RERI: Poništena građevinska dozvola za gondolu na Kalemegdanu

24.03.2021

Kalemegdan_drveće_Beograd — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivana Cirkovic)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da je Upravni sud doneo odluku da uvaži tužbu te organizacije i poništi građevinsku dozvolu za izgradnju gondole na Kalemegdanu koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kako se navodi u saopštenju, Upravni sud je u potpunosti usvojio argumentaciju pravnog tima RERI-ja, konstatujući, između ostalog, da je izvođenje pripremnih radova bilo pravno nemoguće bez prethodno pribavljene saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Predmet će biti vraćen nadležnom ministarstvu na ponovno odlučivanje.

U saopštenju se navodi i da se RERI najiskrenije zahvaljuje Evropa Nostri koja im je pružila stručnu podršku, kao i svim stručnjacima, nevladinim organizacijama, aktivistima i medijima koji su nepokolebljivo branili Kalemegdan i Beogradsku tvrđavu.

Pročitajte još:

Podsetimo, gradske vlasti su planirale izgradnju gondole koja bi povezala Kalemegdan sa Novim Beogradom. Kako je najavljivano, trasa gondole bi bila duga jedan kilometar, a mogla bi da preveze tri hiljade putnika za jedan sat, putovanje bi trajalo oko pet minuta.

Gradnji ove gondole usprotivila se stručna javnost, a peticiju protiv njene gradnje potpisalo je oko 14.000 građana.

Energetski portal

Za čistiji vazduh u 31 gradu i opštini opredeljeno 130 miliona dinara

23.03.2021

tara-mountain-srbija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Palati Srbija danas su potpisani ugovori sa 31 lokalnom samoupravom, na osnovu kojih će im resorno ministarstvo dodeliti 130 miliona dinara za projekte pošumljavanja, kao i zamenu dotrajalih kotlarnica i ložišta u domaćinstvima kotlovima na ekološki prihvatljivije energente, prenelo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, nakon potpisivanja prvih ugovora čestitala je predstavnicima gradova i opština na brzoj i efikasnoj pripremi dobrih projekata.

„Požurili smo sa sprovođenjem konkursa i zato sam vas sve danas pozvala, da bismo što pre potpišemo ugovore i da vam odmah prebacimo sredstva kako biste počeli da radite“, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je pozvala sve gradove i opštine da redovno prate konkurse koje objavljuje Ministarstvo zaštite životne sredine, da se prijavljuju i koriste mogućnost da poprave kvalitet vazduha uz podršku države.

Najavila je u narednom periodu konkurs za sufinansiranje eko parkova.

Danas su potpisani prvi ugovori od ukupno 97, za koje je Ministarstvo kroz tri konkursa opredelilo ukupno 400 miliona dinara.

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je početkom godine tri konkursa kojima je cilj unapređenje kvaliteta vazduha.

Prema konačnim rang listama, na konkursu za pošumljavanje opredeljen je ukupan iznos od sto miliona dinara za 38 lokalnih samouprava, dok je sto miliona dinara opredeljeno i za zamenu kotlarnica u domaćinstvima u deset lokalnih samouprava.

Po konkursu za zamenu kotlarnica, opredeljeno je 200 miliona dinara za projekte u 49 gradova i opština.

Gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić jedan je od potpisnika ugovora o projektu pošumljavanja.

Ukupna vrednost projekta ozelenjavanja iznosi 2.646.000 dinara, a Ministarstvo zaštite životne sredine obezbeđuje sredstva u iznosu od 1.850.000 dinara.

Ostala sredstva biće obezbeđena iz budžeta grada Šapca.

Sadnice će biti zasađene na lokaciji ulice Zapadna transferzala u Severozapadnoj radnoj zoni u dužini od 1400 metara.

,,Ovo je prilika da Šabac dobije nova pluća grada. Najbitnije je da udišemo čist vazduh, a ovaj projekat je korak ka tome. Borimo se svakodnevno za smanjenje aerozagađenja u našem gradu, i ovo je jedan od načina te borbe. Ovo je jedan u nizu projekata čija se realizacija očekuje u narednom periodu“, rekao je gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić.

Energetski portal

U narednom periodu moguće poplave u Srbiji, u toku je planiranje preventivnih mera

23.03.2021

poplava — Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

Usled obilnijih padavina, povećanja temperature i topljenja snega, u narednom periodu se može očekivati porast vodostaja reka, konstatovano je na sastanku ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina sa pripadnicima Sektora za vanredne situacije, kao i predstavnicima drugih nadležnih ministarstava i javnih preduzeća.

„Potrebno je da Sektor za vanredne situacije, zajedno sa JVP „Srbijavode“ i Direkcijom policije, sačini operativni plan zaštite i spasavanja za reagovanje u slučaju pojave bujičnih poplava kako bi ljudi i imovina bili zaštićeni na najbolji mogući način“, istakao je Vulin.

On je naložio Sektoru za vanredne situacije i preduzeću „Srbijavode“ da definišu kritična mesta na vodotokovima reka i preduzmu sve potrebne mere kako bi se podigla bezbednost naših građana i sprečio nastank štete usled eventualnih poplava.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova već je organizovalo preventivne sastanke u osam okruga i 43 lokalne samouprave na kojima su definisane kritične tačke i predložene mere kako bi se predupredile posledice eventualnih poplava. Na osnovu predloženih mera, već imamo konkretne rezultate. Identifikovali smo probleme i preduzeli konkretne mere za njihovo otklanjanje“, naglasio je v.d. načelnika Sektora za vanredne situacije, Luka Čaušić.

Pročitajte još:

Čaušić je istakao da je potencijalni problem velika količina snega koji će se istopiti, zbog čega se preduzimaju svi preventivni koraci kako bi se rizik od poplava u narednom periodu smanjio na najmanji mogući nivo. On je dodao da su Sektor za vanredne situacije i specijalistički timovi za spasavanje i rad na vodi spremni su da reaguju ukoliko dođe do poplava.

Iako su poplave nešto češće u letnjim mesecima, u januaru ove godine poplavama je bio pogođen Jug Srbije. Budući da je pričinjena velika materijalna šteta, Vlada Republike Srbije opredelila je bespovratna novčana sredstva u visini od 250 miliona dinara.

Kako bi odgovor na eventualne poplave ubuduće bio efikasniji i pravovremen, na vreme se moraju preduzeti sve preventivne mere i planirati aktivnosti, a ministar je dodao da je država organizovana i spremna da unapredi sistem za preventivno delovanje u borbi protiv eventualnih poplava i posledica koje one mogu izazvati.

Energetski portal

Ugašeno šest velikih zagađivača vazduha u Nišu

23.03.2021

Protekle nedelje je u prisustvu gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, potpisan ugovor o preuzimanju kotlarnice na prirodni gas Univerzitetskog kliničkog centra od strane JКP Gradska toplana.

Ovaj događaj označiće gašenje šest velikih zagađivača vazduha u okruženju Univerzitetskog kliničkog centra.

Vršilac dužnosti direktora Univerzitetskog kliničkog centra prof. dr Zoran Perišić i direktor JКP Gradska Toplana Predrag Milačić, potpisali su ugovor u Gradskoj kući.

„Na ovaj način smanjiće se zagađenost vazduha i uvećati gradska imovina za 3,7 miliona evra“, rekla je gradonačelnica Niša.

Ona je podsetila da Niš ima plan za poboljšanje kvaliteta vazduha, i navela da je već obavljen razgovor sa svim republičkim institucijama o konverziji njihovih kotlarnica sa čvrstog goriva na gas. Gradskim institucijama dat je nalog da to učine u najkraćem mogućem roku i za te namene izdvojeno je 20 miliona dinara iz gradskog budžeta.

Pročitajte još:

Spomenuto je i da će zajedno sa državom biti obezbeđeno sufinansiranje troškova za zamenu individualnih kotlova i prelazak na ekološki prihvatljiva goriva sa ciljem zaštite životne sredine.

Država i grad će učestvovati sa polovinom troškova, a očekuju se i povoljniji uslovi za priključenje na toplovod Gradske toplane i mrežu gasovoda, naveo je energetski menadžer Grada Bojan Gajić.

Nakon preuzimanja kotlarnice njeni kapaciteti će se racionalnije koristiti i doprineće smanjenju zagađenosti vazduha, dok će Gradska toplana preuzimanjem kotlarnice povećati svoje kapacitete za 13 odsto u odnosu na ukupnu instalisanu snagu.

Prema rečima direktora ovog javnog preduzeća smanjiće se učešće mazuta i lož-ulja na manje od četiri odsto sa tendencijom potpunog prelaska na gas.

Energetski portal

Najlepši način da obeležite dan šuma – posadite drvo

23.03.2021

lopata sadnja — Foto- ilustracija: Pixabay

Bez šuma neće biti ni nas, a na ovo nas je još jednom podsetio Međunarodni dan šuma koji se obeležava 21. marta. Samo jedno drvo godišnje može da proizvede preko 100 kilograma kiseonika, i apsorbuje blizu 20 kilograma ugljen-dioksida, tvrde naučnici, a ovo bi nesavesni pojedinci trebalo da imaju na umu kada sledeći put olako odluče da poseku stablo.

Na sreću, značaj drveća kod nas nije zaboravljen, a kako se krupnim korakom ide ka postizanju klimatske neutralnosti, ozelenjavanje naše zemlje odigraće presudnu ulogu. Međunarodni dan šuma ove godine je obeležen na najlepši mogući način – posađena su mlada stabla a sa njima i nada da ćemo uskoro disati čistiji vazduh.

U Beogradu posađeno 189 stabala

Ove nedelje lopate su vredno radile jer je na desnoj obali Save kod Beogradskog sajma posađeno 189 stabala u okviru akcije „Drvo za Beograd„. U akciji su učestvovali gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasadorka Velike Britanije Šan Maklaud sa predstavnicima britanskih kompanija i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević pri čemu je posađeno 61 stablo četinara i 128 stabala lišćara raznih vrsta.

Radojčić je sa ponosom istakao da je u akciji „Drvo za Beograd” do sada posađeno 2.107 stabala, a svoj doprinos dale su 84 kompanije i ambasade, na čemu je on posebno zahvalan. Takođe, JKP „Zelenilo – Beograd” svake godine posadi više od 4.000 stabala kako bi uskoro 25 odsto naše prestonice činile zelene površine, u poređenju sa trenutnih 15 odsto.

„Uvek možemo više i važno je da svi dajemo doprinos borbi protiv klimatskih promena. Bilo gde da je posađeno, svako stablo doprinosi ovoj izuzetno važnoj borbi. Koliko je neophodna borba protiv virusa korona, toliko je i borba protiv klimatskih promena značajna, a i jedna i druga pokazuju da moramo delovati zajedno“, naglasio je Radojičić i dodao da je svako stablo neprocenjivo za zdravlje ljudi jer dva čoveka zahvaljujći jednom stablu udišu kiseonik.

Pročitajte još:

Ambasadorka Maklaud, koja je takođe učestvovala u ovoj akciji, istakla je da će u novembru Velika Britanija biti domaćin međunarodne konferencije o klimatskim promenama, te da su šume i zelene površine ključne kako bismo očuvali biodiverzitet i dobili bitku protiv klimatskih promena.

Pored ambasade Velike Britanije, i mnoge britanske kompanije uzele su svoje učešće u ovoj plemenitoj inicijativi, a među njima je i kompanija AstraZeneka. Ova farmaceutska kompanija, koja tradicionalno učestvuje u akciji „Drvo za Beograd“, dala je svoj doprinos u vidu 70 sadnica javora.

„Kao društveno-odgovorna kompanija, kojoj je u fokusu zdravlje ljudi, težimo da budemo aktivni učesnici u zdravom društvu, planeti i poslovanju. Svesni smo značaja zelenih površina i drveća za kvalitet života u urbanim sredinama i posebno ponosni što već treću godinu zaredom dajemo svoj doprinos ozelenjavanju naše prestonice, kako bi postala zdravije mesto za život svih nas“, izjavio je Aleksandar Tripković, direktor kompanije AstraZeneka u Srbiji.

Takođe se oglasio i direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević i istakao da ovo preduzeće, pored akcije „Drvo za Beograd“, obavlja i sadnju u okviru redovnog programa.

„Ovo preduzeće radi na teritoriji celog grada i održava 3.000 hektara. Sada orezujemo šiblje, obavljamo seču suvih grana, sakupljamo ostatke preostalog lišća, a za petnaestak dana počinje naš veliki ciklus košenja. Radimo ozbiljno i na investicionom održavanju naših površina,

izgradnji novih dečjih igrališta i rekonstrukciji postojećih „, naveo je Stanojević.

Međunarodni dan šuma obeležen je i u drugim gradovima

I u drugim delovima Srbije Međunarodni dan šuma bio je povod da u ruke uzmu lopate i posade sadnice drveća. U Leskovcu su posađene sadnice ukrasne crvene šljive i bele breze u parku „Bambi“ kako bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi šumske vegetacije. U ovoj akciji učestvovalo je odeljenje za zaštitu životne sredine grada Leskovca u saradnji sa JKP „Komunalac“ , JKP „Grdelica “ i JP „Urbanizam i izgradnja Leskovac“.

Šef Odeljenja za zaštitu životne sredine u Leskovcu, Slađan Đikić, naveo je da je u svetlu odgovora na postojeće klimatske promene odlučeno da ovogodišnja tema obeležavanja Međunarodnog dana šuma bude „Pošumljavanjem protiv zagađenosti vazduha i klimatskih promena“.

„Naravno, ovo nije jedina prilika kada treba unapređivati šumski fond, posebno ako se uzme u obzir značaj koje šume imaju za život na zemlji. Šume su blago zato što smanjuju koncentraciju ugljen dioksida u vazduhu, zaustavljaju degradaciju zemljišta, štite od svih vrsta erozija, štite biodiverzitet koji predstavlja osnovu preživljavanja, brzo i efikasno reaguju na klimatske promene, štite od poplava, predstavljaju „pluća“ grada i štite zdravlje i životnu sredinu. Zbog svega ovoga, danas ćemo, pored čišćenja i uređenja, posaditi 26 sadnica dekorativnog drveća koje je karakteristično za parkovske površine.“, istakao je Đikić.
Grad Leskovac izuzetno vrednuje i razume značaj zaštite životne sredine, naročito danas kada je to jedna od največih potreba savremenog društva, navodi se na zvaničnom sajtu Grada Leskovca.

Da je to tačno govori i projekat „Pošumljavanje devastiranih površina park šume Hisar i površine kod reke Veternice“ gde je ovaj grad uspeo da se, učešćem na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine, izbori za finansijska sredstva koja će poslužiti za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja.

„Zdrava životna sredina je nasušna potreba savremenog čoveka, a ne puki zajednički interes, i kao takva iziskuje celokupan društveni angažman, koji opet počiva na ličnoj odgovornosti svakoga od nas. Jedino sa takvom ekološkom svešću, našu generaciju čeka svetla budućnost. Zato sačuvajmo naše šume da bi one čuvale nas“, zaključio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović povodom Međunarodnog dana šuma.

Milena Maglovski

Rešenje problema otpadnih kanalizacionih voda u Boru

23.03.2021

Mnoge opštine u Srbiji već decenijama pokušavaju da reše probleme otpadnih kanalizacionih voda. Na spisku gradova koji će uskoro rešiti ovaj problema nalazi se grad Bor u kom će u narednom periodu biti izgrađeno pet postrojenja za preradu otpadnih kanalizacionih voda u okviru projekta „Čista Srbija“. Na ovaj način trajno će biti rešen više decenijski problem zagađenja vodotokova pre svega Borske i Brestovačke reke, otpadnim, fekalnim vodama, navodi se na sajtu RTV Bor.

Prema rečima nadležnih u Gradskoj upravi u Boru, zagađenje voda nije toliko očigledno kao aerozagađenje, ali ima ogromne posledice na ekološki sistem jer se na ovaj način zagađuje okolno zemljište, podzemne vode i poljoprivredne kulture.

Upravo zbog toga ovo ulaganje države je od ogromnog značaja ne samo za grad Bor već i za celu istočnu Srbiju.

“Lokalna samouprava u Bor je u prethodne dve godine iz sopstvenih sredstava izgradila jedno manje postrojenje u naselju Metalurg koje je dalo odlične rezultate, s obzirom na to da se prečisti 12 do 15 litara vode u sekundi, a voda koja se dobije na izlazu iz postrojenja je potpuno prečišćena”, kažu u borskom Vodovodu.

Pročitajte još:

Problemi sa otpadnim vodama i kanalizacionom mrežom uskoro bi mogli da budu rešeni u 65 opština u Srbiji. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i direktor kompanije „Čajna roud end bridž korporejšen“ u Srbiji Džang Sjaojuen potpisali su komercijalne ugovore o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji.

Planom je predviđeno projektovanje i izvođenje radova na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpnih stanica u 65 opština. Dok će na šest lokacija biti sanirane ili izgrađene deponije.

Energetski portal

Nabavljena tri ekološka vozila za „Javno osvetljenje”, stiže ih još četrnaest

23.03.2021

Za potrebe JKP „Javno osvetljenje” nabavljena su tri vozila na prirodni gas, a tom prilikom najavljena je i nabavka dodatnih 14 vozila. Ova kupovina je u skladu sa strategijom očuvanja životne sredine koja ima za cilj nabavku isključivo električnih vozila ili vozila na gas.

„Ovo komunalno preduzeće je do prošle godine pokrivalo teritoriju deset gradskih opština, odnosno vodilo je računa o približno 150 hiljada sijaličnih mesta. Od prošle godine preuzelo je i sedam prigradskih opština, što je dodatnih 75 hiljada sijalica javne rasvete. Obim posla povećao im se za 50 odsto i zato je modernizacija voznog parka veoma važna“, rekao je zamenik gradonačelnika Grada Beograda Goran Vesić.

On je dodao da je sve više pešačkih zona u gradu, te da su iz tog razloga kupljeni manji kamioni kako bi mogli da uđu u svaku ulicu. Visina podiznih korpi ide do osamnaest metara, a do sada je mogla da se dosegne visina od dvanaest, precizirao je zamenik gradonačelnika.

„Na ovaj način ćemo mnogo bolje i efikasnije moći da održavamo javnu rasvetu. Vozila na dizel gorivo se više ne kupuju, ulaže se i u prigradske opštine i na taj način želimo da kvalitet života ljudi u svim beogradskim opštinama bude ujednačen“, precizirao je Vesić.

Pročitajte još:

Direktor JKP „Javno osvetljenje” Aleksandar Cincar Poposki, naglasio je da je ovo samo početak procesa modernizacije voznog parka preduzeća.

„Čitav proces okončaćemo u toku ove godine nabavkom još 14 vozila na prirodni gas, a uz pomoć Grada dajemo doprinos i realizaciji strategije kako bi grad bio više „zelen” i samim tim ekološki čist„, rekao je Poposki.

Zamenik gradolnačenika rekao je da je Grad obezbedio sredstva za zamenu oko 36 hiljada sijalica u prigradskim opštinama, a ceo proces će trajati narednih nekoliko godina.

„Reč je o sijalicama sa zastarelom tehnologijom, koje troše više struje i nisu ekološki prihvatljive“, pojasnio je on.

Energetski portal

Zaštita životne sredine prioritet u realizaciji projekta Jadar

22.03.2021

rudnik-masine — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Zaštita životne sredine je u fokusu kada je u pitanju realizacija projekta Jadar, pa tek onda slede novac i razvoj koji ovaj projekat donosi, navela je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

“Ništa se neće uraditi ukoliko se ne ispoštuju svaka odluka i procedura u oblasti zaštite životne sredine i dok se ne izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Nećemo napraviti ni jedan korak dok se ispitaju svi standardi. Ovim projektom Srbija postaje jedna od vodećih zemalja za proizvodnju baterija neophodnih za električne automobile, jer je 10 odsto svih svetskih rezervi litijuma u ovom kraju”, navela je ministarka.

Ministarka je tokom posete Loznici, podsetila na to da je u puteve u ovom kraju u prethodnih pet godina uloženo 11,2 milijarde dinara, kao i da je u distributivnu mrežu do sada uloženo više od četiri milijarde dinara. Kako je istakla, to je veoma važno jer svaki procenat smanjenog gubitka na distributivnoj mreži znači dodatne desetine miliona dinara u nova ulaganja.

Prema njenim rečima, razgovarano je i o odnosima „Srbijagasa“ i toplane u Loznici, što je pitanje koje mora biti rešeno u narednih nekoliko dana jer grad ne sme da trpi zbog starih dugova “Viskoze”.

“Kao što je od Niša učinjeno čvorište u putnoj infrastrukturi, tako je i Loznica čvorište u oblasti energetike. Naš cilj jeste da budemo energetski stabilni i da se što više povežemo sa regionom jer je to osnova budućeg razvoja. Krećemo u energetsku tranziciju i proizvodnju električne energije iz drugih izvora, Srbija je prebogata rekama i nema razloga da se ne iskoristi taj potencijal”, rekla je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, potpisana je izjava o namerama sa Republikom Srpskom kako bismo gradili hidroelektrane na Gornjoj Drini, a pripremni radovi mogli bi da počnu već na leto, s ciljem da u narednih nekoliko godina budemo bogatiji za potencijal i proizvodnju tri hidroelektrane.

Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice istakao je da ne postoji ni jedno pitanje kada je reč o projektu Jadar, na koje nisu spremni da odgovore, da je na prvom mestu zaštita životne sredine, bezbednost i zdravlje ljudi. I da je ovaj projekat veoma važan ta celo Podrinje i Srbiju.

Energetski portal

Kineske kompanije donose zaposlenje, ali i zagađenje

22.03.2021

fabrika_zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

U našoj zemlji kineske kompanije posluju već dugi niz godina, u medijima je svaka nova investicija predstavljena kao korak u bolju budućnost gde posla ima za sve, a strani investitori se otimaju oko Srbije.

Ipak, ukoliko samo malo zagrebete po površini, otkrićete da ove kineske kompanije nemaju sjajnu reputaciju u svetu. Svetski mediji prenose da su mnoge kineske kompanije sklone malverzacijama, otimanju zemljišta i nepoštovanju poslovne etike, što ih je zasluženo dovelo na liste zabranjenih i sankcionisanih kompanija širom sveta.

Ipak, ono što nas pre svega treba da brine jeste dramatično zagađenje životne sredine kojem su kineske kompanije i te kako sklone. Iako ni za domaće privrednike reč “ekologija” nema naročito značenje, kineske kompanije definitivno prednjače u zagađenju okoline a svetski mediji preneli su da gotovo 70 odsto kineskih firmi ne ispunjava ekološke standarde.

Kako to obično biva, kada strani investitor dođe u siromašniju zemlju, on bude dočekan kao „spasitelj“ koji narodu donosi posao i bolji životni standard. Nažalost, taj “spasitelj” gotovo nikada ne mari za štetu koju može da nanese svojim domaćinima, a ekološke mere poštuju se ako baš nema druge.

Budući da je nedavno započeta izgradnja kineske fabrike pneumatika Linglong u Zrenjaninu, ponovo se otvara pitanje kakva nas budućnost čeka po pitanju zagađenja životne sredine jer sa jedne strane usvajamo zakone o klimatskim promenama, a sa druge oberučke prihvatamo osuđivane zagađivače.

Pročitajte još:

Bor i Smederevo već plaćaju preveliku cenu

Nije kao da je vest o zagađivačkoj praksi kineskih kompanija za nas nešto potpuno novo.

Vazduh u Boru toliko je zagađen da pojedinci nemaju drugog izbora osim da se odsele iz grada. Kinska kompanija “Ziđin” koja posluje u Boru zaređala je ekološke zločine, kako u Kini, tako i širom sveta.

Svetski mediji preneli su 2010. godine slike nekoliko miliona mrtvih riba koje su stradale usled ispuštanja teških metala u reku. Ovaj incident mogao je biti sprečen da je kompanija Ziđin na vreme uložila u projekte za zaštitu životne sredine. Nažalost, izgleda da je ovoj kompaniji lakše da plati kazne nego da se bavi ekologijom, a ukoliko ne mare za posledice po svoju zemlju i narod, možete zamislti koliko im je malo stalo do Srbije.

Slično je i sa Smederevskom železarom. Znate da se približavate Smederevu kada prvo ugledate ogromne dimnjake iz kojih kulja vodena para i dim. Ovaj industrijski gigant nalazi se u vlasništvu kineske kompanije “Hestil”od 2016. godine, a do danas nisu ispoštovani zahtevi za smanjenje zagađenja.

Okolna naselja ponekad budu prekrivena crvenom prašinom koja je ništa drugo do gomila teških metala i nusproizvoda proizvodnje čelika, a prošle godine je pokret Tvrđava objavio fotografije gde je okolina železare prekrivena crnim prahom.

Linglong je opasan samo onoliko koliko mu dozvolimo

Izgradnja kineske fabrike guma „Šandong Linglong“ u Zrenjaninu traje već dve godine, a procenjuje se da će u potpunosti biti završena za oko četiri godine.

I sama lokacija na kojoj se fabrika gradi je sporna jer, kako kaže Bojan Simišić iz Eko straže, u blizini se nalazi rezervat prirode Carska bara. Takođe, istorija poslovanja Linglonga u drugim zemljama nije naročito ohrabrujuća jer je u Kini ova kompanija u par navrata bila optužena za nepoštovanje ekoloških propisa – Linglong nije na pravi način odlagao opasan otpad na svojim deponijama, a otpadne vode dospele su u reku, prenose svetski mediji.

Budući da je Linglong kod nas još uvek u izgradnji, važno je da na vreme sprečimo da nam poslovna praksa ove kompanije uništi životnu sredinu. Ključno je da se institucije konačno probude i primoraju sve kompanije, ne samo kineske, da poštuju ekološke propise. Samo tako ćemo sačuvati svoje prirodne lepote i zdravlje, ali i svoje dostojanstvo.

Milena Maglovski

Uništavanje prirodnih plavnih šuma zarad drvene industrije

22.03.2021

posečeno drvo panj — Foto-ilustracija: Unsplash (Erwin Voortman)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jamie Morris)

Šume uz velike ravničarske reke, poput Tise, od velikog su značaja za ljude i prirodu – ključne su za očuvanje izvora pijaće vode, štite od poplava i stanište su brojnim biljkama i životinjama.

Međutim, ovih plavnih šuma, kako ih još zovu jer se nalaze u plavnom području reka, u Evropi je preostalo vrlo malo. Čak 90 odsto njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju. Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni ekosistemi u Evropi i stoga su u Evropskoj direktivi o staništima označene kao „prioritetan tip šumskog staništa”.

U Evropi su plavne šume na mnogim mestima zamenjene plantažama drveća koje se koristi za drvno-prerađivačku industriju. Reč je o hibridima nastalim ukrštanjem američke i evropske crne topole, koji su produktivniji, odnosno proizvedeni da bi brže rasli, bili otporniji na bolesti i pre mogli da budu posečeni.

Na ovaj način nestaju čitavi ekosistemi, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Saša Rajkov, ekolog iz novosadskog Centra za istraživanje biodiverziteta.

„U smislu posledica po prirodu, ne postoji posebna razlika u prenameni (šume, prim.nov) u poljoprivredno zemljište ili zasad hibridnih topola. Od šume ostaje jedino pravna forma ‘šumskog zemljišta’ u katastru. Red hibridnih topola ima strukturu ekosistema koliko i niz bandera duž ulice”, objašnjava Rajkov.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) iz 2019. godine navodi se da su neke evropske reke, među kojima i Tisa, izgubile skoro 100 odsto od nekadašnjeg plavnog područja.

Ornitolog Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da je retko koja reka u Srbiji toliko izmenjena kao Tisa, da su ljudi oteli plavnu zonu i pretvorili je u oranice i plantaže. On smatra da je hibridno drvo napravljeno, između ostalog, za potrebe drvne industrije te da ne favorizuje one ptice koje su nam najvrednije, najznačajnije, koje se nalaze na nacionalnim i globalnim crvenim listama, kao što su orao belorepan, crna roda i razne druge vrste.

„Crna roda ne može da pravi svoje gnezdo sakriveno u šumi na bilo kom drvetu. Njoj treba drvo koje ima razgranatu krošnju, sa velikim jakim bočnim granama, kakve klonske topole nemaju”, dodaje Ružić.

Sličan problem ima šumska sova, objašnjava, koja ne može da pronađe duplju u stablima prečnika 30 cm i koja će biti posečena naredne godine, ili neka bude i za 40 godina. Njoj je potrebno stablo koje je staro barem 60-70 godina, gde je nastala duplja u kojoj može da se gnezdi i da je koristi narednih 20 godina dok sa porodicom jede glodare, što je, napominje, vrlo bitan faktor za šumu kako se ne bi namnožili glodari.

Pročitajte još:

Hibridne šume pogoduju i insektima i biljnim vrstama koje nisu domaće

Kako navode iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ove invazivne vrste dolaze iz dalekih krajeva pa kod nas nemaju neprijatelje (parazite, bolesti, itd.) i uspešno se takmiče sa domaćim vrstama za resurse (voda, svetlost, hranljive materije). Sposobne su da obrastanjem uništavaju prirodne biljne zajednice i da u potpunosti menjaju staništa.

Topolarstvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija još sredinom prošlog veka, zbog potreba industrije. U časopisu Šume koji izdaje Javno preduzeće Srbijašume, 2002. godine je objavljen podatak da su u Vojvodini hibridne plantaže činile 45 odsto šume.

O plantažama se pita javno preduzeće Vojvodinašume, koje upravlja najvećim delom državnih šuma u Vojvodini, i Vode Vojvodine koje su bave pre svega zaštitnom funkcijom plavnih šuma (zaštitom od poplava, erozije i bujica). Ova preduzeća sarađuju sa Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, a prema rečima Marka Marinkovića, izvršnog direktora za šumarstvo, ekologiju i razvoj Vojvodinašume, to preduzeće sa Institutom razvija nove sorte hibridnih topola.

Marinković je za CINS rekao da poštuju stavove zaštite prirode i intenzivno rade na usklađivanju različitih interesa.

Prema njegovim rečima, u prošlosti su na području Vojvodine značajno izmenjeni ekološki uslovi prirodnih staništa plavnih šuma – prirodnih topola, vrba i hrasta lužnjaka – što je u velikoj meri doprinelo njihovoj zameni hibridnim topolama.

Iako su u martu 2008. godine Vojvodinašume donele odluku o zabrani pretvaranja prirodnih šuma u hibridne plantaže, i dalje se ne radi na

Foto-ilustracija: Unsplash (Benjamin Raffetseder)

njihovom ozbiljnom obnavljanju, što je trend u Evropi i svetu.

U skladu sa Sporazumom o saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Vojvodinašume imaju obavezu da jedan deo plantaža vrate u prirodne šume. Prema Sporazumu, Zavod vrši izbor plantaža koje, po isteku tehničke zrelosti drveta nakon čega sledi njegova seča, Vojvodinašume treba da prevede u prirodne šume.

Marko Marinković kaže da pretvaranje visokoproduktivnih plantaža u prirodne šume preduzeću pričinjava ekonomsku štetu, ali ističe da treba imati izbalansiran i očuvan biodiverzitet.

Ipak, uprkos vraćanju plantaža u prirodne šume, cilj nije njihovo očuvanje već se ove šume i dalje obnavljaju metodom „čiste seče”, odnosno na nekoj površini se poseče svako ili skoro svako drvo, a ne samo pojedina izabrana. Na tom mestu dolazi do fragmentacije, tj. rascepkavanja

staništa ekološkog koridora, siromašenja i ugrožavanja biodiverziteta.

Bojan Tubić, inženjer šumarstva u Vojvodinašume, kaže da se šumama koje su vraćene u prirodne upravlja kao i do sad:

„One nisu ni pod kakvom zaštitom, nego je samo jednostavno promenjena vrsta, ali se njima i dalje gazduje sa merama koje su određene za konkretnu vrstu. Ako je reč o npr. beloj topoli, to uključuje i čistu seču. Ove šume svakako da nisu prepuštene tom nekom prirodnom procesu odumiranja”.

Tubić dodaje da teže da klonske topole budu tamo gde proizvode najveće prinose, odnosno da se mesta koja nisu najpogodnija za hibridnu topolu vrate prirodnim vrstama (beloj topoli, poljskom jasenu, hrastu lužnjaku itd).

Ekološki koridor predstavlja putanju, odnosno vezu između zaštićenih područja i ekološki značajnih područja čime se omogućava slobodan protok životinja i biljaka. Reka Tisa čini 20 odsto površine ekološkog koridora Tise, inače koridora od međunarodnog značaja, dok ostalo čine područja plavnih šuma, odbrambeni nasipi, ali i nekadašnji delovi plavnog područja koji su značajni za funkcionisanje koridora.

Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne plavne šume vrba i topola pokrivaju svega 7 odsto područja ovog koridora, dok šume hrasta lužnjaka čine samo 0,14 odsto.

Plavne šume su zapravo mešavina šuma i močvarnih livada koje čine mozaičnu strukturu. Upravo je glavni cilj zaštite koridora očuvanje ove mozaične strukture koja pruža zaklon i omogućuje ishranu mnogim vrstama šumskih, travnih i močvarnih staništa.

Više pročitajte ovde.

Izvor: CINS

Pošalji mejl, sačuvaj Jadran i primorski način života

22.03.2021

Jadran_sunce_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Alan Rothschild)

Green Home u saradnji sa “Eko Korijen” i NVO “MSJA – Udruženje dr Martin Šnajder Jakobi” pokreće inicijativu kako bi zaštitili Bar i Ulcinj od štete koja će nastati ukoliko se 25. marta 2021. otpočne sa najavljenim istraživanjem nafte u crnogorskom podmorju.

Kako navode, istraživanje nafte dugoročno će oštetiti zajednicu, biće onemogućeno brendiranje Bara i Ulcinja kao atraktivnih turističkih lokacija, lokalnim ribarima biće zatvoren kanal za prodaju morske ribe usled manjeg ulova i bojazni kupaca da je zagađena, ozbiljno će biti ugrožen jadranski biodiverzitet i dovešće do toga da se pandemijom pogođene primorske zajednice dodatno unazade.

“Ovaj problem traži reagovanje svih ljudi – bili oni iz neprofitnog, javnog ili biznis sektora, studenti ili akademici – zbog čega vas pozivamo na akciju masovnog slanja mejlova nadležnima”, piše u saopštenju.

Pročitajte još:

NVO Green Home traži raskid ugovora i napuštanje ideje o eksploataciji nafte iz mora

Kako dalje objašnjavaju, svi koji to žele treba da pošalju po mejl nadležnim predstavnicima vlasti. Kako je planirani početak istraživanja nafte 25. mart, tako je i rok za slanje mejlova isti datum.

Kome i kako poslati mejl pogledajte ovde.

Izvor: Green Home

U Užicu niže cene za priključak na gas

22.03.2021

užice — Foto: Wikipedia/ CrniBombarder!!!

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Energetska efikasnost i smanjenje aerozagađenja glavni su prioriteti za ovu godinu za čelne ljude Užica. Iz budžeta ovog grada izdvojeno je 45 miliona dinara za povećanje stepena energetske efikasnosti individualnih stambenih objekata. Takođe, svi zainteresovani će imati mogućnost i da se po ceni od 450 evra bez pdv-a priključe na gasovodnu mrežu.

“Za nabavku kotlova na gas i pelet Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo je 14 miliona dinara, kao i 4 miliona dinara za gasni generator vrtića „Bambi“. Izdvojili su i 96 miliona dinara za sanaciju klizišta na Regionalnoj deponiji Duboko, tako da ukupna sredstva transferisana od strane ovog ministarstva za sedam meseci iznose blizu milion evra. I to je dokaz da jedino uz snažnu podršku Vlade Republike Srbije i ministarstava Grad može ići napred, a naši sugrađani živeti bolje“, kaže dr Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica.

Kako je navela, sa istim ciljem u akciju za čistiji grad uključilo se i Akcionarsko društvo „Užice gas“.

“Užičani će imati mogućnost da se po ceni, koja nikada nije bila niža, priključe na gasovodnu mrežu. Za ovu godinu ta cena biće 450 evra bez pdv-a, a moći će da se plati na 24 mesečne rate. Građani koji su prošle godine podneli zahtev za priključak na gas, moći će da se priključe pod istim uslovima, samo što će oni priključak plaćati na 12 mesečnih rata. Akcija počinje 1. aprila, a početkom istog meseca očekuje se i konkurs za mere energetske efikasnosti“, rekla je gradonačelnica, navodi se na sajtu grada.

Kako bi smanjili aerozagađenje u ovom gradu, nadležni posebnu pažnju posvećuju pošumljavanju i formiranju novih zelenih površina. Dosta toga urađeno je tokom protekle godine, a uskoro stižu i one sadnice.

Pročitajte još:

“Uz pomoć ministarstva nastavljamo sa pošumljavanjem nešto preko 2 hektara, na pet parcela na Pori, Ibiševom guvnu, u Krčagovu i u Omladinskoj ulici. Dobijamo 5.150 novih sadnica, što uz 9 već pošumljenih hektara iz 2019. godine i 5 hektara iz 2020. godine znatno povećava naš zeleni fond”, ističe Ivan Stanisavljević član gradskog veća.

Čelni ljudi ove opštine rade na tome da obezbede neophodna sredstva za izgradnju nove kotlarnice na gas, koja će zameniti jedinu preostalu gradsku kotlarnicu na mazut, čime će se takođe znatno smanjiti koncetracija štetnih materija u vazduhu u samom centru grada.

Energetski portal

Sufinansiranje pošumljavanja u 38 lokalnih samouprava

22.03.2021

sadnica drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Qamar Mahmood)

U narednim danima biće potpisani ugovori sa 38 lokalnih samouprava u Srbiji kojima će resorno ministarstvo sufinansirati projekte pošumljavanja sa 100 miliona dinara, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je, povodom jučerašnjeg Međunarodnog dana šuma, izjavila da je jedan od glavnih prioriteta ministarstva smanjenje aerozagađenja i očuvanje prirode.

„Ministarstvo je raspisalo tri konkursa, kroz koje je gradovima i opštinama stavilo na raspolaganje 400 miliona dinara za zamenu dotrajalih kotlarnica, individualnih ložišta i pošumljavanje“, istakla je ministarka i dodala da Međunarodni dan šuma svima treba da skrene pažnju na obavezu koju kao društvo imamo prema prirodi i očuvanju šuma.

Ona je dodala da je zaštita šuma jedan je od najvažnijih elemenata očuvanja životne sredine, pri čemu je važno očuvati i unaprediti raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, sačuvati predele i pejzaže, kao i poboljšati kvalitet vazduha.

„Sva ova tri cilja možemo postići ako se šume i priroda koriste na održiv i mudar način. Šume su glavni činioci životne sredine i moramo dati sve od sebe da ih sačuvamo“, poručila je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je dodala da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, koji će doprineti sistemskom prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove.

„Ovaj zakon će pomoći da se identifikuju mere koje bi trebalo preduzeti u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena i povećanja otpornosti, pored ostalih, i sektora šumarstva, što će imati višestruke pozitivne efekte po građane, privredu i životnu sredinu“, istakla je Vujović.

Inicijativa za obeležavanje Međunarodnog dana šuma pokrenuta je u okviru Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine. Izabrani datum je 21. mart, kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi.

Energetski portal

Eko stražari na prvoj liniji odbrane životne sredine

21.03.2021

zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash ( Filip Zrnzević)

Zagađen vazduh, mutne reke, kisele kiše – znaci upozorenja su svuda oko nas. Posledice dramatičnog zagađenja u našoj zemlji već su vidljive, mada, ukoliko se po ovom pitanju nešto pod hitno ne preduzme, najveću cenu platiće generacije koje dolaze. Na sreću, ima onih koji su stali u prvu liniju odbrane naše životne sredine i budućnosti, čak 40.000 njih – eko stražari.

Ovde se ne radi o političkoj, vladinoj ili nevladinoj organizaciji, već je reč o neformalnoj grupi građana koja okuplja sve one koji se bore za zaštitu životne sredine. Eko straža ne pita za godine, pol, političku opredeljenost ili socijalni status jer svako od nas može dati svoj doprinos i poneti titulu „eko stražara“ kako bismo zajedno stali na put ovoj ekološkoj pošasti.

„Institucije su inferiorne“

Nažalost, mnogima je profit jedini prioritet pa u poteri za novcem ne vide, ili se prave da ne vide, kakve sve posledice ostavljaju po okolinu. Setimo se kompanija Simpo ŠIK, beočinske cementare, smederevske železare, mnogih farmi i klanica o kojima smo pisali, a koje ne poštuju propise niti vapaje svojih sugrađana. Pitali smo Bojana Simišića iz Eko straže kako je došlo do toga da za industriju praktično ne postoje ekološka ograničenja na šta nam je on odgovorio da je situacija takva decenijama unazad.

I Simišić je, baš kao i predstavnici udruženja Spasimo Beočin, uveren da je problem u tome što su institucije inferiorne i nekompetentne da se uhvate u koštac sa industrijskim zagađenjem. Kod nas još uvek ne funkcioniše sistem za kažnjavanje onih koji su se ogrešili o životnu sredinu, a industrija to uveliko koristi kako bi uvećala profit i smanjila troškove.

Institucije ne rade svoj posao ni kada su u pitanju nesavesni pojedinci, ističe Bojan. Kada je u pitanju naša zemlja, za sada ne možemo da se pohvalimo da smo dostigli zavidan nivo ekološke svesti, a delom je za to odgovorna država.

„Odredjeni građani, ne svi, jesu krivi za nesavesno postupanje prema životnoj sredini, a ponajviše oni koji imaju pristup kontejnerima, pa čak i onim reciklažnim, a ipak odluče da bace u korito reke. Opet se vraćamo na državu jer je svakoj lokalnoj samoupravi potrebno obezbediti kontejnere i redovnu komunalnu uslugu. Važno je objasniti im da zagadjenje životne sredine nije samo estetski problem, već i zdravstveni, da se smeće ne sme paliti, i da se mrtve životinje ne mogu bacati pored puta. Ukoliko edukacija ne pomogne, pristupiti kaznama, ali i efikasnom sistemu koji će da ih sprovede, da ne bi sve ostalo mrtvo slovo na papiru“, ističe Simišić.

Cilj Eko straže upravo je širenje svesti o ekološkim problemima i edukacija stanovništva kako se i mi sami ne bismo našli na listi zagađivača.

Pročitajte još:

Rešavanje ekoloških problema mora biti prioritet Vlade

U Eko straži vlada nezadovoljstvo dosadašnjim naporima države da spreči zagađenje životne sredine. Pored već pomenutih institucija koje ne rade svoj posao, eko stražari su ogorčeni jer onima koji su odlučili da očiste divlje deponije i reke, umesto nagrada i pohvala, na adresu stižu kazne.

Svi smo sa nevericom čitali o Miodragu Mihajloviću koji je zbog aktivizma kažnjen sa oko 8.000 eura, mada se kasnije ispostavilo da on nije usamljen slučaj. Iz tog razloga Eko straža se trudi da isprati svaki slučaj kažnjavanja kako bi se gradjani medjusobno solidarisali, a nedavno je organzovana i akcija prikupljanja novčane pomoći Miodragu.

Na pitanje koji ekološki problem u našoj zemlji je najhitnije rešiti, Simišić odlučno kaže da je to problem zagađenja vazduha. Ipak, vlasti nisu blagonaklono gledale na protest „Za bezopasan vazduh“ koje je organizovala Eko straža.

„Čak i da kupujemo flaširanu vodu, drugi vazduh nemamo. Po izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine preko 15.000 ljudi u Srbiji umre od zagadjenog vazduha, što je nekoliko puta više od korone. Iz tog razloga održali smo protest ’Za bezopasan vazduh’ 10. januara,

mada smo od strane vlasti okarakterisani kao strana plaćenička družina u rušilačkom pohodu“ , ističe Bojan za Energetski portal.

Simišić je zabrinut jer, kako stvari stoje, zagađenje životne sredine, ne samo što se ne rešava, već preti da se pogorša. U najavi su mnogi opasni projekti, a država uporno krši zakon i dopušta da „radi ko šta hoće“.

„Planirana fabrika Linglong jednostavno po zakonu ne može biti izgradjena jer se nalazi pored rezervata prirode Carska bara. Fabrika je već dopola izgrađena iako studija nije odobrena. Otvoreni su ponovo rudnici u Majdanpeku i Boru,a reka Pek je promenila boju. Republička inspekcija je to okarakterisala kao zamućenje, ali pre neki dan je stigla nezavisna analiza teških metala koja pokazuje da su prekoračenja i po 12 puta. Ozakonjeni su i objekti TENT A1 i A1 iako smo ih na javnoj rapravi, narodski rečeno ’razbili’. Izvođač studije samo je napisao da je studija dopunjena i to je to“, revoltiran je Simišić.

Problem je, kako kaže, u tome što se problem zagađenja gotovo ignoriše od strane nadležnih. On ističe da Vlada mora prepoznati rešavanje ekoloških pitanja kao svoj prioritet jer smo sa ekologijom duboko zaglibili.

Milena Maglovski

I obnovljivi izvori energije mogu imati negativan uticaj na biodiverzitet

21.03.2021

Lokacija projekata obnovljivih izvora energije ključna je za zaštitu biološke raznolikosti, a međunarodni savez za očuvanje prirode i prirodnih bogatstava (IUCN) objavio je smernice za ublažavanje uticaja vetroelektrana i solarnih elektrana na biodiverzitet, navodi se na portalu Ekovjesnik.

Postizanje klimatski otporne budućnosti zahteva brže, održive i dalekosežne transformacije u energetici, korištenju zemljišta, infrastrukturi i industrijskim sistemima, navodi se u izveštaju IUCN-a, a projekti obnovljive energije mogu odigrati presudnu ulogu u zadovoljavanju rastućih svetskih zahteva za energijom i u borbi protiv klimatskih promena.

Međutim, čak i „čisti“ izvori energije mogu imati neželjene uticaje na okolinu, a objavljene smernice imaju za cilj da pruže praktičnu potporu razvoju projekata povezanih s energijom sunca i vetra u efikasnom upravljanju i smanjenju rizika povezanih s biološkom raznolikošću.

„Čisti izvori energije“ ipak utiču na biološku raznovrsnost

Procenjuje se da bi kapacitet obnovljive energije u razdoblju od 2019. do 2024. godine trebalo da se uveća za 50 odsto, uz posebno veliki porast ulaganja u solarne elektrane. Pritom, novi projekti solarne energije čine gotovo 60 odsto očekivanog rasta, dok kapaciteti kopnenih vetroelektrana predstavljaju jednu četvrtinu ovog rasta. Takođe, tokom navedenog petogodišnjeg razdoblja predviđa se da će obnovljivi izvori, predvođeni solarnom energijom, doseći više od 70 odsto globalnog rasta proizvodnje električne energije.

Međutim, „čisti izvori energije“ poput sunca i vetra takođe mogu uticati na biološku raznolikost, prvenstveno kroz poremećaje i gubitke prirodnih staništa, uznemiravanje bukom, kao i stradanjem ptica zbog sudaranja sa lopaticama vetroturbina. Stoga se, uprkos preko potrebnom pozitivnom doprinosu obnovljivih tehnologija u budućnosti čiste energije, razvoj obnovljivih izvora energije mora baviti povezanim rizicima za biološku raznolikost, i to tokom celog životnog ciklusa projekata – od dizajniranja i izdavanja dozvola do operativnih faza i njihove razgradnje.

Pročitajte još:

Preporuke svetskim vladama, investitorima i energetskim kompanijama

IUCN u svom izveštaju navodi kako svetske vlade i investitori projekata obnovljivih izvora energije moraju što pre prepoznati potencijalne rizike za biološku raznolikost i uticati na njihovo maksimalno smanjenje, uz poseban naglasak na očuvanje netaknutih i zaštićenih područja. Na primer, ukopavanje električnih vodova i privremeno obustavljanje rada vetroturbina smanjuje opasnost za ptice i slepe miševe. Gubitak staništa i sudaranje ptica i slepih miševa s lopaticama vetroturbina glavne su štetne posledice razvoja, izgradnje i rada postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, upozorava se u Smernicama i ukazuje na načine ublažavanja njihovog uticaja na biodiverzitet.

Morski sisari su posebno ugrožene vrste kada je reč o projektima priobalnih vetroelektrana – naročito kada su tokom izgradnje izloženi visokom nivou buke, a u istu se kategoriju ubrajaju i morske kornjače, kao i neke vrste riba. Osim toga, morski sisari i kornjače su posebno izloženi riziku sudaranja s plovilima koja se koriste tokom izgradnje, a promene staništa mogu uticati na celokupan morski ekosistem. Takođe, jedna od preporuka su i veštački grebeni za zaštitu temelja tornjeva vetroturbina koji mogu podstaći biodiverzitet i zaštiti i povećati riblji fond.

Autori izveštaja preporučuju da se rizici izbegavaju i umanjuju još tokom planiranja i projektovanja, na primer, tako što će se odrediti odgovarajuća alternativna lokacija ili izvršiti prilagođavanje projekta, a preporuka je da se mere stalno unapređuju.

Više pročitajte ovde.

Izvor: Ekovjesnik

Potpisan Memorandum za čistiji vazduh i promovisanje obnovljivih izvora energije

21.03.2021

Potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva rudarstva i energetike i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kako bi se obezbedio okvir za saradnju u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, promovisanja korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanja energetske efikasnosti.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović potpisala je memorandum sa predsednicom EBRD Odil Rene-Baso koja boravi u virtuelnoj poseti Srbiji.

Mihajlovićeva je istakla da je Ministarstvo definisalo nekoliko strateških stubova – zakonodavni okvir, novi investicioni plan u energetici i reformu poslovanja javnih preduzeća.

„Pripremili smo četiri zakona, kao osnovu za stvaranje boljeg poslovnog okruženja i nove investicije u energetici i rudarstvu. Pored zakona o energetici, imaćemo potpuno novi zakon o obnovljivim izvorima energije, formiraćemo Upravu za energetsku efikasnost kroz zakon u ovoj oblasti i, posebno važan, zbog brojnih potencijala i mogućnosti – zakon o rudarstvu. Mnogo je prostora za nastavak uspešne saradnje sa EBRD, posebno ako govorimo izgradnji srednjih i velikih hidroelektrana, o obnovljivim izvorima energije – solarnim panelima, biomasi, vetroparkovima. Energetska tranzicija i zelena energija su naš prioritet“, izjavila je ona.

Pročitajte još:

Mihajlovićeva je u razgovoru sa Rene-Baso istakla da je u izradi nacionalni plan za energetiku i klimu, kao i da će ministarstvo započeti izradu strategije razvoja energetike, sa projektovanim strateškim ciljevima za narednih 20 godina.

„Verujemo u energetsku tranziciju i zelenu energiju, srećni zbog svega što ste do sada uradili i radujemo se daljoj saradnji. Obnovljivi izvori energije i čista energija su i naši ključni strateški ciljevi. Ogroman napredak ste napravili za kratko vreme. Novi zakoni vodiće direktno ka novim investicijama i tu smo da vas podržimo. Srbija je primer dobre prakse i preuzima lidersku poziciju u obnovljivim izvorima energije, od vas možemo da učimo“, rekla je predsednica EBRD i dodala da je ova međunarodna finansijska institucija tu da podrži dalje aktivnosti Ministarstva.

Energetski portal

1...452453454...1.557 Page 453 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM