Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Koliko smo očuvali šume, toliko smo brinuli o životnoj sredini
Podeli
Šume su jedan od najsloženijih ekosistema na zemlji, od izuzetne su važnosti za ukupni biodiverzitet, a kao prirodni resurs veoma su važne ljudima.
Međutim, preterana i neplanska seča dovela je do toga da je sve manje povšina pokrivenom šumom što u velikoj meri utiče na degradaciju životne sredine. Šume imaju veliku ulogu, prečišćavaju vazduh i vodu, utiču na stabilnost svih ekosistema, kvalitet zemljišta, ublažavaju štetno dejstvo efekta staklene bašte, sprečavaju erozije i klizišta, stanište su za brojene vrste životinja i biljaka.
Povećavanje teritorija pod šumom jedan je od glavnih preduslova za očuvanje životne sredine i za opstanak života kakav poznajemo.
Prema podacima Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine i Nacionalne inventure šuma iz 2009. godine, stepen šumovitosti u Republici Srbiji je samo 29,1 odsto. Ovaj podatak zabrinjava, jer je prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo je da bude 41,4 odsto.
Kako se navodi u izveštaju Državne revizorske institucije, neophodno je povećati površine pod šumom u našoj zemlji. Međutim, nisu doneta sva planska dokumenta u šumarstvu, kao ni akcioni planovi za njihovo sprovođenje, što ukazuje da nisu preduzete sve aktivnosti u cilju efikasnog planiranja razvoja šuma i šumarstva.
Pročitajte još:
Još uvek se čeka na Program razvoja šumarstva, a nisu doneti ni Planovi razvoja šumskih oblasti, kojima se utvrđuju pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou, odnosno nivou šumskih oblasti. Takođe, nisu doneta sva podzakonska akta u skladu sa Zakonom o šumama.
Da je situacija gotovo alarmanta pokazuje podatak da je u periodu od 2015. do 2019. godine zabeležen pad u obimu pošumljavanja – osnivanju novih šuma za oko 40 odsto. Tako je u 2015. godini pošumljeno 992 hektara, a u 2019. svega 614 hektara.
Situacija je loša i u Vojvodini, za period od 2014. do 2017. godine planirano je da bude pošumljeno 1.196 hektara, međutim na svega 509 hektara zasađeno je drveće.
U desetogodišnjem planu JP “Srbijašume” i JP “Vojvodina šume” predviđeno je da pod novim šumama bude 2.218 hektara, ali pošumljavanje je urađeno na 1.476 hektara, podaci pokazuju da ni ovaj plan nije realizovan do kraja.
Veliki problem u šumarstvu je taj što nema efikasnog nadzora i sve je više bespravne seče šuma. U proteklih 20 godina duž administrativne granice sa Kosovom i Metohijom zabaleženo je preko 640.000 metara kubnih bespravo posečenog drveća.
Šume i njihovo održivo upravljanje, ključni su za borbu protiv klimatskih promena, zato već danas posadite bar jedno drvo jer će u njegovim blagodetima uživati vaši unuci.
