciljevima 2030. Agende za održivi razvoj.

„Bon izazov“, iniciran u 2011. godini, čije je trajanje produženo ukazom Deklaracije o šumama, usvojene 2014. godine, u Njujorku, predstavlja globalnu inicijativu da se obnovi 150 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2020. i 350 miliona hektara do 2030. godine. Ova inicijativa funkcioniše kao otvorena, fleksibilna platforma na bazi dobrovoljnog učešća koja služi da pruži podršku zemljama zainteresovanim za obnovu degradiranog zemljišta i njegovog ponovnog pošumljavanja.

ECCA30 inicijativa je regionalna inicijativa koja podržava zalaganje i implementaciju „Bon izazova“, neutralizaciju degradiranog zemljišta i postizanje ciljeva Sporazuma u Parizu, koji se odnose na šume i sektor šumarstva. Ova inicijativa će takodje olakšati pristup tehničkoj i finansijskog podršci i osnažiti regionalnu saradnju i razmenu kapaciteta na obnavljanju degradiranog zemljišta.

Dekada za obnavljanje ekosistema pri Ujedinjenim nacijama, „Bon izazov“ i ECCA30 služe da podrže nacionalne prioritete, uključujući pristup vodenim resursima, hrani, ruralnom razvoju, borbi protiv klimatskih promena, očuvanju biodiverziteta i sprečavanju degradacije zemljišta. Ove inicijative će doprineti međunarodnom i regionalnom priznavanju njihovih ambicija i napora za projekte obnove zemljišta i pošumljavanja.

Izvor: JP “Vojvodinašume”

Koji je značaj zelenih javnih nabavki?

24.12.2019

Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) organizovala je Eko-brunch u Hotelu In u Beogradu sa ciljem promovisanja zelenih javnih nabavki u Srbiji kako bi se skrenula pažnja javnosti i donosilaca odluka na značaj uključivanja zelenih kriterijuma u postupke javnih nabavki u Srbiji.

Eko-brunch organizovan je uz primenu posebno formiranih kriterijuma za organizaciju održivog događaja koji, između ostalog, podrazumevaju sprovođenje politike zaštite životne sredine, te u skladu sa tim upotrebu eko-sredstava za čišćenje, izbegavanje korišćenja jednokratne plastike, separaciju i upravljanje otpadom i slično.

“Organizacijom Eko-bruncha, želeli smo da, samom organizacijom događaja na kome se služila isključivo lokalno proizvedena organska hrana i gde nije bilo plastične ambalaže, skrenemo pažnju javnosti i donosilaca odluka na važnost uključivanja zelenih kriterijuma u postupke javnih nabavki”, naglasila je Jasminka Ranđelović, programska koordinatorka ALHem-a.

Zelene javne nabavke jedan su od instrumenata koji može značajno da doprinese ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja Republike Srbije. Učešće javnih nabavki čini skoro 8 odsto BDP-a u Srbiji, stoga javni sektor može dati važan doprinos održivom razvoju ukoliko se javnom nabavkom odabere roba, usluge ili radovi sa smanjenim uticajem na životnu sredinu. Na primer, nabavkom energetski efikasnih računara, rasvete, kancelarijskog nameštaja ili papira proizvedenog od drveta dobijenog iz održivih izvora, usluga čišćenja u kojima se koriste ekološki proizvodi za čišćenje i slično može se doprineti zaštite životne sredine.

Na Eko-brunchu su predstavljeni i rezultati projekta “Zelene javne nabavke kroz sinergiju zainteresovanih strana” koji je ALHem sproveo tokom 2019. godine uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog Fonda SAD.

Pročitajte još:

Projekat je doprineo razvoju i promociji zelenih javnih nabavki u Srbiji jačanjem kapaciteta organizacija civilnog društva kao i potencijalnih naručioca i ponuđača o prednostima i koristimauključivanja zelenih kriterijuma u postupke javnih nabavki, i pokrenuo javnu diskusiju i dijalog o ovoj temi kroz uključivanje relevatnih institucija.

