Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji predstavio je 14 najinovativnijih lokalnih ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, pristiglih kao odgovor na izazov „Inovacije za čistiji vazduh“, koji je UNDP uputio uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Među njima su rešenja za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu, kao i za otkrivanje zagađivača vazduha. Svi odabrani predlozi imaju jednako važan uticaj na kvalitet vazduha koji svi udišemo i možete ih pogledati ovde.

“Zagađenje vazduha je složen i višeslojan izazov koji zahteva odgovor celog društva. Za njegovo rešavanje potrebni su podsticajan zakonski okvir, kao i adekvatna finansijska sredstva za sprovođenje mera, posebno na lokalnom nivou. Takođe, neophodno je podstaći lokalne stručnjake i inovatore da dođu do novih rešenja koja će doneti opipljivu korist i imati dugoročan uticaj na poboljšanje kvaliteta vazduha. Zato, uz podršku SZO i UNICEF-a, UNDP mobiliše i okuplja međunarodne razvojne partnere, donatore, predstavnike nacionalnog i lokalnog nivoa vlasti, akademsku zajednicu i inovatore iz privatnog sektora kako bi pomogli u suzbijanju zagađenja vazduha u Srbiji“, istakla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.

Približna ukupna vrednost svih 14 odabranih rešenja za bolji kvalitet vazduha je milion dolara, a UNDP je podržao jedno inovativno rešenje. U pitanju je „Informacioni sistem za mapiranje mesta paljenja strnjike“ koji je osmislio tim Instituta Biosens iz Novog Sada.

Spaljivanje strnjike posle sezone žetve, osim što uništava humus u zemljištu i ugrožava okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisije CO2. Upotrebom savremenih tehnoloških rešenja i digitalnih alata, tim Biosens Instituta će detektovati lokacije paljenja strnjike i tako doprineti da se ubuduće spreče požari koji nastaju kao njihova posledica. Podaci koje budu prikupili o lokacijama paljenja strnjike biće dostupni svim građanima Srbije na posebnom portalu.  

“Ministarstvo koje vodim već je preduzelo značajne korake u cilju unapređenja kvaliteta vazduha, a da bismo ostvarili napredak na tom polju potrebno je zajedničko delovanje, pre svega, međusektorska saradnja na nacionalnom nivou, uključenost svake lokalne samouprave, privrede, nauke i civilnog sektora, i ono najvažnije, društva u celini. Ako svako od nas da svoj doprinos, ni rezultati neće izostati. Zahvaljujem našim partnerima iz UNDP-a, jer su podrškom realizaciji inovativnog rešenja za čistiji vazduh pokazali spremnost da doprinesu rešavanju problema koji je u Srbiji decenijama prisutan. Važno je da u budućnosti imamo što više inicijativa kao što je ova, kako bismo u godinama pred nama zajedno uticali na podizanje svesti i što efikasnije rešavanje problema aerozagađenja, jer to je od izuzetne važnosti za zaštitu prirode, sve nas i generacije koje dolaze”, izjavila je na konferenciji Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije.

“Prema projekcijama UN-a 68 odsto svetske populacije će živeti u gradovima do 2050. godine, i zbog toga je važno da gradovi sprovode adekvatne mere za zaštitu zdravlja svojih stanovnika i zaštitu životne sredine, jer su ove oblasti usko povezane. Prema važećoj Strategiji razvoja, održivi razvoj je jedno od strateških opredeljenja Grada Beograda“, naglasio je na događaju gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić.

On je naveo da je su najveći izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta tokom sezone grejanja, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj tokom cele godine, termoelektrane i industrija.

“Želim da vas obavestim da Evropska komisija pruža značajnu podršku u oblasti životne sredine i klimatskih promena, što je glavni prioritet u našoj pretpristupnoj pomoći. Nedavni projekti uključivali su postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, postavljanje stanica za merenje kvaliteta vazduha i pružanje stručne pomoći za klimatsko delovanje (izrada klimatskog zakona, klimatske strategije i akcionog plana). Želela bih da čestitam Srbiji na usvajanju Zakona o klimatskim promenama, nakon dugog procesa. Takođe, ove godine, uz podršku EU, Ministarstvo zaštite životne sredine će predstaviti javnosti Nacionalnu strategiju za zaštitu vazduha, koja je rezultat dvogodišnje analize situacije, modelovanja i obrade podataka”, izjavila je Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Izloženost zagađenju vazduha ima ozbiljne negativne po zdravlje, dužinu i kvalitet života. Zvanična merenja kvaliteta vazduha potvrđuju da širom Srbije, pretežno u urbanim sredinama, nivoi zagađenja premašuju vrednosti SZO smernica. Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Marijan Ivanuša istakao je da zagađenje vazduha ne pogađa jednako sve građane.

“Zdravstvene posledice su veće za one čije je zdravlje već narušeno. Ranjive grupe, kao što su deca, stariji i građani koji imaju manja primanja i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, podložnije su štetnom uticaju zagađenja vazduha“, kaže Ivanuša.

“Zagađenje vazduha je kriza pravičnosti, jer ne pogađa svakog pojedinca podjednako. Veća je verovatnoća da će deca i porodice koji su već́ ugroženi siromaštvom biti pogođeni – deca iz siromašnih porodica, iz seoskih sredina ili deca iz manjinskih grupa često žive u zajednicama u kojima se biogorivo ili otpad sagoreva za grejanje i kuvanje. UNICEF je posvećen rešavanju problema zagađenja vazduha i klimatske krize zajedno sa Vladom Republike Srbije i lokalnim vlastima. Jedan od načina na koji to radimo je podizanjem svesti i osnaživanjem dece da postanu pokretači promena”, izjavila je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ o zagađenosti vazduha na teritoriji Srbije za 2019. godinu, među glavnim emiterima zagađujućih materija u Srbiji su rudarska industrija i energetski sektor, kao i sektor saobraćaja i građevinarstvo. Pored toga, nekvalitetan ugalj koji se koristi za grejanje u individualnim ložištima pogoršava ovaj problem, kao i nesanitarne deponije.

Istraživanja ukazuju da smanjenje zagađenja vazduha donosi merljive koristi po zdravlje. Poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje koncentracije PM2.5 čestica može direktno uticati na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih aerozagađenjem.

Osim što će doprineti kreiranju zdravijeg okruženja za život, svih 14 izabranih inovativnih predloga imaju potencijal da stimulišu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo. UNDP zato poziva sve zainteresovane da se pridruže i pomognu realizaciju najboljih ideja kako bismo zajedno dugoročnije obezbedili čistiji vazduh u Srbiji.

Izvor: UNDP