Home Blog Page 525

Zaštita životne sredine jedan od prioriteta

Foto: Vlada Republike Srbije
Foto: Vlada Republike Srbije

Prva sednica Nacionalnog saveta za klimatske promene, čiji je zadatak da se bavi smanjenjem uticaja klimatskih promena kao globalne pretnje čije posledice osećaju i građani Srbije, održana je juče i njom je predsedavala Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Kako je ministarka navela u aktivnosti ovog radnog tela Vlade uključeni predstavnici ministarstava, akademska zajednica, civilni sektor i stručnjaci kako bi se kroz dijalog svih strana dolazilo do najboljih rešenja.

Ona je istakla da je zaštita životne sredine i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove visoko na lestvici prioriteta Vlade Srbije.

“Prvi značajan korak napravljen je u martu usvajanjem Zakona o klimatskim promenama koji, između ostalog, propisuje donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja, koja će obezbediti osnov za investicije, nova radna mesta i inovacije u privredi. Kako bismo sa Ministarstvom rudarstva i energetike usaglasili donošenje strateških dokumenata u oblasti klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine podržalo je izradu Studije o prvim koracima pravedne tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji”, objasnila je Vujović, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, očekuje se da će zajedničkim snagama ubrzati izradu i usvajanje svih važnih dokumenata i da će to biti moguće pre planiranog roka.

Kako je pojasnila, radi se na izradi Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji će identifikovati sektore na koje klimatske promene najviše utiču, kao i mere za najranjivije sektore.

“Ministarstvo, u partnerstvu sa Programom UN za razvoj, podržava i izradu više lokalnih planova prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Kada je reč o klimatskim promenama, naša zemlja je aktivna na više polja. Biće održan Dijalog o klimatskim promenama, a Srbija će u novembru kopredsedavati na 26. konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime u Glazgovu. Naša vizija je da Srbija bude konkurentna i resursno efikasna ekonomija koja građanima omogućava nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u klimatski otpornom društvu. U narednom periodu bićemo još aktivniji kako bismo dostigli taj cilj”, poručila je Vujović.

Energetski portal

SAD i Evropska unija u borbi za smanjenje emisije metana

Foto-Ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija donele su odluku da će u narednoj deceniji smanjiti emisiju metana skoro za trećinu. Inicijativa za globalno smanjenje emisije metana biće pokrenuta na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koja će biti održana u novembru u Glazgovu.

Džozef Bajden, predsednik SAD i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, pozvali su svetske lidere da se pridruže u borbi za globalno smanjenje emisije metana. 

Metan, nevidljivi gas, efikasniji je u zadržavanju toplote od ugljen-dioksida, i kao takav odgovorniji je za efekat staklene bašte. Prema istraživanju Ujedinjenih nacija smanjenje emisije metana najbrži je načina za usporavanje globalnog zagrevanja. Naravno, treba smanjiti i druge emisije štetnih gasova bi se postigli zacrtani ciljevi.

Kako se navodi u Bajdenovom saopštenju, sve zemlje koje se priključe globalnoj inicijativi za smanjenje emisije metana obavezuju se da za najmanje 30 odsto do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 2020. godine, smanje emisije ovog gasa. Ispunjavanje ovog cilja smanjilo bi globalno zagrevanje Planete Zemlje za najamanje 0,2 stepena Celzijusa do 2050. godine.

Pročitajte još:

Evropska unija već skoro tri decenije preduzima korake za smanjenje emisije metana. U oktobru 2020. godine usvojena je strategija za smanjenje emisije metana, sve to je važan deo ambicije EU, a to je najmanje 55 odsto manje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.

SAD na nekoliko nivoa radi na smanjenu emisije metana. Objavljeni su novi propisi za smanjenje metana iz nafte i gasne industrije, implementiraju se strožiji standardi kada je reč o zagađenjima sa deponija, a trenutno se radi na proširenju dobrovoljnog usvajanja pametnih poljoprivrednih praksi koje će smanjiti emisije metana.

Milica Radičević

Beč obeleževa nedelju mobilnosti

Foto: PID Fürthner
Foto: WienTourismus/Paul Bauer

Sve više Bečlija koristi klimatski prihvatljiva prevozna sredstva. U 2020. godini se gotovo tri četvrtine puteva u gradu prelazilo biciklom, gradskim prevozom i peške. Skoro polovina bečkih domaćinstava, 47 odsto, ne poseduje automobile.

U Beču već godinama ima više korisnika godišnjih karata za gradski prevoz nego registrovanih putničkih vozila, a broj biciklista se duplirao od 2005. godine. Glavni grad Austrije konstantno radi na tome da mobilnost učini ekološkom, proširuju se mreže biciklističkih i staza za šetanje kao i gradskog prevoza.

Tokom evropske nedelje mobilnosti koja traje do 22. septembra kada se obeležava Svetski dan bez automobila organizuju se mnogobrojne akcije i događaji koji pozivaju građane da upoznaju Beč kroz šetnju ili vožnju bicikla.

Pročitajte još:

Evropska komisija je 2001. godine inicirala Evropsku nedelju mobilnosti, a sada u obeležavanju ove nedelje učestvuje 55 zemalja i 3.000 gradova i opština. Kampanja za ekološku mobilnost se ove godine organizuje 20. put u Austriji. 

U Srbiji se Evropska nedelja mobilnosti obeležava gotovo u svim većim gradovima raznim manifestacijama, izložbama i akcijama.

Izvor: Eurocomm PR

Nove investicije u hidro, solarne i vetroelektrane

Photo-illustration: Unsplash (Mariana Proenca)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Kineska kompanija “Pauer Čajna” (PowerChina) ima ambicije da ulaže u obnovljive izvore energije (OIE) u Srbiji. Posebnu pažnju planuraju da posvete izgradnji novih hidroelektrana, solarnih elektrana i vetroelektrana. O planovima za investiranje razgovarali su Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike i Đi Sjaojung, predstavnik ove kompanije.

“Naš cilj je da unapredimo energetsku stabilnost u narednim decenijama, a vizija o zelenoj Srbiji obezbediće privredni rast, nova radna mesta i dovoljno energije koja dolazi iz obnovljivih izvora. Veći deo projekata vrednih 17 milijardi evra u novom investicionom ciklusu je upravo u vezi sa OIE. Knjiga projekata je prikaz potencijala Srbije u oblasti elektroenergetike, OIE, toplotne energije, energetske efikasnosti, geologije i rudarstva, kao i inovativnih projekata u oblasti vodoničnih tehnologija. Želimo saradnju sa najboljim svetskim kompanijama u svim ovim oblastima i dobrodošli ste da i u ovom sektoru budete prisutni na našem tržištu“, rekla je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, posebno je važna izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a to će obezbediti dugoročnu energetsku stabilnost.

“Velika čast je što imamo mogućnost da radimo na projektima u Srbiji. Poznato nam je da ste doneli nove zakone, znamo da ste posvećeni održivom razvoju i zelenoj energiji. Želimo da upravo ovde imamo prvu veliku investiciju u oblasti OIE u Evropi, posebno kada je reč o novim hidroelektranama, solarnim elektranama i vetroelektranama, jer smatramo da su tu velike mogućnosti, s obzirom na odlične odnose dve države, potencijale Srbije i dobar investicioni ambijent“, rekao je Sjaojung. 

Energetski portal

Novi Sad – Za obnovu poljoprivredne mehanizacije 100 miliona dinara

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Poljoprivrednim proizvođačima, koji su ostvarili pravo na subvencije po konkursu za investicije u fizičku imovinu u sektoru voća, povrća i ostalih useva, dodeljeni su ugovori. Kako je istakao Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, za ovaj konkurs izdvojeno je 100 miliona dinara.

“Konkursom za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava ove godine akcenat smo stavili na priključnu poljoprivrednu mehanizaciju. Cilj je bio da je obnovimo, s obzirom da je prosečna starost priključne mehanizacije u Srbiji preko 20 godina. Potpisano je ukupno 252 ugovora, s tim što je 175 ugovora potpisano sa poljoprivrednicima mlađim od 40 godina“, istakao je sekretar Božić i naveo da će i naredne godine prioritet Sekretarijata biti upravo obnova poljoprivredne mehanizacije, jer bez njenog osavremenjavanja nema ni konkurentne poljoprivrede, pa ni povećanja produktivnosti i prinosa po hektaru, navodi se u saopštenju.

Prema rečima Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, budžet za podsticaj poljoprivrede uvećan je dva puta u poslednjih sedam do osam godina.

Pročitajte još:

Nedimović je na panelu “Poljoprivreda na prvom mestu”, u okviru 88. sajma poljoprivrede u Novom Sadu, istakao da su prošle i ove godine subvencije za poljoprivrednike bile velike i da će se sa time nastaviti, te da su na raspolaganju konkursi Svetske banke i sredstva iz IPARD fondova.

“Ono što nas očekuje u narednom periodu je konkurs Svetske banke za stočare i ratare, kao i poziv vezan za ruralni razvoj”, rekao je ministar.

Energetski portal

BMW iX – sam traži punjač i parking mesto (VIDEO)

Foto: pixabay.com

Videli smo automobile koji jedan deo puta saobraćaju drumom, a jedan lete, automatizovana vozila na električni pogon sa mnogo inovacija, a čuveni proizvođač automobila BMW predstavio je model koji može sam da nađe parkig mesto, dopuni bateriju ili se odveze na pranje.

Vaše je samo da dovezete automobil u tržni centar, javni parkin, a on će dalje sve sam da uradi. Električni BMW iX zahvaljujući postavljenim  kamerama i senzorima, onim u samom vozilu i na parkingu, može samostalno da vozi do parking mesta.

Prazna baterija, nikakav problem. Automobil pronalazi punjačko mesto, robotska ruka povezuje punjač i vozilo. Po završetku sesije punjenja, robotska ruka skida punjač i automobil odlazi dalje.

Pročitajte još:

Prljav automobil, ništa strašno, nekoliko klikova i ovaj automobil se sam odvozi do automatizovane perionice. Kada završite sve obaveze, jednostavnim komandama, pozovete vozilo da dođe po vas.

Kako bi BMW iX izvršio sve što od njega tražite, potrebno je instalirati aplikaciju na mobilni telefon i pomoću nje zadajete komande.

Izgleda da nas čeka budućnost u kojoj će biti potrebno samo da sednemo u automobil, a on će sve ostalo sam da uradi.

Milica Radičević

 

Kvadovi u zaštićenim područjima: Fruška gora poligon, ali i kolateralna šteta

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Uprkos upozorenjima stručnjaka da je vožnja terenskih džipova – popularnih kvadova štetna po prirodu u nacionalnim parkovima, ova vrsta zabave je sve popularnija na Fruškoj gori. Iako je zakon menjan sredinom godine, javno preduzeće koje upravlja ovim nacionalnim parkom, za razliku od nekih drugih, nije tražilo da se upotreba kvadova zabrani ili bolje reguliše. Umesto toga, oni razmatraju uvođenje staza za kvadove.

„Obiđite najatraktivnije i teško dostupne lokacije Fruške gore i doživite adrenalinsku vožnju za pamćenje” – pozivala je u septembru prošle godine Promont grupa u reklami na YouTube (Jutjub) kanalu, firma koja drži više hotela u ovom nacionalnom parku.

Adrenalinska vožnja za pamćenje se odnosila na vožnju četvorotočkaša, popularnih kvadova. Na sajtu hotela Fruške terme pisalo je da su gosti mogli da se voze kroz šumu i kamenolom, za 60 do 140 evra.

Ova reklama vrlo brzo je privukla pažnju lokalnih aktivista iz organizacije Odbranimo šume Fruške gore, koji se zbog ugrožavanja prirode protive vožnji kvadova u zaštićenim područjima.

Prijavu protiv hotela i Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora koje upravlja ovim zaštićenim područjem su poslali inspekciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine tražeći da se vožnja kvadova zabrani.

Pročitajte još:

Inspekcija je naložila da JP Fruška gora „prati kretanje posetilaca u skladu sa svojim ovlašćenjima i da čuva zaštićeno područje“. Hotel je kaznu izbegao jer je inspekcija zaključila da su samo najavljivane vožnje koje bi mogle da se organizuju ukoliko bude zainteresovanih.

Iako je hotel ponudu uklonio sa sajta, kada je novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pozvao da pita da li i dalje organizuju vožnje, zaposleni mu je dao broj telefona koji prosleđuju gostima koje zanimaju takve aktivnosti. Broj vodi do firme koja koristi iste kvadove  koji su bili reklamirani na YouTube kanalu hotela.

Istraživanje CINS-a pokazuje da vožnje kvadovima po Fruškoj gori ne samo da se odvijaju nesmetano, već su nacionalni parkovi nemoćni u kontroli onih koji narušavaju prirodu. Prilika da se pooštri zakon kako bi se sprečila vožnja kvadova propuštena je ove godine, a sam upravljač nacionalnog parka razmatra da uspostavi staze koje će kvadisti koristiti.

Ostatak teksta možete videti ovde.

Izvor: Centar za istraživačko novinarstvo

Jubilej koji se ne slavi – 30 godina ekološke države Crne Gore

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Shant Dem)

Ostvarenje vizije ekološke države Crne Gore je veliki cilj, koji zahteva napore srazmerne uzvišenosti same ideje da svoju budućnost podredimo prirodi, očuvanju našeg prostora i resursa. Od trenutka kada se Crna Gora 1991. godine deklarisala kao jedina država na svetu koja je po svom uverenju ekološka, svima je bilo jasno da je put kojim smo krenuli izuzetno kompleksan, pun nepoznanica i dug toliko da će nas njime voditi više generacija. Trideset godina kasnije odgovor na pitanje da li smo „ekološki“ bez dileme je – NE.

 “Čovek i priroda u njemu i oko njega, celovito su jedno u svom smislu i značenju“, izgleda kao da je ostalo zapisano samo na papiru a negde uz put, pažnju nam je uzela želja i potreba za brzom ekonomskom dobiti. 30 godina intenzivne devastacije prostora, gomilanja otpada širom naše države, neadekvatno upravljanje zaštićenim područjima i još mnogo toga, odveli su nas još dalje od privrežnosti opredeljenju ekološke države. Umesto da nam je ova ustavno utemeljena ideja bila osnova za sprovođenje politika koje bi učinile da Crna Gora zaista bude čuvar čistote prirode i da bazira svoj razvoj na principima održivog razvoja, iskoristili smo je samo za dobru reklamu. Promotivne i populističke akcije za prirodu postale su jedini sinonim za ekološku državu.

U prilog tome govore činjenice da Crna Gora još uvek nema nezavisno ministarstvo ekologije, a ovaj značajan jubilej dočekuje bez prostornog plana, bez strateških planova u oblasti zaštite prirode, dok njeni građani koji bacaju otpad kroz prozor, podmeću šumske požare i ubijaju zaštićene vrste, ostaju nekažnjeni. Na listi ekoloških zemalja sveta koja se formira na osnovu izračunatog indeksa ekoloških performansi (EPI), Crna Gora zauzima 74. mesto, a ispred nas su Hrvatska, Slovenija, Srbija i Albanija.

Uprkos svemu tome, Crna Gora se još uvek smatra „vrućom tačkom“ biodiverziteta, tj. jednim od najznačajnijih centara biološke raznovrsnosti,  i to ne samo u Evropi nego i u čitavom Palearktiku. Naša priroda još uvek oduzima dah svima koji nas posete. Još uvek nam svet zavidi na lepoti i bogatstvu koje imamo. Međutim, zasluge za to nemaju tvorci ideje „ekološke države“ niti oni koji su proteklih 30 godina vodili politike životne sredine. Na ovaj jubilej, možemo da se zahvalimo našem geografskom položaju koji nam je dao takvu distribuciju i raznovrsnost staništa, topografskim varijacijama, geološkoj istoriji i klimatskim uslovima koji vladaju na području naše male države.

Pročitajte još:

Takođe, možemo da zahvalimo međunarodnoj zajednici koja je nebrojano puta branila naša prirodna bogatvstva bolje nego mi sami. Šta bi se desilo sa Skadarskim jezerom, Ulcinjskom solanom, Durmitorom, da nije bilo potpisanih ugovora i obaveza prema međunarodnim konvencijama i Evropskoj uniji? Zahvalimo se i našim građanima koji su dane provodili na ulici braneći naše reke, šume i more. Zahvalimo se pojedincima koju su gorepomenutu rečenicu o čoveku i prirodi, istinski razumeli.

Gde ima volje, ima i načina – izreka je koju sve češće koristimo da opišemo kreativne metode devastastatora. Pa tako, u šumi iza Visitorskog jezera, uskom stazom, prošao je čovek sa starim šporetom na leđima, i uz mnogo truda i uloženog napora našao idealno mesto u gustoj četinarskoj šumi da ga odloži. Vreme je da energiju ovog čoveka i njemu sličnih, okrenemo u korist prirode i jednom za sva vremena naučimo da smo dužni sebi i budućim generacijama da se s poštovanjem odnosimo prema njoj. Volja je tu samo joj treba pokazati način! Vratimo se 30 godina unazad, pročitajmo pažljivo Deklaraciju koju smo bez greške sastavili, i krenimo ispočetka!

Ksenija Medenica / Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore

UN, EU i Beograd na istom zadatku – “zelena hijerarhija” za zdraviju budućnost

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Grad Beograd

U okviru kampanje “Evropska nedelja mobilnosti”, koja se odžava od 16. do 22. septembra, počela je “Pešačka nedelja” tokom koje će građani imati priliku da učestvuju u ekološkim radionicama i da posete štandove koji promovišu biciklizam, bezbednost u saobraćaju i urbanu mobilnost.

“Kampanju “Evropska nedelja mobilnosti”, pored Beograda obeležava se u više od 2.300 gradova u čak 45 zemalja sveta. Skrećemo pažnju na značajnu temu, kako da motivišemo ljude da promene vidove svog kretanja i da se kreću na zdrav i ekološki način. Već više od dvadeset godina septembar je mesec u kojem govorimo o održivoj mobilnosti i značaju zelene hijerarhije u saobraćaju, a to su pešačenje, vožnja bicikla, kao i upotreba javnog gradskog prevoza. U 21. veku se čovečanstvo suočava sa globalnim klimatskim promenama, sa zagađenjem životne sredine, a broj automobila se svake godine uvećava. Samo u Beogradu svake godine imamo 50.000 automobila više i zato moramo favorizovati pešačenje, biciklizam i javni gradski prevoz kao vid transporta, što smo i definisali prema našem desetogodišnjem Planu održive urbane mobilnosti koji je ove godine pohvaljen od strane Evropske komisije kao jedan od najboljih u Evropi”, rekao je prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

On je podsetio da u ovom trenutku Beograd ima više od sto kilometara biciklističkih staza, a cilj je da narednih godina taj broj bude udvostručen, te da su proširene pešačke zone, a građanima je poručio da svi zajedno moramo učestvovati u promeni navika kada je reč o vidovima kretanja koje biramo i tako dati zajednički doprinos poboljšanju stanja u našoj životnoj sredini.

Stalna predstavnica programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Republici Srbiji Fransin Pikap je ukazala na opasnosti kojima smo izloženi kada udišemo zagađen vazduh, ali i na klimatske promene u svetu, te ukazala na značaj korišćenja vozila na električni pogon.

Pročitajte još:

“Veoma mi je drago što ovde vidim tako puno električnih vozila, trotineta, bicikala. Beograđani danas imaju mogućnost da na nekoliko mesta u gradu dopune svoja vozila električnom energijom. Želela bih takođe da pomenem i projekat na koji smo posebno ponosni, a to je „Pametna klupa” u okviru koje se nalazi akvarijum sa zelenim algama koje pročišćavaju vazduh i proizvode kiseonik. Projekat je urađen u saradnji sa srpskim naučnicima i veoma mi je drago zbog toga. Takvih projekata nam je potrebno sve više i zbog toga zahvaljujem gradonačelniku Radojičiću i partnerima iz Delegacije EU u Srbiji na svemu što čine za „zelenu transformaciju u Beogradu”, zaključila je Fransin Pikap, navodi se u saopštenju.

Direktor Transportne zajednice u Republici Srbiji Matej Zakonjšek istakao je da, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, zbog lošeg kvaliteta vazduha u regionu život godišnje izgubi oko 13.000 ljudi, ali i da zajedničkim zalaganjem i promenom životnih navika kada je o kretanju reč, svi zajedno možemo doprineti da se ovaj trend preokrene. 

Šef za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini je naglasio da je od izuzetnog značaja to što više od 20 gradova u opštinama širom Srbije učestvuje u kampanji “Evropska nedelja mobilnosti” i što se Beograd ubrzano penje na lestvici evropskih gradova koji vode računa o zdravlju, urbanoj mobilnosti i najboljim “zelenim rešenjima” za gradove. 

Energetski portal

Gastronomski turizam mogućnost za razvoj preduzetništva

Photo-illustration: Pixabay
Foto: Vlada Republike Srbije

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić bila je domaćin “Festivala srpske trpeze“, jedinstvene manifestacije koja doprinosi očuvanju našeg gastronomskog nasleđa i predstavlja srpsku trpezu kao istinski turistički brend.

Matić je poručila da ova manifestacija, druga po redu, pored toga što neguje običaje i osobenosti srpske trpeze kroz vekove, ima i ključni značaj u pozicioniranju Srbije kao gastronomske destinacije i teži da postane tradicionalno mesto susreta domaćina i gostiju na kulturnoj i turističkoj mapi naše zemlje.

Ona je istakla da gastronomski turizam otvara mogućnost za razvoj preduzetništva i povećanje zaposlenosti, ali ima i brojne pozitivne efekte na hotelsku industriju, ugostiteljstvo i povećanja broja dolazaka turista.

Pročitajte još:

U proteklih šest godina, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija uložilo je ukupno 52,8 miliona dinara u razvoj i promociju gastronomskih manifestacija, dok je za “Festival srpske trpeze“ opredeljeno 1,5 miliona dinara.

Drugi po redu “Festival srpske trpeze“ održan je u Skadarliji.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Kako je Španija postala poljoprivredna velesila?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Aarón Blanco Tejedor)

Španija je danas najveći proizvođač i izvoznik voća i povrća u EU, a treći u svetu. Imajući u vidu prirodna ograničenja Iberijskog poluostrva – zemljište koje nije naročito plodno, uz često nepovoljne klimatske uslove, sušna, žarka leta, oštre zime u kontinentalnom delu zemlje i manjak padavina – nameće se pitanje: kako je Španija uspela da postane poljoprivredna velesila u Evropi i u svetu?

Ulaganje u tehnologiju je ključ uspeha

Španska poljoprivredna tehnologija i oprema prepoznatljiva je i tražena u svetu, zahvaljujući svom kvalitetu i prilagodljivosti različtim uslovima. Jedan od sektora u kojima Španija prednjači su zalivni sistemi, koji su tokom decenija konstanto unapređivani usled prirodne potražnje – Španiji manjka vode za zalivanje, pogotovo na jugu, pa je tehnologija morala da odgovori na ovaj izazov.

Rezultat su usavršeni sistemi za navodnjavanje, koji nude najveću produktivnost uz minimalan utrošak vode i maksimalnu kontrolu troškova.

Pročitajte još:

Zahvaljujući plastenicima povećan je ciklus poizvodnje

Važno je napomenuti da je Španija vodeća evropska zemlja u plasteničkoj proizvodnji: korišćenje plastenika omogućava mnogim poljoprivrednicima proizvodnju od dva do tri ciklusa godišnje, kombinujući jesenje i zimske, sa prolećnim kulturama, što je omogućilo Španiji da postane lider u Evropi u proizvodnji voća i povrća.

Potreba za prevazilaženjem nepovoljnih klimatskih uslova, sa ekstremno sušnim letima i olujnim jesenjim kišama, podstakli su korišćenje plastenika u Španiji.

Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu je idealna prilika da da srpski poljoprivrednici razmene iskustva svojim španskim kolegama, na nacionalnom štandu Kraljevine Španije, u Hali 1 Novosadskog sajma, 18-24. septembra.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: Agroklub

Pokret Tvrđava: Preduzeće zagađuje Smederevo i bez vodne dozvole

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Nadležne inspekcijske službe su ustanovile da preduzeće “SWAN LAKE” iz Kovina ispušta otpadne vode sa prekoračenim graničnim vrednostima više zagađujućih materija, kao i da uopšte nema vodnu dozvolu, čime je počinilo ozbiljan privredni prestup i prekršilo Zakon o vodama, saopštio je Pokret Tvrđava.

Inspekcija je reagovala po prijavi Pokreta Tvrđava “usled smrada koji se u Smederevu oseća mesecima unazad”.

“Uvidom u izveštaje o ispitivanju otpadne vode, sačinjene od strane ovlašćenih laboratorija, utvrđeno je da ispitivani parametri otpadne vode koja predstavlja tehnološku otpadnu vodu – džibru, suspendovane materije, pH vrednost, hemijska potošnja kiseonika, biološka potrošnja kiseonika, ukupni fosfor i ukupni neorganski azot, prekoračuju granične vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje”, navele su inpekcijske službe u odgovoru koji su dostavili Pokretu Tvrđava.

Utvrđeno je i da nadzirani subjekat nije pribavio vodna akta odnosno Vodnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o vodama kojim se utvđuju način, uslovi i obim, tako da je postupjući inspektor prosledio zapisnik o inspekcijskom nadzoru Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Predstavnici Pokreta Tvrđava su početkom avgusta, nakon što se mesecima u Smederevu i okolini širio neprijatan miris, izašli ne teren i obišli nekoliko lokacija pretpostavljajući da je izvor takvog zagađenja najverovatnije neka od deponija.

Ispostavilo se da je u pitanju ispust za otpadne vode iz proizvodnje fabrike SWAN LAKE DOO, koja teritorijalno pripada opštini Kovin, ali se nalazi na samo nekoliko kilometara od centra Smedereva.

Kako navode iz Pokreta Tvrđava reč je o fabrici koja se bavi proizvodnjom rafinisanog etil alkohola i tehničkog alkohola i koja kao sirovinu koristi melasu – kukuruz i da tokom 24 sata generiše 270.000 litara procesne otpadne vode, osnosno džibre, koja se sprovodi do taložnog polja.

Izvor: Nova Ekonomija

Srbija i Mađarska zajedno jačaju mlade u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Mladi se sve više interesuju za poljoprivredu, a Srbija i Mađarska su, prepoznavši ovo, rešile da unaprede saradnju u oblasti poljoprivrede, proizvodnje hrane, šumarstva, zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa između mladih poljoprivrednika obe zemlje.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo poljoprivrede Mađarske potpisali su zato Memorandum o razumevanju kojim su utvrđeni glavni ciljevi saradnje, navodi se na sajtu Ministarstva.

Kako je saopšteno, saradnja Republike Srbije i Mađarske biće usmerena ka razmeni znanja, iskustava, tehnologija i inovacija mladih poljoprivrednika iz .

Pročitajte još:

„Saradnja mladih poljoprivrednika Republike Srbije i Mađarske obuhvatiće uspostavljanje radne grupe za mlade poljoprivrednike obe zemlje, pokretanje pilot projekta u Republici Srbiji koji bi obuhvatio sveobuhvatnu analizu stanja među mladima i u oblasti ruralnog razvoja proučavanje instrumenata i ekoloških rešenja za organizaciju i rad mladih poljoprivrednika. Zatim, pomoć u uspostavljanju nacionalne platforme za organizaciju mladih u ruralnim područjima, pomoć u pripremi i sprovođenju pilot projekta, saradnju u uvođenju šema podrške za mlade poljoprivrednike kao savetodavne usluge u pripremi dugoročnog akcionog plana za saradnju sa mladim poljoprivrednicima u Republici Srbiji“, rekla je Vedrana Ilić, pomoćnik ministra poljoprivrede za međunarodnu saradnju koja je boravila u Budimpšeti ovom povodom.

U cilju sprovođenja ovog dogovora biće organizovane obuke, predavanja, savetovanja, razmena informacija i tehničkih podataka, izrada publikacija i dokumenate kao i studijska putovanja, zajednička organizacija konferencija, radionica, seminara , predavanja kao i saradnja stručnih udruženja na međunarodnom nivou.

Energetski portal

Čajetina obeležava Evropsku nedelju mobilnosti

Foto: Opština Čajetina
Foto: Opština Čajetina

Evropska nedelja mobilnosti održava se širom Evrope i ove godine u obeležavanju učestvuje 2.520 gradova iz 47 zemalja. Od toga se iz Srbije prijavilo 23 naseljena mesta među kojima je i Opština Čajetina.

„Želimo kroz niz manifestacija na Kraljevom trgu, u Kulturnom centru na Zlatiboru, sa našim ljudima ovde u Čajetini i na Zlatiboru kao i sa našim gostima, da sprovedemo nedelju Evropske mobilnosti. Cilj nam je da opština Čajetina bude jedna od prvih ekoloških opština u Srbiji, da vazduh bude što čistiji, priroda takođe, kao i sam centar turističkog mesta Zlatibor kako bi dolazilo što više gostiju u našu opštinu“, rekao je Miloje Rajović, predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Čajetina.

Prva u nizu aktivnosti koju je osmislio Savet za bezbednost saobraćaja opštine Čajetina jeste razgovor sa lekarima SB „Čigota“ koji će dati svoje stručno mišljenje na temu zdravlja dece. U nastavku programa 17. septembra vršiće se dodela besplatnih auto sedišta dok će u ponedeljak 20. septembra biti organizovana šetnja dece PU „Radost“ Čajetina.

Pročitajte još:

Akcenat u ovoj nedelji biće dan bez automobila od 19-22. septembra i tom prilikom promovisaće se aktivni vidovi kretanja.

„Poslednji dan aktivnosti u okviru Evropske nedelje mobilnosti je 22. septembar. Tog dana u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i Savetom za bezbednost saobraćaja opštine Čajetina, na Kraljevom trgu na Zlatiboru od 14 časova biće izloženi simulatori čeonog sudara, vožnje u pijanom stanju tzv. „pijane naočare“, simulator prevrtanja kao i poligon bezbednosti za decu. Svi zainteresovani mogu da dođu i tom prilikom vide kakav je to način vožnje, šta može da se desi u toku vožnje i šta može da ih sačeka u datom trenutku“, kaže Slađana Vulović, zamenica predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Čajetina.

U cilju dobijanja nagrade od Evropske komisije za organizaciju Evropske nedelje mobilnosti potrebno je ispuniti više kriterijuma a opština Čajetina je za sada prepoznata kao jedna od vodećih lokalnih samouprava.

„Jedan od kriterijuma je pre svega održavanje Evropske nedelje mobilnosti a zatim da imamo plan održive urbane mobilnosti. Mi smo izradi tog plana pristupili ove godine. Radimo i studiju pristupačnosti za javne objekte na teritoriji naseljenih mesta Čajetina i Zlatibor gde ćemo imati kompletnu prijavu za dalje konkurisanje bilo kakvih vidova nagrada u vezi urbane mobilnosti“.

Izvor: Opština Čajetina

“OIE Srbija 2021” – Žene u zelenoj industriji

Foto: OIE Srbija
Foto: OIE Srbije

Čast da zatvore prvu konferenciju “OIE Srbija 2021” imale su dame koje su odlučile da se izbore za svoje mesto u zelenoj industriji. Učesnice petog panela Amalija Janakiku, direktorka sektora za razvoj i ulaganje u Evropi kompanije MASDAR, Maja Macić iz kompanije PR GLOBAL, Nevana Đukić, iz komopanije CEEFOR, Kamala Mujezinović Šantić, predstavnica New Energy Solutions, dok je moderatorka bila Danijela Isailović, menadžerka Udruženja obnovljivi izvori energije Srbije.

Kako je istakla Danijela Isailović, u udruženju postoji Zelena ženska mreža koja ima za cilj da umreži i poveže sve žene koje rade u kompanijama članicama, ali i one koje još uvek nisu članovi i koje dele misiju i viziju.

Kompanija MASDAR posluje u više od 30 država, investirali su više od 20 milijardi evra, doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida na godišnjem nivou za 160 miliona tona. U Srbiji su u saradnji sa drugim kompanijama učestvovali u izgradnji Čibuka 1, kao i Čibuka 2 koji se uspešno razvija.

Pročitajte još:

Kako je objasnila Maja Macić, kompanija PR GLOBAL, ima velike planove kada je u pitanju eskploatacija energije vetra i sunca. Nedavno su otvorili kancelariji u Srbiji i planiraju da ostanu duži vremenski period, prvenstveno će se zalagati za početak grinfild investicija i ona se nada da će to uticati i na dolazak nekih drugih investitora.

Nevena Đukić iz kompanije CEEFOR, istakla je da zahvaljujući dobrom mentorstvu uspeva da obavlja sve poslove, kako u kompaniji na čijem se čelu nalazi, tako u firmama MT-KOMEX, Charge&GO, i kao glavna urednica Energetskog portala.

“CEEFOR je osnovan pre 11 godina, kada se u našoj zemlji malo znalo o solarnim elektranama i jedan od prvenaca je Solaris Energy. Nakon zavšetka ovog projekta, ljudi su počeli da shvataju šta su solari. Istim povodom je pokrenut i Energetski portal, kako bi svima, na neki način približili obnovljive izvore energije. Do sada smo uradili preko 200 megavata projekata, izgradili smo preko 10 megavata i postavili smo preko 300 punjača, a imamo i platformu za naplatu za punjenje električnih automobila – Charge&GO”, kaže Nevena Đukić.

Kamala Mujezinović Šantić, kaže da je veoma rano shvatila da želi da se bavi obnovljivim izvorima energije i da radi na njihovom razvoju.

Učesnice su se složile da u ovoj oblasti sada ima mnogo više žena, nego pre desetak godina i da one rade na ozbiljnim i veoma značajnim projektima. 

Prvu Konferenciju “OIE Srbija 2021”, koja je održana u Beogradu, su organizovali Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije u saradnji sa generalnim partnerom Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), pod pokroviteljstvom Ministartsva rudarstva i energetike.

Milica Radičević

Zbog čega tegla meda košta gotovo 2.000 dinara

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U nekim prodavnicama med već sada košta od 1.500 do 1.800 dinara, a iz Udruženja pčelara najavljuju da bi uskoro kilogram mogao da košta i 2.000 dinara. Cena raste zbog sve manje ponude, a poznavaoci kažu – sve više livada je u korovu, a lošiji su i klimatski uslovi.

Prema rečima profesora Biološkog fakulteta Ljubiše Stanisavljevića,  nedostatak meda, posebno bagremovog, evidentan je već godinama, a glavni razlog je što pčele nemaju dovoljno nektara da bi sakupile med.

“Pčele nisu imale dovoljno nektara da bi sakupile med i to se desilo ove godine i dešava se već godinama, konkretno kod nas imamo nedostatak bagremovog meda. Dešava se da bagrem cveta, ali ne medi dovoljno i onda nemate dovoljne količine meda”, objašnjava Stanisavljević.

I kupci koji godinama kupuju med od proverenih proizvođača primećuju nestašicu koja, kako kažu, traje već šest godina.

“Ne bih znao da vam kažem koji je pravi uzrok nestašice meda, ja kupujem već godinama od proverenog proizvođača”, kaže jedan od sagovornika.

S druge strane, falsifikovanog meda je sve više na tržištu, a Srbija nema laboratoriju za detaljnu kontrolu, već su one rutinske i odnose se na ispitivanje osnovnih parametara.

Pročitajte još:

Načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović kaže da u slučaju otkrića falsifikovanog meda u inspekciji povećavaju nadzor ne samo distribucije meda nego i proizvodnje.

“Svaki subjekat u poslovanju mora da obezbedi sve potrebne informacije svom nadležnom inspektoru”, objašnjava Ivanović.

Kad ga već tako skupo plaćamo, bar da ne kupujemo falsifikat.

“Kada vidimo da je med kristalizovan jer je to njegovi prirodni proces, to je sigurno pravi med, jer falsifikatori nisu mogli da naprave falsifikat koji se kristališe”, tvrdi Stanko Rajić iz Udruženja pčelara.

Stariji i iskusniji kupci imaju svoje načine kako proveravaju kvalitet meda, tako jedna baka kaže da kada okrene teglu, gleda da li će se pojaviti “kugla”.

Izvor: RTS

1...524525526...1,674Page 525 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs