Home Blog Page 455

Kompanija „Behtel“ zainteresovana za projekte u energetskom sektoru

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Eckermann)
Photo-illustration: Pixabay

Predstavnici američke kompanije „Behtel“ zainteresovani su za ulaganja u obnovljive izvore energije u našoj zemlji, kao i za saradnju u oblasti energetike, navodi se na sajtu Vlade.

Juče je održan razgovor ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović sa predstavnicima „Bahtela“ pri čemu su ocenili da odličnu saradnju koja je započeta u sektoru infrastrukture i saobraćaja treba nastaviti i na polju energetike.

Ministarka je istakla da je za Srbiju važno da sarađuje sa jednom od najboljih svetskih kompanija kako bi realizovala projekte u energetskom sektoru. Ona je dodala da je resorno ministarstvo pripremilo nove zakone kako bi se stvorilo povoljno poslovno okruženje i otvorilo tržište za nove investicije.

„Ovo je važna godina za energetski sektor, pripremamo nacionalni plan za energetiku i klimu, radićemo na dekarbonizaciji, a hoćemo da povećamo proizvodnju iz obnovljivih izvora energije i unapredimo energetsku efikasnost, pri čemu su nam vaše znanje, iskustvo i primena novih tehnologija dobrodošli“, poručila je Mihajlović prilikom razgovora sa predsednikom „Behtela“ za Zapadni Balkan Stu Džonsom.

Džons je naveo da je ta kompanija zainteresovana da radi u Srbiji i na projektima vezanim za obnovljive izvorie energije jer smatra da naša žemlja treba da ulagaže u nove tehnologije u ovoj oblasti.

„Srbija može da prednjači u regionu kada su u pitanju vetroparkovi, solarna energia i korišćenje zelenog vodonika„, uveren je Đžons.

Ambasador SAD-a u Srbiji Entoni Godfri izrazio je zadovoljstvo zbog dosadašnje uspešne saradnje, naglasivši da je „Behtel“ svetski priznata kompanija koja je zainteresovana za projekte u energetskom sektoru u Srbiji.

Energetski portal

Gimnazijalci iz Novog Sada učestvovaće na Evropskom samitu mladih o klimi

Photo-illustration: Unsplash (Brooke Cagle)
Foto-ilustracija: Pixabay

Učenici gimnazije „Svetozar Marković“ iz Novog Sada učestvovaće na Evropskom samitu mladih o klimi, koji će se održati preko interneta 18. i 19. marta 2021. godine.

Ovaj događaj organizuje Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC), a pratiće model Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP).

Učenici iz 33 srednje škole širom Evrope će se sastati da razgovaraju o najboljim načinima zaštite životne sredine, koristeći slogan “Naša klima, naša budućnost!” („Our climate, our future!”).

Tokom uvodne sesije 18. marta učesnici će imati priliku da razgovaraju sa Fransom Timermansom, potpredsednikom Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor, i predsednicom EESC, Kristom Šveng. Potpredsednik EESC i aktivista zelene ekonomije Silijan Lohan će predsedavati plenarnoj sednici samita.

Za učešće u ovoj inicijativi odabrano je 33 škola pomoću elektronskog alata za odabir imena, žrebom koji je održan 27. novembra 2019. u Briselu. Po jedna škola je odabrana iz svake od 27 zemalja članica EU, jedna iz Ujedinjenog Kraljevstva i pet iz zemalja kandidata za članstvo (Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska). Svaku školu će predstavljati po tri učenika uzrasta 16-18 godina, u pratnji nastavnika. Skoro 800 škola se prijavilo za ovogodišnje izdanje.

Cilj događaja je da se čuju sjajne ideje učenika za rešavanje postojeće klimatske krize i da se približimo postizanju našeg cilja da postanemo klimatski neutralni do 2050. godine. Od učenika će se tražiti da predstavljaju jedan sektor, industriju ili blok zemalja i da međusobno pregovaraju. Pod nadzorom i usmerenjem mladih moderatora, učenici će razmatrati svoje predloge sledeći model Konferencije članica (COP) Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, navodi se u saopštenju.

Učenici će se sastati sa predstavnicima međunarodnih organizacija mladih, koji će im pomoći da svoje ideje i predloge pretoče u konkretne preporuke. Te preporuke će EESC dostaviti međunarodnim kreatorima politike zaštite životne sredine i razmatraće se na konferencijama širom Evrope tokom godine.

U okviru pripreme za debate, član EESC će posetiti svaku školu učesnicu, bilo fizički ili putem video konferencije, da razgovara o EU i EESC i onome što oni rade za mlade ljude, kao i da objasni strukturu događaja i šta će se očekivati od škole.

Izvor: EU Info centar Novi Sad

Kragujevac dobija kanalizacionu mrežu i regionalnu deponiju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy L. Brock)

U okviru projekta „Čista Srbja“ predviđeno je i intenzivno ulaganje u izgradnju kanalizacionih mreža i regionalnih deponija širom Srbije.

Za grad Kragujevac ove investicije su od neprocenjivog značaja budući da će se sa izgradnjom regionalne deponije ovaj grad konačno rešiti jednog od gorućih ekoloških problema. Postojeća deponija je već dve decenije spremna za zatvaranje, a datira još iz 1968. godine, navodi se na sajtu grada Kragujevca.

Predviđena je i izgradnja kanalizacione mreže kao i spalionice za otpad, a povodom predstojećih ulaganja juče je održan sastanak ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića.

„Očekujemo da bi radove u Kragujevcu mogli da pokrenemo na jesen. Izuzetno sam zadovoljan sastankom sa gradonačelnikom Dašićem i dogovorenom dinamikom. U centru Šumadije, za prostor gde živi preko 200.000 stanovnika, gradićemo kanalizacionu mrežu od 260 km i novu regionalnu deponiju sa spalionicom„, istakao je ministar.

Nedavno je potpisan i ugovor sa kineskom građevinskom korporacijom CRBC kojim će biti omogućeno projektovanje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpnih stanica u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije, kao i sanacija ili izgradnja regionalnih deponija na šest lokacija.

„Investicija je ukupne vrednosti 190 miliona za izgradnju kanalizacije i tri postrojenja za preradu, u Stragarima, Batočini i samom Kragujevcu. Za izgradnju nove regionalne deponije na tom području, opredelili smo 118 miliona evra, a investicija obuhvata i novo postrojenje za spaljivanje otpada„, naveo je ministar Momirović nakon potpisivanja ugovora sa direktorom kineske kompanije Džang Sjaojuenom.

Pored pomenutih 260 kilometara kanalizacione mreže,  značajno će biti unapređena i infrastruktura što će dodatno doprineti poboljšanju kvaliteta života u Kragujevcu.

„Imajući u vidu da je izvođač izabran i obezbeđena sredstva, očekujem da će Kragujevac biti prvi grad u Srbiji koji će krenuti sa realizacijom projekta Čista Srbija“, zaključio je gradonačelnik Dašić.

Energetski portal

Platforma charge&GO

Photo: Bojan Džodan/MT-KOMEX
Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Prema podacima Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT) drumski saobraćaj u globalnom zagađenju učestvuje oko 20 odsto. Zagađenje vazduha je postalo univerzalni problem i sve više zemalja intenzivno radi na njegovom smanjenju i potpunom neutralisanju. Kako bi na neki način smanjile emisije štetnih gasova koji nastaju kao posledica saobraćaja, države donose zakone kojima žele da ograniče kupovinu automobila sa SUS motorima (motori sa unutrašnjim sagorevanjem).

Tako Velika Britanija, Nemačka, Irska i Holandija imaju zacrtanu strategiju da do 2030. godine zabrane prodaju novih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Norveška ima veoma ambiciozan plan – da potpunu tranziciju na čistije vidove prevoza završi do 2025. godine, dok se najviše očekuje od Kine, koja će po nekim predviđanjima napraviti nagli prelaz ka potpunoj elektrifikaciji saobraćaja do 2035. godine.

Subvencijama i mnogim pogodnostima podstiče se kupovina vozila na električni i hibridni pogon, a brojne vlade širom sveta pokušavaju da na ovaj način poboljšaju kvalitet vazduha i zaštite životnu sredinu.

Srbija polako počinje da prati svetske trendove. Za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila naša Vlada je za 2020. godinu izdvojila 120 miliona dinara, a na našim ulicama sve češće se mogu videti vozila na elektropogon. Kako bi vozači ovih automobila mogli neometano da funkcionišu u saobraćaju, bez brige da će im se „baterije isprazniti”, potrebno je obezbediti dovoljno punjača.

Čelni ljudi kompanije MT-KOMEX uvideli su da bi kao najbolju uslugu vozačima električnih automobila mogli da ponude umrežene punjače za električna vozila kako bi oni na brz i lak način našli idealno mesto za dopunu svojih automobila. Platforma charge&GO je sve ono što je potrebno vlasniku automobila na električni pogon.

To je prva regionalna digitalna platforma i aplikacija za naplatu korišćenja mesta za punjenje elektrovozila, koja je nastala u partnerstvu sa globalnim sistemom Virta iz Finske. Sistem charge&GO osmišljen je tako da vozačima automobila na e-pogon pruža mogućnost da jednostavno i brzo pronađu punjačko mesto, autorizuju se, priključe vozilo, kada je to potrebno, zaustave punjenje i nastave svoje putovanje.

Ovu platformu mogu da koriste registrovani i neregistrovani korisnici, na raspolaganju su im, osim punjača u Srbiji, i više od 100.000 punjača u 28 zemalja. Ovaj sistem pruža mogućnost da korisnici iz inostranstva vide punjače u Srbiji, dok korisnici registrovani u našoj zemlji, kroz partnersku mrežu mogu da vide punjače koji su u sistemu, a nalaze se van partnerske mreže.

„Platforma charge&GO umrežila je vozače električnih automobila i vlasnike punjača, a mi smo operatori ove mreže. Pomoću platforme možemo upravljati energijom i potrošnjom na samim sistemima stanica, a daljinska povera svakog punjača takođe je jedna od mogućnosti

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

našeg sistema”, objašnjava Miloš Kostić iz kompanije MT-KOMEX.

Korisnici platforme mogu brzo i lako da pune električna vozila i da pri tom imaju potpuni nadzor nad čitavim procesom punjenja, bilo da su neregistrovani ili registrovani korisnici. Ceo sistem punjenja je veoma jednostavan – prvi korak je pronaći punjačko mesto pomoću platforme ili mobilne aplikacije. Na mapa.chargego.rs odmah dobijate informaciju koja stanica je slobodna. Na punjačkom mestu, potrebno je autorizovati se, pomoću RFID kartice ili mobilnog telefona, bilo skeniranjem QR koda ili upisivanjem ID broja punjača.

Sesija punjenja počinje onog trenutka kada priključite kabl na odabrano punjačko mesto. Punjenje možete pratiti na platformi ili pomoću aplikacije, a kada želite da završite proces, potrebno je završiti punjenje na isti način na koji ste ga i započeli. Poslednji korak je da skinete kabl i nastavite svoje putovanje.

Ukoliko sistem koristite bez registracije potrebno je da punjenje započnete skeniranjem QR koda ili ukucavanjem ID broja stranice na stranici platforme punjenje.chargego. rs. Kada to uradite dobićete jasan prikaz cena po minutu i uslove za korišćenje. Imate mogućnost promene jezika, a zatim se otvara stranica za unos podataka sa kreditne kartice. Na kraju birate tip priključka, dobijate informacije o količine energije i trajanju sesije, a na imejl vam po završtku sesije punjenja stiže elektronski račun.

„Vlasnici vozila na električni pogon koji izaberu opciju da se registruju na sistem charge&GO dobijaju niz pogodnosti, kao što su bolja cena za punjenje, kako kod nas, tako i u partnerskoj mreži i mogu da izaberu pripejd i postpejd opciju. Uobičajeno je da fizička lica koriste pripejd opciju, dok korporativni korisnici imaju mogućnost da naše usluge plaćaju na mesečnom i tromesečnom nivou”, dodaje Kostić.

Proces registracije na sistem charge&GO veoma je lak i može se uraditi jednostavnom registracijom na portalu ili instaliranjem mobilne aplikacije. U mejlu dobrodošlice dobijate link za verifikaciju naloga, a kad ga potvrdite, možete pristupiti daljim koracima. Aplikacija ili platforma će vas voditi, unesite sve tražene podatke i vaš put u električnu budućnost može da počne!

Pomoću charge&GO aplikacije na svom pametnom telefonu možete pronaći najbliže mesto za punjenje električnih automobila sa različitim snagama električnih punjača. Pomoću korisničkog naloga, koji ste kreirali, možete njime upravljati i pregledati istorije svih sesija punjenja. U svakom trenutku na mapi punjača možete proveriti stanje punjača, a aplikacija vam olakšava sve dalje korake – da pokrenete punjenje, pratite vreme punjenja na svom telefonu i zaustavite sesiju kada je to potrebno. Korisnici platforme imaju mogućnost da koriste roming mrežu sa više od 100.000 punjača, a važno je znati da na interni roming Virta platforme imaju pravo svi korisnici i to bez dodatne naknade.

Kada je reč o eksternim roming stanicama Hubjet i Gireve, punjenje vozila može se nesmetano obaviti, ali uz dodatni trošak. Partner sistema charge&GO je kompanija ABB, ispred čijeg sedišta u Beogradu se nalazi punjač od 50 kW koji je integrisan u sistem charge&GO. U mreži su takođe nalaze i mesta za punjenje na benzinskim stanicama kompanije Gazprom u Starim Banovcima, Velikoj Plani i Novom Sadu, kao i ispred sedišta kompanije Termovent u Kladovu, a na usluzi je i pet punjača u tržnom centru Plaza Kragujevac.

Isti broj punjača vozači električnih automobila imaju na raspolaganju u tržnom centru Promenada Novi Sad. Uskoro će biti integrisano u sistem charge&GO i šest punjača u LEDI habu u Starim Banovcima.

„Naši korisnici mogu biti potpuno sigurni u naše usluge jer u svakom trenutku na raspolaganju imaju tehničku pomoć, korisnički centar sa dežurnom linijom i mobilne timove za hitnu tehničku podršku. Osim toga, na sajtu charge&GO postoji i stranica Podrška/Česta pitanja gde možete naći veliki broj korisnih informacija, kao i svu dokumentaciju sa uputstvima”, dodaje Kostić.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u novom broju magazina Energetski portal PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.

 

Pokrenut postupak protiv Srbije zbog neispunjavanja ograničenja NERP-a

Foto ilustracija: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Danas je Sekretarijat pokrenuo postupke za rešavanje sporova protiv Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije zbog neispunjavanja ograničenja koje je postavio NERP (Nacionalni planovi za smanjenje emisije), prema izveštaju iz 2018. i 2019. godine.

NERP-ov instrument predstavljaju direktive za velika postrojenja sa sagorevanjem fosilnih goriva a cilj im je smanjenje emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine za postrojenja, u zavisnosti od njihovog domena.

U slučaju Srbije, najveći izazov predstavlja poštovanje gornje granice za sumpor-dioksid, dok za Severnu Makedoniju najveći problem predstavlja poštovanje ograničenja za sumpor-dioksid i prašinu. Bosna i Hercegovina i Kosovo  nisu ispunili gornje granice za sva tri zagađivača.

Slanjem otvorenih pisama, Sekretarijat je pokrenuo preliminarni postupak, čija je svrha pružanje dotičnim ugovornim stranama mogućnosti da reaguju na navode o nepridržavanju zakona Energetske zajednice u roku od dva meseca. Ovim će se i Sekretarijatu omogućiti utvrđivanje potpune pozadine slučaja.

Prema članovima 7 i 17 poslovnika o rešavanju sporova, zainteresovanim stranama može biti odobren pristup spisima predmeta i mogu podneti pismena zapažanja o ovom slučaju Sekretarijatu tokom trajanja postupka.

Izvor: Energy Community

Eko tim: Evropska komisija neće odobriti dodatne sate za TE “Pljevlja”

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)
Foto: EPCG

Evropska komisija potvrdila je grupi nevladinih organizacija da ni ona, a ni Sekretarijat Energetske zajednice nemaju mandat da produže 20.000 sati dodeljenih Termoelektrani “Pljevlja”, kao šansu da se završi ekološka rekonstrukcija postrojenja i emisija štetnih gasova svede u propisane evropske standarde, prenosi RTCG.

Kako objašnjavaju u Eko timu, shodno derogativnom mehanizmu i opt-out opciji TE “Pljevlja” je dodeljeno izuzeće od poštovanja graničnih vrednosti emisija, kao i to da nakon što 20.000 sati istekne, termoelektrana treba da se zatvori ili radi u skladu sa graničnim vrednostima emisija za nova postrojenja koje su definisane Direktivom o industrijskim emisijama.

„S obzirom da projekat ekološke rekonstrukcije nije realizovan, TE “Pljevlja” još uvek radi bez potrebnih ekoloških standarda ne poštujući granične vrednosti emisija predviđene Direktivom o industrijskim emisijama. Sekretarijat Energetske zajednice, koji je odgovoran za praćenje napretka u ugovornim stranama odgovoran je za preduzimanje svih potrebnih koraka, uključujući pokretanje prekršajnog postupka kada se uslovi za to ispune“, navodi se u saopštenju Eko tima.

Kako podsećaju, Elektroprivreda još nije objavila zvaničnu informaciju o broju potrošenih sati tokom 2020. godine. Nakon što ta informacija bude zvanična, pretpostavlja se da će Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuti prekršajni postupak protiv Crne Gore.

„Na Vladi je da se izjasni o ovom vrlo kompleksnom pitanju, prvenstveno opstanku sektora uglja i odluči u kom će se smeru kretati dalji energetski razvoj naše zemlje“, navodi se u saopštenju.

Zagađenje koje se trenutno emituje iz TE “Pljevlja” čini ovaj grad jednim od najzagađenijih u Evropi. Trend koji postoji ponavlja se decenijama unazad, a rezultat su degradirana životna sredina, ugroženo zdravlje i povećana smrtnost stanovništva uzrokovana lošim kvalitetom vazduha

Energetski portal

 

 

Ne davimo Beograd pokrenuo peticiju “Za park na Slaviji”

Foto: Promo
Foto: Promo

Inicijativa Ne davimo Beograd pokrenula je peticiju „Za park na Slaviji“ u kojoj poziva sugrađane da potpisom podrže ideju da park na Slaviji ostane zelena površina.

Naime, kako navode iz Ne davimo Beograd, gradske vlasti imaju ideju da na prostoru takozvane “Mitićeve rupe” izgrade komercijalno-stambeni kompleks površine 9.000 kvadratnih metara. Ovaj prostor obuhvata deo između Beogradske, Kralja Milana, Svetozara Markovića i Njegoševe ulice.

Zahtevamo da se “Mitićeva rupa” sačuva od najavljene gradnje i doprinese zdravom životu svih nas. Ne davimo Beograd želi da se naši parkovi, šume, obale i druga prirodna i javna dobra čuvaju, održavaju i uvećavaju kako bismo mogli da živimo u zdravom i bezbednom okruženju”, navodi se u saopštenju ove inicijative.

Peticiju možete potpisati ovde.

Energetski portal

Novi električni BMW i4 ozbiljan konkurent Tesli

Photo: Twitter screenshot
Foto: Tviter skrinšot

BMW je nedavno predstavio koncept za svoj novi potpuno električni model BMW i4 koji će se u prodaji naći nešto pre kraja ove godine.

Nemački brend za sada još uvek unosi promene pre nego što i4 pusti u proizvodnju, mada se očekuje da će proizvodni model biti veoma sličan predstavljenom konceptu.

Baš kao i koncept, proizvodni i4 pokretaće jedan motor koji može da proizvede neverovatnih 530 konjskih snaga pa je ubrzanje do stotke moguće za samo četiri sekunde.

Sa jednim punjenjem baterije od 80 kWh može se preći oko 600 km, čime je BMW i4 nadmašio i Teslin model 3. Samo punjenje baterije neće biti zahtevno, jer je punjačima od 150kW moguće napuniti bateriju od prazne do 80 odsto za 35 minuta.

Kada je u pitanju spoljašnjost BMW-a i4, ovaj model biće besprekorno aerodinamičan. Zahvaljujući pametnim aerodinamičnim uređajima koji smanjuju otpor vazduha, i4 će moći lako da klizi putevima bez prevelikog opterećivanja motora.

Čak su i kvake na vratima dizajnirane tako da se postigne maksimalna aerodinamičnost – umesto da budu isturene kao na dosadašnjim modelima, kvake se sada uklapaju u karoseriju. Kako više nije potrebno hlađenje benzinskog ili dizel motora, prednja maska ovog modela potpuno je zatvorena.

Unutrašnjost predstavljenog koncepta ostavlja bez teksta: Tizer slike najavljuju komforan i udoban enterijer, mada kako se radilo na postizanju aerodinamičnosti, kosina na krovu nešto će umanjiti prostor na zadnjim sedištima.

Pregledan ekran sa pametnim HMI sistemom garantovaće bezbednu vožnju, a zvučne efekte komponovao je tvorac muzike iz naših omiljenih filmova, Hans Cimer.

Nemci su još uvek oprezni kada je u pitanju potpuni prelazak na proizvodnju električnih vozila (EV), pa koriste fleksibilne platforme koje mogu podržati sve vrste automobila.

BMW i4 biće zasnovan na CLAR platformi koju je ova kompanija i razvila 2015. godine, a koja može podržati, benzince, dizelaše, hibride i električne automobile.

Ukoliko svet u potpunosti pređe na EV kako se najavljuje, BMW će početi da proizvodi namenske platforme isključivo za njih, ali za sada, nemački brend drži sve opcije otvorene.

Iako cena ovog električnog modela još uvek nije potvđena, svetski mediji prenose da će biti slična ceni Teslinog modela 3 – oko 50.000 eura.

Milena Maglovski

 

Zakon o klimatskim promenama za bezbedniju i zdraviju okolinu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović predstavila je u Skupštini Srbije Predlog zakona o klimatskim promenama koji će doprineti borbi protiv ovih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora koji su najviše pogođeni ovim izazovima savremenog vremena.

Ukoliko ga poslanici usvoje, Srbija će biti među prvim zemljama Zapadnog Balkana, koja ima ovakav akt, a to će se pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, a sve u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije.

Kako je navela, Predlogom zakona o klimatskim promenama propisuje se izrada važnih strateških dokumenata, koji treba da se donesu u roku od dve godine od usvajanja pomenutog krovnog zakonskog rešenja.

“Reč je o strategiji niskougljeničnog razvoja, akcionom planu za sprovođenje strategije, kao i o programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Ovi dokumenti imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom”, precizirala je ministarka, navodi se na sajtu Vlade.

Sprovođenje ovog zakona doprinelo bi poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana.

“Naša zemlja opredeljena za to da svoj budući rast i razvoj zasniva na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta” navela je Vujović.

Srbija pripada jednom od najugroženijih regiona kada je u pitanju uticaj klimatskih promena. Trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći je nego na globalnom nivou, što je posebno uočljivo nakon 1980. godine.

“Uticaj klimatskih promena na građane i privredu više ne sme da se zanemaruje jer su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i učestaliji. Štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas, procenjuju se na približno sedam milijardi evra”, objašnjava ministarka i dodaje su uticajem negativnih efekata klimatskih promena najviše pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.

Kako je zaključila promena klime je problem čitave planete, ali i svakog građanina Srbije. Zato će ovaj zakon, po usvajanju, biti naš prvi korak u odlučnoj borbi protiv klimatskih promena. Naša je obaveza da sačuvamo zemlju za buduće generacije i našu decu. 

Energetski portal

Čukarica dobija kanalizacionu mrežu u četiri naselja

Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastructure Tomislav Momirović i predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić juče su na sastanku ragovarali o dugogodišnjem problemu sa funkcionisanjem kanalizacione mreže u jednoj od najvećih beogradskih opština.

Predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić istakao je da je problem sa postojećom kanalizacionom mrežom neophodno rešiti što pre, a najveći problem predstavlja povremeno izlivanje fekalnih voda.

Ministar je juče naveo da su usklađene sve aktivnosti u cilju izgradnje i modernizacije kanalizacione mreže u Čukarici, te da bi radovi u naseljima Umka, Ostružnica, Barič i Moštanica trebalo da otpočnu već u septembru ove godine.

“U okviru projekta Čista Srbija obezbeđeno je 86 miliona evra za izgradnju 121 kilometra kanalizacione mreže u Moštanici i 72 kilometra u Ostružnici sa postrojenjem za preradu otpadnih voda”, naveo je Momirović.

Ministar je sa direktorom kineske građevinske korporacije CRBC Džang Sjaojuen nedavno potpisao komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji kanalizacione infrastructure, kao i o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji.

Ovim ugovorom biće omogućeno projektovanje i izgradnja kanalizacionih mreža, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, i pumpnih stanica u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije.

Takođe će biti omogućena sanacija ili izgradnja regionalnih deponija na šest lokacija, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Energetski portal

Rudnik „Čukaru Peki“ otvara se na leto

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)
Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J Leclercq)

Za razvoj i izgradnju gornje zone rudnika „Čukaru Peki“ projektovana su ulaganja od 474 miliona dolara. Kako je najavio generalni direktor kompanije „Ziđin majning“, planirano je da rudnik bude otvoren na leto.

“Ministarstvo i resorna javna preduzeća iz energetskog i rudarskog sektora su tu da vam pomognu u realizaciji investicije koja je od izuzetnog značaja za državu. Tu smo da podržimo planirane projekte, kao i ulaganja u zelene tehnologije i aktivnosti usmerene na zaštitu životne sredine. Dosta toga je stajalo u prethodnom periodu, uz ogroman trud Ministarstva i EMS-a pokrenuli smo procese i stvari se sada rešavaju“, rekla je Zorana Mihajlović,  ministarka rudarstva i energetike.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, sa početkom rada rudnika bakra i zlata „Čukaru Peki“ obezbeđuju se uslovi za eksploataciju ovih ruda sa godišnjim kapacitetom od 3,3 miliona tona i povećanje proizvodnje koncentrata bakra, što je značajno zbog rasta BDP-a i otvaranja novih radnih mesta.

Na sastanku je, između ostalog, bilo reči o napajanju električnom energijom, rekonstrukciji trafo-stanica u Majdanpeku, flotacijama Veliki Krivelj i Bor 5, izmenama Zakona o rudarstvu, te nastavku rudarskih aktivnosti u rudniku Veliki Krivelj.

Dogovoreno je i da se organizuje poseban sastanak sa gradonačelnikom Bora i lokalnom zajednicom na temu preseljenja meštana sela Veliki Krivelj.

Energetski portal

 

Da li znate koje je boje nebo u Pekingu?

Foto: Tviter skrinšot
Foto: Tviter skrinšot

Juče je u Pekingu osvanulo naranžasto jutro, a vlasti su izdale najviši stepen upozorenja.

Koncentracija PM2.5 čestica u glavnom gradu Kine dostigla je juče 600 mikrograma po metru kubnom, dok je PM10 čestica bilo čak 8000 mikrograma, navode  svetski mediji.

Uzrok prekomerne količine ovih čestica u vazduhu koje su obojile nebo u narandžasto je, kako navode mediji, peščana oluja ali i već postojeće zagađenje vazduha u kineskoj prestonici.

Čestice peska i prašine u Kinu su doputovale čak iz pustinje Gobi koja se prostire na teritorijama Mongolije i Kine. I mada peščane oluje u ovo doba godine nisu retkost, većina svedoka kaže da oluju ovih razmera nisu videli u poslednjih 10 godina.

„Priroda nas kažnjava“, jedan je od najčešćih komentara na društvenim mrežama, mada se po fotografijama može reći da među stanovnicima nije zavladala panika.

Na snimcima se vidi kako ljudi smireno putuju na posao probijajući se kroz gusti vazduh od kojeg je vidljivost bila svega nekoliko metara. Mnogi su pokušali da se zaštite maskama, naočarima, pa čak i kesama na glavi, a gotovo svi su u rukama imali mobilne telefone kako bi snimili ovaj nesvakidašnji događaj.

Na sreću, društvenim mrežama sada kruže lepše slike jer se vazduh pročistio a nebo je ponovo poprimilo plavu boju. Ipak, ovo ne znači da je opasnost prošla jer prašina danima može ostati suspendovana u vazduhu, uzrokujući izbijanje alergija i druge zdravstvene probleme, navodi se na sajtu Svetske meteorološke organizacije.

Negativni uticaj prašine

Čestice prašine predstavljaju veliki rizik po ljudsko zdravlje, a što je čestica sitnija, to je opasnija.

Krupnije PM10 čestice ne dolaze do disajnih organa, ali zato mogu izazvati iritaciju oka i kože, konjuktvitis i povećanu osetljivost na okularnu infekciju, navodi Svetska meteorološka organizacija.

Čestice manje od 10 mikrometara mogu se udisati ali često ostanu zaglavljene u nosu, ustima i gornjim disajnim putevima gde mogu izazvati respiratorne poremećaje kao što su astma, upala pluća, alergijski rinitis i silikoza.

Ipak, najopasnije su čestice manje od 2.5 mikrometara koje vrlo lako prodiru u donje disajne organe i ulaze u krvotok. Na taj način one dospevaju do praktično svih organa, od mozga do srca, izazivajući velika oštećenja.

Foto- ilustracija: Unsplash (Wolfgang Hasselmann)

Možda je manje poznata činjenica da se sa česticama mogu preneti i mnoge zarazne bolesti poput meningitisa i dolinske groznice, a najopasnije je kada vetar donosi prašinu iz zaraženih područja Azije i Afrike.

Pored očigledne opasnosti po zdravlje ljudi, prašina nanosi štetu i poljoprivredi. Peščane oluje smanjuju prinose, uništavaju biljke i zatrpavaju sadnice i kanale za navodnjavaje.

Kada je reč o saobraćaju, čestice prašine smanjuju vidljivost i tako ugrožavaju bezbednost putnika, a mogu prodreti u vozilo i oštetiti motore aviona i automobila.

Prašina predstavlja pretnju i obnovljivim izvorima energije. Ona smanjuje dotok sunčevih zraka ometajući tako rad solarnih elektrana. Nataloženu prašinu na solarnim panelima veoma je teško ukloniti pa bi česte peščane oluje u potpunosti onesposobile ovaj izvor energije.

Koje mere su preduzete?

Razlog za ovako nemilosrdnu peščanu oluju delom leži i u krčenju šuma, prenose svetski mediji.

Sada se intenzivno radi na pošumljavanju okoline Pekinga kako bi guste krošnje drveća filtrirale što više čestica prašine pre nego što one dospu u grad.

Najavljeno je i pooštravanje mera kada je u pitanju industrija u Kini, a vlasnici kompanija koji su se oglušili o propisane mere protiv zagađenja vazduha, biće kažnjeni.

Ono što se sada sve više spominje u medijima je i planirana izgradnja filtera za vazduh koji će imati dimenzije oblakodera, a trenutno najveći filter vazduha na svetu upavo se nalazi u ovoj mnogoljudnoj zemlji.

Milena Maglovski

 

Schneider Electric predstavio dosadašnje poslovanje i planove za budućnost

Foto: Schneider Electric
Foto: Schneider Electric

Schneider Electric Srbija i Razvojni centar Schneider Electric predstavili su poslovanje kompanije, njene trenutne fokuse i planove u još jednoj godini izazova. Ksenija Karić, direktor Schneider Electric-a za Srbiju i Crnu Goru, i Dragoljub Damljanović, direktor Razvojnog centra Schneider Electric-a u Novom Sadu, obratili su se predstavnicima medija iz novih kancelarija, koje, zahvaljujući najsavremenijim rešenjima, zaposlenima nude optimalne uslove za rad, a istovremeno predstavljaju i smer rasta kompanije i Razvojnog centra.

Na konferenciji je istaknuto da Schneider Electric zajedno sa lokalnim partnerima i renomiranim preduzećima godinama doprinosi lokalnoj ekonomiji i preduzetništvu, te da kroz potrebe sopstvenog poslovanja i poslovanja partnera podržava više hiljada radnih mesta. Donoseći nove tehnologije i najnovija rešenja iz oblasti automatizacije i upravljanja energijom, omogućava domaćim kompanijama da posluju po istim principima i sa jednakim uspehom kao one u najrazvijenijim zemljama sveta.

Ksenija Karić se osvrnula na značajne projekte koje je kompanija realizovala u prethodnoj godini, posebno ističući primene IoT rešenja u bolnicama.

„Realizovali smo brojne značajne projekte, a medicinski sektor je naročito bio u centru pažnje kompanije. Usled aktuelnih prilika i pandemije, svi smo svesni da nas prekid ili prestanak napajanja u bolnicama može koštati ljudskih života. Primena IoT rešenja u bolnicama je od velike važnosti, a s obzirom na to da je pouzdanost napajanja u bolničkim objektima neophodnost, naša kompanija je razvila kompletno rešenje za bolnice pomoću koga obezbeđujemo konzistentnu energiju bolničkoj opremi“, istakla je Karić.

Pored toga, prema njenim rečima, u predstojećem periodu u fokusu kompanije biće održivost, kao i procesi automatizacije i digitalizacije, radi dostizanja punog potencijala koji industrija 4.0 nosi.

„Uštedeli smo 120 miliona tona emisije CO2 tokom poslednjih 15 godina, i za oko 30 miliona ljudi širom sveta obezbedili pristup energiji. Naša kompanija ima ključnu ulogu u ostvarivanju četvrte industrijske revolucije, industrije budućnosti. U saradnji sa našim kupcima i partnerima imamo tehnologiju, stručnost i ambicije za izgradnju efikasnog, elastičnog, održivog sveta, fokusiranog na ljude i zajednice. Nastojimo da našim klijentima obezbedimo rešenja koja će im, uz velike uštede, pomoći da bolje posluju. Takva rešenja bazirana su na takozvanom prediktivnom održavanju i omogućavaju klijentima da predvide kada će doći do nekog zastoja, te u tom smislu i da preventivno deluju“, rekla je Ksenija Karić i dodala da je Schneider Electric proglašen najodrživijom kompanijom na svetu od strane Corporate Knights-a, što predstavlja stručnu eksternu potvrdu dugoročne posvećenosti Schneider-a pitanjima životne sredine, društva i korporativnog upravljanja (ESG).

Foto: Schneider Electric

Ona se osvrnula i na saradnju koju Schneider Electric ima sa fakultetima tehničkih nauka i podsetila da kompanija, kroz različite programe usavršavanja i stipendiranja, tradicinalno pruža podršku mladim talentovanim ljudima, najavljujući takmičenje za studente Elektrotehničkog fakulteta koje je planirano za maj ove godine.

Dragoljub Damljanović, odnedavno direktor Schneider Electric Razvojnog centra u Srbiji, istakao je jedinstvenost Razvojnog centra u svetu, koji sa više od 900 stručnjaka iz oblasti energetike i računarstva ima višegodišnju saradnju sa univerzitetima, elektrodistributivnim kompanijama, proizvođačima električne energije i IT integratorima širom sveta. Razvojni centar je dokaz da naša zemlja ima veliki broj kvalitetnih kadrova u oblasti IT industrije i da svojim doprinosom u ovoj oblasti istovremeno učestvuje u globalnim rešenjima i kreira svetska tržišta. Proširenje na beogradsku kancelariju slika je stalnog razvoju Centra, uvek otvorenog za nove stručnjake.

Sa vodećim proizvodom, softverom ADMS  ̶  Advance Distribution Management System, Schneider Electric nudi najnaprednije rešenje na svetu koje omogućava upravljanje sistemima za distribuciju električne energije. Softver je u upotrebi u više od 80 elektroprivreda širom sveta i 170 kontrolnih centara sa ukupno 400 miliona električnih potrošača.

„Zadovoljstvo mi je doprinesem daljem napretku Razvojnog centra, uz prioritetno održavanje liderske pozicije naših softverskih rešenja na globalnom nivou i ubrzan rast prodaje. Ove godine fokus nam je da dobijemo projekte na svim kontinentima, da obezbedimo tranformaciju veština i znanja, da i dalje postavljamo trendove u ovoj industriji, ali i da nastavimo da neprestano usavršavamo mogućnosti za razvoj karijere naših zaposlenih i uslova za njihov rad“, rekao je Dragoljub Damljanović, koji je govorio i o stalnoj želji Razvojnog centra da znanjem i mogućnostima za razvoj pokrene i motiviše mlade ljude.

Schneider Electric svoje ponašanje i poslovanje strateški usmerava na održivost i smanjenje negativnih posledica globalnog zagrevanja.

Damljanović je istakao da se poslovanje kompanije oslanja na odluku da do 2025. godine bude carbon neutral kompanija, da do 2030. prestane da emituje ugljen-dioksid, a da do 2050. dostigne net-zero supply chain. 

„Neodvojivo od ovih trendova, odvija se i digitalizacija, koja je, uz održivost, postala standard za veliki broj kompanija. Zato su se mnoge kompanije opredelile za rešenja Schneider Electric-a, koja mogu da im pomognu da ostvare svoje poslovne ciljeve, ujedno vodeći računa o održivom poslovanju i smanjenoj emisiji ugljen-dioksida “, rekao je on.

Predstavnici Schneider Electrica predstavili su inicijative kompanije usmerene na podršku studenata tehničkih fakulteta, kao i onih unutar kompanije, koje imaju za cilj da osnaže zaposlene i doprinesu njihovom daljem razvoju.

Izvor: Represent

 

Ugašen požar u staroj Staklari u Pančevu, nisu nađene opasne materije

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Chesin)
Foto-ilustracija: Pixabay

U objektu stare Staklare u Pančevu, koju za skladištenje veštačkog đubriva koristi firma “Promist”, juče je izbio požar koji je brzom reakcijom vatrogasaca lokalizovan. U požaru nije bilo povređenih, a ekipa Zavoda za javno zdravlje za kontrolu kvaliteta vazduha odmah je izašla na teren.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović kaže da u objektu u Pančevu nije bilo opasnih supstanci i veštačkog đubriva na bazi amonijum nitrata sa visokim sadržajem azota.

„Inspektori zaštite životne sredine su prilikom nedavne kontrole u staklari utvrdili da tu ne postoji đubrivo na bazi amonijum nitrata sa visokim sadržajem azota i zato građani nemaju razloga za brigu. Sigurnost građana nam je na prvom mestu, i nastavićemo da kontrolišemo tu lokaciju, i da li ima ove opasne materije u veštačkom đubrivu“, rekla je ministarka Vujović. 

Kako se navodi na sajtu ministarstva, zapalio se pomoćni magacin, koji se nalazi na znatnoj udaljenosti od drugih magacina u kojima su uskladištene ostale vrste veštačkog đubriva.

Energetski portal

Nov način unapređenja sistema javnog prevoza u Beogradu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Pau Casals)

Beogradu je potreban moderan, pouzdan, čist, ekološki, komforan, frekventan, razgranat i svima dostupan javni prevoz kojim ćemo moći da smanjimo korišćenje automobila i svih nepotrebnih troškova koje nam donosi njihovo posedovanje i održavanje.

Proteklih desetak godina proučavali smo najbolje svetske prakse u finansiranju javnog prevoza i stimulisanju njegovog korišćenja. Predmet ovog rada nisu bile mere destimulacije korišćenja automobila iako su one sastavni deo paketa Plana razvoja održive urbane mobilnosti (POUM-a) i treba da budu predmet posebne stručne rasprave.

Stoga predlažemo jedanaest mera za stimulaciju korišćenja javnog prevoza i održivih načina kretanja u Beogradu.

1. Predlažemo da svi poslodavci nadoknadu za prevoz radnika uplaćuju direktno u fond za javni prevoz (uplatom mesečne nadoknade od 3.400 dinara pokrili bi se svi sadašnji troškovi javnog prevoza – samostalni preduzetnici, zanatlije i poljoprivrednici su oslobođeni plaćanja).

Na ovom linku možete videti koliko gradova u svetu već ima za sve korisnike besplatan javni prevoz: link.

Privatan sistem naplate i kontrole karata u javnom gradskom prevozu, poznatiji kao “Busplus” uveden je 2012. godine. Osim velikog prihoda koji su ostvarli vlasnici firme Apex (preko 70 miliona eura), nije doneo ništa dobro ni gradu, ni javnom prevozu, ni nama građanima.

Uvođenje Sistema Busplus pratio je pad u prodaji karata koji se kreće oko 20 odsto i ujedno porast broja automobile za oko 20 odsto (prosek u zemljama EU je između 0,5 -1,5 odsto) što je dovelo da enormnog povećanja zagađenja otrovnim gasovima, bukom, stalnih saobraćajnih gužvi, problema sa parkiranjem i ogromnih gubitaka za privredu.

Poslušajte online tribinu “Javni prevoz Beograda – slobodan, ekološki, održiv i dostupan svima” koja je održana u organizaciji mreže “Združene inicijative i pokreti” i „ Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz“ sa idejom da predstavi moguće modele po kojima bi prestonica konačno mogla da dobije javni transport kakav odgovara savremenim metropolama. Tribina je istovremeno i deo kampanje kojom organizacije i stručnjaci u ovoj oblasti pokušavaju da ukažu na štetne strane najavljenog uvođenja „Beogradske kartice“ koja bi trebalo da nastavi štetni „Bus plus“ sistem.

U razgovoru su učestvovali Igor Velić, master inž. saobraćaja iz udruženja Sigurne staze, Ivan Mladenović, vozač GSP-a i predstavnik Sindikata SOS iz GSP-a, Petar Stanić ispred Kampanje za slobodan javni prevoz, Davor Stupar iz udruženja Vratimo trolu 28, Lena Cvetković Kadić, turizmološkinja i članica inicijative Komšije sa Dorćola, Zoran Bukvić ispred kolektiva Ulice za bicikliste i Predrag Stakić iz inicijative Bus = Jednako uz moderaciju Đorđa Miketića ispred ZIP mreže i odborničke grupe GO Stari Grad, Srce grada.

2. Deo novca od ekološke takse da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

3. Deo novca od akcize na gorivo da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

U Srbiji se proda oko 2.5 milijardi litara goriva godišnje i političari od akciza koje mi građani plaćamo ostvare prihod od preko 150 milijardi dinara, to jest, 1.26 milijardi evra godišnje.

4. Deo od takse za registraciju motornih vozila da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

5. Deo novca od prihoda parking servisa da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

Pametnom politikom parkiranja može se snažno destimulisati korišćenje automobila i ostvariti ogroman prihod kojim se može finansirati razvoj Sistema javnog prevoza i održive urbane mobilnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gerrie van der Walt)

6. Da se GSP dovede u red, ispita finansijsko poslovanje, maksimalno uloži u obnavljanje voznog parka GSP-a, drastično poboljšaju uslovi rada, efikasnost i plate zaposlenih.

7. Da se smanje troškovi nabavke energenata do 60 odsto (i zagađenje do 60 odsto) prelaskom na vozila na komprimirani prirodni gas (CNG). Sredstva iz budžeta namenjena subvencijama za javni prevoz 2021. godine odmah preusmeriti u kupovinu novih autobusa na CNG GSP-u.

8. Da se prošire tramvajske i trolejbuske mreže, otvori rečni javni i turistički saobraćaj.

9. Da se prioritetno razvije sistem javnih bicikala i uvede u sistem javnog prevoza.

Na ovom linku možete saznati više o tom predlogu.

Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaja u Srbiji pročitajte ovde.

10. Da se ostvaruje dodatni prihod proširenjem delatnosti (npr. prodaja robe i usluga na stajalištima).

11. Da se prioritetno investira u izgradnju četiri linijska parka i njihovo povezivanje u Zelene gradske biciklističko-pešačke koridore koji će uz minimalno ulaganje koristiti postojeće mostove, parkove i biciklističke staze, a pružiće građanima raznoliku urbanu mobilnost kakvim se diče najrazvijeniji gradovi Evrope.

Više o projektu Zeleni Beogradski Koridori mozete saznati ovde.

Više o prednostima zone 30 pročitajte ovde.

Više o prednostima zone usporenog saobraćaja pročitajte na narednom linku.

Autori inicijative (Inicijativa za održiv i slobodan javni prevoz, SOS GSP Sindikat, Bus = Jednako i Združene inicijative i pokreti (ZIP)) zahtevaju momentalno obustavljanje ovog štetnog ugovora za naš javni gradski i prigradski prevoz, vraćanje upravljanja javnim prevozom u okrilje grada, široku javnu i nezavisnu stručnu raspravu na temu mogućih modaliteta razvoja i finansiranja, i konačno izjašnjavanje svih Beograđana po ovom pitanju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Strukovno udruženje „Sigurne staze“ podržava ovu inicijativu koja će dovesti do razvoja i unapređenja javnog prevoza. Svakako smatramo da je ovo početak borbe za kvalitetnije uređenje životnog prostora koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešenja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.

Ono što bi upotpunilo ovu priču i podiglo je na znatno viši nivo je upotreba i razvoj novih tehnologija, tačnije geografskih informacionih sistema (GIS). Pametne tehnologije, a posebno GIS, mogu značajno doprineti ekološkijem, bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transportu ljudi i sredstava u urbanim sredinama. Ono što je ključno razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju, mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sistem treba da im pruži.

Primer upotrebe GIS-a možete videti u projektu urbane mobilnosti GIS udruženja Srbije „Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru” koji je podržan od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Projekat je dostupan ovde.

GIS kao informaciona tehnologija se kod nas u saobraćajnom i urbanističkom planiranju ne koristi u meri u kojoj bi trebala i često je to korišćenje neadekvatno i na amaterskom nivou. Najveći razlog tome je što donosioci odluka i ljudi iz struke ne vide i ne prepoznaju značaj i ulogu tehnološkog razvoja i što se genaralno kod nas ne ulaže u nauku i razvoj naučne misli.

Više o ulozi novih tehnologija u strateškom upravljanju urbanom mobilnošću pročitajte na narednom linku.

Izvor: Sigurne staze

Farma svinja u Temerinu– sporna lokacija, smrad i sudski proces

Foto-ilustracija: Unsplash (Phil Hearing)
Foto-ilustracija: Unsplash (Kameron Kincade)

Iako prema aktuelnoj regulativi Opštine Temerin farme ne bi smele da se grade u građevinskom rejonu, već pola veka upravo na takvoj lokaciji, nedaleko od naseljenog mesta, nalazi se farma svinja koja je trenutno u zakupu firme Temerin agrar. Žitelji se žale na nesnosni smrad zbog kog su pokrenuli i postupak protiv ove farme, međutim do danas okončanja sudskog spora nema, ali rukovodioci obećavaju da će se preseliti.

U opštini Temerin, severno od Novog Sada, od 2018. godine posluje farma za uzgoj svinja Temerin agrar. Godinama unazad su na ovom mestu, nedaleko od porodičnih kuća, razne firme „držale“ farmu svinja zbog čega su se meštani bunili, ali njihova borba za čistiji vazduh intenzivnije kreće od 2014. kada je smrad, kako kažu, postao nepodnošljiv.

„Problem je što se sa farme tokom čitave godine, a posebno na proleće i u letnjem periodu širi nepodnošljiv smrad koji izaziva gađenje. Zbog tako neprijatnog mirisa ne može se boraviti napolju i ne mogu se provetravati kuće. Takođe, ako sušimo opran veš napolju, on se oseti na svinje. Oni organizovano nipodaštavaju institucije koje ne smeju i neće da rade svoj posao“, priča Milenko Karlica iz Temerina.

Ipak, to nije jedini problem u vezi sa radom ove farme.

Tako je poljoprivedna inspekcija utvrdila da se posebni prostori u koje se odlaže stajski otpad iz Temerin agrara, takozvane lagune, nalaze na državnom zemljištu, koji je, kako su u opštinskoj upravi rekli u avgustu prošle godine, farma koristila bez ugovora o zakupu. Upravu je inspekcija o ovome obavestila 7. februara 2020. godine.

Takođe, prema zakonu sva postrojenja koja mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu moraju imati posebnu, takozvanu integrisanu dozvolu. Kao farma čiji je kapacitet 10.000 svinja, Temerin agrar bi morao da ima takvu dozvolu, ali je nema.

Inspektori Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini Ministarstva zaštite životne sredine obišli su farmu 3. septembra 2019. nakon čega su rešenjem naložili farmi da podnese zahtev za izdavanje integrisane dozvole.

Temerin agrar je to uradio 22. januara 2020, međutim dozvola nije izdata jer zahtev nije sadržao svu potrebnu dokumentaciju, rečeno

Foto-ilustracija: Pixabay

je Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) iz opštinske uprave u februaru ove godine.

Profesor sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Dejan Krčmar za CINS kaže da farme moraju imati studiju procene uticaja na životnu sredinu jer je neophodan dokument za dobijanje upotrebne i integrisane dozvole. Ukoliko je nisu dobili kada je farma građena, onda se radi studija zatečenog stanja.

Krčmar objašnjava i da su potencijalno rešenje za zagađenje posebni uređaji za prečišćavanje vazduha, takozvani skruberi.

Pored toga Krčmar kaže da mogu da se koriste i biofilteri koji se postavljaju na ventilaciju i tako prečišćavaju vazduh koji izlazi manje zagađen i sa mnogo manje neprijatnih mirisa.

Milenko Karlica je jedan od pedesetak građana koji su tužili Temerin agrar i to iste godine kada je ova firma otvorila svoja vrata. Međutim, sudskog epiloga još nema.

Naime, Osnovni sud u Novom Sadu je prvo doneo presudu u korist meštana Temerina i naložio farmi da spreči širenje neprijatnih mirisa. Međutim, novosadski Apelacioni sud je ukinuo presudu i vratio postupak na ponovno odlučivanje jer Osnovni sud nije u potpunosti utvrdio činjenično stanje.

U obrazloženju se navodi da sud nije utvrdio namenu objekata u kojima tužioci imaju prebivalište, u kom svojstvu koriste te objekte i da li imaju potrebne dozvole.

Apelacioni sud traži i da nadležni organi utvrde postojanje emisije neprijatnih mirisa jer je presuda donesena samo na osnovu svedočenja tužilaca.

Pročitajte više ovde

Izvor: CINS