Krnjača i dalje bez kanalizacije – ima li rešenja?

16.03.2021

kanalizacija-krnjača — Foto: Grad Beograd

Žitelji naselja na levoj obali Dunava godinama muku muče sa kanalizacijom. Krnjača je nekoliko kilometara udaljena od centra prestonice, a stanovnici ovog dela grada decenijama žive uz zagađene kanale u koje se izlivaju otpadne vode, fekalije, septičke jame i smeće.

Situaciju otežava i divlja gradnja, koja je u ekspanziji u poslednjih nekoliko godina, kolovozi koji su urađeni mimo projekta, nedostatak atmosferske kanalizacije odgovarajućeg profila koja se neredovno i nekvalitetno održava. Nakon kiše većina ulica u ovom naselju gotovo je neprohodna, a veoma često se oseća i nesnosan smrad iz kanala i septičkih jama.

Stanovnici ovog naselja od prošle nedelje imaju problema sa kanalizacijom koja se izlila i koja je u jednom trenutku pretila da poplavi stanove, preneli su mediji. Veoma tešku situaciju u kojoj su se našli žitelji ovog dela grada, dodatno je otežava i nepodnošljiv smrad.

Nakon nekoliko dana, predstavnici Grada Beograda održali su sastanak sa direktorom JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, Strahinjom Danilovićem i stanovnicima Krnjače, kako bi se rešio problem izlivanja fekalija.

“Već duže vreme imamo problem sa „fekalnim jezerom” koje se stvara na području rasadnika koji je pod stečajem. Ekipe će početi sa ispumpavanjem jezera, to nije trajno, već privremeno rešenje. Trajno rešenje je izgradnja nove kanalizacione mreže koju smo već planirali da uradimo, kako bi se na nju priključio ovaj deo naselja. Trenutno „gasimo požar” koji se decenijama javlja u delovima Ovče, Borče i Krnjače”, rekao je Dragomir Petronijević, navodi se u saopštenju grada.

Pročitajte još:

Krajem prošle godine raspisan je tender za izbor dobavljača koji će graditi kanalizacionu crpnu stanicu „Krnjača 2″, prvi objekat iz projekta kanalizacije na levoj obali Dunava.

Kako je tada rečeno, ova crpna stanica prihvataće otpadne vode iz postojećeg kolektora u Zrenjaninskom putu, kao i otpadne vode iz niskih delova u okolini Pančevačkog puta i potisne ih u postojeći kolektor u Pančevačkom putu, koji ih odvodi do već izgrađene KCS „Krnjača 1”, a odatle ka budućem postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda „Krnjača” i dalje u Dunav.

Stanovnici Krnjače nadaju se da će uz novu kanalizacionu mrežu i crpne stanice konačno biti rešen ovaj dugogodišnji problem ovog dela Beograda.

Milica Radičević

40 miliona dinara za čistiji vazduh u Kosjeriću

16.03.2021

toplana, dimnjaci — Foto-ilustracija: Pixabay

U Kosjeriću je juče sklopljen ugovor o konverziji Gradske toplane sa mazuta na gas, kao i ugovor o pošumljavanju koji će doprineti tome da se zagađenost vazduha u toj opštini drastično smanji, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović juče je sa predsednikom opštine Kosjerić Žarkom Đokićem potpisala dva ugovora na osnovu kojih će iz budžeta Ministarstva ovoj opštini biti dodeljeno više od 40 miliona dinara za zamenu kotlarnice u toplani i individualnih ložišta, kao i za ozelenjavanje javnih površina.

“Predviđeno je pošumljavanje sa 500 novih sadnica u Kosjeriću, a kada se Gradska toplana prebaci na gas, na nju će biti priključene i kotlarnice škola, sportskih dvorana i doma zdravlja. Plan je da se krene u rekonstrukciju i sanaciju Gradske toplane odmah nakon grejne sezone. To će za 70 odsto smanjiti zagađenost vazduha, pri čemu će biti deset puta manje ugljen-dioksida i sumpor-dioksida”, istakla je ministarska zaštite životne sredine Irena Vujović prilikom potpisivanja ugovora.

Budući da je Kosjerić jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, država će, pored snabdevanja gasom i pošumljavanja, subvencionisati i prelazak individualnih ložišta sa uglja i drva na pelet.

“Opština će raspisati konkurs i po kategorijama stanovništva odrediti koja domaćinstva će moći da zamene svoje kotlove uz veliku subvenciju opštine, odnosno Ministarstva”, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Potpisivanju ugovora prisustvovala je i premijerka Ana Brnabić koja je navela da je na sastanku sa opštinskim rukovodstvom bilo reči i o međuopštinskoj saradnji sa gradom Užice na prečišćavanju otpadnih voda, napomenuvši da je reč o još jednom velikom problemu koji se mora rešiti u narednom periodu.

Ukupna vrednost ovih ugovora iznosi 50 miliona dinara, a premijerka je juče istakla da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije.

Energetski portal

Da li smo spremni za sve češće poplave?