ALHem je zajedno sa 20 organizacija civilnog društva pokrenulo inicijativu za izradu i usvajanje dokumenta javne politike – Nacionalnog akcionog plana za zelene javne nabavke pred nadležnim organima kojim bi se omogućilo sistemsko i institucionalno definisanje prioritetnih grupa proizvoda i usluga za uključivanje kriterijuma za zelene javne nabavke u postupke javnih nabavki u Srbiji sa jasno definisanim rokovima za implementaciju.

Za više informacija, posetite web stranicu ili kontaktirajte Jasminku Ranđelović, programsku direktorku ALHem-a (jasminka.randjelovic@alhem.rs).

Izvor: ALHem

Posetioci indijskog kafića smeće mogu da zamene za hranu (VIDEO)

24.12.2019

Indija_ulica_luka — Foto-ilustracija: Unsplash (Yns Plt)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ibrahim Rifath)

U Indiji je u oktobru otvoren kafić sa nazivom “Kafić otpada” (Garbage Cafe) koji daje hranu u zamenu za smeće. Na taj način postiže dva cilja – podizanje svesti o štetnosti plastičnog otpada i obezbeđivanje hrane za sve.

Opštinska zajednica grada Ambikapur koja je otvorila ovaj kafe-restoran, koji nosi moto “Što više smeća, ukusnija hrana” (“More the waste, better the taste”).

U Indiji otpad predstavlja ogroman problem, koji umnogome doprinosi zagađenju. U većini gradova se najveći deo otpada ne prerađuje. Nedovoljan je broj sistema za preradu otpada, naročito kad se uzme u obzir da se na dnevnom nivou u Indiji napravi oko 25.ooo tona otpada.

Pročitajte još:

Gradske vlasti su podržale ovu inicijativu. Smatraju da je to dobro rešenje i za snabdevanje hranom, jer svako ko donese pola kilograma plastičnog otpada dobija obrok, a dešava se da dođe i čitava porodica i donese čak 7 kilograma otpada. Kafić je smešten na prometnom mestu te do njega stiže dosta ljudi.

Ambikapur je bio drugi na listi indijskih gradova po čistoći ove godine. Podstiče privatne kompanije da recikliraju papir i prodaju plastiku. Plastika koja bude sakupljena u ovom kafiću biće iskorišćena za uzgradnju puteva, za koji smatraju da će opstati i za vreme monsuna.

Još neke opštine i gradovi u Indiji su podržali ovakav stav i sproveli slične akcije. Škole u Zapadnom Bengalu daju besplatnu hranu subotom ko donese 1 kilogram plastičnog smeća. U Muluguu dobijaju 1 kilogram pirinča za 1 kilogram plastike.

Vlada namerava da otvori ovaj lanac kafića i u Nju Delhiju, gde više od 70 odsto plastike čini plastika za jednokratnu upotrebu, od koje najveći deo završi na deponijama. Prošle godine je iz stomaka krave uklonjeno čak 70 kilograma plastike. Ove u Indiji povlašćene životinje često gladne preturaju po smeću na ulicama i tako pojedu i velike količine plastike.

Jelena Cvetić

Sledeće godine novi gasovod u Sredozemnom moru

24.12.2019

Rovinj_more_čamci_leto — Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Church)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitris Panagiotaras)

Lideri Kipra, Grčke i Izraela planiraju da sledeće nedelje potpišu sporazum o izgradnji gasovoda za prirodni gas u istočnom Mediteranu, saopštio je kabinet grčkog premijera Kirijkosa Micotakisa.

Sporazum će 2. januara u Atini potpisati Micotakis, predsednik Kipra Nikos Anastasijadis i premijer Izraela Benjamin Netanjahu, prenosi AP.

U planu je da gasovod ide Sredozemnim morem, od izraelskih rezervi gasa u Levantskom moru, do grčkog ostrva Krit i grčkog kopna, i potom do Italije.

Dogovor će biti finaliziran kasnije, kada ga potpiše i Italija, navodi Micotakisov kabinet, preneo je AP.

Inače, italijanski premijer Đuzepe Konte u maju je izrazio protivljenje projektu Posejdon, poslednjoj sekciji gasovoda IstMed (EastMed) koja treba da poveže Grčku i Italiju.

Kipar, Grčka i Izrael su ove godine već potpisali sporazum o gasovodu dugom 1.900 kilometara, u prisustvu američkog državnog sekretara Majka Pompea.

Pročitajte još:

Očekuje se da će gasovod IstMed zadovoljiti oko 10 odsto potreba EU za prirodnim gasom, čime će biti smanjena njena energetska zavisnost od Rusije.

Kako prenosi Euractiv.com, gasovodom će ići između 9 i 12 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Očekuje se da IstMed od Kipra, Grčke i Izraela napravi ključnu vezu u evropskom lancu snabdevanja energentima a cilj je i da se suziju napori Turske da poveća kontrolu u istočnom Mediteranu.

“Zaista je važno da zemlje pokažu da mogu brzo da reaguju na proaktivni stav Turske”, rekao je portparol grčke vlade Stelios Petsas.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je ranije u decembru da planira zajedničke aktivnosti istraživanja sa Libijom u istočnom Mediteranu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Konstantin Dyadyun)

Turski brodovi već traže naftu i gas u vodama Kipra i, prema Turskoj Republici Severni Kipar, koju priznaje samo Ankara, imaju pravo da istražuju oko celog ostrva.

“Grčka i zemlje koje je podržavaju već dugo se pripremaju da obezbede da Turska ništa na radi u toj oblasti…”, rekao je 22. decembra Erdogan dodajući da Turska “više nema taj luksuz” da ćuti o tom pitanju, prenosi AFP.

“Sporazum o gasovodu IstMed će ići napred, bez obzira šta Erdogan kaže”, istakao je grčki ministar energetike i životne sredine Kostis Hacidakis.

Izvor: Euractiv.rs

Hrvatska na Evropskom veću za zaštitu životne sredine u Briselu

24.12.2019

veće_Hrvatska — Foto: MInistarstvo zaštite okoline i energetike

Foto: MInistarstvo zaštite okoline i energetike

Sastanak Veća ministara za životnu sredinu održan je Briselu prethodne nedelje, a glavne teme sastanka bile su Evropski zeleni plan i biološka raznolikost.

Učesnici sastanka su razmenili mišljenja u pogledu zaštite životne sredine i klimatske politike u okviru novog zakonodavnog mandata, uključujući i Evropski zeleni plan, a rasprava o biološkoj raznolikosti povedena je na temelju Zaključaka o globalnom okviru za biološku raznolikost nakon 2020. godine koji će se usvojiti na 15. konferenciji stranaka konvencije o biološkoj raznolikosti (Convention on Biological Diversity – CBD) u Kunmingu u Kini, u oktobru 2020. godine.

Pročitajte još:

Osim navedenih glavnih tema, na Veću je, između ostalog, bilo reči o Izveštaju o sprovođenju Arhuške konvencije u EU u sektoru pristupa pravosuđu u pitanjima zaštite životne sredine i o zaključcima s nedavno održane Konferencije UN-a o klimatskim promenama (COP 25) u Madridu i Drugog foruma EU-a za čist vazduh održanog u Bratislavi, a na kojima su proteklog meseca učestvovali ministar Ćorić i pomoćnik ministra za klimatske aktivnosti, održivi razvoj i zaštitu vazduha i zemljišta od zagađenja Igor Čižmek.

Ministar Ćorić je na sastanku Veća ministara za zaštitu životne sredine predstavio program rada predstojećeg hrvatskog predsedanja Većem Evropske unije na području zaštite životne sredine i pritom mu je finska ministarka za zaštitu životne sredine simboličnim ustupanjem predsedničkog mesta poželela uspešno predsedanje Većem EU u prvom polugodištu 2020. godine.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike

Prva generacija Eko-preduzetnika je spremna za pokretanje zelenih startapova

24.12.2019

Organizacija za zaštitu životne sredine ImpactEco ambicioznim mladim ljudima pružila je priliku da prisustvuju akademiji „Eko-preduzetnik“. Učesnici su stekli znanja i veštine neophodne za pokretanje startapova koji će doprinositi stvaranju pozitivnih ekoloških promena u našoj zemlji.

Akademija je realizovana u Centru za promociju nauke, od 11. do 14. decembra 2019. godine, kroz tri interaktivne radionice koje su zaokružene studijom slučaja. Predavanja su sproveli stručnjaci, preduzetnici i korporativni partneri.

Cilj projekta bio je razvoj poslovnih ideja koje će doprineti rešavanju ekoloških problema naše zemlje u pet oblasti: obnovljivi izvori energije, reciklaža, zaštita biodiverziteta, zagađenje životne sredine i održivi razvoj.

Akademiju je pohađalo 30 polaznika, mladih između 20 i 30 godina, koji su pokazali najveću motivaciju, osvešćeni su o zaštiti životne sredine i imaju inicijativu za pokretanje sopstvenog zelenog biznisa.

Pročitajte još:

Tokom prvog dana Akademije fokus je bio na informisanju o trendovima u oblasti ekologije i održivog razvoja, sticanju znanja o načinima za potvrđivanje poslovne ideje, kreiranju biznis plana i značaju NLP-a u biznisu. Drugi dan bio je posvećen edukaciji iz oblasti zakonskih regulativa, ekološkog preduzetništva i pozicioniranja u vreme brendova koji menjaju. Trećeg dana delegati su čuli biznis priče preduzetnika koji posluju u zelenim oblastima, a dan je zaokružen panel diskusijom “Zeleno preduzetništvo: prolazni trend ili karta za budućnost?”.

Stečeno znanje učesnici su primenili tokom četvrtog dana, u okviru studije slučaja čija je tema bila pronalaženje ekološki prihvatljive alternative za pakovanje proizvoda.

Predavanja su održali Ana Svilar, Pavle Krivokuća, Katarina Pribićević, Milan Todorović, Jovana Švedić, Ivana Stankov, Ivan Čitaković, David Vučen, Gordana Jovanović, Milica Đurić i Ana Prelić.

Partner projekata „Eko-preduzetnik“ bio je Doncafe. Uspešnoj realizaciji doprineli su i prijatelji projekta Centar za promociju nauke, Coca-Cola HBC, Pizza Fabrika, Vita Eco Bags i Zobalice.

ImpactEco je ekološko udruženje koje se bavi održivim razvojem i zaštitom životne sredine kroz aktivizam i podsticanje informisanosti građana o značaju ekologije. Njihovi stilovi obrazovanja i uključivanja svih uzrasta u borbu za zdraviju životnu sredinu osmišljeni su tako da budu dostupni, korisni i odmah primenjivi, ali i da podstaknu radoznalost, entuzijazam i želju za promenama.

Izvor: ImpactEco

Novi uređaj za monitoring kvaliteta vazduha u Zaječaru

24.12.2019

monitorning_kvaliteta_vazduha_Zajecar — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine u okviru vanrednih aktivnosti na proširenju monitoringa kvaliteta vazduha preko pomoći stručnim institucijama je donirala sekvencijalni uzorkivač suspendovanih čestica PM10 Zavodu za javno zdravlje iz Zaječara.

Uređaj će pomoći ovoj stručnoj instiuciji u dobijanju akreditacije metoda uzorkovanja i merenja koncentracije ovog polutanta u cilju uspostavljanja novih mernih mesta na adekvatnim lokacijama.

Pročitajte još:

Znajući da je za donošenje mera za smanjenje aerozagađenja neophodan pouzdan podatak o vrednosti polutanata, te je ovo najefikasniji način da se obezbede relevantne informacije u onim lokalnim samoupravama gde do sada nije bio uspostavljen adekvatan monitoring.

Agencija će u narednom periodu nastaviti sa politikom uvećanja kapaciteta za monitoring kvaliteta vazduha.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Početak rada Nacionalne laboratorije za bezbednost hrane u Srbiji

24.12.2019

povrće_krastavac — Foto-ilustracija: Unsplash (Megan Thomas)

Foto-ilustracija; Unsplash (Vishang Soni)

Nacionalna laboratorija Srbije za bezbednost hrane u Batajnici, nakon dobijanje akreditacije, počela je da radi 20. decembra u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, čime je u potpunosti zaokružen sistem bezbednosti hrane u Srbiji.

Kako je istakao ministar poljoprivrde Srbije Branislav Nedimović, na taj način država je dobila krovnu instituciju za ispitivanje svih vrsta prehrambenih proizvoda, kao i kontrolu rada ostalih laboratorija na teritoriji Srbije.

“Nakon 20 godina Srbija je dobila akreditaciju za laboratoriju za bezbednost hrane i za fitosanitarnu labaratoriju sa bankom biljnih gena, a pre godinu dana za bezbednost mleka. Sad su te laboratorije ‘srpski generalštab’ za bezbednost hrane”, kazao je Nedimović prilikom obilaska Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.

Pročitajte još:

U izgradnju i opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, u čijem sklopu radi više laboratorija, do sada je, kako je naveo Nedimović, uloženo oko 20 miliona evra.

Od tog novca, EU je dala 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava, a ostatak je obezbedila Vlada Srbije iz budžeta.

Prema njegovim rečima, u laboratorijama Direkcije moći će da se kontroliše sve – voće, povrće, mleko, meso, seme.

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Suman)

Laboratorije će, pored ostalog, kontrolisati da li u hrani ima pesticida, teških metala, veterinarskih lekova, mikotoksina.

“Otvaranje Nacionalne laboratorije za bezbednost hrane je bilo uslov da se bezbednost hrane dodatno unapredi”, kazao je on.

Nedimović je najavio da će sada moći da počne i kontrola svih privatnih laboratorija u zemlji koje se bave ispitivanjem kvaliteta hrane.

Dodao je da će biti onemogućen svaki vid nepravilnosti po pitanju bezbednosti hrane i prilkom uvoza, ali i prilikom izvoza.

Ministar poljoprivrede je istakao da je sve urađeno kako bi se izbeglo da onaj koji uveze hranu njenu laboratorijsku kontrolu radi preko povezanog lica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Kao primer ko bi sve mogao da ima korist od laboratorije, Nedimović je naveo proizvođače maline, jednog od najvećih izvoznih aduta Srbije.

“U laboratoriji imamo i akreditovanu metodu za kontrolu prisustva norovirusa”, kazao je Nedimović i ukazao da će proizvođači pre izvoza moći da kontrolišu da li tog virusa ima u malinama.

Dodao je i da su evropske institucije, upravo zbog laboratorije u Batajnici, predložile da se proizvodi iz Srbija izuzmu iz kontrole na prisustvo norovirusa.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je da je proces akreditacije završen i da Srbija sada ima zaokružen mehanizam za kontrolu kvaliteta hrane, što je važno i za potrošače u Srbiji, i u EU.

Fabrici je podsetio da se blizu 70 osto izvoza hrane iz Srbije plasira na tržište Evropske unije, zbog čega zemlje EU žele da budu sigurne da je proizvodnja usklađena sa svim standardima bezbednosti i kvaliteta.

Izvor: EurActiv

Vodovodi u Srbiji godišnje gube trećinu vode

24.12.2019

česma_voda_svetlost — Foto-ilustracija: Unsplash (Serenity Mitchell)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mrjn photography)

U mreži javnih vodovoda Srbije godišnje se u proseku gubi više od jedne trećine vode, a jedna petina vodovodne mreže gubi više od 50 odsto vode.

To je danas rekao predsednik državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović.

On je u izveštaju o reviziji svrsishodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom naveo da statistički podaci za 2018. godinu pokazuju da se u vodovodnoj mreži Beograda gubi 33 odsto vode.

“Procena je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi više od 10 milijardi dinara”, rekao je Pejović.

Dodao je da gubitak vode nije jedini trošak, jer tome treba dodati i hemikalije, energente i druge propratne izdatke.

Pejović je rekao da se gubici u mrežei mogu smanjiti investicijama u revitalizaciju mreže za šta su, prema državnim procenama, potrebna ulaganja od oko 800 miliona evra.

Državna revizorka Nada Tošić rekla je da su gubici vode u Holandiji u proseku 5 odsto godišnje, u Nemačkoj 7, Sloveniji 27, Rumuniji 38, a u Srbiji 35 odsto.

Pročitajte još:

Revizija je rađena u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja u periodu od 2015. godine do 2018.

Revizija, uz upitnik koji je poslat u 148 preduzeća za snabdevanje vodom, pokazala je da 10 odsto preduzeća ne meri vodu, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo 5 odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača.

Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže.

U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a 10 odsto mreže u dužini 400 kilometara starije je od 55 godina.

Beogradski vodovod i kanalizacija je od 2015. do 2018. godine investirao 68 odsto sredstava neophodnih za amortizaciju, niški Naisus svega 9 odsto, dok lazarevački i vodovod iz Prokuplja nisu imali investicija u tom periodu.

“Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i pored utvrđenog stanja i spovedenih mera za smanjenje gubitaka vode, nije preduzelo mere i predložilo Vladi Srbije donošenje propisa ili preduzimanje mera koje bi dugoročno smanjile gubitke vode”, rekla je Tošić.

Na pitanje da li je neko snosio odgovornost za stanje u bilo kojoj vodovodnoj mreži u Srbiji, Pejović je rekao da je cilj revizije bio da ukaže na sistemske propuste i nedostatke, a da se “po ko zna koji put potvrdilo da interne kontrole nisu efikasne”.

“Dali smo preporuke šta da se uradi i rok je najmanje tri godine”, rekao je Pejović.

Izvor: Zelena Srbija

Predeo reke Krupe proglašen kulturnim dobrom

23.12.2019

Odluku Ministarstva kulture Republike Hrvatske o trajnoj zaštiti reke Krupe pozdravila je i Svetska organizacija za zaštitu prirode (World Wide Fund for Nature – WWF) i pozvala institucije da odluku primene i na druge rečne predele jednake vrednosti.

Pročitajte još:

„Proglašenje predela reke Krupe na području Obrovca kulturnim dobrom od strane Ministarstva kulture važna je odluka za trajnu zaštitu reke Krupe. Kako se eksplicitno navodi u rešenju Ministarstva kulture s kraja novembra ove godine, na tom području nije dopuštena nova gradnja, već sav razvoj i eventualna izgradnja mora biti u skladu s tradicijom.

Takođe, radi očuvanja tufa, tufenih barijera i pragova, nisu dopuštene aktivnosti na reci koje bi ih na bilo koji način ugrozile“, navodi se u saopštenju Svetske organizacije za zaštitu prirode. „Predeo reke Krupe veoma je važan i vredan za očuvanje pejzažne raznolikosti tog područja i zato nam je izuzetno drago da je to prepoznalo i Ministarstvo kulture. WWF Adria već nekoliko godina promoviše trajnu zaštitu reka kao jedan od modela zaštite biološke i pejzažne raznolikosti naše zemlje i očuvanja reka slobodnog toka. Ova odluka pokazuje da su taj model prepoznale i institucije“, komentarisala je Irma Popović Dujmović iz WWF Adrije.

Izvor: Ekovjesnik

1...791792793...1,673 Page 792 of 1,673

Punjenje u toku noći

Karakteristike:

U fokusu:

„Opportunity” sistem punjenja

Karakteristike:

Punjenje električnim lukom

Karakteristike:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitati još:

Interes ribarske industrije ispred održivosti voda?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM