Folksvagen udvostručio isporuke potpuno električnih vozila u Evropi

10.04.2025

car-automobil-folksvagen — Foto-ilustracija: Pixabay

U prvom kvartalu ove godine Folksvagen (Volkswagen) je povećao isporuku potpuno električnih vozila širom sveta za oko 60 odsto, a poseban uspeh ostvaren je na tržištu Evrope udvostručavanjem isporuka.

Globalni udeo potpuno električnih vozila (BEV) u prvom kvartalu značajno je porastao sa šest na 10 odsto, uz snažan rast u Evropi (113 odsto) i SAD (51 odsto), dok je u Kini zabeležen pad (37 odsto).

„Udeo potpuno električnih modela u ukupnom obimu u Zapadnoj Evropi takođe se udvostručio, na oko 19 odsto. Imamo dobar zamah u našem matičnom regionu, što se ogleda i u porastu novih narudžbi za 29 odsto u svim pogonskim kategorijama, čime se knjiga narudžbi vratila na oko milion vozila”, saopšteno je iz Folksvagena.

Pročitajte još:

U narednom periodu planiraju dodatni rast zahvaljujući novima modelima na kojima rade.

Dodaju da su se globalne isporuke blago povećale do kraja marta, kao i da su nadoknadili očekivani pad u Kini.

Isporuke vozila širom sveta u prvom kvartalu iznose 2,13 miliona vozila, što je porast od 1,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu (2,10 miliona vozila). Kada je reč o BEV vozilima ispruke širom sveta do kraja marta porasle su za 59 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa 136.400 vozila na 216.800 vozila.

Folksvagen Grupa u segmentu BEV vozila u Evropi ima tržišni udeo od oko 26 odsto.

Energetski portal

SAD odlažu uvođenje recipročnih carina i našoj zemlji – Kina izuzetak

10.04.2025

uvoz, izvoz, luka, tržište, trgovina, — Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Prema saopštenju Privredne komore Srbije, američka administracija odlučila je da primenu recipročne carinske mere odloži za naredna tri meseca. Odluka se odnosi na većinu spoljnotrgovinskih partnera Sjedinjenih Američkih Država, ali isključuje Narodnu Republiku Kinu, za koju se carinski nameti dodatno pooštravaju i ostaju na snazi u iznosu od 125 odsto.

Odluka odlaganja odnosi se dakle i na Srbiju, stoga podrazumeva odlaganje primene carine od 37 odsto na uvoz srpske robe u Sjedinjene Države.

Kako se navodi, carine na robu iz Srbije ostaju nepromenjene i još uvek iznose 10 odsto, u skladu sa prethodnom uredbom američkih vlasti iz aprila ove godine. Takođe, uprkos spekulacijama, dodatni nameti od 25 odsto na uvoz aluminijuma, vozila i auto-delova i dalje važe.

Pročitajte još:

Ova odluka, ocenjuje PKS, otvara prostor za dodatne pregovore sa Vašingtonom i omogućava privrednim subjektima iz zemalja partnera da prilagode svoje strategije. Ujedno, smatra se da će privremeno odlaganje novih carina doprineti stabilizaciji međunarodnih trgovinskih odnosa, naročito u periodu globalne neizvesnosti.

PKS podsetio je srpsku poslovnu strukturu da putem e-mail adrese usa.carine@pks.rs, kompanije mogu da se obrate kako bi poslale upite povodom izmenjenih uslova poslovanja usled uvođenja carina Sjedinjenih Američkih Država.

Energetski portal

Evropa treba da preuredi račune za struju kako bi ostala konkurentna

10.04.2025

struja, račun — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska unija želi da ubrza prelazak industrije sa fosilnih goriva na električnu energiju iz obnovljivih izvora. Međutim, visoki porezi i razne naknade koje opterećuju cenu struje usporavaju ovu tranziciju i smanjuju konkurentnost evropske industrije.

Prema izveštaju organizacija WindEurope i VaasaETT, evropske kompanije plaćaju znatno više za struju nego njihovi konkurenti u SAD i posebno u Kini – čak četiri puta više. Istovremeno, gas u Evropi često ima niže poreze i naknade od električne energije.

Iako postojeće tehnologije već sada omogućavaju da se više od 90 odsto industrijske potrošnje energije zadovolji električnom energijom do 2035. godine, mnoge firme ne prelaze na elektrifikaciju zbog visokih troškova.

Pročitajte još:

Jedan od glavnih problema je što računi za struju uključuju brojne troškove koji nisu direktno povezani sa njenom proizvodnjom ili potrošnjom. Na primer, plaćaju se razne naknade za subvencije, podršku obnovljivim izvorima, pa čak i mere koje se odnose na druge sektore. Ti troškovi trenutno najviše snose korisnici električne energije – i domaćinstva i industrija – što, kako se navodi u izveštaju, nije održivo ni pravedno.

Kao rešenje, autori predlažu da se deo tih troškova prebaci na opšte poreze, čime bi se stvorili pravičniji uslovi za sve energetske korisnike i podstakla šira upotreba električne energije, posebno u industriji.

Izveštaj donosi pet konkretnih preporuka: smanjiti regulisane naknade za struju, ukloniti troškove koji nisu povezani sa energijom, prebaciti podršku za obnovljive izvore u državni budžet, obezbediti olakšice za industrije koje mogu brzo da se elektrifikuju, i zadržati samo one troškove na računima koji su direktno vezani za korišćenje elektroenergetske mreže.

Energetski portal

Predstavljen Nacrt plana upravljanja otpadom u Crnoj Gori za period do 2029.

10.04.2025

Na nedavno održanom Odboru komunalne privrede Privredne komore Crne Gore, predstavljen je Nacrt Državnog plana upravljanja otpadom za period 2025–2029. Dokument je trenutno u fazi javne rasprave i usmeren je na unapređenje sistema upravljanja otpadom u Crnoj Gori, uz poštovanje evropskih standarda.

Predstavnici Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Jasmina Janković Mišnić i Ivan Stanišić, istakli su da su glavne smernice Plana zasnovane na principima cirkularne ekonomije. Fokus je na smanjenju količine otpada, odvajanju na mestu nastanka, reciklaži i smanjenju prakse odlaganja, naročito biorazgradivog otpada. Kao ključni cilj najavljeno je dostizanje 50 odsto recikliranog komunalnog otpada do 2029. godine.

Plan predviđa izgradnju i modernizaciju regionalnih centara za obradu i reciklažu, te razvoj lokalne infrastrukture za selektivno prikupljanje. Svaka opština bi, u roku od devet meseci nakon usvajanja Plana, trebalo da izrazi sopstvenu strategiju upravljanja otpadom. Deo predloženih mera odnosi se na potencijalnu energetsku upotrebu otpada i stvaranje biomase.

Pročitajte još:

Privrednici su pohvalili ambiciju predviđenih mera, ali ukazuju na važnost edukacije građana, kao i neophodno usklađivanje Plana s Prostornim planom države. Na sednici je otvoreno i pitanje kapaciteta opštinskih deponija, neophodne sanacije i mogućnosti da se kanalizacioni mulj, koji i dalje nije adekvatno zbrinut, iskoristi za poljoprivredne i druge svrhe.

Istaknuto je da pouzdani podaci o količini i vrstama otpada nedostaju, posebno kada je reč o opasnim materijalima, što otežava planiranje. U fokusu je i potreba za jasnim definisanjem nadležnosti za buduće transfer stanice, imajući u vidu sezonski rast otpada u primorskim opštinama.

Zaključak sednice ukazuje na to da uspeh ovog Plana zavisi od saradnje državnih i lokalnih institucija, kontinuirane koordinacije i ažuriranja podataka. Najavljeno je i formiranje državne komunalne inspekcije, koja bi nadzirala sprovođenje propisa, uz ocenu da upravo takva kontrola može doprineti efikasnijoj primeni predviđenih mera na terenu.

Energetski portal

Amerika jača industriju uglja želeći energetsku dominaciju

09.04.2025

Bijela kuća — foto-ilustracija: Pixabay/NilsGFX

U cilju „ostvarivanja energetske dominacije Amerike” Donald Tramp je potpisao Izvršnu uredbu kojom oživljava čistu industriju uglja u Americi. „Čisti” ugalj je ugalj koji se koristi uz tehnologije koje smanjuju emisije, ali ih ne eliminišu u potpunosti, što ipak nije rešenje za klimatske promene.

Nadležnim agencijama je naloženo da identifikuju rezerve uglja, ukinu prepreke za rudarenje uglja i daju prioritet izdavanju koncesija za eksploataciju uglja na tim zemljištima. Takođe, okončana je pauza za davanje dozvola za rudarenje uglja.

Posebno je zanimljiv deo uredbe kojim zahteva od agencija da ukinu sve politike koje teže prelasku zemlje sa proizvodnje uglja ili na bilo koji način daju prednost drugim izvorima energije nad ugljem.

U saopštenju se navodi da se podstiče korišćenje uglja za napajanje novih sistema veštačke inteligencije (AI), kao i to da će ugalj biti ključan za zadovoljenje rasta potražnje za električnom energijom usled ponovnog procvata domaće proizvodnje.

Sekretar za energetiku treba da utvrdi da li ugalj koji se koristi u proizvodnji čelika ispunjava kriterijume da bude proglašen za „kritični materijal” i „kritični mineral” prema Zakonu o energiji iz 2020. godine, i ako ispunjava, da se uvrsti na relevantne liste.

Pročitajte još:

„Industrija uglja obezbeđuje stotine hiljada radnih mesta i svake godine doprinosi američkoj ekonomiji desetinama milijardi dolara. Resursi uglja u Americi su ogromni, sa procenjenom trenutnom vrednošću u trilionima dolara. Proizvodnja električne energije iz uglja danas je čistija nego ikada, iako je prethodna administracija vodila rat protiv uglja”, saopšteno je iz Bele kuće.

Ova Izvršna uredba nadovezuje se na mere koje je Tramp već preduzeo kako bi Amerikancima obezbedio najjeftiniju energiju i električnu energiju na svetu, poput Povlačenja iz Pariskog sporazuma o klimi, Ukidanja Zelenog novog dogovora, Proglašavanja nacionalne energetske vanredne situacije i drugih.

„Razvićemo tečno zlato koje se nalazi tačno ispod naših nogu — uključujući američku naftu i prirodni gas — a prihvatićemo i nuklearnu energiju, čisti ugalj, hidroenergiju, koja je fantastična, i sve druge oblike pristupačne energije kako bismo to ostvarili”, poručio je Tramp.

Prema podacima Uprave za energetske informacije (EIA), termoelektrane na ugalj trenutno proizvode manje od 20 odsto električne energije u SAD, što je pad u odnosu na 50 odsto iz 2000. godine.

Energetski portal

Inovacija iz Finske: Primenom specijalnih lasera, obično staklo postaje solarni prozor

09.04.2025

Zgrade su veliki potrošači energije, zbog čega se stalno istražuju nova rešenja za poboljšanje njihove energetske efikasnosti. Jedno od inovativnih rešenja su solarni prozori, koji omogućavaju proizvodnju održive energije. Iako koncept solarnih prozora nije nov, istraživači sa Aalto univerziteta u Finskoj razvili su tehnološki naprednu metodu koja značajno poboljšava njihovu efikasnost.

Trenutno najčešće korišćeni LSC (Luminescent Solar Concentrator) prozori sadrže materijale koji emituju svetlost, poznate kao luminofori. Međutim, ovi prozori imaju nekoliko nedostataka: nisku efikasnost, ograničen vek trajanja, visoku cenu i potencijalnu zapaljivost.

Kao odgovor na ove izazove, naučnici sa Aalto univerziteta razvili su alternativu – staklo sa specijalno obrađenom površinom. Upotrebom femtosekundskih lasera, koji emituju ultrakratke impulse, naučnici stvaraju sitne nano-strukture na običnom borosilikatnom staklu, čime ga pretvaraju u solarni prozor. Pojašnjenja radi, reč je o staklu koje nastaje dodavanjem bora, što ga čini vrlo otpornim na promene u temperature, termalne udare i hemijske uticaje.

Pročitajte još:

Nakon što laser proizvede mikro-strukture, one pomažu da svetlost koja pada na staklo, bude usmerena prema ivicama prozora, gde se nalaze solarne ćelije, koje svetlost pretvaraju u električnu energiju, navodi se u studiji objavljenoj na Science Direct.

Prema procenama istraživača, ovako obrađeno staklo može proizvesti čak 55 puta više struje nego standardno, neobrađeno staklo.

Jedna od prednosti ove tehnologije je njena jednostavnija instalacija i niži trošak, što je čini pristupačnijom. Takođe, zanimljiv je efekat lotosa, koji ovo staklo poseduje. Naime, zahvaljujući specifičnoj mikrostrukturi površine, voda sa stakla lako sklizne, što omogućava lakše čišćenje i održavanje stakla, smanjujući potrebu za stalnim održavanjem.

Katarina Vuinac

Prvi DC punjači u gradovima širom Srbije

09.04.2025

Vozači u Srbiji često su pred dilemom kada je reč o odabiru električnih vozila. Dvoumljenje najčešće proizilazi iz percepcije da nedostaje adekvatna infrastruktura, što mnoge navodi na zaključak da su električni automobili ipak preveliki rizik uprkos znatnim prednostima. Neretko se dešava i da korisnici električnih vozila koji su u tranzitu ili iz poslovnih razloga posećuju našu zemlju sumnjaju u rasprostranjenost i efikasnost domaće mreže punjača.

Spremnost naše punjačke infrastrukture zavisi od mnogih aktera, uključujući kompanije koje nude konkretne usluge u razvoju mreže punjača. Njihova inicijativa i rad mogu značajno uticati na promišljanje o riziku i praktičnosti električnih vozila.

Jedan od ključnih aktera u razvoju infrastrukture jeste kompanija Charge&GO, koja i ovu godinu započinje radno – sa velikim brojem dobrih vesti i značajnih planova.

DC punjači – od Kikinde do Prokuplja

Kompanija Charge&GO nedavno je pustila u rad dva nova punjača, a zatim i najavila instalaciju DC punjača u nekoliko gradova širom Srbije koji do sada nisu imali ovakvu opremu.

Kada govorimo o dva nova i aktivna DC punjača, Charge&GO je jedan punjač postavio na severu zemlje, a drugi na jugu. Na parkingu „Super Vera” u Novom Sadu instaliran je ultrabrzi DC punjač, snage 150 kW, sa dva CCS priključka. Drugi instalirani punjač, snage 60 kW, sa dva CCS priključka, nalazi se u okviru „Penta parka” u Prokuplju i to je ujedno prvi DC punjač u ovom gradu.

U FOKUSU:

Što se tiče planova za druge gradove, kompanija namerava da pre leta, odnosno tokom prve polovine godine, postavi po jedan DC punjač na sledećim lokacijama: Kragujevac, Loznica, Užice, Kraljevo, Jagodina, Kikinda i Beograd – na Zrenjaninskom putu. Na pojedinim lokacijama, u narednim mesecima planira se instalacija po čak dva DC punjača, pri čemu je jedna od sigurnih lokacija Zrenjanin.

Veoma je važno istaći da Kikinda, Loznica, Užice i Jagodina dobijaju svoj prvi DC punjač na mreži, što će značajno doprineti daljem razvoju infrastrukture u Severnobanatskom, Mačvanskom, Zlatiborskom i Pomoravskom okrugu. Za razliku od Beograda, koji već raspolaže solidnim brojem punjača i razvijenom pratećom infrastrukturom, u drugim gradovima e-mobilnost tek treba da postane deo svakodnevice. Zbog toga je jednako važna svaka lokacija kako bi se povezali svi delovi Srbije, čime se obezbeđuje ravnomerniji pristup modernim rešenjima u saobraćaju.

Kada se razmatra proces punjenja električnih automobila, ključni faktor za većinu korisnika jeste brzina kojom se baterija vozila može napuniti. Slično kao što voda kroz baštensko crevo zahteva veći pritisak za brži protok – veći napon električne energije omogućava brže punjenje automobila. U suštini, efikasnost stanice za punjenje zavisi od njene sposobnosti da brzo i efikasno prenese električnu energiju u bateriju vozila. Stoga će punjači koje Charge&GO instalira u narednoj seriji omogućiti korisnicima brzu i efikasnu uslugu u osam pomenutih gradova Srbije, budući da je reč o DC punjačima. Ne treba zaboraviti činjenicu da od baterije u vozilu zavisi koliko će snage vozilo povući, odnosno da baterija ima kontrolu nad samim procesom punjenja.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Pokretanje Fonda za komercijalizaciju fuzije u Velikoj Britaniji – prvi van Sjedinjenih Država

09.04.2025

Velika Britanija je napravila korak ka energetskoj budućnosti ulaganjem 20 miliona funti u razvoj fuzijske energije – tehnologije koja obećava gotovo neograničen izvor čiste i sigurne energije. Ovo ulaganje dolazi kroz pokretanje fonda Starmaker One, prvog britanskog privatnog investicionog fonda posvećenog fuziji, čiji je jedan od ključnih investitora upravo Vlada ove zemlje, koja je 3. aprila objavila ulaganje pomenutih 20 miliona, otključavajući tako vrata za dalje investicije.

Šta je zapravo fuzija?

Fuzija je proces kojim Sunce i zvezde proizvode energiju – spajanjem lakih atoma (poput vodonika) u teže (poput helijuma), pri čemu se oslobađa ogromna količina energije. Za razliku od fisionih (nuklearnih) elektrana koje razbijaju atome, fuzija ne proizvodi dugotrajni radioaktivni otpad i ne nosi rizik od katastrofalnih nesreća. Iako se već decenijama istražuje, komercijalna upotreba fuzije još nije dostignuta – ali mnogi veruju da je svet blizu.

Pročitajte još:

Fond koji otvara vrata privatnim ulaganjima

Fond Starmaker One je organizovan kao ograničeno partnerstvo i upravljaće njime jedan investicioni ogranak londonske firme East X. Cilj je prikupiti negde između 100 i 150 miliona funti za ulaganje u tehnologije povezane s fuzijom – uključujući automatizaciju, veštačku inteligenciju, robotiku, magnete, zdravstvo, transport i skladištenje energije.

Ono što ovaj fond čini posebnim jeste činjenica da je to prvi rizični kapital posvećen fuziji van Sjedinjenih Američkih Država, i prvi koji direktno uključuje državu kao investitora. Očekuje se da će početno ulaganje iz budžeta za istraživanje i razvoj za 2024/2025. godinu podstaći dodatna ulaganja iz privatnog sektora, navodi se na sajtu Vlade Velike Britanije.

Vlada ističe da britanske kompanije koje se bave fuzijom često imaju problem sa pristupom kapitalu, što im otežava širenje i prelazak sa istraživanja na komercijalizaciju. Kroz ovaj fond, biće omogućeno finansiranje malih kompanija, obuka radne snage iz oblasti fizike, inženjeringa i hemije, kao i razvoj tehnologija koje mogu imati širu primenu.

Energetski portal

Hrvatska domaćin ključnog energetskog skupa: Dani OIE 2025 u Splitu

08.04.2025

Od 21. do 23. maja, Split će biti epicentar regionalne energetske tranzicije – grad domaćin konferencije Dani OIE 2025, koja će se održati u prestižnom hotelu Le Meridien Lav.

Ova konferencija predstavlja ključnu platformu za povezivanje svih aktera zelene tranzicije – sa ciljem da se zajedničkim snagama ubrza izgradnja novih postrojenja za obnovljive izvore energije i pokrene novi talas investicija.

Tokom tri dinamična i sadržajem bogata dana, konferencija će okupiti predstavnike državnih institucija, energetske industrije, finansijskog i pravnog sektora, stručne konsultante, akademsku zajednicu, kao i brojne eksperte iz zemlje i inostranstva. Učesnike očekuju inspirativne panel diskusije, konkretni primeri iz prakse i najnovije informacije koje su ključne za ulazak u fazu realizacije OIE projekata.

Hrvatska ima sve preduslove za snažan razvoj obnovljivih izvora energije – izuzetne prirodne resurse, dostupne tehnologije i spremne investicije. Godinama je bilo reči o potencijalu, ali sada je trenutak da se ovaj potencijal konačno pretvori u stvarnost. Nakon dugog zastoja izazvanog administrativnim preprekama, pravnom nesigurnošću i sporom implementacijom reformi, vreme čekanja je završeno, a Hrvatska ulazi u fazu u kojoj projekti prelaze u realizaciju, a gradilišta se otvaraju.

Program

Panel 1: Obnovljivi izvori i nuklearna energija – sukob ili sinergija

Obnovljivi izvori energije postaju temelj dekarbonizacije i energetske nezavisnosti u Evropi, dok se s druge strane nuklearna energija ponovo pozicionira kao stabilan, niskougljenični izvor koji može da dopuni nestalnu proizvodnju iz OIE. Ovaj panel otvara prostor za raspravu o tome kako se ove dve tehnologije uklapaju u dugoročnu energetsku strategiju Hrvatske i Evrope. Da li su u sukobu ili mogu delovati u sinergiji? Koje su tehničke, društvene i političke prepreke paralelnom razvoju i postoji li prostor za ravnotežu?

Panel 2: Energetska nezavisnost Hrvatske – između propisa i prakse

Diskusija o konkretnim koracima koji su preduzeti na putu ka energetskoj samodovoljnosti. U fokusu su fragmentiran zakonodavni okvir, izazovi u javnim konkursima za dodelu energetskih odobrenja (EO), kao i usklađenost politike sa ciljevima zelene tranzicije.

Panel 3: Priključenje OIE na mrežu – izazovi i rešenja za bržu integraciju

Panel će se baviti regulatornim i tehničkim preprekama za veću integraciju OIE u elektroenergetsku mrežu, fleksibilnim ugovorima, zaštitnim mehanizmima, kao i razvojem pametnih mreža i sistema za skladištenje energije. Biće predstavljeni i primeri dobre prakse iz regiona.

Panel 4: Izgradnja OIE projekata – finansijska održivost i operativni izazovi

Rasprava o finansijskim modelima realizacije – PPA i cPPA ugovori, tržišne premije, otkupne cene, bankarske garancije. Razmotriće se i izazovi u fazi gradnje: dozvole, radna snaga, tehnička izvedba.

Panel 5: Revitalizacija OIE kapaciteta – inovacije za novu generaciju postrojenja

Kako obnoviti postojeće elektrane i povećati efikasnost? Fokus na tehničkim rešenjima za rekonstrukciju i repowering, uvođenje skladištenja energije, ekološki aspekti i prostorno planiranje.

Panel 6: Kogeneraciona postrojenja – održivi energetski modeli u praksi

Diskusija o ulozi kogeneracije u decentralizovanom sistemu, biogas, digestat, utiskivanje biometana u mrežu, biomasa i alternativna goriva. Razmatra se i razvoj geotermalne energije.

Panel 7: Uloga lokalne samouprave u razvoju OIE

Ključni izazovi u prostornom planiranju, komunalnim doprinosima, neujednačenoj praksi izdavanja dozvola. Biće obrađene i najavljene izmene zakona o planiranju i izgradnji, sa naglaskom na projekte skladištenja energije.

Panel 8: Razvoj OIE uz očuvanje prirode i životne sredine – praksa, izazovi i rešenja

Koliko su zaštitne mere zaista primenljive u praksi? Automatizovana zaštita ptica kod vetroagregata, procena uticaja na životnu sredinu kod revitalizacije, i koncept acceleration areas – prostori za ubrzani razvoj OIE uz očuvanje prirodnih vrednosti.

Prijave su dostupne na ovom linku.

Izvor: OIE Hrvatska

Više palminog otpada u evropskim biogorivima nego što ga ima na planeti – kako je to moguće?

08.04.2025

palma, list, palmino ulje — Foto-ilustracija: Unsplash (jessica-favaro)

Hidrotretirano biljno ulje (HVO), često reklamirano kao ekološki prihvatljiv ili obnovljivi dizel, našlo se u centru pažnje na evropskom tržištu. Hidrotretirano biljno ulje (HVO) je gorivo slično dizelu koje se može proizvoditi bez fosilnih izvora obradom obnovljivih lipida sa otpadom, zbog čega može predstavljati određenu alternativu običnim fosilnim gorivima.

Međutim, organizacija Transport & Environment (T&E) nedavno je objavila istraživanje koje pokazuje da se u ovim gorivima najverovatnije kriju značajne količine konvencionalnog palminog ulja. Umesto POME (Palm Oil Mill Effluent) – vodenastog otpada koji nastaje tokom proizvodnje palminog ulja, nusproduktu koji se zvanično ubraja u otpadne sirovine, izgleda da je korišćeno palmino ulje. Količine nusprodukta koji bi trebalo koristiti POME –Palm Oil Mill Effluent koje kruže tržištem, drastično su veće od onoga što bi bilo moguće proizvesti.

POME se dobija tokom procesa proizvodnje palminog ulja i sastoji se od vodene, muljevite mase bogate organskim materijama. Kao otpad, ona bi teoretski trebalo da bude pogodnija varijanta za ekosistem jer upotreba ne zahteva dodatnu eksploataciju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, upravo najnoviji podaci koje je objavila organizacija Transport & Environment (T&E) govore da je tokom 2023. godine u Evropi potrošeno oko 2 miliona tona POME-a, iako se smatra da ukupan svetski maksimum proizvodnje ne prelazi milion tona. Mnogi eksperti veruju da bi ovako velika razlika mogla da bude posledica „maskiranja“ standardnog palminog ulja u POME, kako bi ono i dalje nalazilo put do evropskih rafinerija.

Pročitajte još:

Paralelno sa tim, veliki pad upotrebe palminog ulja (oko 80 odsto od 2019. do 2023.) podstakao je intenzivniji uvoz različitih vrsta otpada, među kojima se POME izdvaja kao atraktivan izbor.

Tvrdnje da se HVO, kao gorivo koje donosi potencijalno 95 odsto smanjenja emisija, koje se u praksi oslanja na neproverene izvore, moglo bi da obesmisli napore da se smanje emisije štetnih gasova i zaštite tropske šume, pogotovo u jugoistočnoj Aziji gde se najveći deo svetskog palminog ulja i proizvodi.

Zemlje poput Španije, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke prednjače u uvozu POME-a. Španija je, na primer, u 2023. beležila udeo od trećine svog biogoriva iz ove sirovine, dok je Italija preko POME-a zadovoljila 20 odsto potražnje za biogorivima. Nemačka je u periodu od 2021. do 2022. godine učetvorostručila količinu ovog proizvoda, a zatim održala visok nivo potrošnje i naredne godine.

Posebno uznemirujuće vesti dolaze iz Indonezije, najvećeg svetskog proizvođača palminog ulja. Njihovi podaci pokazuju da je izvoz POME-a u 2023. i 2024. godini daleko premašio zvanične procene indonežanske vlade o ukupnom proizvodnom kapacitetu. To ponovo ukazuje da su deklarisane količine otpada daleko nerealnije nego što bi trebalo – i pojačava sumnju da se, pod etiketom „otpadna sirovina“, zapravo izvozi uobičajeno palmino ulje.

Organizacija T&E traži strožu kontrolu porekla sirovina, kao i ukidanje podsticaja koji dovode do toga da se „lažni otpadi“ ili pogrešno klasifikovana biogoriva proglašavaju održivim. Bez takvih mera, postoji realna opasnost da se palmino ulje nastavi uvoziti u Evropu – samo što će se, umesto pod starim imenom, pojavljivati kao „zeleno“ gorivo vrhunskih ekoloških performansi, dok se šume širom sveta krče paralelno sa tim.

Energetski portal

123...1,605 Page 2 of 1,605