15.03.2021

Moravski-meandri — Foto: Goran Jordanski

Poplave predstavljaju ozbiljan problem u Srbiji. Jasno se sećamo da je zbog poplava 2014. godine na celoj teritoriji Srbije proglašeno vanredno stanje. Ukupne štete i gubici iznosili su 1,7 milijardi evra. Različiti izvori su bili dostupni i iskorišćeni su za finansiranje reagovanja u vanrednim situacijama, odnosno za obnovu i oporavak.

Velike poplave događale su se i posle 2014. godine, uglavnom u junu. Krajem juna 2020. godine poplave su dovele do proglašenja vanrednog stanja u 20 opština i nanele veliku štetu poljoprivrednoj proizvodnji.

Otkud navire sva ta voda?

Između ostalog i evidentne klimatske promene kao posledicu imaju ekstremne vremenske događaje. Obilne padavine i drugi neuobičajeni, čak drastični, vremenski događaji su sve češći, što može dovesti do poplava, uticati na kvalitet dostupne vode, ali može dovesti i do smanjenja dostupnosti vodnih resursa u nekim regionima.

Imajući u vidu da emisije gasova sa efektom staklene bašte uzrokuju klimatske promene, očigledno je da se merama za smanjenje uzroka klimatskih promena može smanjiti učestalost ekstremnih vremenskih događaja, pa i poplava. Sa klimatskim promenama, očekuje se da će se učestalost, obrazac poplava, promeniti te da će poplave biti sve nepredvidljivije i štetnije.

Koliko smo ugroženi?

Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa je međunarodni dokument koji su države članice Ujedinjenih nacija usvojile u martu 2015. godine na Svetskoj konferenciji o smanjenju rizika od katastrofa održanoj u Sendaju u Japanu. Generalna skupština UN-a odobrila ga je u junu 2015. godine.

U tabelama su predstavljeni podaci koji se odnose na Sendajski okvir za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda za Srbiju, sa naglaskom na poplave.

U Srbiji je Nacionalni program upravljanja rizicima od katastrofa objavljen krajem 2014. godine i usredsređen je prvenstveno na poplave, klizišta i požare, dok Akcioni plan za njegovo sprovođenje (za period 2016 – 2020.) bliže određuje potrebne aktivnosti.

Svetska banka je 2017. godine objavila dokument Sveobuhvatno upravljanje rizikom od katastrofa u Srbiji, sa poukom da „Posle katastrofe, hitnost pomoći i napora za oporavak može da dovede do zabune i neefikasnosti, ukoliko strateški zakoni i institucionalni kapaciteti prethodno nisu bili u funkciji“.

Drugim rečima, strateški, zakonski i adekvatan institucionalni okvir, trebalo bi da postoji pre nego što se poplave dese.

Šta preduzimamo da smanjimo rizik?

Srbija je 2018. godine usvojila Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, za koji se navodi da je u skladu sa okvirom za smanjenje rizika od katastrofa usvojenim u Sendaju.

Ostaje pitanje da li su 2021. godine primenjeni svi postavljeni strateški i zakonski okviri, odnosno da li postoji efikasan institucionalni okvir? Takođe je veoma važno obezbediti mape rizika od poplava.

Za Svetski dan voda koji se obeležava 22. maja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine sprovode važnu aktivnost u želji da ukažu na važnost naučenih lekcija iz prethodnih poplava. Njihova kampanja pod nazivom „Klimatske promene kao posledicu imaju češće poplave“ odvija se u okviru odabranih Eko-škola sa ciljem podizanja svesti kako bi se izbegle greške koje povećavaju posledice katastrofa kao što su poplave.

Pročitajte još:

Svest o riziku od poplava jedan je od najvažnijih koraka u sprečavanju posledica poplava. Aktivnosti pozornosti su usmerene na prikupljanje i deljenje korisnih informacija ljudima koji se suočavaju sa poplavama, kako bi imali pristup sigurnoj vodi i povoljnim sanitarnim uslovima i na taj način povećali svoju otpornost na uticaj poplavnih talasa. Sigurna voda za piće trebalo bi da bude glavni prioritet u slučaju poplave, kao i performanse kanalizacionih sistema i upravljanja otpadom. Poplavni događaji takođe mogu dovesti do povećane učestalosti bolesti koje se prenose vodom.

Analizu pripremio ekspertski tim Ambasadora održivog razvoja i životne sredine, u okviru projekta “ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372)”. Istovremeno, analiza konkretizuje Modul B9 Kurikuluma o razvoju Plana za vodu i sanitaciju u ruralnim sredinama – u okviru projekta WatSanPlan.

Ovaj projekat je finansirala Evropska unija. U članku su iskazani stavovi koji nisu nužno i stavovi Evropske komisije.

Da li će 2030. biti godina preporoda za Planetu?

15.03.2021

klimatski_protesti — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine jasno je postavljen, a sve zemlje sveta potpisale su Pariski sporazum kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje. Da bi se 2050. godine videli konkretni rezultati trenutnih napora za očuvanje životne sredine, 2030. godina biće prekretnica u kojoj se mnogo toga mora promeniti. Kakve nam to promene donosi ova godina koja mnogo obećava?

Zbogom nuklearnim elektranama i elektranama na fosilna goriva

Širom sveta trenutno radi oko 440 nuklearnih reaktora, a 10 odsto svetske električne energije dolazi iz ovog izvora.

Iako nuklearna energija spada u male zagađivače kada je u pitanju emisija štetnih gasova, postoje drugi problemi koji neminovno vode ka gašenju nuklearnih postrojenja.

Razlog zbog kojeg će nuklearne elektrane uskoro otići u zaborav je dobro poznati uranijum. Pored toga što je veoma opasan po ljude i okolinu, uranijum spada u neobnovljive izvore energije, a da bi se postigla klimatska neutralnost, svet se mora okrenuti zelenoj energiji kao što su solarna i energija vetra.

Italija i Nemačka prednjače u gašenju nuklearnih postrojenja. I dok je Italija već zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, Nemačka planira da svih 17 reaktora koliko ih ima u ovoj zemlji, budu ugašeni do 2022. godine.

Belgija, Nemačka, Španija i Švajcarska postepeno gase nuklearne elektrane sa krajnjim rokom do 2030. godine, kada bi sve trebalo da budu zatvorene.

Možda je jasnije zašto je zatvaranje elektrana na fosilna goriva neizbežno kako bi se postigla klimatska neutralnost, budući da su ove elektrane među najvećim zagađivačima vazduha.

Mnoge zemlje sveta još uvek se najviše oslanjaju na ovaj izvor energije, a u Evropi su to Poljska, Nemačka, Bugarska, Češka i Rumunija. Ipak, Evropa ima nedvosmislenu politiku kada su u pitanju ove elektrane, a to je da sve budu ugašene do 2030. godine. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je da do 2025. godine čak 72 odsto reaktora bude van funkcije, a svaka zemlja sada mora da razvije strategiju kako da od upotrebe fosilnih goriva pređe na obnovljive izvore energije.

Iako je 2020. godine Kina izgradila nekoliko postrojenja na fosilna goriva, globalno je više elektrana ugašeno nego što je izgrađeno, pa možemo reći da stvari idu po planu.

Ukidanje benzinaca i dizelaša

Procenjeno je da 20 odsto od ukupne emisije štetnih gasova u svetu potiče od saobraćaja, pa se sve više ulaže u ekološka vozila, dok bi benzici i dizelaši trebalo da budu povučeni iz upotrebe.

Budući da je životni vek vozila oko 20 godina, neophodno je obustaviti proizvodnju dizelaša i benzinaca do 2030. godine. Ukoliko se ovaj plan sprovede u delo, 2050. godinu dočekaćemo sa isključivo električnim automobilima na putevima.

Prema procenama Evropske komisije, do 2030. godine trebalo bi da bude oko 30 miliona električnih automobila na putevima u EU, što je čak 20 puta više nego što ih trenutno ima.

Jaguar, Bentli, Folksvagen, Volvo, Kia i mnoge druge autokompanije sve vise ulažu u razvijanje tehnologije za električna vozila, a mnogima je plan da se proizvodnja benzinaca i dizelaša u potpunosti obustavi do kraja 2030. godine.

Pročitajte još:

Sva plastika će biti pogodna za recikliranje?

Godišnje se proizvede 368 miliona tona plastike, pri čemu je većina plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, a plastika od koje su načinjeni nije pogodna za recikliranje.

U Evropi se reciklira svega 30 odsto plastike, a na svetskom nivou taj broj je još manji, jer se reciklira čitavih 9 odsto plastike.

Foto-ilustracija: Unsplash (Maria Mendiola)

Pored toga što ogromne količine plastičnog otpada ugrožavaju živi svet, naročito onaj u moru, na listi ugroženih su i ljudi jer nam prete

toksične materije koje se koriste u proizvodnji plastike, kao i mikroplastika koja je gotovo neizbežna.

Iz tog razloga Evropska komisija postavila je za cilj da do 2030. godine sva plastika mora biti pogodna za recikliranje, a ide se i ka tome da se postupno smanji proizvodnja i upotreba plastike.

Mnoge države donele su zakone kojima zabranjuju plastične predmete za jednokranu upotrebu koji se teško recikliraju, a koji odmah potom završe na deponijama ili u okeanima.

Naučnici takođe rade na pronalasku raznih alternativa za plastiku, pa koriste biorazgradive materijale poput kore od pomoranže, celuloze, morske trave i drugih, a nedavno su otkrivene i bakterije koje mogu da razgrade nereciklabilnu plastiku.

Milena Maglovski

Drvo na dar: Za zeleni kvart!

15.03.2021

building_tree_zgrada_drvo — Foto-ilustracija: Unsplash (Bertrand Gabioud)

Svetski dan šuma, drveća i sadnje obežava se 21. marta, sa ciljem podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine.

Ovaj međunarodni praznik prilika je da se podsetimo koliko je drveće važan deo naših života i koliku mu zahvalnosti dugujemo jer se za nas bori protiv klimatskih promena, daje nam kiseonik i hlad, dom je mnogim vrstama ptica, a dodatno nas nagrađuje lepim ambijentom naročito u gradskim sredinama.

Vođeni idejom proslave ovog važnog dana, sa ciljem da imamo okruženje na koje ćemo biti ponosni, raspisujemo konkurs „Drvo na dar: Ozelenimo naš grad“, za sve stanare stambenih zgrada na teritoriji Podgorice.

Konkurs traje do 18. marta, a svi koji su zainteresovani da se prijave, potrebno je da dostave:

-Ispunjen prijavni formular
-Fotografije površine za ozelenjavanje koja je zajednička svojina etažnih vlasnika
-Saglasnost skupštine stanara

Pročitajte još:

U odnosu na pristigle prijave, biolozi CZIP-a, će obići najpogodnije lokacije i u dogovoru sa stanarima odabrati adekvatne vrste i mesta za sadnju.

CZIP će donirati ukupno 30 autohtonih sadnica, te će samim tim priliku za ozelenjavanje imati više lokacija/površina.

Cilj ovog konkursa je da se pomogne da neuređeni zeleni prostori oko zgrada postanu ambijent koji odgovara potrebama stanara i opštem poboljšanju uslova života.

Prijavite se OVDE.

Izvor: czip.me

Za revitalizaciju reke Tare potrebno od 4 do 5 godina

15.03.2021

most_na_Tari_reka_Tara_CG — Foto: Wikipedia/Cornelius Bechtler

Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Korhonen)

Nedavno je Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo optužnicu protiv kineske kompanije CRBC zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a.

Kako objašnjava Danilo Mrdak, državni sekretar Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, rečni ekosistem je teško potpuno uništiti i uz normalni pristup možemo očekivati da se za nekih četiri do pet godina stanje reke Tare vrati u ono što je nekad bilo.

“Država i kineska kompanija CRBC, koja gradi autoput moraju da ulože značajna sredstva za revitalizaciju i saniranje reke Tare. Ko god je prošao rekom uzvodno, od Mateševa, jasno mu je da se radi o užasnoj devastaciji„, naglasio je Mrdak, prenosi RTCG.

Istakao je da u Ministarstvu ne znaju na koji način je planirano da se reka vrati u prvobitno stanje.

„Neko je u nekom momentu proglasio kompletnu dokumentaciju, pa i kompletan projekat sanacije i revitalizacije Tare, državnom tajnom. Kad je projektovan autoput bilo je izvesno da će doći do devastacije, ali isto tako je moralo da se razmišlja o tome kako da se vrati Tara u prvobitno stanje“, naveo je Mrdak.

Poručio je da niko nije protiv autoputa, ali jeste protiv neodgovornog ponašanja i da što pre treba saznati plan revitalizacije reke Tare.

Pročitajte još:

“Siguran sam da je to rađeno po principu najlakšeg inžinjerskog dela – svu vodu sakupiti u betonsko korito i to nazvati saniranje. To nije saniranje, to je kao da imamo rešavanje problema poplavnih voda. Na ovaj način se uništava kompletan rečni ekosistem”, objasnio je Mrdak i dodao da će se protiv toga žestoko boriti.

Nataša Kovačević iz NVO Green Home je istakla da je Tara najzaštićenija reka u Crnoj Gori koja ima šest različitih stepena zaštite. Ona je podsetila da je u Izveštaju Evropske komisije navedeno da se moraju sprovoditi mere zaštite toga područja, te da se u Savetu Evrope vodi slučaj koji se tiče Tare.

Ova reka ima dvostruku UNESKO zaštitu – kompletno slivno područje je pod programom „Čovek i biosfera“, a deo reke koji pripada Nacionalnom parku Durmitor je pod zaštitom ove organizacije.

Energetski portal

Završena je prva generacija projekta Zelena privreda Srbije

15.03.2021

U periodu od oktobra 2020. godine do marta 2021. uspešno je realizovana prva generacija projekta Zelena privreda Srbije.

Ovaj projekat podržan je od strane EU i Beogradske otvorene škole sa ciljem da približi Zero Waste koncept lokalnim samoupravama četiri izabrane opštine u Srbiji kako bi se Srbija dodatno uskladila sa preuzetim obavezama iz Poglavlja 27 za pristupanje Evropskoj Uniji.

Prethodnih meseci su, nakon informativnih poseta i priprema vodiča „Zero Waste kroz Zelenu privredu Srbije“, održane posete gde su naši eksperti imali priliku da se uživo sastanu sa predstavnicima lokalnih samouprava iz četiri odabrane opštine – Pirota, Prijepolja, Sremske Mitrovice i Kosjerića.

Cilj poseta bio je predstavljanje problema i informacija dobijenih razgovorom sa lokalnim privrednicima, proizvođačima i građanima, kao i dobijanje povratnih informacija za unapređenje vodiča.

U sklopu ekspertskih poseta odrađena je i promotivna kampanja gde se uz pomoć edukativnih vizuala i brošura radilo na edukaciji građana o Zero Waste principu kao i načinima njegove implementacije u svakodnevni život

Održani su i onlajn okrugli stolovi sa predstavnicima lokalnih privrednika, kompanija i građana gde su imali priliku da čuju predstavljanje vodiča „Zero Waste kroz Zelenu privredu Srbije“, učestvuju u diskusiji i daju svoje predloge za unapređenje.

Kao poslednja aktivnost na projektu održano je uživo prezentovanje vodiča „Zero Waste kroz Zelenu privredu Srbije“ koji predstavlja istraživanja dobijenih kroz rad sa 20 kompanija iz četiri izabrane opštine kao i panel diskusija sa našim ekspertima.

Pročitajte još:

Uživo predstavljanju su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, regionalnih privrednih komora kao i predstavnici 50 kompanija koje se bave prehrambenom proizvodnjom. Imajući u vidu epidemološku situaciju, predstavljanje je održano putem fejsbuk lajv opcije, a snimak možete pogledati na fejsbuk stranici – Svetionik znanja.

Projektni predlog je osmišljen tako da pruži svoj doprinos bavljenju lokalno značajnim temama u četiri lokalne samouprave na temu životne sredine, tačnije korišćenjem prehrambenog otpada.

Pored privrede, cilj je da se kroz uključivanje lokalne samouprave i građana utiče na povećanje komunikacije između administracije i građana što doprinosi povećanju transparentnosti i učešća svih zainteresovanih strana koje mogu dati svoj doprinos.

Izvor: Svetionik znanja

EPS investira u zaštitu životne sredine

15.03.2021

Urovci,_Termoelektrana_Nikola_Tesla,_12 — Foto: https://en.wikipedia.org/ Miroslav Loci

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” uložiće stotine miliona evra u projekte kao što je sistem za odsumporavanje dimnih gasova TE „Nikola Tesla A“, najavljeno je na sajtu ovog preduzeća.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović obišla je radove na izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani i tom prilikom je izjavila da je to važan korak ka unapređenju zdravlja svih građana.

“Pola milijarde evra ulažemo zajedno samo u projekte odsumporavanja. Uslov broj jedan je da smo energetski bezbedni, da imamo dovoljno gasa i električne energije, ali jednako važan uslov je i zaštita životne sredine”, izjavila je ministarka u TENT A.

V. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ Milorad Grčić istakao je gradnja sistema za odsumporavanje u TENT A jedan od najvažnijih i najkrupnijih projekata u EPS-u koji se sprovodi u cilju zaštite životne sredine.

“Sistem odsumporavanja koji gradimo je za blokove A3, A4, A5 i A6. Blokovi A1 i A2 doći će na red nakon velikog kapitalnog remonta, a gradi se i sistem za TENT B. U prethodnom periodu smanjili smo emisije praškastih materija do 10 puta. Do sada je uloženo oko 500 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, a planovi za naredni period su ulaganje od 1,2 milijarde evra”, rekao je Grčić i dodao da očekuje da bi sistem za odsumporavanje u TENT A mogao da bude završen i nešto pre maja 2022. godine.

Izgradnja sistema za odsumporavanje važno je i za privredni razvoj naše zemlje, a ministarka se nada da će sa ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost doći i nove investicije.

Pročitajte još:

“Iskreno verujem da ćemo do kraja ove godine imati nacionalni plan za klimu i energetiku i da ćemo već sledeće godine biti energetski zeleniji. Vredno ćemo raditi na energetskoj tranziciji koja je, uslov privrednog razvoja naše zemlje” istakla je Mihajlović.

Ambasador Japana u Srbiji Takahiko Kacumata takođe je obišao radove na izgradnji postrojenja, i tom prilikom je istakao da je postrojenje za odsumporavanje u TENT A prvi projekat za zaštitu životne sredine koji se realizuje u okviru sporazuma vlada Srbije i Japana, kako bi se Srbiji pružila podrška na putu ka EU.

Energetski portal

Obeležen Međunarodni dan reka

15.03.2021

landscape-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nomvula Moepya)

Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta u gotovo 60 zemalja sveta. Reke su jedan od najosetljivih i najugroženijih ekosistema u Evropi i zato se na ovaj dan poziva na odgovornost prema njima, kao i na pravo svih nas na čiste vodotokove.

Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke, posebno u vreme reproduktivnog ciklusa životinjskih grupa koje su vezane tokom celog ili većeg dela životnog ciklusa za reke i druge vodene ekosisteme, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Kada je reč o zaštiti vode kao prirodnog resursa, posebna pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.

Zavod za zaštitu pirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja više od 72 godine.

Pročitajte još:

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

Reka i njihovog velikog značaja svi se setimo nekoliko puta godišnje, a stalno bi trebali da brinemo o njima.

Energetski portal

Kia i Dačija predstavile nove električne automobile

14.03.2021

Globalna politika ide na ruku električnim automobilima, a moguće je da ćemo do 2050. godine vozila na fosilna goriva moći da vidimo samo u muzejima. Svetske autokompanije jedna za drugom ponosno predstavljaju svoje modele električnih vozila (EV), a uskoro će se i modeli Kie i Dačije naći u prodaji.

Kada je reč o južnokorejskom brendu, Kia je nedavno podelila uvid u Krosover EV6, prvi isključivo električni model.

EV6 će biti zasnovan na hjundaijevoj E-GMP platformi što znači da će moći da pređe preko 500km sa punim punjenjem i napuniti se do 80 odsto za samo 18 minuta.

Krosover EV6 moći će da ubrza do 100 km/h za manje od 3,5 sekundi, a maksimalna brzina ovog vozila je 260 km/h.

Ovaj model biće sličan hjundaijevom modelu Ajonik 5 koji je i sam nedavno predstavljen, mada će EV6 imati drugačiji stil iznutra i spolja. Baš kao i Ajonik 5, i Kia će predstaviti dve verzije ovog modela – sa jednim i sa dva motora.

Iako još uvek nisu otkrili mnogo detalja, na slici EV6 jasno se vidi elegantna linija koja veoma podseća na najnovije Kiine modele, a ostatak

sa nestrpljenjem čekamo da vidimo.

Za južnokorejski brend ovo je samo početak jer Kia planira da predstavi još 11 modela električnih vozila do 2026. godine, a njihov prvenac EV6 naći će se u salonima ove jeseni.

I Dačija je predstavila svoj prvi električni model

Ovaj rumunski brend nedavno je predstavio Dačiju Spring, čija će prodaja početi na proleće, kako joj i samo ime kaže.

Električna Dačija biće najjeftiniji električni automobil trenutno dostupan u Evropi pa očekujemo da će ovaj model biti među prodavanijim EV.

Za jeftin auto, baterija i nije tako loša jer je sa jednim punjenjem moguće preći oko 225 km. Punjenje je jednosmerno, a punjač od 30 kV može da napuni bateriju do 80 odsto za manje od sat vremena.

Pročitajte još:

Ipak, maksimalna brzina koju Dačija Spring može da razvije je 78 km/h što ovaj model čini nepogodnim za daleki put, ali ukoliko ste u potrazi za ekološkim vozilom za gradsku vožnju, onda je električna Dačija pravi izbor.

Da je Spring namenjen gradskog vožnji govori i njegov kompaktan izgled kao i njegova okretnost. Budući da je poluprečnik okretanja 4,8 metara, parkiranje bi trebalo da bude veoma lako.

Uz električne automobile, Dačija priprema i aplikaciju za mobilne telefone koja će korisnicima omogućiti da nadgledaju status punjenja, lociraju vozilo i zagrevaju ili hlade kabinu kontrolišući klima uređaje.

Milena Maglovski

Otvara se banka hrane u Nišu

14.03.2021

povrće_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Na konferenciji za medije koja je bila održana 11. marta, predstavljen je projekat „Banka hrane Niš“ koji sprovodi centar za razvoj građanskog društva PROTECTA.

Projekat „Banka hrane Niš“ je odobren za finansiranje u okviru javnog konkursa za organizacije civilnog društva (OCD) koji je grad Niš raspisao u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDPSerbia) u okviru inicijative platforme za odgovorno upravljanje javnim finansijama.

Osnivanje banke hrane planirano je do kraja aprila, a korisnici će biti socijalno ugrožena lica kojima će hrana biti distribuirana posredstvom lokalnih udruženja i socijalnih ustanova koje rade sa siromašnom populacijom, navodi se u saopštenju na fejsbuk stranici Banka Hrane Niš.

Cilj ovog projekta je stvaranje uslova za održivo upravljanje otpadom od hrane u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kako bi se sprečilo rasipanje i bacanje hrane.

Banke hrane snabdevaju se uz striktno poštovanje higijenskih imperativa tako što prikupljaju poljoprivredne viškove, proizvodne viškove u agro-prehrambenom sektoru, viškove u menzama i donacije šire javnosti.

Pročitajte još:

Kada je reč o distribuciji, banke hrane su udruženja koja deluju u službi drugih udruženja, čiji je cilj smanjenje gladi među socijalno ugroženim stanovništvom. Ove banke ne vrše distribuciju direktno ugroženim licima, već to čine posredstvom drugih udruženja.

Banke hrane opstaju zahvaljujući raznim humanitarnim udruženjima, volonterima i donatorima. Na taj način one svedoče o mogućnosti jedinstva različitih entiteta, kako bi zajedno bili u službi onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Evropska federacija banke hrane (FEBA) osnovana je 1986. godine. Od 1998. Godine FEBA je podržala razvoj banaka hrane u Španiji, Italiji, Irskoj, Portugalu i mnogim drugim zemljama, a od 2004. godine mreži banaka hrane pridružila se i Srbija.

Energetski portal

Poribljavanje na ribolovnim vodama JVP “Vode Vojvodine”

14.03.2021

порибљавање 1 — Foto: JVP "Vode Vojvodine"

U okviru redovne godišnje akcije poribljavanja koju organizuje JVP “Vode Vojvodine“ danas je u reku Dunav, kod Sremskih Karlovaca, pušteno oko 800 kilograma jednogodišnje mlađi šarana. Današnjoj akciji poribljavanja prisustvovao je i v.d. direktora „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević, navodi se u saopštenju.

On je tom prilikom najavio da će u narednom periodu biti pojačan nadzor ribočuvara JVP „Vode Vojvodine“, odlučniju borbu sa ribokradicama, ali i novi pristup u očuvanju ribljeg fonda jer je tendencija da se on dodatno obogati većom količinim riblje mlađi.

Takođe je rekao i da je u planu zabrana privrednog riblova na prirodnim mrestilištima, na delu Dunava kojim upravlja JVP „Vode Vojvodine“, kako bi se divljoj ribi iz Dunava omogućilo prirodno mrešćenje.

Napominjemo da će ova akcija trajati još narednih nekoliko dana, a biće sprovedena na 20 lokacija na kanalima hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, zatim na delu Dunava koji je u nadležnosti našeg preduzeća, na vodotoku Krivaja, kao i na zaštićenim prirodnim dobrima Jegrička i Beljanska bara. Ukupno će biti pušteno oko 14 tona jednogodišnje mlađi šarana.

Pročitajte još:

Osim radnika JVP „Vode Vojvodine“ poribljavanju su prisustvovale i nadležne inspekcijske službe, kao i predstavnici lokalnih ribolovačkih udruženja.

Ovakve akcije doprinose poboljšanju kvaliteta ribljeg fonda, na veliku radost pecaroša i svih ljubitelja prirode.

Izvor: JVP „Vode Vojvodine“

Divlja deponija u Markovcu pretvorena u park

14.03.2021

Kao rezultat ponašanja neodgovornih pojedinaca, zapuštena parcela na kraju sela Markovac predstavljala je svojevrsno ruglo. Divlja deponija na parceli do pre samo nekoliko dana bila je leglo insekata, zmija i pacova, navodi se na sajtu grada Vršca.

Ipak, sve se može kad se hoće, pa je pod organizacijom saveta Mesne zajednice Markovac, u saradnji sa Gradom Vršcem i Šumskom uravom Vršac, divlja deponija u ovom naseljenom mestu pretvorena u park.

Kako navode na sajtu, parcela je sada potpuno sanirana i ovaj prostor je iz divlje deponije pretvoren u zelenu površinu. Uz pomoć mehanizacije Šumske uprave Vršac urađena je kultivacija zemljišta, a angažovanjem samih meštana Markovca posađeno je preko 100 sadnica topole. Pored toga, urađeno je i krčenje samoniklog šiblja i drugog rastinja u neposrednoj blizini saniranog terena.

„Na ovom mestu u budućnosti planiramo da postavimi i klupe kao i druge sadržaje za zabavu i odmor svih generacija u našem selu. Želimo ovim primerom da podstaknemo druga naseljena mesta da povedu više računa o svojoj životnoj sredini. Zahvaljujem se meštanima na nesebičnoj podršci i učešću u ovoj akciji“, izjavio je prilikom obilaska terena član Gradskog veća za ruralni razvoj Slaviša Maksimović.

Pročitajte još:

On je dodao i da će se u toku godine još intenzivnije raditi na ozelenjavanju i uređenju naseljenih mesta grada Vršca, a nastaviće se i sa uklanjanjem i sanacijom divljih deponija po naseljenim mestima.

„Na Mesnoj zajednici i svim meštanima Markovca je sada da ovaj prostor očuvaju, a jedan od načina su svakako akcije ovakve i slične vrste. Čuvajmo naš grad i prostor koji nas okružuje“ zaključio je Maksimović.

Energetski portal

Električni bicikli zaludeli zapad

13.03.2021

Proglašenje pandemije koronavirusa mnogo toga je promenilo, ljudi širom planete mesecima nisu u mogućnosti da izlaze iz svojih domova, većina gotovo godinu dana radi od kuće, a oni koji moraju na posao, traže alterativna rešenja za javni prevoz.

Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, prodaja električnih bicikli u Sjedinjenim Američkim Državama prošle godine porasla je za neverovatnih 145 odsto, proglašenje padnemije je ključni pokretač tog naleta. Za čak 85 odsto stanovnika ove države vožnja električnim biciklima sigurnija je od javnog prevoza.

Kada je u pitanju Evropa, tržište električnih bicikli poraslo je za 23 odsto, a predviđanja su takva da će se do 2030. svake godine kupiti dvostruko više bicikli od automobila. Stručnjaci navode da je sada neophodno razvijati infrastrukturu za ove dvotočkaše.

Električni bicikl je lako voziti, izgleda kao obični dvotočkaš, međutim, oni imaju ugrađenu bateriju i motor. Ekološki su prihvatljivi. Kako vlada sve veće interesovanje za njih polako se razvija i sistem javnih električnih bicikala.

Pročitajte još:

Kopenhagen je jedan od gradova u kom ima mnoštvo biciklističkih staza, dobro je razvijen i sistem finansijskih podsticaja, a postoje i poreske olakšice za bicikliste.

Kada je reč o regionu, Ljubljana je proglašena za jedan od najboljih gradova za bicikliste na svetu, nadležni mnogo ulažu u razvoj biciklističke infrastrukture. U ovom gradu je veoma popularan i sistem iznajmljivanja bicikala – BicikeLJ, koji je umnogome doprineo popularizaciji vožnje ovih dvotočkaša.

Milica Radičević

Zatvorena opasna deponija u Kovinu

13.03.2021

Na deponiji u Kovinu, prošle nedelje izbio je požar, koji je nakon nekoliko dana ugašen. Nadležni su, nakon sanacije požara, zatvorili ovu deponiju i trenutno se traži trajno rešenje za otpad iz ovog grada.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sazvala je hitan sastanak sa predsednicom opštine Kovin Sanjom Petrović i gradonačelnikom Pančeva Aleksandrom Stevanovićem, na kojem je dogovoreno da se otpad iz ovog grada od ponedeljka vozi na deponiju u Pančevu.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, u Pančevu će se procenjivati količina i vrsta otpada, kako bi se u što kraćem roku došlo do održivog i dugoročnog rešenja za otpad u Kovinu.

“Nakon saniranja požara, kapija deponije u Kovinu je zatvorena. Međutim, ono što je potrebno za opštinu Kovin i za ceo Banat jeste dugoročno rešenje, koje Vlada Srbije priprema u saradnji sa kineskim partnerima kada je reč o proširenju kasete u Pančevu. Na sastanku su razmatrana sva rešenja. Primera radi, izgradnja transfer stanice u Kovinu, nakon čega bi se uradila sanacija i rekultivacija nesanitarne deponije u toj opštini”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da je u prvom momentu bilo najvažnije da se spreči ekološka katastrofa, nakon što je nedavno izbio požar na toj deponiji, što je dovelo do pojačanog zagađenja vazduha.

Prema njenim rečima u proteklom periodu zatvorena je nesanitarna deponija “Stanjevina”, jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. Izdvojena su sredstava za sanaciju deponije u Čačku, Trsteniku, za izgradnju transfer stanica u Novoj Varoši i Knjaževcu, za Regionalne deponije u Pirotu i Užicu.

Biće izgrađeno i osam novih Regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će nakon izgradnje biti obuhvaćeno više od 50 lokalnih samouprava u Srbiji.

Energetski portal

Ministarstvo zaštite životne sredine odbacilo zahtev Ziđina, neophodna izrada procene uticaja na životnu sredinu u Boru

13.03.2021

1280px-Bor_-_panorama — Foto: Wikipedia/Grozni Laki

Na osnovu primedbi Društva mladih istraživača iz Bora i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Ministarstvo zaštite životne sredine je odbacilo zahtev kompanije “Srbija Ziđin Koper” (Serbia Zijin Copper doo Bor) za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta, i ukazalo investitoru da je potrebno da izradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za ceo projekat, a ne parcialno, za pojedine radove u sklopu tog projekta.

Društvo mladih istraživači Bora i RERI skretali su pažnju javnosi i nadležnom ministarstvu da se u ovom slučaju radi o „salami slicingu“ odnosno, veštačkom razdvajanju projekta na manje celine kako bi se sakrio uticaj na životnu sredinu.

Naime, kompanija “Srbija Ziđin Koper” obratila se Ministarstvu zaštite životne sredine 10. decembra 2020. godine sa zahtevom za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta pripremnih radova koji podrazumevaju iskop za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju zbog povećanja kapaciteta topionice bakra u okviru kompleksa investitora.

Investitor je u zahtevu istakao da „za projekat pripremnih zemljanih radova nije potrebna izrada Studije uticaja na životnu sredinu“, propuštajući da navede da svi radovi obuhvaćeni zahtevom predstavljaju pripremne radove za građenje objekata i postrojenja, poput postrojenja za odsumporavanje, fabriku sumporne kiseline i skladište sumporne kiseline. Čiji uticaj na životnu sredinu je neophodno utvrditi u postupku procene uticaja.

Pročitajte još:

Zakonom o planiranju i izgradnji jasno je utvrđeno značenje pojma izgradnja objekta koji obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta. Dakle, pomenuti zemljani radovi nisu projekat sam po sebi niti samostalno imaju bilo kakvu svrhu osim što su pripremni radovi za izgradnju drugih objekata.

Društvo mladih istraživača iz Bora i RERI su istakli da je zbog nepotpunih i nepreciznih podataka i razdvajanja jedinstvenog projekta, na više manjih, neophodno da se postupak procene uticaja sprovede od samog početka za ceo projekat povećanja kapaciteta topionice bakra, a ne samo za izvođenje pripremnih radova.

Investitor ovakvim aktivnostima pribegava podeli jedinstvenog projekta na više zasebnih celina, izbegavajući da se projekat u celini ocenjuje, budući da bi u tom slučaju nesumnjivo proizišao zaključak o očiglednim negativnim uticajima na životnu sredinu i neophodnosti izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Opravdanost ovih navoda potvrdilo je i Ministarstvo zaštite životne sredine koje je navelo da zemljani radovi ne predstavljaju samostalni projekat, nisu sam sebi cilj već da su sastavni deo realizacije šireg, celokupnog projekta te da je stoga potrebno uraditi procenu uticaja za ceo projekat povećanja kapaciteta topionice bakra Bor, a ne parcijalno.

Društvo mladih istraživača iz Bora i RERI pozdravljaju ovu odluku Ministarstva zaštite životne sredine i podsećaju da ovo nije jedinstven postupak u kojem investitori pokušavaju da cepkanjem projekta na više manjih izbegne procenu uticaja na životnu sredinu, te naglašavaju da je izuzetno važno da Ministarstvo zaštite životne sredine nastavi sa ovakvom praksom i dosledno sprovodi propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Izvor: RERI

1...455456457...1.558 Page 456 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM