Home Blog

Sporna biogoriva: Obmana o palminom otpadu ugrožava zelene ciljeve

Foto-ilustracija: Unsplash (Ender Vatan)

Evropske politike koje se tiču biogoriva dovele su do ozbiljnih ekoloških problema, uključujući globalno krčenje šuma. Biogoriva su proizvedena preradom biomase – organskih materijala poput biljaka, poljoprivrednih ostataka ili otpada.

Ipak, usled negativnih posledica, Evropska unija je odlučila da se okrene održivijim rešenjima – biogorivima na bazi otpada, kao što su korišćeno jestivo ulje, životinjske masti, ali i otpad iz proizvodnje palminog ulja.

Nova strategija je ponovo naišla na probleme. Došlo je do naglog porasta uvoza ostataka iz proizvodnje palminog ulja – otpadne tečnosti koje nastaju tokom prerade palminog ploda.

Pročitajte još:

Organizacija Transport & Environment (T&E) u svom najnovijem izveštaju upozorava da se u EU prijavljuje znatno više ovih ostataka nego što je uopšte moguće da bude proizvedeno. Ovakav nelogičina sled nakon nove strategije ukazuje na mogućnost manipulacije prilikom proizvodnje, tačnije da se za biogoriva koristi običan palmin proizvod, ali se lažno prikazuje kao otpad kako bi se izbegle zabrane i stroge ekološke regulative.

Ukoliko se ove sumnje potvrde, to bi značilo da se pod okriljem ekoloških i zelenih rešenja zapravo i dalje podržava industrija palminog ulja, koja je poznata po svom negativnom uticaju na tropske šume i biodiverzitet. Dakle, zapravo se krče šume kako bi se proizvodilo biogorivo, da bi se dalje štedeo CO2, dok zapravo nestaju šume koje ga apsorbuju.

Energetski portal

U Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje posađeno više od 30.000 autohtonih sadnica

Foto-ilustracija: Unsplash (Wolfgang Rottmann)

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, predstavlja srpski deo UNESCO-ovog petodržavnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, koji je poznat i kao Evropski Amazon. Kroz projekat Obnova Evropskoj Amazona, koji sprovodi WWF, sprovedena je akcija sadnje više od 30.000 autohtonih sadnica – crne i bele topole, hrasta i vrbe, na površini od 36 hektara.

„Ova aktivnost predstavlja važan i veliki korak u obnovi poplavnih šuma, koje su ključne za očuvanje biodiverziteta i borbu protiv klimatskih promena”, navodi se na sajtu WWF Adria. 

Nataša Kalazu, izvršna direktorka WWF Adrije, istakla je da će efekti ublažavanja klimatskih promena svoj puni doprinos dati tek za nešto više od deceniju i tada će priroda, a i naši potomci, osetiti koliko je truda uloženo da se vrati makar deo onoga što se uložilo.

Pročitajte još:

Ova akcija podržana je od strane stručnjaka iz Endangered Landscapes and Seascapes (ELSP), koja predstavlja donatora. Pored toga, podršu je pružilo i JP Vojavodinašume.

Dr. Marko Marinković, izvršni direktor JP Vojavodinašume za šumarstvo, ekologiju i razvoj, rekao je da je podizanje poplavnih šuma ključno za zdravlje ekosistema.

Kako je dodao, osim što štiti od poplava prirodno zadržavajući vodu, u velikoj meri povećava apsorpciju ugljen-dioksida. Kroz smanjenje efekata klimatskih promena i jačanje otpornosti ekosistema na buduće izazove, istovremeno se štiti ogroman broj biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je veliki broj ugrožen, upravo zbog toga što je i njihovo stanište bilo ugroženo.
 
Gornje Podunavlje, kao deo Evropskog Amazona, nije važno samo zbog biološke raznovrsnosti, već je i simbol međunarodne saradnje u očuvanju prirode, navodi se na sajtu WWFa.

Energetski portal

Hrvatska usvojila ključne zakone za modernizaciju energetskog sektora

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Hrvatski sabor održao je važnu sednicu na kojoj su izglasani zakonski akti kojima će se napraviti značajan iskorak za modernizaciju energetskog sektora, zaštitu potrošača i jačanje energetske nezavisnosti ove zemlje. Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o tržištu toplotne energije, kao i o dva zakona kojima se potvrđuju ugovori o državnim garancijama za finansiranje izgradnje Solarne elektrane Korlat.

Izmenama Zakona o tržištu toplotne energije potrošačima se omogućava da plaćaju grejanje prema stvarnoj potrošnji, što donosi veću jasnoću i pravičnije uslove. Stanari stambenih zgrada sada dobijaju zaštitu sličnu onoj koju imaju korisnici gasnih sistema, dok ukidanje obaveze ugradnje razdelnika otvara mogućnost za jednostavnije i dostupnije rešenje.

Pored toga, izmenama se osnažuje uloga lokalnih zajednica u razvoju efikasnih sistema grejanja, posebno u područjima sa potencijalom za korišćenje obnovljivih izvora, poput geotermalne energije. Zakon je usklađen sa evropskim propisima koji podstiču energetsku efikasnost i održivi razvoj.

Pročitajte još:

Kada je reč o projektu izgradnje Solarne elektrane Korlat kod Benkovca, instalisane snage 99 megavata, Sabor je usvojio dva zakona kojima se potvrđuju ugovori o državnim garancijama. Prvim zakonom potvrđuje se Ugovor o profesionalnoj garanciji plaćanja između Republike Hrvatske i Evropske investicione banke (EIB), dok se drugim potvrđuje Ugovor o garanciji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Projekat Korlat, ukupne vrednosti 62 miliona evra, finansira se iz dve kreditne linije: 30,38 miliona evra putem EIBa i 31,62 miliona evra putem EBRDa. Oba ugovora uključuju državnu garanciju koja pokriva 80 odsto obaveza, a realizacija ne zahteva dodatna sredstva iz državnog budžeta, navodi se na sajtu Ministarstva privrede Hrvatske.

Energetski portal

Kraj ere uglja u Finskoj – zeleni dim iz poslednje elektrane (VIDEO)

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Finska energetska kompanija Helen je zatvorila poslednju aktivnu elektranu na ugalj, čime je započeo kraj ere uglja za ovu zemlju.

Gašenjem proizvodnje energije na bazi uglja, Helen će smanjiti godišnje emisije ugljen-dioksida za 50 odsto u odnosu na 2024. godinu, dok će emisije u Helsinkiju pasti za oko 30 odsto. Ukupne emisije Finske će se time smanjiti za skoro dva odsto.

Elektrana „Salmisari” predstavlja važnu prekretnicu u ostvarivanju ciljeva Helen-a za smanjenje emisija, jer će sada ukupne emisije kompanije biti manje od 20 odsto nivoa iz 1990. godine.

Ova kompanija će nastaviti da smanjuje emisije ulaganjem u rešenja za čistu tranziciju, kako bi emisije kompanije do 2030. godine bile manje od pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Pročitajte još:

„Svi ključni investicioni planovi su već doneti, a prateći proizvodni kapaciteti su u izgradnji”, saopšteno je iz kompanije.

Zatvaranje termoelektrane na ugalj u „Salmisari” nije samo korak ka čistijoj, već i ka energetski nezavisnoj budućnosti, jer Helsinki prelazi na lokalne izvore energije umesto uvozni ugalj. O značaju ovog dostignuća govori i podatak da je ugalj još 2022. godine činio 64 odsto proizvodnje daljinskog grejanja Helen-a.

Finska će zadržati rezervne kapacitete na ugalj za potrebe energetske sigurnosti, koji se mogu aktivirati u slučaju potrebe. Takođe, određene energetske kompanije koriste male količine uglja za vršnu, rezervnu i sigurnosnu proizvodnju energije. Prema finskom zakonodavstvu, upotreba uglja u proizvodnji energije neće biti dozvoljena nakon 1. maja 2029. godine.

Kraj ere uglja simbolično je obeležen puštanjem zelenog dima iz dimnjaka elektrane, kao dio oproštajne ceremonije.

Energetski portal

Do 100.000 dolara za projekte zaštite vazduha u lokalnim samoupravama

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), objavio je Treći javni poziv za podršku sprovođenju konkretnih mera zaštite vazduha u jedinicama lokalne samouprave.

Kako se navodi na sajtu UNDPa, poziv je otvoren za jedinice lokalne samouprave koje su izradile ili usvojile Planove kvaliteta vazduha (PKV) i/ili Kratkoročne akcione planove (KAP). Pored njih, na poziv mogu da se prijave i jedinicama lokalne samouprave koje nisu u zakonskoj obavezi da usvoje pomenute planove, ali su uključile mere zaštite vazduha u svoja strateška dokumenta.

Program se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske Unije i Švajcarske u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji, a mere koje se sprovode imaju za cilj da doprinesu  i realizaciji nacionalnog Programa zaštite vazduha za period 2022-2030 koji je Srbija usvojila u decembru 2022. godine.

Jedinice lokalne samouprave koje su planskim dokumentima predvidele mere za unapređenje kvaliteta vazduha imaju mogućnost da konkurišu za sufinansiranje jedne odabrane mere, u iznosu do 70 odsto ukupne vrednosti njene realizacije. U okviru ovog poziva, biće obezbeđena sredstva u rasponu od 21.000 do 49.000 američkih dolara za projekte manjeg obima, dok će za projekte većeg obima biti dostupna sredstva od 49.000 do 100.000 dolara. Preostali deo, najmanje 30 odsto vrednosti projekta, lokalne samouprave obezbeđuju iz sopstvenih budžeta ili kroz druge izvore finansiranja.

Pročitajte još:

Poziv za prijave otvoren je najkasnije do 30. aprila 2025. godine do 17 časova, a mogu se podneti putem onlajn platforme koja je dostupna ovde.

Uz popunjeni osnovni aplikacioni formular, neophodno je dostaviti i dokument sa detaljnim opisom projekta, koji uključuje aktivnosti, očekivane rezultate i budžet. Takođe, potrebno je priložiti izjavu ovlašćenog lica kojom se potvrđuje obezbeđeno sufinansiranje i spremnost na učešće u javnom pozivu, relevantan planski dokument u kojem je mera predložena za sufinansiranje, kao i tehničku dokumentaciju (ukoliko je dostupna i primenljiva). Kompletna dokumentacija se šalje putem mejla na adresu: zelena.agenda.rs@undp.org. Detaljnije informacije nalaze se u Uslovima i smernicama za prijavljivanje.

Takođe, Info dan koji je namenjen predstavnicima i predstavnicama zainteresovanih lokalnih samouprava, biće organizovan 15. aprila u 11 časova. Prijave mogu da se podnesu ovde.

Dodatna pitanja mogu se postaviti purem mejl adrese – zelena.agenda.rs@undp.org.

Energetski portal

Više od 100 novih ugovora za obnovljive izvore energije u Rumuniji

Foto-ilustracija: Unsplash (jubbar-j)

U Rumuniji je početak aprila 2025. obeležen investicionim zamahom u oblasti obnovljivih izvora energije. Tokom dva dana potpisano je 114 novih ugovora o finansiranju, koji imaju za cilj unapređenje proizvodnih kapaciteta za zelenu električnu energiju namenjenu sopstvenoj potrošnji javnih institucija.

Ukupna vrednost ovih projekata prelazi 233 miliona leja (približno 46 miliona evra), a sredstva su obezbeđena iz Fonda za modernizaciju, jednog od ključnih finansijskih instrumenata za tranziciju ka čistijim energetskim rešenjima u zemljama članicama Evropske unije. Više od 200 miliona leja predstavlja bespovratna sredstva, dok će ukupno instalirani kapaciteti dostići 32,66 MW.

Pročitajte još:

Uvođenjem solarnih sistema, opštine i javne ustanove – uključujući škole, bolnice i gradske uprave – dobijaju priliku da značajno smanje troškove za električnu energiju, u nekim slučajevima čak do 70 odsto.

Do sada je, u okviru ovog poziva Fonda za modernizaciju, potpisano ukupno 768 ugovora u Rumuniji, sa investicijama koje prelaze 1,98 milijardi leja (oko 397 miliona evra). Ovi projekti doprinose stvaranju gotovo 280 MW novih kapaciteta ukupno.

Energetski portal

Energetske inovacije na prekretnici – hoće li usporavanje investicija ugroziti napredak?

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Međunarodna agencija za energiju (IEA) objavila je novi izveštaj pod nazivom Stanje energetskih inovacija koji ukazuje na istorijski širok spektar tehnoloških inovacija, ali i zabrinjavajuće znakove usporavanja investicija sa neujednačenim ulaganjima u različitim regionima i sektorima.

Dok su protekle godine donele ubrzan rast inovacija u energetici, sa prosečnim godišnjim povećanjem budžeta za istraživanje i razvoj od šest odsto, podaci za 2024. godinu ukazuju na moguće usporavanje u nekim vodećim ekonomijama.

Korporativno istraživanje i razvoj u oblasti energetike nadmašio je ekonomski rast, posebno u sektoru automobilske industrije i obnovljivih izvora energije. Međutim, potrošnja na istraživanje i razvoj kao udeo u prihodima u sektoru cementa i čelika ostaje 20 do 70 odsto ispod onog u sektoru automobila i obnovljivih izvora energije, dok su sektori vazduhoplovstva i brodarstva smanjili udeo svojih prihoda potrošenih na istraživanje i razvoj tokom protekle decenije.

Pročitajte još:

Najveći skok u patentiranju energetskih inovacija beleži Kina, koja je pretekla SAD i Japan 2021. godine, pri čemu je čak 95 odsto njenih patenata fokusirano na tehnologije sa niskim emisijama. U Evropi se investicije usmeravaju u velike inženjerske projekte, dok SAD održavaju raznolik inovacioni portfolio koji obuhvata i fosilne i obnovljive izvore energije.

Međutim, iako su velike investicije u energetske projekte dostigle 60 milijardi dolara, većina ih se suočava sa kašnjenjima zbog inflacije i političke neizvesnosti. Posebno su ugroženi sektori kao što su teška industrija i dugolinijski transport, koji čine samo 17 odsto ukupnog broja demonstracionih projekata, iako su ključni za smanjenje emisija.

IEA upozorava da trenutni nivo javnih ulaganja u energetski R&D, koji iznosi 0,04 odsto BDP-a u zemljama članicama, nije dovoljan za rešavanje savremenih izazova energetske bezbednosti i klimatskih promena. Izveštaj preporučuje usmerene politike za povećanje javne potrošnje na istraživanje i razvoj u energetici, pružanje podrške razvijačima tehnologija kroz ekonomske cikluse i jačanje međunarodne saradnje kako bi se demonstracioni projekti čiste energije uspešno plasirali na tržište. Dalji razvoj globalnih energetskih inovacija biće ključan za dugoročnu ekonomsku otpornost i sposobnost država da ispune svoje energetske i klimatske ciljeve.

Energetski portal

Bezbednost vode ključna za prehrambenu sigurnost u Evropi i Centralnoj Aziji

Photo-illustration: Pixabay

Prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), sigurno i održivo upravljanje vodama predstavlja osnovu za prehrambenu sigurnost u Evropi i Centralnoj Aziji.

Izveštaj, fokusiran na Evropu i Centralnu Aziju, meri napredak ka ispunjenju ciljeva Agende 2030 – eliminaciji gladi, nesigurnosti hrane i svih oblika neuhranjenosti. Teme poput dostupnosti pitke vode, sanitarne infrastrukture, efikasnog korišćenja i kvaliteta vode, zauzimaju centralno mesto u ovogodišnjem izdanju.

Dok je na globalnom nivou prevalenca pothranjenosti u 2023. godini ostala na nivou od 9,1 odsto, u regionu Evrope i Centralne Azije ona je ispod 2,5 odsto još od 2005. godine. Ovo svedoči o dugoročnom napretku regiona u borbi protiv hronične neuhranjenosti. Ipak, u Centralnoj Aziji oko tri odsto stanovništva, odnosno približno 2,3 miliona ljudi, i dalje ima neadekvatan energetski unos putem ishrane, što ukazuje na postojanje regionalnih razlika.

Pročitajte još:

Procenat ljudi koji nemaju redovan pristup dovoljno bezbednoj i zdravoj hrani je nešto viši. Tokom 2023. godine, oko 11,5 odsto stanovništva Evrope i Centralne Azije – što odgovara broju od 107,2 miliona ljudi – iskusilo je umerenu ili tešku nesigurnost hrane. To predstavlja pad od oko 1,5 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Broj ljudi koji su se suočavali sa ozbiljnom nesigurnošću hrane takođe je smanjen, sa 25,8 miliona u 2022. godini na 24,5 miliona u 2023.

Ova dva pokazatelja – prevalenca umerene ili teške nesigurnosti hrane i raširenost pothranjenosti – koriste se kao glavni alati za praćenje globalnog napretka ka ostvarenju Cilja održivog razvoja broj 2, koji se odnosi na iskorenjivanje gladi.

Region je tokom poslednje dve decenije ostvario značajna poboljšanja kada je reč o neuhranjenosti kod dece mlađe od pet godina, posebno u oblastima zaostajanja u rastu i fizičke iscrpljenosti. Takođe, zabeležen je i pozitivan trend u borbi protiv anemije: svega 18,8 odsto žena uzrasta od 15 do 49 godina u regionu pati od anemije, što je značajno ispod globalnog proseka od 29,9 odsto.

Izveštaj upozorava da se zemlje regiona suočavaju s pogoršanjem vodne infrastrukture, porastom klimatske nestabilnosti, zagađenjem, slabim upravljanjem i kompleksnim izazovima u prekograničnoj saradnji.

Energetski portal

Ekološke kuće budućnosti – transformacija vetroturbine u dom

Čovek je kroz istoriju na domišljate načine gradio svoja skrovišta i domove, koristeći različite materijale – od blata i slame, preko kamena i drveta, do cigle i stakla. Savremeno doba donelo je nove mogućnosti za stanovanje, pa avanturistički nastrojeni ljudi sve češće biraju prikolice i kampere, dok su moderni kontejnerski i montažni domovi postali sve privlačniji.

Svako razdoblje donosi inovacije, ali i izazove. Danas, dok je svet sve više usmeren ka obnovljivim izvorima energije radi očuvanja planete i izgradnje održivije budućnosti, postavlja se pitanje – šta raditi sa solarnim panelima i vetroturbinama kada im istekne radni vek? Kako sam ranije pisala, otpad od vetroturbina još uvek nije ozbiljan problem, ali prve komercijalne vetroelektrane ubrzano se približavaju kraju svog radnog veka. To znači da će u godinama koje dolaze količina ovog otpada značajno rasti.

Možda se na prvi pogled čini da sam prešla sa jedne teme na drugu, ali one su zapravo povezane.

Upravo iz ovog izazova rađaju se inovativna rešenja. Umesto da završe na deponijama ili da budu podvrgnute energetski zahtevnim procesima reciklaže, delovi konstrukcija vetroturbina mogu dobiti sasvim novu namenu. Zanimljiv primer dolazi iz Holandije, gde su energetska kompanija Vattenfall i dizajnerski studio Superuse transformisali gornji deo vetroturbine u malu ekološku kuću pod nazivom Nestle.

Ova kuća, kao pilot projekat, izgrađena je od gornjeg dela vetroturbine V80 2MW iz 2005. godine, a kao koncept je široj javnosti predstavljena tokom Dutch Design Week 2024. Tokom svog životnog veka, ova turbina je proizvela 73 GWh električne energije, što je bilo dovoljno da se napaja oko 30 hiljada domaćinstava tokom jedne godine. Danas je njena namena drugačija. I dok spolja ostaje prepoznatljiv izgled vetroturbine, unutrašnjost je u potpunosti prilagođena modernim uslovima života. Pored sobe, kupatila i kuhinje, kuća je opremljena pametnim tehnologijama kao što su solarni paneli, toplotne pumpe i solarni bojler. Njena širina iznosi četiri metra, dužina deset metara, a visina tri metra. Iako je mala, Nestle kuća ispunjava sve građevinske standarde i funkcionalnost.

Potencijal ovakvih kuća je još veći, imajući u vidu da je reč o vetroturbini iz 2005. godine, a da kasnije vetroturbine imaju još šire dimenzije, što bi omogućilo izgradnju dodatno komotnijih prostorija.

Nestle kuća je za sada samo pilot projekat, ali otvara vrata novim mogućnostima u korišćenju materijala iz obnovljivih izvora energije nakon isteka njihovog radnog veka. Kako vetroturbine postaju sve veće i brojnije, ovakva rešenja bi mogla postati ne samo ekološki održiva, već i ekonomski isplativa alternativa tradicionalnoj gradnji. Možda u budućnosti budemo svedoci čitavih naselja nastalih od nekadašnjih vetroturbina – domova u kojima se spoj inovacija i održivosti pretvara u novi standard stanovanja.

Katarina Vuinac

EK predlaže fleksibilnost u ciljevima smanjenja emisija za automobilske proizvođače u EU

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kako bi se obezbedila dodatna fleksibilnost proizvođačima putničkih i lakih komercijalnih vozila u ispunjavanju ciljeva smanjenja emisija, Evropska komisija je predložila izmenu Regulative koja postavlja standarde emisije CO2 za ova vozila. Ovaj predlog je objavljen kao deo Akcionog plana za automobilsku industriju Evropske unije, koji je usvojen 5. marta 2025. godine. Kako je navedeno, predlog je usledio nakon Strateškog dijaloga o budućnosti automobilske industrije koji je pokrenula predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 30. januara ove godine.

Na ovaj način se menjaju pravila ocenjivanja proizvođača. Predložena fleksibilnost omogućava proizvođačima vozila da usklađenost sa ciljevima emisije CO2 za 2025, 2026. i 2027. godinu procenjuju na osnovu prosečnih emisija tokom tri godine, umesto svake godine posebno. Tako proizvođači mogu da kompenzuju viši nivo emisija u jednoj godini smanjenjem emisija u drugim godinama.

Komisija poziva zakonodavce da postignu dogovor o ovoj izmeni bez odlaganja kako bi obezbedili predvidljivost i sigurnost za automobilske proizvođače i investitore.

Pročitajte još:

U dokumentu se ističe da se ovim korakom odgovara na zabrinutost automobilske industrije u Evropskoj uniji, koji je suočen sa velikim izazovima u procesu tranzicije prema vozilima sa nultim emisijama. Preciznije, pravilnici postavljaju ambiciozne ciljeve smanjenja emisija, jer Evropska unija teži postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine, a do 2030. godine planira smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Predložena fleksibilnost izaziva kod određenih stručnjaka sumnje, smatrajući da će se na taj način usporiti ostvarenje ciljeva. Međutim, Evropska komisija navodi da se time ne menjaju ciljevi, već samo način na koji će se njihovo ostvarenje pratiti. Zadržavajući nivo ambicija za smanjenje emisija, Komisija omogućava proizvođačima dodatno vreme i prostor da se prilagode novim pravilima, dok istovremeno održavaju sigurnost i predvidljivost za investitore. Uvođenjem trogodišnjeg perioda usklađenosti, industrija dobija šansu da izbegne kazne zbog kratkoročnih odstupanja od ciljeva, dok i dalje ispunjava dugoročne ciljeve klimatskih strategija EU.

Katarina Vuinac

Prekretnica u ekstrakciji litijuma: Reaktor koji rešava ekološke rizike

Foto-ilustracija: Freepik ( wirestock)

Dobijanje litijuma, odnosno rudarenje ovog metala koji je značajan u proizvodnji baterija za električna vozila, skladištenje obnovljive energije i elektroniku, postaje sve aktuelnija tema kako u svetu tako i kod nas. Svedoci smo otpora ovakvih rudarskih projekata, ali pribavljanje litijuma moglo bi uskoro biti promenjeno zahvaljući timu naučnika iz SAD.

Naime, na Univerzitetu Rajs (eng. Rice University) razvili su inovativan elektrohemijski reaktor za ekstrakciju litijuma iz prirodnih slanih rastvora. Ovo otkriće nudi obećavajuće rešenje za rastuću potražnju za litijumom, a objavljeno je u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Tradicionalne metode ekstrakcije litijuma suočavaju se s brojnim izazovima, uključujući visoke energetske zahteve i poteškoće u odvajanju litijuma od drugih elemenata poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma, koji imaju veoma slična hemijska svojstva kao litijum.

„Pored toga, visoke koncentracije hloridnih jona u ovim slanim rastvorima mogu izazvati proizvodnju opasnog hlornog gasa u konvencionalnim elektrohemijskim procesima, dodatno komplikujući i ugrožavajući bezbednost ekstrakcije litijuma”, navode sa Univerziteta Rajs.

Pročitajte još:

Inženjerski tim rešio je ove izazove inovativnim elektrohemijskim reaktorom sa tri komore, koji poboljšava selektivnost i efikasnost ekstrakcije litijuma iz slanih rastvora. Za razliku od tradicionalnih metoda, ovaj reaktor uvodi srednju komoru sa poroznim čvrstim elektrolitom – nalik međusobno povezanim autoputevima – koji kontroliše tok jona i sprečava neželjene reakcije dok slana voda prolazi kroz sistem.

„Naš pristup ne samo da postiže visoku čistoću litijuma, već i smanjuje ekološke rizike povezane s tradicionalnim metodama ekstrakcije. Reaktor koji smo razvili dizajniran je da minimizira stvaranje nusproizvoda i poboljša selektivnost litijuma”, rekao je prvi autor studije, Džude Feng.

Reaktor je postigao impresivne rezultate, uključujući čistoću litijuma od 97,5 odsto. Takođe, ova tehnologija mogla bi biti prekretnica u ekstrakciji litijuma iz zahtevnih izvora poput geotermalnih slanih voda.

Tim je predložio i dalja istraživanja za površinu ili pulsirajuće struje kako bi se reaktor dodatno optimizovao.

Doprinos studiji s Odeljenja za hemijsko i biomolekularno inženjerstvo Univerziteta Rajs dalo je deset studenata i postdoktoranata.

Energetski portal

Zamenite stari papir za sadnice tokom Cvetnih pijaca u Novom Sadu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Novom Sadu će tokom Cvetnih pijaca u aprilu i maju, na platou ispred JP SPC „Vojvodina“ (SPENS), biti organizovana tradicionalna akcija Zamenite stari papir za sadnice. U tom periodu, svi koji budu doneli 10 kilograma starog papira, u zamenu za to će dobiti sadnicu cveća, dok će za 60 kilograma biti dodeljena sadnica drveća (tuje), navodi se na sajtu Inženjera zaštite životne sredine.

Cvetne pijace će se održati petkom i subotom sledećih datuma:

  • u petak, 4. aprila od 8 do 19.00 časova, u subotu, 5. aprila od 8 do 13 časova
  • u petak, 11. aprila od 8 do 19.00 časova, u subotu, 12. aprila od 8 do 13 časova
  • u petak, 25. aprila od 8 do 19.00 časova, u subotu, 26. aprila od 8 do 13 časova
  • u petak, 9. maja od 8 do 19.00 časova, u subotu, 10. maja od 8 do 13 časova
  • u petak, 16. maja od 8 do 19.00 časova, u subotu, 17. maja od 8 do 13 časova
  • u petak, 23. maja od 8 do 19.00 časova, u subotu, 24. maja od 8 do 13 časova

Kako organizatori navode, vremenski uslovi mogu da dovedu do otkazivanja cvetne pijace tokom navedenih datuma, usled čega će njihova akcija biti pomerena za novi datum, o kojem će javnost biti informasana putem Fejsbuk stranice i sajta udruženja, koji je dostupan ovde

Pročitajte još:

Takođe, posetioci će moći na štandu Inženjera zaštite životne sredine da dobiju više informacija o procesu reciklaže i načinima na koje mogu da smanje svoj uticaj na životnu sredinu i doprinesu njenom očuvanju. Pored toga, mogu se informisati o tome kako možemo odgovoriti na klimatske promene koje nas svakodnevno sve više pogađaju.

„Papir ima odlična svojstva za reciklažu – proizvodnjom iz recikliranih materijala, umesto iz drveta, postiže se energetska ušteda i do 74 odsto, zavisno od tehnološkog postupka i vrste starog papira. Dobijanjem jedne tone papira iz recikliranog materijala smanjuje se emisija štetnih gasova za oko 70 odsto. Takođe, reciklažom samo jedne tone starog papira sačuva se 32.000 litara vode potrebne za proizvodni proces. Da bi se zadovoljile potrebe za papirom prosečnog domaćinstva, godišnje se poseče šest stabala. Svakom tonom recikliranih novina sačuva se 17 stabala starosti između 15 i 20 godina”, navodi se na sajtu udruženja. 

Energetski portal

EPCG ulaže do 50 miliona evra u najveću solarnu elektranu u Nikšiću

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na dva i po miliona kvadrata u Štedimu blizu Nikšića, Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) planira izgradnju solarne elektrane snage 137 megavat pikova. Priprema dokumentacije za ovaj projekat je tek na početku.

„Investiciona vrednost projekta trebalo bi da se kreće od 40 do 50 miliona evra. Imamo izrađen elaborat tehničko-tehnoloških karakteristika, nakon toga bi trebala da sledi studija izvodljivosti, izrada idejnog rešenja, a kasnije izrada glavnog projekta solarne elektrane”, kaže Rukovodilac sektora za izgradnju solarnih elektrana EPCG Nebojša Pejović.

Iz nevladinog sektora ističu da izgradnja solarnih elektrana utiče na prirodu i pozivaju Elektroprivredu da u kasnijim fazama izrade projekta uključi širu javnost.

„Ono što jeste bitno da javne rasprave za takve objekte budu transparentne, podrazumevaju učešće i građana i meštana kako bi se kasnije izbegli neki problemi. Svedoci smo da u poslednje vreme šta god počne da se gradi i radi nekako se politizuje, i dovodimo u pitanje kvalitet projekata, tako da i ovom prilikom sugerišem da za sve svoje projekte koji se tiču izgradnje solarnih elektrana, povedu računa o maksimalnoj transparentnosti”, kaže  Aleksandar Perović – iz Ekološkog pokreta „Ozon”.

Pročitajte još:

Kod projekata obnovljivih izvora energije, Elektroprivreda i nevladin sektor dele isto mišljenje.

„Moramo da kažemo da su obnovljivi izvori energije sa ekološkog aspekta za pohvalu. Mnogo je bolje nego da koristimo proizvodnju električne energije iz uglja i drugih vidova prljavih tehnologija”, istakao je on.

Nebojša Pejović, rukovodilac sektora za izgradnju solarnih elektrana EPCG, kaže da kao i kod ostalih projekata iz obnovljivih izvora energije ovaj projekat će dovesti do smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva poštovanje direktiva EU u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i dekarbonizacije elektroenergetskog sektora.

Pored Štedima, planiraju izgradnju još nekoliko manjih solarnih elektrana u Nikšiću, što će kako poručuju, dovesti do stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Izvor: RTCG

Slovenija priprema teren za novu nuklearku – odluka o investiciji do 2028.

Foto-ilustracija: Unsplash (eugene-kuznetsov)

Referendum o izgradnji drugog reaktora u nuklearnoj elektrani Krško, koji je trebalo da bude održan 24. novembra 2024. godine, tada je otkazan odlukom slovenačkog parlamenta. U tom periodu su postojale snažne reakcije u javnosti nakon što su mediji pisali o snimku na kom se, kako se navodilo, među određenim strukturama govorilo o zaobilaženju referendumske procedure, kako bi Krško 2 bio brže i jednostavnije realizovan. Ipak, građani će, prema najavama, imati priliku da se izjasne pre nego što se donese konačna investiciona odluka. Prema trenutnim planovima, ta odluka se očekuje 2028. godine.

U međuvremenu, u toku su pripreme za realizaciju projekta Nuklearne elektrarna Krško 2 (JEK2) – izgradnja jedne ili dve nove nuklearne jedinice ukupnog kapaciteta do 2400 MW, pored postojeće nuklearne elektrane Krško. Postojeći reaktor snage 696 MW, koji datira iz 1983. godine, planirano je da ostane u funkciji do 2043. godine i trenutno obezbeđuje oko trećinu ukupne električne energije u Sloveniji. NE Krško je u zajedničkom vlasništvu slovenačke kompanije GEN energija i Hrvatske elektroprivrede (HEP grupa).

Pročitajte još:

U okviru priprema ključnih studija – analizira se lokacije, studije poplava i seizmičke bezbednosti, kao i tehničke studije izvodljivosti koje izrađuju potencijalni dobavljači tehnologije, francuski EDF i američki Westinghouse. Očekuje se da će te studije biti završene tokom trećeg kvartala 2025. godine.

Kompanija GEN energija, operater postojećeg postrojenja, podnela je još u oktobru 2024. godine Ministarstvu životne sredine, klime i energetike predlog za izradu nacionalnog prostornog plana za novu elektranu. Odluka o pokretanju ovog postupka očekuje se do kraja godine, kako se navodi na sajtu World Nuclear News.

Projekat JEK2 ostaje jedno od najvažnijih strateških pitanja slovenačke energetske politike, sa ciljem da se obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom u decenijama koje dolaze.

Energetski portal

Neum i Vojvodina dobiće pomoć EU za procenu klimatskih rizika

Foto-ilustracija: Pixabay (klimkin)

Finansijsku i tehničku podršku, za sprovođenje procene klimatskih rizika (Climate Risk Assessment – CRA) na lokalnom nivou, kroz program CLIMAAX u drugom krugu, dobiće 37 evropskih regija.

Cilj projekta je podržati lokalne zajednice u proceni i razumevanju klimatskih rizika, kao što su porast nivoa mora, ekstremni vremenski uslovi, suše i poplave, te u razvoju efikasnih strategija prilagođavanja.

Kao rezultat dva otvorena poziva, projekat će obezbediti finansijsku i tehničku podršku za 69 regiona koji će zajedno dobiti više od 12 miliona evra od EU Misije za prilagođavanje klimatskim promenama.

Od regiona selektovanih za drugi otvoreni poziv, Albanija, Bugarska, Italija, Portugal, Švedska i Turska imaju najveći broj selektovanih prijava (po tri), dok slede Hrvatska, Francuska, Grčka, Irska, Slovačka i Španija (po dva). Po jedna selektovana prijava došla je iz Bosne i Hercegovine, Kipra, Finske, Nemačke, Crne Gore, Slovenije i Ukrajine. Ako se uzmu u obzir oba otvorena poziva, zemlja koja je najzastupljenija je Grčka (osam), a slede Bugarska, Portugal i Turska (po sedam).

Pročitajte još:

Iz Bosne i Hercegovine, Neum je među izabranim gradovima, dok je iz Srbije odabrana regija Vojvodine.

CLIMAAX (CLIMAte risk and vulnerability Assessment framework and toolboX) je četverogodišnji evropski projekat (2023.–2026.), finansiran kroz program Horizon Europe, a provodi se u sklopu EU Misije za prilagođavanje klimatskim promenama.

Kroz prvi otvoreni poziv, koji je trajao od 8. decembra 2023. do 22. marta 2024, izabrano je 32 regiona koji će zajedno dobiti više od 5,5 miliona evra. Ovi regioni su već počeli sa sprovođenjem svojih procena klimatskog rizika. Sada, drugi otvoreni poziv  je dodao 37 novih članova koji će dobiti više od 6,6 milona evra.

Energetski portal

Užice prednjači na putu energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Pexels (Miljan Raševi)

Za mnoge lokalne samouprave u Srbiji zagađenje vazduha jedan je od najvećih izazova, koji zahteva značajna ulaganja i aktivno učešće svih društvenih aktera. Međutim, Užice dokazuje da je moguće napraviti iskorak u zaštiti životne sredine i unapređenju energetske efikasnosti. Ovaj grad već godinama prednjači u sprovođenju konkretnih mera, a rezultati su sve vidljiviji.

O sprovedenim projektima, dosadašnjim rezultatima i budućim planovima, razgovarali smo sa Svetlanom Drakul, rukovodiocem Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Užica.

Pionirski koraci ka održivosti

Dok se većina lokalnih samouprava u Srbiji tek nedavno uključila u projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane”, koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike, Užice je još 2015. godine započelo projekte energetske sanacije – i to sopstvenim sredstvima.

Foto: Wikipedia (Peđa Šupurović)

„Počeli smo sa sufinansiranjem mera energetske sanacije još pre devet godina, inicijalno sa četiri miliona dinara. Iz godine u godinu smo povećavali taj iznos i do sada realizovali 3.566 ugovora, ulažući preko 317 miliona dinara”, istakla je Drakul.

Veliko interesovanje građana potvrđuje uspešnost projekta – samo u 2023. godini stiglo je 619 prijava, od kojih je 527 dobilo sredstva za realizaciju sanacija. U 2024. godini, broj zahteva bio je nešto manji, ali su od 265 prijava odobrene 224 subvencije.

„Obično započinjemo sa manjim iznosima, a kada vidimo kolika je zainteresovanost, kroz aneks ugovora povećavamo sredstva. Ove godine, uz podršku ministarstva, obezbedili smo dodatna 34 miliona dinara, omogućivši svim građanima koji ispunjavaju uslove da dobiju subvenciju”, objašnjava Drakul.

Pored unapređenja energetske efikasnosti, projekat je doneo i značajan impuls lokalnoj privredi. Više od 50 odsto izvođača radova dolazi sa teritorije Užica, a među najtraženijim merama sanacije jesu zamena stolarije i ugradnja novih kotlova.

„Najviše interesovanja je za zamenu stolarije jer je to investicija koja se brzo realizuje, a postoji veliki broj privrednih subjekata koji mogu da sprovedu radove”, dodaje Drakul.

U FOKUSU:

Kotlovima do čistijeg vazduha

Užice se godinama suočavalo sa ozbiljnim problemom aero-zagađenja. Međutim, zamena starih kotlova modernijim rešenjima već daje prve rezultate. U poslednjih deset godina, zamenjeno je 1.590 kotlova na gas i 141 kotao na pelet.

„Iako gas nije potpuno ekološki energent, njegove emisije su znatno niže u poređenju sa ugljem i nepravilno korišćenim drvetom”, pojašnjava Drakul.

Rezultati su evidentni – dok je 2018. godine prosečna godišnja koncentracija PM10 čestica iznosila 45,5 µg/m³, do 2023. godine smanjena je na 32,7 µg/m³. Očekuje se da će podaci za 2024. godinu biti još povoljniji. Takođe, značajno je smanjen broj dana sa prekoračenim vrednostima zagađenja, što potvrđuje uspešnost preduzetih mera.

Užice ne planira da stane na postignutom – sledeći cilj je podsticanje građana na korišćenje obnovljivih izvora energije. Već je dodeljeno 10 subvencija za toplotne pumpe i 18 za solarne panele, a očekuje se da će interesovanje za ove tehnologije u narednim godinama rasti.  

Međutim, postoji i određeni izazov – nedostatak izvođača za termoizolaciju.

„To je jedna od najvažnijih mera jer donosi najveće energetske uštede. Nažalost, nemamo nijednog prijavljenog izvođača, što predstavlja ozbiljan problem. Veliki projekti na Zlatiboru odvlače radnu snagu, dok se, s druge strane, izvođači žale da je procedura previše komplikovana”, navodi Drakul.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HKe Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Paito HK Toto4d Toto4d Paito Hk
Slot Dana
Taruhan Bola
slot bola
bola slot
Toto Slot
rujak bonanza
Situs Slot Online
Toto Slot
Toto Slot
situs slot online
slot gacor
slot demo
slot demo
slot bola
slot bola
Toto Slot
situs slot gacor
slot dana
slot88 gacor
live draw
live draw
Toto Slot
slot gacor
Toto Slot
toto slot
Slot Toto
toto slot
Agen Slot Toto
Slot Demo
Toto Slot
Toto Slot
slot gacor
Toto Slot
toto gacor
slot qris
toto gacor
Slot Online
slot qris
situs toto
https://himmahnw.id/
Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto Akun Toto