Home Blog

Slovenija ulaže 25 miliona evra u mrežu punjača za električna vozila

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Vlada Slovenije saopštila je da su objavljena dva javna poziva za izgradnju nove generacije javno dostupnih parkova za punjenje električnih vozila, čime ova zemlja u 2026. godini ulazi u važnu fazu razvoja elektromobilnosti. Kroz ova dva programa biće obezbeđeno ukupno 25 miliona evra bespovratnih sredstava.

Kako je istaknuto, planirana ulaganja obuhvataju ključne saobraćajne koridore transevropske transportne mreže TEN-T, ali i područja u različitim statističkim regionima u kojima trenutno nedostaje adekvatna infrastruktura za punjenje električnih vozila.

Jedan od programa usmeren je na razvoj infrastrukture velikih snaga duž glavnih saobraćajnih pravaca. Projekti koji konkurišu za sredstva moraju da predvide najmanje pet mesta za punjenje, pri čemu je obavezno i mesto namenjeno teškim vozilima. Snaga punjača treba da iznosi najmanje 150 kW za laka vozila, odnosno 350 kW za teretna.

Pročitajte još:

Drugi program fokusiran je na razvoj mreže punjača van drumskog TEN-T sistema, kako bi se unapredila dostupnost infrastrukture u manjim mestima i regionima sa manjom gustinom naseljenosti, kao i u područjima koja nisu direktno povezana sa glavnim saobraćajnicama.

Ovaj program podržava ulaganja u AC punjače snage od 11 do 22 kW i DC punjače snage od 50 do 350 kW. Svaki projekat mora da obuhvati najmanje 10 mesta za punjenje, pri čemu DC punjači mogu činiti najviše 30 odsto ukupnog broja. Predviđeno je i da budu javno dostupni najmanje 16 sati dnevno i usklađeni sa zahtevima evropske regulative AFIR, kao i nacionalnim propisima.

Oba programa predviđaju i napredne zahteve u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Mesta za punjenje moraće da budu digitalno povezana, interoperabilna i sposobna za dvosmernu komunikaciju sa elektroenergetskom mrežom, uz razmenu podataka sa NAP portalom i pouzdanu identifikaciju korisnika.

Posebna pažnja usmerena je na korisničko iskustvo – operateri će morati da omoguće jednostavno i transparentno plaćanje, povremeno punjenje bez ugovora, kao i redovno održavanje infrastrukture najmanje pet godina nakon završetka projekta.

Energetski portal

Siemens: Pouzdan partner u digitalizaciji energetskog sektora

Foto: Siemens

Zahvaljujući pionirskoj implementaciji Process bus tehnologije, TS 400/110kV Bor 6 postao je referentni primer tehnološkog iskoraka u domaćem elektroenergetskom sistemu i model novog pristupa upravljanju i nadzoru. Projekat je realizovan zajedničkim radom Siemens Smart Infrastructure tima u Srbiji i stručnjaka „Elektromreže Srbije”, uz cilj da se postave temelji za digitalizovane trafostanice nove generacije.

Za razliku od tradicionalnih postrojenja, gde analogni signali putuju kroz stotine metara bakarnih kablova, u Boru 6 digitalizovane merne veličine prenose se isključivo optičkom komunikacijom. Time je smanjena potreba za kablovima, ubrzana obrada informacija i obezbeđena veća pouzdanost kompletnog sistema.

Ključnu ulogu ima uređaj Merging Unit, koji prikuplja analogne vrednosti iz konvencionalnih transformatora i pretvara ih u digitalizovane signale (Sampled Values). Dati podaci zatim se distribuiraju do zaštitnoupravljačkih uređaja putem Ethernet mreže. Ovakva arhitektura omogućava brža ispitivanja, jednostavniju dijagnostiku i veću fleksibilnost u radu trafostanice, posebno pri budućim nadogradnjama i proširenjima.

Uspešna primena ove inovativne tehnologije podržana je prethodnim iskustvom stečenim u trafostanici Beograd 3, gde su prvi put u Srbiji korišćeni optički merni transformatori. Ovaj projekat imao je značajnu ulogu u prenosu praktičnih znanja o integraciji optičkih mernih sistema u postojeće zaštitne strukture, kao i o Process bus tehnologiji. Razlika između dva projekta ogleda se u obimu i kompleksnosti – dok je Beograd 3 bio pilot, Bor 6 predstavlja prvu potpuno digitalnu strukturu u praksi.

U FOKUSU:

Tokom izvođenja radova poseban izazov predstavljala je implementacija SIPROTEC 5 Merging Unit uređaja i uspostavljanje redundantne komunikacione mreže zasnovane na PRP protokolu. Cilj je bio usklađivanje rada svih komponenti bez prekida, uz istovremenu sinhronizaciju više izvora podataka. Bez obzira na kompleksnost, projekat je završen tri meseca pre roka, što je rezultat koordinisanog rada timova na terenu i detaljne pripreme u fazi ispitivanja.

FAT testiranja sprovedena na zahtev EMSa simulirala su čitav niz pogonskih scenarija – od standardnih uslova do kvarova i ekstremnih opterećenja sa ciljem potvrđivanja stabilnosti i brzine reagovanja sistema u realnom radu. Rezultati su pokazali da Process bus struktura obezbeđuje visok nivo pouzdanosti, naročito u situacijama koje zahtevaju momentalnu validaciju merenja i brzu zaštitnu reakciju.

Uvođenjem ovog rešenja, TS Bor 6 postao je referentni projekat za buduće digitalne trafostanice u Srbiji. Smanjeni troškovi održavanja, veći nivo dostupnosti podataka i jednostavnija integracija novih tehnologija čine Process bus pravim rešenjem, skrojenim po meri aktuelnih potreba daljeg razvoja elektroprenosne mreže.

Milorad Jovičić, menadžer prodaje u kompaniji Siemens Srbija, diviziji Smart Infrastructure, ističe da ovaj projekat predstavlja važnu prekretnicu: „Implementacijom Process bus sistema u Boru pokazali smo da domaći timovi mogu da izvedu najzahtevnije tehnološke projekte. Ovo iskustvo otvara prostor za ozbiljniju digitalizaciju trafostanica u narednim godinama.”

Siemens

Tekst je u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

Otvorena javna rasprava o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine

Foto-ilustracija: Freepik (freepik) - OpenAI

Javna rasprava o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, na osnovu zaključka koji je donela Vlada Srbije, zvanično je počela i trajaće do 15. aprila ove godine.

Kako navode iz Ministarstva zaštite životne sredine, okrugli sto sa prezentacijom Nacrta zakona biće održan 7. aprila od 10 do 13 časova u zgradi SIV III. Zainteresovani mogu da se upoznaju sa predloženim rešenjima i da svojim predlozima doprinesu kreiranju zakonskog okvira.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak izdavanja integrisanih dozvola za industrijska postrojenja, kao i mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Pročitajte još:

Nacrt zakona dostupan je na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i na Portalu e-Konsultacije.

Svi zainteresovani svoje primedbe, predloge i sugestije mogu da pošalju putem Portala e-Konsultacije, na mejl adresu ippczakon@eko.gov.rs ili poštom Ministarstvu.

Energetski portal

Gradska čistoća sprovodi projekat „Ko reciklira – budućnost bira!” u osnovnim školama u Beogradu

Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

U narednim mesecima, na teritoriji deset beogradskih opština, biće realizovan projekat Ko reciklira – budućnost bira!, koji Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća sprovodi u saradnji sa osnovnim školama. Projekat ima za cilj da svi đaci prvog razreda nauče šta je reciklaža, zašto je važna i kako mogu da recikliraju u svojoj školi, doprinoseći očuvanju životne sredine.

Kako je navedeno na sajtu Grada Beograda, od marta 2026. godine, tim Odeljenja za ekološku edukaciju i informisanje gostovaće prvo u svim palilulskim osnovnim školama. Edukativna eko-radionica kombinuje predavanja o osnovama reciklaže sa praktičnim igrama, kako bi učenici kroz zabavu i kreativan pristup usvajali nova znanja.

Tokom prethodnih dana, učestvovali su osnovci iz Jabučkog rita i ispostave Osnovne škole Olga Petrov, dok su prvaci OŠ Milena Pavlović Barili imali priliku da se upoznaju sa zaposlenima Gradske čistoće, osnovnim pravilima reciklaže, kao i sa radom mini-elektročistilice – specijalnog vozila na ekološki prihvatljiv električni pogon, kojim su se učenici mogli provozati.

Svi učesnici dobili su i nove setove kanti za sortiranje i odlaganje reciklablnog otpada, kako bi nova znanja mogli odmah da primene u svojoj školi.

Energetski portal

Energetski sektor i rodna ravnopravnost: stanje u Srbiji i regionu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kao jedan od uslova pravedne i čiste energetske tranzicije postavlja se rodna ravnopravnost, zbog čega se sve veća pažnja posvećuje osnaživanju žena i njihovom većem učešću u energetskom sektoru, posebno na vodećim pozicijama. Vlade i institucije širom Energetske zajednice pokreću inicijative u tom pravcu, ali, kako navodi Sekretarijat Energetske zajednice, u devet ugovornih strana žene su i dalje nedovoljno zastupljene. Među njima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Gruzija, Moldavija, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Ukrajina, a prema analizama Svetske banke, OECD-a i drugih izvora, žene čine svega oko 17–18 odsto zaposlenih u energetskom sektoru.

Povodom Međunarodnog dana žena, Sekretarijat je uputio molbu ugovorenim stranama da predstave napore za unapređenje rodne ravnopravnosti u energetici, uključujući obrazovanje, mogućnosti za liderstvo i inkluzivne politike.

Ispred Srbije, odgovor je dala Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike. Kako je navela, stereotipi da su poslovi u energetskom sektoru prvenstveno namenjeni muškarcima sve više se dovode u pitanje, a žene su danas prisutnije i vidljivije. Trenutno vode tri velike državne kompanije u sektoru, a već godinama su na čelu i resornog ministarstva.

Pročitajte još:

Ministarka je takođe podelila rezultate istraživanja sprovedenog među ženama mlađim od 30 godina, koje je pokazalo da više od 93 odsto njih podržava tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, dok više od 85 odsto smatra da bi razvoj sektora imao pozitivan uticaj na društvenu i ekonomsku situaciju u zemlji. Sa druge strane, ispitanice su manje optimistične kada je reč o mogućnostima koje su ženama dostupne u industriji, što ukazuje na postojanje određenih stereotipa.

Podaci pokazuju da žene prepoznaju značaj energetske tranzicije i žele aktivnu ulogu u njoj. Ministarka je zaključila da je na svima – kako u javnom, tako i u privatnom sektoru – da stvaraju prilike i promovišu jednake mogućnosti.

Energetski portal

EU: Zalihe gasa i nafte stabilne, razmatraju se mere zbog poskupljenja

Foto-ilustracija: Freepik (fanjianhua)

Evropska komisija i države članice EU procenile su da trenutno nema rizika za sigurnost snabdevanja gasom i naftom u Evropskoj uniji, uprkos poremećajima na Bliskom istoku. Zalihe nafte ostaju visoke, a skladišta gasa stabilno popunjena, potvrđeno je na vanrednim sastancima Koordinacionih grupa za gas i naftu.

Na odvojenim ad hoc sastancima Koordinacione grupe za gas i Koordinacione grupe za naftu, zemlje EU su se složile da regulatorni okvir omogućava dovoljnu fleksibilnost, kao i da skladišta gasa ne bi trebalo puniti po svaku cenu.

Koordinaciona grupa za naftu pozdravila je dobrovoljni karakter i fleksibilnost u pogledu vremena realizacije oslobađanja 400 miliona barela nafte, koje je najavila Međunarodna agencija za energiju (IEA), uz poziv na procenu njegovog srednjoročnog uticaja na sigurnost snabdevanja.

Evropska komisija će nastaviti pratiti situaciju i održavati redovnu komunikaciju sa državama članicama EU i učesnicima na tržištu. U slučaju produženog zatvaranja Ormuskog moreuza ili dodatnih poremećaja, sigurnost snabdevanja naftom i gasom u EU biće ponovo procenjena. Naredni sastanak Koordinacione grupe za naftu održaće se 19. marta, dok je sledeći sastanak Koordinacione grupe za gas zakazan za 26. mart.

Pročitajte još:

Iz Evropske unije su poručili da situacija na Bliskom istoku već sada utiče na cene energije u Evropi, iako su poslednje godine diverzifikacije uvoza smanjile ukupnu izloženost EU fosilnim gorivima. Prema rečima zvaničnika EU, energetska tržišta ostaju globalno povezana, a poremećaji u Zalivu brzo se reflektuju na cene gasa i nafte širom Evrope. Istaknuto je da su cene gasa porasle oko 50 odsto, a nafte oko 27 odsto, što je deset dana sukoba dodatno koštalo evropske porezne obveznike oko tri milijarde evra.

Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisije izjavila je da se Komisija priprema za različite mere kako bi ublažila uticaj rasta cena na domaćinstva i kompanije. Među razmatranim opcijama su bolja primena ugovora o kupovini električne energije (PPA), mere državne pomoći, kao i mogućnost subvencionisanja ili ograničenja cene gasa.

Fon der Lejen je takođe podsetila da EU raspolaže domaćim izvorima energije, uključujući obnovljive izvore i nuklearnu energiju, čije cene u poslednjih deset dana nisu rasle, ali je naglasila da bi povratak na ruska fosilna goriva bio strateški promašaj koji bi povećao zavisnost i ranjivost kontinenta.

Energetski portal

Vlada utvrdila listu poljoprivrednih proizvoda za koje su obavezni ugovori

Foto-ilustracija: Freepik (gpointstudio)

Odluka o utvrđivanju poljoprivrednih proizvoda iz sektora u kojima je obavezno zaključenje ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača doneta je na sednici Vlade Srbije.

Ovom odlukom propisano je da je pri svakoj isporuci poljoprivrednih proizvoda od strane poljoprivrednog proizvođača prerađivaču ili otkupljivaču neophodno zaključiti pisani ugovor u sledećim sektorima:

  1. Žitarice, za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz;
  2. Voće i povrće, i to za sledeće sveže poljoprivredne proizvode: paradajz, crni i beli luk, kupus, šargarepa, krastavci i kornišoni, paprika, jabuke, višnje, šljive, maline, kupine i borovnice;
  3. Prerađevine od voća i povrća, i to za: smrznute maline, kupine, višnje, borovnice i šljive;
  4. Goveđe i teleće meso, za stoku za klanje;
  5. Mleko i mlečni proizvodi, i to za sirovo kravlje, ovčije i kozje mleko;
  6. Svinjsko meso, za žive svinje za klanje;
  7. Pčelinji proizvodi, za prirodni med i druge proizvode pčelarstva;
  8. Drugi proizvodi, i to za merkantilni krompir.

Prema rečima prof. dr Dragana Glamončića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, mera ima za cilj da uredi tržišne odnose, vežu pravnu sigurnost za poljoprivredne proizvođače, kao i transparentnije i stabilnije uslove poslovanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. 

Odluka je doneta u skladu sa Zakonom o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Energetski portal

Beč modernizovao elektroenergetsku mrežu digitalnim trafostanicama

Foto: (c) Manfred Tucherl

U Beču su u rad puštene nove digitalne trafostanice koje omogućavaju daljinsko upravljanje elektroenergetskom mrežom i znatno brže reagovanje u slučaju prekida napajanja. Sistem je razvila kompanija Wiener Netze, koja upravlja distribucijom električne energije u austrijskoj prestonici.

Nove generacije trafostanica opremljene su naprednim senzorima koji u realnom vremenu šalju podatke u kontrolni centar kompanije. Na taj način operateri mogu odmah uočiti problem u mreži i, ako je potrebno, daljinski preusmeriti napajanje na drugo kablovsko postrojenje, bez izlaska ekipa na teren.

Ovakav pristup omogućava brže otklanjanje kvarova, preciznije praćenje opterećenja mreže, ranije otkrivanje potencijalnih problema i produženje veka trajanja opreme.

Nova postrojenja donose i ekološku inovaciju jer rade bez upotrebe SF6 gasa, jednog od snažnih gasova sa efektom staklene bašte. Umesto toga koristi se tehnologija kompanije Siemens, odnosno blueGIS sklopna oprema sa izolacijskim medijem „Clean Air”. Gasovi poput SF6 značajno doprinose globalnom zagrevanju i stvaranju efekta staklene bašte čak i u malim količinama. Sistem „Clean Air” koristi klimatski neutralnu mešavinu gasova i u potpunosti eliminiše ove štetne emisije.

Pročitajte još:

Iz kompanije Wiener Netze najavili su da će sve nove trafostanice od 2026. godine biti građene bez SF6 gasa.

Mreža duga više od 20.000 kilometara

Električna mreža kojom upravlja Wiener Netze duga je oko 20.800 kilometara i obuhvata 47 velikih transformatorskih postrojenja i oko 11.000 trafostanica. Ovaj sistem snabdeva električnom energijom više od dva miliona korisnika.

Ulaganja u digitalne trafostanice deo su šireg trenda modernizacije evropskih elektroenergetskih mreža, koje se sve više usmeravaju ka digitalizaciji, bržem otklanjanju kvarova i smanjenju emisija štetnih gasova.

Energetski portal

SolarPower Europe: Solarne aukcije i PPA ugovori ublažili posledice energetske krize u EU

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

SolarPower Europe objavio je novi izveštaj Auctions and Corporate PPAs: European Market Review 2025, koji prikazuje rezultate javnih energetskih aukcija i korporativnih PPA ugovora u Evropskoj uniji u periodu od 2022. do 2025. godine. Tokom ovog perioda, ovi mehanizmi zajedno su obezbedili 92 GW solarnih instalacija, što je dovoljno da snabde oko 28 miliona domaćinstava širom EU.

Ovi mehanizmi bili su ključni za stabilnost i podršku evropskim preduzećima i građanima nakon energetske krize 2022. godine. Ipak, trenutno se suočavaju sa izazovima usled nove krize fosilnih goriva, složenih administrativnih procedura, ali i nedovoljno optimalnog dizajna aukcija u pojedinim zemljama.

Nakon pada u periodu 2022–2023, solarne aukcije su se oporavile i u 2025. godini dostigle rekordnih 25,2 GW novih instalacija. Ipak, gotovo polovina aukcija u poslednjih pet godina privukla je manje ponuda od planiranog kapaciteta, što pokazuje da potencijal za brži razvoj solarne energije još nije u potpunosti iskorišćen.

Pročitajte još:

Kada je reč o korporativnim PPA ugovorima, njihova primena naglo je porasla nakon energetske krize, ali je u 2025. godini u nekim zemljama zabeležen pad potpisanih ugovora zbog ograničenja u elektroenergetskoj mreži i drugih tržišnih izazova.

Novi izveštaj naglašava da je za dalji razvoj solarne energije važno unaprediti sistem aukcija, uključiti skladištenje energije i podstaći elektrifikaciju industrije. U tom kontekstu, izveštaj donosi pet preporuka politika koje imaju za cilj dodatno jačanje pozitivnog uticaja solarnih PPA ugovora i energetskih aukcija na energetsku sigurnost i konkurentnost Evrope:

  • Obezbediti ravnopravne uslove za sve modele plasmana solarne energije na tržište
  • Prilagoditi aukcije i tendere potrebama energetskog sistema
  • Uključiti fleksibilnost energetskog sistema u dugoročne ugovore koji obezbeđuju stabilne cene električne energije
  • Obezbediti fer tretman PPA ugovora u pravilima EU za obračun ugljeničnog otiska
  • Povećati potrošnju električne energije kroz elektrifikaciju različitih sektora

Više o preporukama, pročitajte ovde.

Energetski portal

Da li ste znali da staklo i keramika ne treba da se mešaju u reciklaži – a evo i zašto

Photo illustration: Pixabay

Kada bacimo praznu bocu u kontejner za staklo, retko razmišljamo o tome šta se dešava posle. Uobičajeno verujemo da će ona jednostavno biti prikupljena, istopljena i pretvorena u novu bocu ili teglu. I zaista – staklo je jedan od retkih materijala koji se može reciklirati gotovo beskonačno bez gubitka kvaliteta. Međutim, da bi ovaj proces funkcionisao kako treba, tok stakla mora biti čist.

Upravo tu nastaje problem koji mnogi ne očekuju – keramika.

Na ovu temu posebnu pažnju skrenula je evropska inicijativa Close the Glass Loop, koja je početkom 2026. godine organizovala stručni serijal 90 minuta do zatvaranja petlje, posvećen kvalitetu sakupljanja stakla u ugostiteljskom sektoru. Fokus je bio na keramici, jednom od najčešćih, ali često zanemarenih zagađivača u reciklaži stakla.

Na prvi pogled, staklo i keramika deluju slično. Kada se razbije tanjir, šolja ili komad porcelana, mnogi pretpostave da takav otpad može završiti zajedno sa staklom. Međutim, u industrijskom procesu reciklaže razlika između ova dva materijala je ogromna. Dok se staklo topi i pretvara u novu ambalažu, keramika ima potpuno drugačiju strukturu i temperaturu topljenja. Zbog toga se u pećima ne rastapa zajedno sa staklom, već ostaje kao čvrsta inkluzija u novom proizvodu.

Takve sitne nečistoće mogu izazvati velike probleme u proizvodnji. Komadi keramike ponekad uspeju da prođu čak i kroz napredne sisteme sortiranja i kontrole kvaliteta. Kada završe u novim bocama ili teglama, mogu oslabiti strukturu stakla, što povećava rizik od pucanja tokom punjenja, transporta ili upotrebe. U industrijskim pogonima to može dovesti do prekida proizvodnje, oštećenja opreme i značajnih finansijskih gubitaka, a u najgorem slučaju i do bezbednosnih rizika za radnike i potrošače.

Staklo i keramika treba da dele isti sto, ali ne i zajedničku kantu / Foto-ilustracija: Unsplash (Jay Wennington)

Jedno od mesta gde je kvalitet sakupljenog stakla posebno važan jeste ugostiteljski sektor. Hoteli, restorani i kafići – poznati kao HORECA sektor – svakodnevno koriste velike količine staklene ambalaže za pića i hranu. U Evropi i Velikoj Britaniji postoji više od dva miliona takvih objekata, a upravo oni generišu značajan deo staklenog otpada. Procene pokazuju da je ovaj sektor odgovoran za oko 17 odsto ukupnog potencijala reciklaže stakla, dok se čak oko 30 odsto pića u Evropskoj uniji konzumira upravo u ugostiteljskim objektima.

U turističkim zemljama restorani i hoteli često funkcionišu poput velikih domaćinstava, ali sa mnogo intenzivnijim tempom rada. Tokom jednog dana mogu generisati velike količine praznih boca i tegli, što znači da pravilno odvajanje otpada postaje ključni korak za kvalitet reciklaže. Međutim, rad u takvom okruženju često je brz i dinamičan, uz ograničen prostor, sezonske vrhunce u poslu i veliku fluktuaciju zaposlenih. Upravo zbog toga ponekad dolazi do grešaka u razdvajanju otpada.

Stručnjaci ističu da rešenje nije komplikovano, ali zahteva organizaciju i podizanje svesti. Jasno označeni kontejneri, jednostavna pravila za razdvajanje otpada i kratke obuke zaposlenih mogu napraviti veliku razliku. Kada osoblje zna da razbijena šolja ili tanjir nikada ne treba da završi u kontejneru za staklo, rizik od kontaminacije se značajno smanjuje.

Korišćenje recikliranog stakla ima ogromnu ulogu u razvoju cirkularne ekonomije. Svaki put kada se staklo ponovo upotrebi kao sirovina, smanjuje se potreba za eksploatacijom prirodnih resursa poput peska, ali i potrošnja energije u proizvodnji novih proizvoda. Time se smanjuju emisije ugljen-dioksida i količina otpada na deponijama. Međutim, sve ove koristi zavise od kvaliteta prikupljenog materijala.

Zato je poruka stručnjaka veoma jednostavna, ali važna: pravilno razdvajanje otpada počinje na mestu gde nastaje. Kada se staklo sakuplja odvojeno i bez kontaminacije, ono može iznova da postane nova boca, tegla ili čaša – i to mnogo puta.

Sledeći put kada budete odvajali otpad, setite se ovog jednostavnog pravila. Staklo ide u kontejner za staklo, ali keramika ne. Ta mala razlika pomaže da reciklaža stakla zaista funkcioniše i da ovaj materijal ostane u zatvorenom krugu upotrebe.

Milena Maglovski

Najveće oslobađanje rezervi do sada: IEA šalje 400 miliona barela nafte na tržište

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je da su sve 32 zemlje članice jednoglasno odlučile da na tržište stave 400 miliona barela nafte iz svojih hitnih rezervi kako bi ublažile poremećaje na tržištu uzrokovane ratom na Bliskom istoku.

Foto-ilustracija: Unsplash (John Cameron)

Zemlje članice IEA-e raspolažu hitnim zalihama većim od 1,2 milijarde barela, uz dodatnih 600 miliona barela komercijalnih zaliha koje industrija drži po obavezi vlada. Koordinisano oslobađanje rezervi biće šesto u istoriji IEA-e, koja je osnovana 1974. godine. Slične zajedničke mere preduzete su 1991, 2005, 2011. te dva puta 2022. godine.

— Izazovi s kojima se suočava tržište nafte bez presedana su po razmerama. Tržišta nafte su globalna, pa i odgovor na velike poremećaje mora biti globalan. Energetska sigurnost je temeljni mandat IEA-e i drago mi je da članice pokazuju snažnu solidarnost i odlučnost u zajedničkom delovanju — izjavio je Fatih Birol, izvršni direktor IEA-e.

Hitne rezerve biće stavljene na raspolaganje tržištu u vremenskom okviru prilagođenom nacionalnim okolnostima svake zemlje članice, a neke države planiraju i dodatne vanredne mere.

Pročitajte još:

Sukob na Bliskom istoku, koji je počeo 28. februara 2026. godine, ozbiljno je poremetio protok nafte kroz Ormuski moreuz, pri čemu su trenutne količine izvoza sirove nafte i rafinisanih proizvoda pale na manje od 10 odsto nivoa prije sukoba. Zbog toga operateri širom regiona obustavljaju ili značajno smanjuju proizvodnju.

Tokom 2025. godine kroz Ormuski moreuz prosečno je prolazilo oko 20 miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno, što čini oko 25 odsto svetske pomorske trgovine naftom. Mogućnosti da se transport nafte preusmeri mimo ovog strateškog prolaza veoma su ograničene.

Sekretarijat IEA-e će uskoro objaviti dodatne detalje o načinu provođenja ove zajedničke mjere, a nastaviće i pažljivo pratiti globalna tržišta nafte i gasa i po potrebi davati preporuke vladama zemalja članica.

Energetski portal

BiH odobren kredit od 46 miliona evra za upravljanje otpadom

Foto-ilustracija: Unsplash (ariungoo-batzorig)

Svetska banka odobrila je kredit od 46 miliona evra Bosni i Hercegovini s ciljem unapređenja sistema upravljanja čvrstim otpadom, kako bi zajednice imale čišće i zdravije okruženje.

Kako je saopšteno, fokus će biti na zatvaranju i sanaciji nesanitarnih deponija, unapređenju regionalnih sanitarnih deponija i proširenju razdvajanja otpada, reciklaže, kompostiranja i ponovne upotrebe materijala. U okviru projekta održivog upravljanja otpadom (SWEEP) biće omogućeno sigurno i sanitarno odlaganje više od 420.000 tona komunalnog otpada godišnje, povećana stopa reciklaže i oporavka na 20 odsto, kao i poboljšan kvalitet usluga za više od milion ljudi.

— Ovaj projekat pomoći će opštinama da zamene nesigurne prakse odlaganja otpada modernim i održivim sistemima. Jačanjem infrastrukture i lokalnih kapaciteta, projekat doprinosi boljem javnom zdravlju i podržava usklađivanje BiH s ekološkim standardima Evropske unije — izjavio je Kristofer Šeldon, menadžer Svetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Pročitajte još:

Pored infrastrukturnih ulaganja, SWEEP će pružiti institucionalnu podršku opšinama, kantonalnim vlastima i komunalnim preduzećima kako bi se unapredile operativne performanse, finansijsko upravljanje i dugoročnu održivost usluga. Očekuje se i otvaranje više od 100 radnih mesta u sektoru upravljanja otpadom i povezanim uslugama.

Usklađen s Strategijom i Akcionim planom zaštite životne sredine Bosne i Hercegovine 2022–2032, nacionalnim klimatskim obavezama i zahtevima pristupanja EU u okviru Poglavlja 27 (Životna sredina i klimatske promjene), projekat SWEEP takođe doprinosi realizaciji Western Balkans Green Agenda kroz promociju principa cirkularne ekonomije i klimatski otporne infrastrukture.

Projekat je dodatno podržan grantom od 1,56 miliona američkih dolara iz trust-fonda Globalno partnerstvo za pristupe zasnovane na rezultatima (GPRBA).

Energetski portal

Srbija među najvećim delegacijama na KEY – The Energy Transition Expo 2026 u Riminiju

Foto: KEY 2026

Centar za cirkularnu ekonomiju organizovao je posetu privredno-državne delegacije Srbije sajamskoj manifestaciji KEY – THE ENERGY TRANSITION EXPO, koja je održana od 4. do 6.03.2026. na sajmu u Riminiju.

Ovaj događaj pružio je sveobuhvatan pregled novih tehnologija, integrisanih rešenja i usluga u oblastima obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, kao i održivih rešenja za pametne gradove i e-mobilnost. Programom sajamske manifestacije obuhvaćena je proizvodnja solarne energije, energije iz vetra i talasa, tehnologije i projekti za proizvodnju i skladištenje vodonika, tehnologije i usluge za optimizaciju potrošnje i smanjenje ugljeničnog otiska u industriji i zgradama, električna i održiva mobilnost, od infrastrukture za punjenje do usluga interkonekcije i projekti posvećeni transformaciji gradova po modelu pametnog grada.

Ovogodišnje izdanje KEY zabeležio je povećanje posećenosti za 10 odsto, izložbeni prostor obuhvatio je rekordnih 125.000m², sa više od 1.000 izlagača. U Buyers programu i B2B razgovorima učestvovalo je ukupno 530 kompanija a sajam posetile delegacije iz 59 zemalja, zahvaljujući podršci Italijanske trgovinske agencije (ITA) i Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje (MAECI). Sajmu je prisustvovalo 412 akreditovanih novinara iz celog sveta.

Pročitajte još:

Delegacija Srbije bila je najveća delegacija sa Zapadnog Balkana i među najvećim delegacijama na sajmu, a činili su je predstavnici: FONDA ZA INOVACIONU DELATNOST RS, AGENCIJE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE RS, POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA URBANIZAM I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, SEKRETARIJATA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA, SEKRETARIJATA ZA ENERGETIKU GRADA BEOGRADA, INSTITUTA ZA MULTIDISCIPLINARNA ISTRAŽIVANjA, kompanija JP GRADSKO STAMBENO, DELTA HOLDING, MT KOMEX, SRBIJA KARGO, VALVOLINE, SET, ENSO-G, RECYCLING 3K, RAIZING SOLUTIONS, RAPID, PADRINO TECH, AI SURFACE, ENERGETSKA ZADRUGA ELEKTROPIONIR, CENTAR ZA UNAPREĐENjE ŽIVOTNE SREDINE, ADVOKATSKA KANCELARIJA JANKOVIĆ & NESTOROVIĆ, ukupno 37 osoba.

Zahvaljujući saradnji sa IEG, članovi delegacije imali su obezbeđen besplatan smeštaj – dva noćenja sa doručkom, transfere od aerodroma u Bolonji do hotela i od hotela do sajma, kao i besplatne ulaznice za sajam.

Osim delegacije, čiju posetu je organizovala PKS, u KEY Buyers programu i B2B razgovorima učestvovalo je 11 kompanija iz Srbije (RRA PANONIJA REG, EPS – TENT, APATINSKA PIVARA, VIMAB, SIMAKS, CONSEKO, MFG, TRIBECA, HORIUS, PER MOMENTUM i TIVI ABRAZIVI), koje su imale ukupno oko 150 sastanaka.

Poseta delegacije bila je medijski propraćena, zahvaljujući učešću predstavnica RTS-a i ENERGETSKOG PORTALA. Vesti sa sajma možete pročitati na sledećim linkovima:

Reportaže RTS emitovane su u najgledanijim terminima (Dnevnik 1 i Dnevnik 2).

Tokom sajma, održani su sastanci sa predstavnicima Italian Exhibition Group, na kojima je dogovoren nastavak saradnje sa PKS na organizaciji poseta delegacija RS sajamskim manifestacijama Ecomondo (novembar) i KEY (mart) na Rimini Expo, kao i povećanje broja gratis mesta.

Energetski portal

Hrvatska pokreće veliki projekat proizvodnje zelenog vodonika

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Projekat Proizvodnja vodonika iz obnovljivih izvora – uspostavljanje proizvodnje i distribucije vodonika u saobraćaju predstavlja jedan od strateški najvažnijih projekata Hrvatske u okviru Dodatka Nacionalni plan oporavka i otpornosti.

Kako je navedeno na sajtu Vlade Republike Hrvatske, ukupna vrednost projekta prelazi 61 milion evra i obuhvata uspostavljanje proizvodnje vodonika putem elektrolizera snage 10 MW, kao i izgradnju solarne elektrane koja će obezbediti deo energije iz obnovljivih izvora za rad postrojenja.

Projekat ima za cilj razvoj ekonomije vodonika, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u saobraćaju i industriji, kao i podsticanje primene čistih tehnologija u skladu sa evropskim i nacionalnim ciljevima energetske tranzicije.

Pročitajte još:

Tim povodom, ministar Ante Šušnjar potpisao je ugovor o dodeli bespovratnih sredstava sa direktorom Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost Lukom Balenom, predsednicom Uprave INA – Industrija nafte d.d. Zsuzsannom Ortutay i članom Uprave INA-e Hrvojem Šimovićem.

Ovim ugovorom kompaniji INA dodeljuje se 15 miliona evra bespovratnih sredstava za realizaciju projekta.

Iz Vlade Hrvatske naveli su da će realizacijom projekta biti uspostavljena proizvodnja vodonika, kao i stvoreni uslovi za njegovu širu primenu u saobraćaju i industriji, uz dalje jačanje ulaganja u čiste tehnologije i održiva energetska rešenja.

Energetski portal

Đedović Handanović: Srbija bi do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu na mreži

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je na Nuklearnom samitu 2026 u Parizu da bi Srbija oko 2040. godine mogla imati nuklearnu elektranu priključenu na elektroenergetsku mrežu, ukoliko se planirani koraci u razvoju nacionalnog nuklearnog programa realizuju prema predviđenoj dinamici.

Govoreći na samitu koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Francuska, ministarka je naglasila da Srbija želi da bude deo globalne nuklearne renesanse i da kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom.

– Energetika se planira decenijama unapred i zahteva hrabre odluke danas za narednih 50 godina, a nama je potrebna stabilna energija za stabilnu Srbiju. Potrebno nam je više električne energije za razvoj naše ekonomije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, a to znači da nam je potrebna i nuklearna elektrana do 2040. godine da bismo ostvarili naše ciljeve i podržali privredni rast i razvoj – rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, Srbija je relativno nov akter u oblasti nuklearne energije, jer se njen energetski sistem decenijama oslanjao na ugalj i hidroenergiju. Pre oko godinu i po dana doneta je odluka o ukidanju zabrane razvoja nuklearne energije, čime je otvoren put za početak nacionalnog nuklearnog programa.

Đedović Handanović je navela da se Srbija trenutno nalazi u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa, u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju. Plan je da se ova faza završi do sredine 2027. godine, kada bi država trebalo da ima sve potrebne informacije za donošenje konačne odluke o daljem razvoju nuklearne energije.

Pročitajte još:

– Do 2032. godine, trebalo bi da, u smislu naših institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, imamo dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. možemo imati nuklearnu elektranu na mreži – istakla je ministarka.

Dodala je da bi razvoj nuklearne energije doprineo dugoročnoj energetskoj bezbednosti i nezavisnosti Srbije, ali i otvorio nove mogućnosti za domaću industriju kroz razvoj novih lanaca vrednosti, zapošljavanje i jačanje stručnih kapaciteta u oblasti energetike.

Ministarka je posebno naglasila značaj nove runde tehničke saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, koja će obuhvatiti programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih institucija i razvoj bezbednosnih standarda.

Najavila je i skoru posetu delegacije francuske energetske kompanije EDF Srbiji, sa kojom bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama o nastavku saradnje u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa, uključujući izradu dodatnih studija o ljudskim resursima, zakonodavnom okviru i javnom mnjenju.

Tokom samita ministarka je učestvovala i na panelu koji je moderirao francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, zajedno sa generalnim sekretarom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Matijasom Kormanom, predsednikom Afričke komisije za nuklearnu energiju Gasparom Lijokom Mbojom, predsednikom Kineske nacionalne nuklearne korporacije Janfengom Šenom, kao i predstavnicima kompanija EDF i Westinghouse Electric Company.

Samit u Parizu, održan u kongresnom centru La Seine Musicale, otvorio je predsednik Francuske Emanuel Makron. Na skupu su se obratili i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, premijer Slovačke Robert Fico, premijer Grčke Kirjakos Micotakis, predsednik Ruande Pol Kagame, kao i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Marijano Grosi, uz učešće zvaničnika iz više od 30 zemalja.

Energetski portal

Reciklaža i podizanje ekološke svesti u opštini Brod

Foto: Selmir E Žepč@n

Opština Brod intenzivno radi na unapređenju upravljanja otpadom, fokusirajući se na reciklažu građevinskog materijala, sanaciju gradske deponije i edukaciju građana, čime doprinosi zelenijoj tranziciji. Koji su najveći izazovi u ovom procesu, ali i koje prednosti ima ova lokalna zajednica, saznali smo od načelnika Opštine Brod Milana Zečevića.

Opština Brod aktivno radi na unapređenju upravljanja građevinskim otpadom kroz projekat CrossWaste. Možete li nam objasniti više o ciljevima ovog projekta?

Foto: Vlasništvo Opštine Brod

– Opština Brod, kao granična lokalna zajednica, uklapa se u zahteve velikog broja javnih poziva kroz IPA politike, tako da smo aplicirali na jedan od javnih poziva objavljenih za 2023/2024. godinu, zajedno sa Opštinom Borovo, budući da je javni poziv zahtevao jednu opštinu unutar i jednu van EU. Projekat CrossWaste usmeren je na upravljanje građevinskim otpadom, prvenstveno nastalim kroz uklanjanje dotrajalih i ruševnih objekata na području naše opštine. Projekat uključuje izradu i nekoliko mini-dokumenata, obuka, te pozitivnu propagandu među našom najmlađom populacijom po pitanju zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti naših građana.

Glavni deo projekta podrazumeva nabavku specijalizovane mašine (drobilice) koja bi pomenuti građevinski materijal usitnjavala i pretvarala u nasipni materijal za sanaciju nekategorisanih i makadamskih putnih pravaca na području Opštine Brod, tj. da taj proces zamislimo kao deo reciklažnog procesa, gde otpad pretvaramo u održivu i korisnu materiju. Dugoročno posmatrano, verujemo da će veći efekat ovog projekta od nabavke same drobilice da se manifestuje kroz razvijanje brige i osećaja odgovornosti prema našim građanima po pitanju očuvanja životne sredine, a sve u sklopu velike ideje o zelenijoj tranziciji naše lokalne zajednice.

Dokle se stiglo sa izradom Lokalnog plana akcije zaštite životne sredine (LEAP) i šta je pokazala anketa koju ste sproveli?

– Opština Brod je baš u sklopu CrossWaste projekta izradila LEAP, koji je podrazumevao razmatranje svih ekoloških kapaciteta, realnosti, pretnji, ali i razvojnih šansi koje naša opština može da ponudi pri implementaciji novih ekoloških standarda.

Naša ideja i jeste integrisanje ideje o jednoj razvijenijoj ekološkoj svesti za područje kompletne opštine, ali to, nažalost, zahteva kontinuitet, kao i političke, socijalne i društvene partnere koji treba da ovaj posao konstantno sprovode, unapređuju i prenose na dolazeće generacije.

Rezultati ankete pokazuju da javnost u Brodu ima relativno visok stepen svesti o ekološkim problemima. Najveće zabrinutosti odnose se na divlje deponije, kvalitet voda i rizike od poplava. Istovremeno, građani predlažu konkretne mere – od edukacije i bolje organizacije, do unapređenja sistema upravljanja otpadom i jačanja institucionalne odgovornosti.

U fokusu:

Možete li nam pojasniti trenutni status radova na gradskoj deponiji, planirane mere za zaštitu životne sredine i rokove za završetak sanacije?

– Sanacija gradske deponije svakako je jedan od najvećih izazova sa kojima se naša lokalna zajednica susreće, ne samo po pitanju ekološke prevencije nego i po pitanju efikasnog odlaganja novonastalog otpada. Na lokaciji deponije se već duži vremenski period, verujemo i preko 30 godina, otpad odlaže nepropisno i neplanski, što je, uostalom, slučaj i u svim ostalim lokalnim zajednicama na području Bosne i Hercegovine, tako da nam je ovaj problem jedan od gorućih koji zahtevaju ne samo privremeno rešenje nego i planski sistematizovan pristup ovom pitanju. Požar koji je izbio na deponiji je, zahvaljujući velikom radu i koordinaciji svih nadležnih službi, ostao pod kontrolom, ali je ujedno bio i jedinstvena prilika da svi zajedno shvatimo koliko je važno pitanje odlaganja komunalnog otpada.

Analiza koju smo sproveli uvidom u poslovanje radne jedinice komunalnog preduzeća koja je zadužena za proces prikupljanja i odlaganja otpada, kao i ankete koje smo uradili pokazale su da se tokom proteklih 10 godina drastično povećala količina otpada koju „proizvodimo”, što sve daje dodatnu potporu tezi da postajemo sve više i više konzumentsko društvo. Primera radi, Opština Brod je tokom proteklih 10 godina imala značajan odliv stanovništva, ali uprkos smanjenju broja korisnika komunalnih usluga, došlo je do znatnog povećanja bruto mase otpada. Jedan od najvećih problema svakako je proces selekcije i razvrstavanja mešanog komunalnog otpada, te verujemo da je prvi korak, na kojem upravo i radimo, selekcija i razdvajanje PET ambalaže, koja zauzima najveći deo zapremine novonastajućeg otpada.

Trenutno je na gradskoj deponiji proces implementacije druge faze sanacije samog odlagališta otpada – prva faza je podrazumevala zaustavljanje požara i uvođenje reda u proces odlaganja otpada kako ne bismo ponovo došli u fazu nekontrolisanog rasta deponije. Urađen je znatan deo pristupnih puteva samoj deponiji, uvedena je redovna portirska nadzorna služba, te je instaliran video-nadzor, a sve to kako bismo osigurali i uredili pristup građana ovom prostoru. Sada je u toku izgradnja unutrašnjih puteva same deponije i do kraja ove godine planiramo da znatno pojačamo aktivnosti na razvrstavanju PET ambalaže od ostalog otpada.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

 

123...1,688Page 1 of 1,688

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
23
24
25
26
27
28
1
Events for 25th February
Events for 28th February
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st March
No Events
Events for 2nd March
No Events
Events for 3rd March
No Events
Events for 4th March
No Events
Events for 5th March
No Events
Events for 6th March
No Events
Events for 7th March
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th March
No Events
Events for 9th March
No Events
Events for 10th March
No Events
Events for 11th March
No Events
Events for 12th March
No Events
Events for 13th March
No Events
Events for 14th March
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th March
No Events
Events for 16th March
No Events
Events for 17th March
No Events
Events for 18th March
No Events
Events for 19th March
No Events
Events for 20th March
No Events
Events for 21st March
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd March
No Events
Events for 23rd March
No Events
Events for 24th March
No Events
Events for 25th March
No Events
Events for 26th March
No Events
Events for 27th March
No Events
Events for 28th March
No Events
30
31
1
2
3
4
5
Events for 29th March
No Events
Events for 30th March
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs