City Nature Challenge 2025. – bioraznovrsnost našeg sveta

07.04.2025

priroda , šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Kamenar)

Međunarodni projekat City Nature Challenge (CNC), koji okuplja gradove širom sveta s ciljem otkrivanja bioraznovrsnosti urbanih prostora i podsticanja građana na dokumentovanje vrsta, ove godine se održava od 25. do 28. aprila.

U takmičenju mogu učestvovati amaterski fotografi prirode, zaljubljenici u prirodu, kao i svi koji žele naučiti više o okruženju.

Ove godine iz Hrvatske će biti uključena četiri administrativna područja na kojima ćete moći pročitati više o CNC-u, kao i videti trenutne brojeve prijavljenih opažanja i sama opažanja. Na ovom području u takmičnje su uključeni Zagreb, Rijeka, Prelog i Karlovačka županija, a suorganizatori su JU Priroda Primorsko-goranske županije, JU Međimurska priroda, JU Natura viva Karlovačke županije, JU Priroda Grada Zagreba, udruženje „Znanstvenici amateri” i Zavod za zaštitu okoliša i prirode.

Pročitajte još:

Učestovati se može preuzimanjem aplikacije iNaturalist ili druge platforme koju vaš grad koristi, dok će u navedenom periodu biti aktivirani i CNC projekti za svaki od četiri područja na kojima ćete moći pročitati više o CNC-u i videti trenutne brojeve prijavljenih opažanja i sama opažanja.

Registaracija za ovu godinu je zatvorena, a lista učesnika dostupna je na linku ovde.

Organizatori koji razmišljaju o učešću naredne godine treba da znaju da pripreme počinju već od septembra.

Prvi put takmičenje je održano 2016. godine, trajalo je osam dana i odvijalo se u Los Anđelesu i San Francisku. Cilj je bio uključiti posetioce ovih gradova u beleženje prirode koja ih okružuje, kao i bolje razumevanje urbane bioraznovrsnosti.

Energetski portal

Produbljivanje partnerstva sa Azerbejdžanom uz nove gasovode ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji

07.04.2025

NOVO gas — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Azerbejdžanski gas predstavlja deo rešenja za veću energetsku bezbednost Srbije, kao i šireg regiona, rekao je Saša Koković, pomoćnik ministarke za naftu i gas, prilikom učešća na 11. ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu.

Prema njegovim rečima, Srbija je do skoro imala samo jedan izvor i dva pravca snabdevanja gasom. Međutim, završetkom izgradnje i puštanjem u rad gasne interkonekcije Srbija-Bugarska u decembru 2023. godine, Srbija se dodatno povezala na gasovod TANAP, odnosno Južni gasni koridor. Na taj način, po prvi put Srbija diversifikuje izvore snabdevanja prirodnim gasom i povezuje se sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona i Srednjeg istoka, kao i sa LNG terminalom u grčkoj luci Aleksandropolis.

Kako je dodao, u završnici izgradnje interkonektora Srbija-Bugarska, u Bakuu dogovorili su isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana do 2026. godine, koje nakon toga mogu da budu i tri puta veće.

Pored toga, od posebnog značaja za snabdevanje prirodnim gasom ove godine bilo je potpisivanje ugovora kojim je Srbija mogla da računa na sigurne kapacitete, milion kubnih metara gasa dnevno što je povećalo energetsku sigurnost naše zemlje.

Pročitajte još:

Koković je ukazao i na to da postoji zajednički interes za saradnju u izgradnjni gasne elektrane u Srbiji.

„S obzirom na to da Azerbejdžan većinu električne energije dobija iz gasnih elektrana, a da postoji fizička povezanost dve zemlje preko Južnog gasnog koridora, postoji zajednički interes za saradnju u izgradnji gasne elektrane u Srbiji. U narednom periodu očekujemo produbljivanje strateškog partnerstva sa Azerbejdžanom i potpisivanje sporazuma o saradnji na ovom projektu”, rekao je Koković.

Tom prilikom, istakao je i stav Srbije da je prirodni gas kao prelazno gorivo u energetskoj tranziciji i dalje neophodno rešenje za obezbeđivanje energetske stabilnosti i bazne energije kao podrške razvoju obnovljivih izvora energije.

Naveo je da će Srbija u naredne tri godine dobiti još dva nova gasovoda kojim će se povezati sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

„Otvoreni smo za produbljivanje saradnje kako sa zemljama iz našeg okruženja, tako i sa partnerima iz Centralne Azije, kao i za učešće u regionalnim inicijativama i projektima koji bi omogućili veću energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja i lakše prevazilaženje svih izazova koje donosi energetska kriza”, zaključio je Koković.

Energetski portal

Reciklaža solarnih panela kao ključni izazov budućnosti za BiH

07.04.2025

solarni paneli, solar — Foto-ilustracija: Pixabay (Markus Spiske)

Brzorastući izvor solarne enrgije je prisutan proteklih nekoliko godina u Bosni i Hercegovini. Obzirom da su obnovljivi izvori energije postali pristupačniji više nego ikad, samim tim je dovelo i do eksponencijalnog povećanja solarne energije. Prema podacima Agencije za statitiku BiH najveću ekspanziju naša zemlja je doživela 2022. godine, kada se uvezlo 45.588.795,69 BAM vrednosti panela, ukupne mase 4.384.363 kg. Prva solarna elektrana koja je ujedno i pionirski projekat u BiH, otvorena je u martu 2012. godine u Kalesiji, snage 120 kilovata, a solarni paneli se nalaze na 1.200 metara kvadratnih.

Iako solarni paneli proizvode električnu energiju bez ikakvih emisija u vazduh, kao i svaki izvor energije, postoji otpad koji se mora pravilno reciklirati. Rastom tržišta solarnih fotonaponskih (PV), raste i količina panela na kraju životnog veka. Ali nedostaje specijalistička infrastruktura za njihovo odlaganje i recikliranje.

Životni vek solarnih panela je od 20 do 30 godina. Tri zemlje sa najvećim akumuliranim otpadom od PV panela predviđa se da će biti Kina, Nemačka i Japan do 2030. godine.

Reciklaža solarnih panela osim što će smanjiti uticaj na okoliš, pruža i veliki značaj što se tiče same ekonomske koristi. Ponovnim korišćenjem materijala poput silicijuma, aluminijuma, srebra i bakra iz starih panela, proizvođači će smanjiti troškove nabavke sirovine. To sve može uticati i na povoljnije cene za krajnje korisnike.

Reciklaža pomaže u smanjenju eksplotacije prirodnih resursa, što može ublažiti dodatni pritisak i smanjiti ekološki otisak proizvodnje solarnih panela. Ulaganje u unapređenje reciklažnih tehnologija za solarne panele otvara nov ekonomska tržišta i stavara radna mesta u industriji reciklaže, dodatno podstiči ekonomski rast i održivi razvoj.

Pročitajte još:

Prema navodima agencije IRENA, postoji nekoliko scenarija ranog gubitka kao što su:

Scenario standardnog gubitka: Prilikom starenja panela, njihova energetska proizvodnja opada, na kraju pada do ispod praga održivog korišćenja. Na kraju životnog veka u ovom sceriju uključuje dekomisiju i odlaganje panela, sa fokusom na reciklažu sve u cilju da bi se povratili vredni delovi poput silicijuma i srebra, sve u svrhu zaštite okoliša. Sistemi za reciklažu i upravljanje otpadom igraju ključnu ulogu u upravljanju iskorištenim panelima, fokusirajući se na povrat osnovnih materijala i smanjenje ekološkog rizika.

Scenario ranog gubitka: Ovaj scenario se bavi smanjenjem efikasnosti pre nego što paneli dostignu predviđeni životni vek, klasifikovnih u tri faze „novorođenih“, „srednjeg veka“, i „trošenja“.

· Prva faza se javlja obično unutar prve četiri godine, a vrlo često u prvoj godini nakon instalacije;

· Druga faza se javlja između pete i jedanaeste godine;

· Treća faza počinje od dvanaeste godine pa nadalje, sve do predviđenog kraja životnog veka do 30. godina.

Svi preuranjeni otkazi mogu dovesti do povećanje proizvodnje otpada i predstavlja jedan od ključnih problema u upravljanju otpadom.

Oba scenarija nagoveštavaju opadanje efikasnosti panela tokom vremena, sa minimalnim operativnim životnim vekom od 25-30 godina. Zbog dugog životnog veka nije postojala do sada tolika zabrinutost.

Solarni paneli sadrže toksične metale poput olova, koji mogu oštetiti nervni sistem, kao i kadmijum, poznat kao vrlo toksičan i kancerogen. Ispiranjem iz deponija e-otpada mogu značajno uticati na zagađenje okoliša i predstavljaju veliku pretnju ljudskom zdravlju.

Evropska unije, u julu 2012. godine zavnično je izvršila izmenu direktive o otpadu električne i ekekronske opreme (WEEE), dodajući PV komponente kao otpadne elektronske uređaje, koji će biti uključeni u deset kategorija WEEE. Solani PV biće deo sisema za upravljanja elektronskim otpadom i moraju biti prikupljeni i reciklirani.

U Bosni i Hercegovini (Federacija BiH, RS i Brčko distrikt) postoje određene smernice i regulative koje se odnose na upravljanje otpadom, uključujući i elektronski otpad, što može obuhvatiti i solarne panele na kraju njihovog životnog ciklusa. Obzirom na navedenu ekspanziju BiH (Federacija BiH, RS i Brčko distrikt) bi trebala usvojiti konkretne konkretne zakone i regulative koje se odnose na reciklažu solarnih panela, uspostava saradnje sa međunarodnim organizacijama po ovom pitanju, kako bi mogli pratiti i implementirati najbolje prakse iz EU, pružiti podršku daljim istraživanjima i inovacijama, podizanje javne svesti, obavezivanje proizvođača na ekološku odgovornost i dr.

Održivo upravljanje panelima na kraju životnog veka je novo nastalo područje koje zahteva dalja istraživanja i razvoj.

Pisale: Sendžana Muslić Privredna komora FBiH i Jasmina Džaferović Elektroprivreda BiH

Zagušenje mreže kao prepreka energetskoj tranziciji – Kako prevazići izazove

06.04.2025

struja, dalekovod, energija, energetika — Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Porast potražnje za električnom energijom, elektrifikacija i ubrzan prelaz na obnovljive izvore energije širom sveta, zahtevaju fleksibilniji sistem. Mreže imaju glavnu ulogu u povezivanju novih izvora enegije i potrošača, prenosu električne energije i balansiranju ponude i potražnje. Međutim, problemi u vezi sa zagušenjem mreže, značajno usporavaju energetsku tranziciju.

Holandija predstavlja primer zemlje u kojoj je ovo zagušenje postalo veliki problem. Međunarodna agencija za energetiku (IEA), u svom izveštaju predstavila je detaljinu analizu problema sa kojim se suočava ova država, ali i načine na koji zagušenje mreže može da bude prevaziđeno u svim državama. Naime, Holandija se suočava sa ozbiljnim problemom zagušenja mreže, nakon što je između 2018. i 2023. godine povećala kapacitet solarne energije petostruko, dok proširenje mreže nije pratilo ovaj trend. Do početka 2025. godine, oko 10.000 velikih korisnika i 7.500 projekata čekalo je na povezivanje sa mrežom. Ovo je dovelo do usporavanja važnih inicijativa, ali i povećanja troškova za potrošače.

Ovakva situacija zabeležena je i u drugim državam, poput Nemačke, gde su troškovi upravljanja zagušenjem mreže povećani više od tri puta od 2020. do 2022. godine.

Rešavanje problema zagušenja mreže je prioritet za holandsku vladu, koja je u decembru 2022. godine predstavila Nacionalni akcioni program. Program se fokusira na bržu izgradnju mreže, bolje korišćenje postojećih kapaciteta putem pametnih rešenja i povećanje transparentnosti.

Pročitajte još:

Kako rešiti problem zaguštenja mreže

IEA u svom izveštaju ističe značaj proaktivnog pristupa u rešavanju problema zagušenja mreže, ističući nekoliko ključnih strategija kako bi se efikasnije koristili postojeći kapaciteti mreže.

Jedan od predloga je da se unapred planira proširenje mreže, što podrazumeva ulaganje u infrastrukturu u skladu sa energetskim politikama, kao i promene u zakonima koje podstiču ulaganja u mreže. Takođe, važan korak je povećanje transparentnosti kapaciteta mreže, kako bi se lakše identifikovala uska grla i osigurao pravovremen pristup novim korisnicima. Ove informacije takođe mogu pomoći u postavljanju infrastrukture poput punjača za električna vozila na mestima gde već postoji solarna energija, čime se smanjuje potreba za dodatnim prenosom električne energije.

Takođe, spominju se tehnologije kao što su zamena starijih žica na postojećim linijama, povećanje napona u mreži i praćenje količine struje koja protiče kroz linije, što omogućava bolji prenos električne energije, bez potrebe da se grane nove linije. Korišćenje fleksibilnosti distribuiranih energetskih resursa, poput solarnih panela, baterija i električnih vozila, takođe je ključno za smanjenje opterećenja na mreži.

Pravni i regulatorni okviri igraju važnu ulogu u ovoj strategiji. U Holandiji, na primer, regulator ACM podstiče operatora sistema da efikasnije koristi postojeću mrežu. U drugim zemljama, poput Litvanije, uvedena su hibridna elektroenergetska postrojenja, koja spajaju različite OIE, što omogućava njihovu bolju upotrebu. Pojašenja radi, kada jedan izvor energije nije dostupan, drugi preuzima.

IEA zaključuje da je za rešavanje ovog problema ključan proaktivan pristup, koji uključuje tehnologije, investicije, transparentnost i inovativne regulatorne prakse, kako bi mreže bile spremne za podršku energetskoj tranziciji.

Energetski portal

BiH na početku puta ka cirkularnoj ekonomiji

06.04.2025

Image-by-Orlando-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay (Orlando)

Implementacijom cirkularnog modela društvo dobija brojne benefite, podstiču se inovacije, otvaraju nova radna mesta i stvara dugoročna ekonomska stabilnost. Takođe, cirkularna ekonomija promoviše odgovorno ponašanje potrošnje, čime se povećava svest o očuvanju prirodnih resursa i smanjenju zagađenja. Poslovanje u razvijenim zemljama odavno je usklađeno sa principima cirkularne ekonomije, a gde je na tom putu Bosna i Hercegovina, razgovarali smo sa prof. dr Dušicom Pešević, sa Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Banjoj Luci, njen fokus rada je oblast zaštite životne sredine i autor je prve naučne monografije u BiH na temu cirkularne ekonomije i značaja za zaštitu životne sredine.

Koliko je cirkularna ekonomija kao tema zastupljena u BiH?

– U Bosni i Hercegovini je ideja o cirkularnoj ekonomiji još uvek nova i nerazvijena. Poslednjih godina cirkularna ekonomija postaje prepoznata kao pojam i kao praksa koja se koristi, ali još uvek u nedovoljnom obimu. Ekonomija u BiH prvenstveno se zasniva na modelu linearne, ekstraktivne ekonomije, iscrpljivanja prirodnih resursa, dodatnom povećanju problema stvaranja otpada i ostavljanju visokog ugljeničnog otiska u zemlji, a sve to negativno utiče na životnu sredinu i zdravlje građana, te zajednice kao celine. Usvajanjem Zelene agende za Zapadni Balkan 2020. godine, zemlje Zapadnog Balkana prihvatile su Evropski zeleni dogovor (ili njegove ključne elemente), gde su se obavezale na sprovođenje i poštovanje mera u pet oblasti, od kojih je jedna i cirkularna ekonomija. Prvi prioritet Zelene agende za Zapadni Balkan jeste „vrednost materijala očuvana koliko god je to moguće, a nastanak otpada minimiziran”.

Kakvi su potencijali za primenu cirkularne ekonomije u BiH?

– Kao resursno intenzivna ekonomija, BiH ima potencijal da primenom modela cirkularne ekonomije ostvari značajne ekonomske koristi. Povećanje produktivnosti resursa u privredi, uz što bolje korišćenje sirovina izvučenih sa domaće teritorije, jedan je od uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju. Resurse treba zadržati u privredi što je duže moguće, maksimizirajući njihovu vrednost i minimizirajući rasipanje. Ovo uključuje dobar dizajn proizvoda, efikasnu upotrebu materijala i energije, dug životni ciklus, dobro dizajnirana cirkularna industrijska postrojenja, nove poslovne modele i, kada proizvod na kraju postane otpad, efektivno recikliranje kako bi se dobile visokokvalitetne sekundarne sirovine.

U FOKUSU:

Kako biste sada ocenili zastupljenost cirkularne ekonomije u BiH, a kako u regionu?

– BiH još uvek nije usvojila Mapu puta cirkularne ekonomije kao neophodan okvir za brzu tranziciju na cirkularnu ekonomiju, dok su države u okruženju ovaj dokument prihvatile još pre više godina, kao putokaz ka tranziciji na model cirkularne ekonomije, koji, pored profita, u fokus stavlja i zaštitu životne sredine i očuvanje resursa. Ovo je inicijalni dokument koji će pokrenuti dijalog između donosilaca odluka, predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva, u cilju definisanja budućih tranzicionih koraka i vremenskog okvira uz korišćenje digitalnih alata. Tek u poslednje vreme ovaj pojam se pojavljuje u strategijama i planovima BiH, uglavnom iz oblasti zaštite životne sredine. BiH je poslednjih godina reformisala zakonodavstvo o upravljanju otpadom kao deo napora da transponuje pravnu tekovinu Evropske unije. U zakone o upravljanju otpadom ugrađeni su novi pojmovi, kao što su ponovna upotreba proizvoda, zelena ostrva, program proširene odgovornosti, reciklažno dvorište i centar za upravljanje otpadom.

Definisane su specifične dužnosti, odgovornosti i obaveze u vezi sa proizvođačima industrijskih proizvoda i prevoznicima otpada. Od proizvođača industrijskih proizvoda traži se da koriste tehnologiju i razvijaju proizvodnju na način koji osigurava racionalno korišćenje prirodnih resursa, podstiče ponovnu upotrebu i reciklažu proizvoda, te promoviše ekološki održivo upravljanje prirodnim resursima. Sve ove izmene su u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Međutim, ne može se tvrditi da se sve ove zakonske odredbe dosledno sprovode u praksi. Državne i entitetske vlasti dužne su da prenesu anekse i nove članove srodnih direktiva EU u lokalne zakone i politike. Zastupljenost cirkularne ekonomije u regionu dostigla je najveći nivo u Sloveniji. Još 2016. godine Slovenija je započela stratešku i sistemsku cirkularnu transformaciju, odmah nakon objavljivanja Paketa cirkularne ekonomije, koji je Evropska komisija usvojila 2015. godine. Mapa puta ka cirkularnoj ekonomiji u Sloveniji postavila je put da postanu lider cirkularne ekonomije u regionu. Jedan od prvih i najneophodnijih koraka bio je uspostavljanje reciklažnih centara i sistema odvojenog prikupljanja otpada, koji je u samo nekoliko godina pomogao da se smanji količina deponovanog otpada, a Sloveniju doveo u evropski vrh po stopi recikliranja. Od 2018. godine u ovoj državi je obavezan sistem zelenih javnih nabavki. Usklađivanje sa aspektima zaštite životne sredine u procedurama javne nabavke obavezno je za električnu energiju, hranu, tekstilne proizvode, kancelarijski papir, televizore, frižidere, kao i za izgradnju zgrada, puteva, osvetljenje, gume, saobraćajne znakove i dr. Koristi cirkularne ekonomije u Sloveniji prve su shvatile velike kompanije koje su izvozno orijentisane.

Šta je glavna prepreka u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji?

– Okvirna područja za stvaranje pretpostavki za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji obuhvataju izradu i usvajanje Mape puta i Akcionog plana za uvođenje cirkularne ekonomije na nivou entiteta (usaglašeno s Mapom puta na nivou BiH), uklanjanje pravnih prepreka i uvođenje stimulativnih instrumenata za zeleno poslovanje, podsticanje primene zelenih javnih nabavki u javnim institucijama i u privatnom sektoru, izradu propisa za eko-dizajn proizvoda, te osiguravanje finansijske podrške jačanju dobrovoljnih instrumenata za uvođenje zelenog poslovanja. Treba imati u vidu da transformacija resursno intenzivne industrije ka zelenoj i cirkularnoj ekonomiji nije jednostavan zadatak. Smeđe industrije u BiH imaju dugu tradiciju, zapošljavaju značajan deo radne snage, a imaju i razvijene lance vrednosti i tržišnu infrastrukturu. Uzimajući u obzir dobre prakse u EU, te specifičnosti bosanskohercegovačke ekonomije, da bi se podstakao razvoj cirkularne ekonomije u BiH, potrebno je kreirati set podsticaja koji za cilj treba da imaju kreiranje vrednosti, smanjenje rizika i unapređenje konkurentnosti lanaca snabdevanja cirkularne ekonomije.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Zagađenje vazduha u detinjstvu može ometati razvoj moždanih veza

06.04.2025

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Sve više istraživanja potvrđuje štetne posledice zagađenja vazduha na razvoj dečjeg mozga, naročito tokom trudnoće i ranog detinjstva. Najnovija studija Barselonskog instituta za globalno zdravlje (ISGlobal) pokazala je da deca koja su bila izložena višim nivoima zagađenja u ranom i srednjem detinjstvu imaju slabije veze između ključnih regija mozga.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Environment International, ukazuje na smanjenu funkcionalnu povezanost unutar i između određenih moždanih mreža koje igraju ključnu ulogu u različitim kognitivnim procesima, poput mišljenja, opažanja i kontrole pokreta. Nalazi ove studije u skladu su sa prethodnim istraživanjima koja sugerišu da aerozagađenje može narušiti funkcionalnu organizaciju mozga kod dece. Ipak, mehanizmi putem kojih se to dešava još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni.

Studija je obuhvatila podatke 3.626 dece iz Roterdama (Holandija) i stepen zagađenja vazduha u njihovom okruženju uključujući čestice PM2.5 i PM10, azot-dioksid (NO₂) i azotne okside (NOₓ).

Deca su zatim podvrgnuta snimanju mozga u stanju mirovanja (bez obavljanja zadatka) u dva perioda: oko 10. godine života i ponovo u proseku sa 14 godina. Istraživači su analizirali uticaj zagađenja u dva vremenska okvira: od rođenja do treće godine i u godini pre snimanja mozga.

Pročitajte još:

Rezultati pokazuju da je veća izloženost zagađenju od rođenja do treće godine života povezana sa slabijom povezanošću između centara zaduženih za pažnju, motornu koordinaciju i auditivnu obradu. Takođe, veća izloženost PM10 česticama u godini pre snimanja bila je povezana sa smanjenom funkcionalnom povezanošću između mreža odgovornih za prepoznavanje spoljašnjih stimulansa, introspekciju i svest o sebi.

„Ovo je jedna od prvih studija koja istražuje kako zagađenje vazduha utiče na moždane veze u stanju mirovanja, koristeći višestruka snimanja mozga velike grupe dece od rođenja”, izjavila je Mišel Kusters, glavna autorka studije.

Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ove veze potvrdile i kako bi se razumeo njihov tačan uticaj na razvoj mozga, kažu stručnjaci.

Energetski portal

Pod pritiskom automobilske industrije – EU revidira ciljeve elektrifikacije za tekuću godinu

05.04.2025

električni automobili — Foto-ilustracija: Unsplash (sophie-jonas)

Evropska unija je prema specifičnim ciljevima jedne od regulativa za sektor transporta propisala da prosečne emisije CO₂ novih automobila treba da budu smanjene za 55 odsto do 2030. u odnosu na 2021. godinu. Međutim, prema istoj regulativi EU je i za 2025. godinu postojao specifičan cilj smanjenja emisija CO₂ za nova putnička vozila i laka komercijalna vozila u odnosu na 2021. godinu, koji je s obzirom na pritiske u automobilskoj industriji nedavno izmenjen.

Slabljenje ciljeva za 2025. godinu

Evropska komisija je početkom marta 2025. godine objavila odluku o ublažavanju ciljeva za smanjenje emisija CO₂ kod novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila, uvodeći fleksibilniji mehanizam praćenja rezultata. Umesto da se cilj za 2025. godinu mora ispuniti striktno ove godine, proizvođačima je omogućeno da ostvare zadati cilj kroz trogodišnji prosek emisija — za period 2025, 2026. i 2027. godine. To znači da, ukoliko u 2025. ne dostignu propisane vrednosti, imaju još dve godine da to nadoknade, pod uslovom da ukupni trogodišnji prosek emisija ipak ostane u granicama cilja postavljenog za 2025. godinu.

Odluka, koja je deo je šireg Akcionog plana za automobilsku industriju, usledila je nakon pritiska iz automobilske industrije, koja je ukazivala na teškoće u ispunjavanju strogih ekoloških standarda, posebno u svetlu usporene prodaje električnih vozila u prethodnom periodu. U tom kontekstu dolazilo je i do zatvaranja fabrika, kao i gubitka radnih mesta kod tradicionalnih proizvođača automobila i auto-delova širom Evrope.

Pročitajte još:

Ipak, dugoročni ciljevi za 2030. i 2035. godinu ostali su nepromenjeni, uključujući i planirano postizanje nulte emisije do 2035. godine. Ublažavanje kratkoročnih ciljeva izazvalo je različite reakcije. Dok neki smatraju da će dodatno vreme pomoći industriji da se prilagodi i investira u tehnologije smanjenja emisija, umesto da plaća kazne, drugi upozoravaju da bi to moglo usporiti tranziciju ka električnim vozilima.

Organizacija E-Mobility Europe upozorava da bi to moglo oslabiti potražnju za električnim vozilima, umanjiti predvidivost investicija i narušiti poziciju proizvođača koji su već uložili u dekarbonizaciju.

Smatra se da je odluka rezultat kombinacije više faktora, među kojima je jedan od ključnih upravo pritisak proizvođača automobila – naročito onih koji još nisu značajno investirali u električna vozila. Uz to, ukazuje se i na uticaj inflacije, rasta cena energenata i geopolitičke nestabilnosti, koji su dodatno podstakli oprez među zakonodavcima. Jednako važan faktor jesu razlike u razvijenosti infrastrukture i kupovnoj moći među državama članicama EU, što je dovelo do zaključka da se ciljevi ne mogu ravnomerno i pravedno primeniti na celo evropsko tržište.

Ostaje pitanje da li će slični problemi sačekati i i svaki naredni cilj.

Milica Vučković

U 2025. nastavljamo da se zalažemo za efikasnije upravljanje komunalnim otpadom

05.04.2025

Image-by-PublicDomainPictures-from-Pixabay — Foto: Pixabay

U Srbiji je predviđeno 26 regionalnih deponija koje će biti centri za skladištenje celokupnog komunalnog otpada, ali ih trenutno ima samo deset, a najveći problem predstavlja odlaganje komunalnog otpada na mesta koja nemaju adekvatnu infrastrukturu i nisu predviđena za to. Ukoliko se komunalni otpad skladišti na nesanitarnim i nekontrolisanim deponijama, to može dodatno zagaditi podzemne vode i okolna izvorišta.

Dobra vest je da se u okviru aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine radi na izgradnji novih šest regionalnih deponija, pa bi to donekle moglo da popravi situaciju. Ono što završi u prirodi, nesanitarnim deponijama, smetlištima, to potencijalno postaje ozbiljan rizik za život i zdravlje ljudi. U našem komunalnom otpadu, zbog nedostatka primarne selekcije, vrlo često možemo naći i druge komponente, a to su i metali, građevinski, medicinski i farmaceutski otpad.

Zato je veoma važno da radimo na razvijanju sistema primarne selekcije, što podrazumeva sakupljanje i odvajanje otpada na samom izvoru. Srbija u oblasti upravljanja komunalnim otpadom dobro stoji što se tiče propisa i njihove usklađenosti sa regulativom Evropske unije, ali sporno je njihovo sprovođenje.

Stanje na terenu ne odgovara onome što je propisano u samim zakonima. Problem su nedostajuća infrastruktura i nedovoljna svest građana. Primetni su i nedovoljni kapaciteti lokalnih samouprava da sve što im je delegirano sprovedu na dobar način sa resursima i finansijama kojima raspolažu. Zato pilot-projekti i evropski fondovi mogu da budu veliki podsticaj, posebno za manje sredine.

U FOKUSU:

Kao uspešan se izdvaja projekat prekogranične saradnje „BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine”, koji finansira Evropska unija, a sprovodi NALED u saradnji sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. U njemu su učestvovali Grad Novi Pazar i Opština Tutin iz Srbije i opštine Mojkovac, Bijelo Polje i Kolašin u Crnoj Gori.

Opštine su ostvarile i konkretne benefite – priručnike, ali i infrastrukturu koja im omogućava da kvalitetnije upravljaju komunalnim otpadom. Novi Pazar je dobio 1.500 kanti i vozilo za sakupljanje otpada. Mojkovac je dobio 500 kanti i presu za baliranje otpada, a rezultati sa terena pokazuju da ljudi u tim sredinama razvijaju ekološku svest i više vode računa o očuvanju svoje okoline.

Kao dobri primeri upravljanja otpadom izdvajaju se i deponije koje su ranije bile problematične, a sada mogu da budu uzor. Imamo i neke centre koji funkcionišu po najvećim standardima i primenjene su najbolje dostupne tehnologije. Recimo, deponija Vinča je sada na dobar način regulisala prikupljanje komunalnog otpada u Beogradu, a sledeći korak trebalo bi da bude i upotreba komunalnog otpada kao energenta.

Kao bitna mera izdvaja se i unapređenje depozitnog sistema za sakupljanje ambalažnog otpada, što NALED zagovara već godinama. Postoje najave da će od 2027. godine taj sistem zaživeti. Za početak, depozitni sistem bi trebalo da tretira plastiku i limenke. To je, zapravo, povratni sistem koji predviđa da, kada se proizvodi potroše, ambalaža više neće završavati na komunalnoj deponiji, nego će ponovo biti u procesu proizvodnje.

NALED se zalaže i za upotrebu novih digitalnih rešenja, aplikacija koje će omogućiti savremeni sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji.

Ovaj projekat sufinansira Evropska unija u okviru finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II) kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014- 2020. Ugovor za sufinansiranje sredstvima Evropske unije potpisan je sa Ministarstvom finansija Republike Srbije – Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.

Slobodan Krstović

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

CZIP poziva na zaštitu prirodnih područja Crne Gore od interesa investitora

05.04.2025

Crna Gora — Foto-ilustracija: Unsplash (Radik Sitdikov)

Krajem marta, Vlada Crne Gore i Ujedinjeni Arapski Emirati, potpisali su sporazum o saradnji, koji je izazvao različita mišljenja i zabrinutost. Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP), na svom zvaničnom sajtu, postavio je tekst u kojem ističe glavne razloge za zabrinutost. Kako je istaknuto na početku, sporazum je potpisan uz očiglednu nameru da najvrednija područja Crne Gore postanu predmet netransparentnih dogovora i devastacije u korist interesa investitora.

„Javnosti je neposredno pre potpisivanja sporazuma predstavljena ideja o „valorizaciji“ 12 kilometara Velike plaže i njenom zakupu na period od 99 godina. Međutim, ovaj sporazum se ne odnosi samo na projekat Velike plaže, već omogućava investitorima iz UAE da uđu na više lokacija širom Crne Gore, o čemu ćemo verovatno biti obavešteni tek nakon sklopljenih dogovora i potpisanih ugovora iza zatvorenih vrata, ostavljajući nas bez mogućnosti da reagujemo”, navodi se na sajtu CZIP.

Kako su objasnili, Delta reke Bojane, Velika plaža i Ulcinjska solana čine jedno od najvažnijih područja biodiverziteta na Balkanu. Ova jedinstvena ekosistemska zona, gde se reka uliva u Jadransko more, dom je brojnim ugroženim vrstama i ključno stanište za migratorne ptice. Peščane dine, močvare, sprudovi i slane lagune ovog prostora doprinose očuvanju ekološke ravnoteže, štite obalu od erozije, poboljšavaju kvalitet vode i zemljišta i ublažavaju posledice klimatskih promena. Njegova vrednost za lokalnu zajednicu i sve građane Crne Gore je neprocenjiva, a očuvanje prostora od suštinskog značaja za buduće generacije.

Upravo zbog ovih vrednosti raste zabrinutost da bi agresivna urbanizacija Velike plaže, uključujući izgradnju luksuznog naselja, mogla stvoriti uslove za buduće poplave, eroziju obale i druge ekološke probleme.

„Zašto da izgubimo jedinstveno prirodno okruženje kako bi neko izgradio još jednu marinu kakvih ima svuda, i od koje će stvarnu korist imati samo strani investitor?”, pitanje je koje je postavljeno na sajtu CZIP.

Pročitajte još:

Prva najavljena investicija odnosi se upravo na područje Delte Bojane – prostora izuzetne biološke raznovrsnosti i ekološke vrednosti, prepoznatog u svim strateškim dokumentima Crne Gore i zaštićenog kroz više međunarodnih i nacionalnih statusa (IBA, IPA, Ramsar, Emerald, potencijalni Natura 2000). Planiranje luksuznog naselja na ovom prostoru predstavlja ozbiljnu pretnju njegovom očuvanju i direktno je suprotno važećem zakonodavstvu i strateškim opredeljenjima države, navodi CZIP. Zbog toga su pozvali donosioce odluka da budu dosledni u sprovođenju strateških planova.

Posebno zabrinjava što Nacrt sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima predviđa dodelu zemljišta bez javnog nadmetanja, što otvara prostor za korupciju i netransparentno raspolaganje državnom imovinom.

„Posebno nas zabrinjava činjenica da je ovaj dokument usvojen na elektronskoj sednici Vlade i da još uvek nije dostupan javnosti. Pored toga, sporazum predviđa prilagođavanje crnogorskog zakonodavstva potrebama odabranih projekata i investitora, što je direktno suprotno principima pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom”, navodi se na sajtu CZIP.

Kako je dalje istaknuto, dodatno zabrinjava to što Vlada mesecima odlaže usvajanje novog Prostornog plana Crne Gore, dokumenta koji je ključan za buduće upravljanje prostorom. Takođe, zabrinjava i trenutna situacija u Ulcinjskoj solani, čiji ugovor o zakupu sa Nacionalnim parkovima nije produžen. Sve se to dešava u trenutku kada se najavljuju velike investicije na širem području Velike plaže. Zbog svega što se dešava, kako navode, ne veruju više u slučajnosti, zbog čega ne bi bilo za čuđenje da je i Solana deo paketa za valorizaciju.

Energetski portal

Sporna biogoriva: Obmana o palminom otpadu ugrožava zelene ciljeve

04.04.2025

palma_Crna_Gora — Foto-ilustracija: Unsplash (Ender Vatan)

Evropske politike koje se tiču biogoriva dovele su do ozbiljnih ekoloških problema, uključujući globalno krčenje šuma. Biogoriva su proizvedena preradom biomase – organskih materijala poput biljaka, poljoprivrednih ostataka ili otpada.

Ipak, usled negativnih posledica, Evropska unija je odlučila da se okrene održivijim rešenjima – biogorivima na bazi otpada, kao što su korišćeno jestivo ulje, životinjske masti, ali i otpad iz proizvodnje palminog ulja.

Nova strategija je ponovo naišla na probleme. Došlo je do naglog porasta uvoza ostataka iz proizvodnje palminog ulja – otpadne tečnosti koje nastaju tokom prerade palminog ploda.

Pročitajte još:

Organizacija Transport & Environment (T&E) u svom najnovijem izveštaju upozorava da se u EU prijavljuje znatno više ovih ostataka nego što je uopšte moguće da bude proizvedeno. Ovakav nelogičina sled nakon nove strategije ukazuje na mogućnost manipulacije prilikom proizvodnje, tačnije da se za biogoriva koristi običan palmin proizvod, ali se lažno prikazuje kao otpad kako bi se izbegle zabrane i stroge ekološke regulative.

Ukoliko se ove sumnje potvrde, to bi značilo da se pod okriljem ekoloških i zelenih rešenja zapravo i dalje podržava industrija palminog ulja, koja je poznata po svom negativnom uticaju na tropske šume i biodiverzitet. Dakle, zapravo se krče šume kako bi se proizvodilo biogorivo, da bi se dalje štedeo CO2, dok zapravo nestaju šume koje ga apsorbuju.

Energetski portal

U Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje posađeno više od 30.000 autohtonih sadnica

04.04.2025

wolfgang-rottmann-ov51gmGJhpA-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Wolfgang Rottmann)

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, predstavlja srpski deo UNESCO-ovog petodržavnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, koji je poznat i kao Evropski Amazon. Kroz projekat Obnova Evropskoj Amazona, koji sprovodi WWF, sprovedena je akcija sadnje više od 30.000 autohtonih sadnica – crne i bele topole, hrasta i vrbe, na površini od 36 hektara.

„Ova aktivnost predstavlja važan i veliki korak u obnovi poplavnih šuma, koje su ključne za očuvanje biodiverziteta i borbu protiv klimatskih promena”, navodi se na sajtu WWF Adria.

Nataša Kalazu, izvršna direktorka WWF Adrije, istakla je da će efekti ublažavanja klimatskih promena svoj puni doprinos dati tek za nešto više od deceniju i tada će priroda, a i naši potomci, osetiti koliko je truda uloženo da se vrati makar deo onoga što se uložilo.

Pročitajte još:

Ova akcija podržana je od strane stručnjaka iz Endangered Landscapes and Seascapes (ELSP), koja predstavlja donatora. Pored toga, podršu je pružilo i JP Vojavodinašume.

Dr. Marko Marinković, izvršni direktor JP Vojavodinašume za šumarstvo, ekologiju i razvoj, rekao je da je podizanje poplavnih šuma ključno za zdravlje ekosistema.

Kako je dodao, osim što štiti od poplava prirodno zadržavajući vodu, u velikoj meri povećava apsorpciju ugljen-dioksida. Kroz smanjenje efekata klimatskih promena i jačanje otpornosti ekosistema na buduće izazove, istovremeno se štiti ogroman broj biljnih i životinjskih vrsta, od kojih je veliki broj ugrožen, upravo zbog toga što je i njihovo stanište bilo ugroženo.

Gornje Podunavlje, kao deo Evropskog Amazona, nije važno samo zbog biološke raznovrsnosti, već je i simbol međunarodne saradnje u očuvanju prirode, navodi se na sajtu WWFa.

Energetski portal

Hrvatska usvojila ključne zakone za modernizaciju energetskog sektora

04.04.2025

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Hrvatski sabor održao je važnu sednicu na kojoj su izglasani zakonski akti kojima će se napraviti značajan iskorak za modernizaciju energetskog sektora, zaštitu potrošača i jačanje energetske nezavisnosti ove zemlje. Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o tržištu toplotne energije, kao i o dva zakona kojima se potvrđuju ugovori o državnim garancijama za finansiranje izgradnje Solarne elektrane Korlat.

Izmenama Zakona o tržištu toplotne energije potrošačima se omogućava da plaćaju grejanje prema stvarnoj potrošnji, što donosi veću jasnoću i pravičnije uslove. Stanari stambenih zgrada sada dobijaju zaštitu sličnu onoj koju imaju korisnici gasnih sistema, dok ukidanje obaveze ugradnje razdelnika otvara mogućnost za jednostavnije i dostupnije rešenje.

Pored toga, izmenama se osnažuje uloga lokalnih zajednica u razvoju efikasnih sistema grejanja, posebno u područjima sa potencijalom za korišćenje obnovljivih izvora, poput geotermalne energije. Zakon je usklađen sa evropskim propisima koji podstiču energetsku efikasnost i održivi razvoj.

Pročitajte još:

Kada je reč o projektu izgradnje Solarne elektrane Korlat kod Benkovca, instalisane snage 99 megavata, Sabor je usvojio dva zakona kojima se potvrđuju ugovori o državnim garancijama. Prvim zakonom potvrđuje se Ugovor o profesionalnoj garanciji plaćanja između Republike Hrvatske i Evropske investicione banke (EIB), dok se drugim potvrđuje Ugovor o garanciji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Projekat Korlat, ukupne vrednosti 62 miliona evra, finansira se iz dve kreditne linije: 30,38 miliona evra putem EIBa i 31,62 miliona evra putem EBRDa. Oba ugovora uključuju državnu garanciju koja pokriva 80 odsto obaveza, a realizacija ne zahteva dodatna sredstva iz državnog budžeta, navodi se na sajtu Ministarstva privrede Hrvatske.

Energetski portal

Kraj ere uglja u Finskoj – zeleni dim iz poslednje elektrane (VIDEO)

04.04.2025

Finska energetska kompanija Helen je zatvorila poslednju aktivnu elektranu na ugalj, čime je započeo kraj ere uglja za ovu zemlju.

Gašenjem proizvodnje energije na bazi uglja, Helen će smanjiti godišnje emisije ugljen-dioksida za 50 odsto u odnosu na 2024. godinu, dok će emisije u Helsinkiju pasti za oko 30 odsto. Ukupne emisije Finske će se time smanjiti za skoro dva odsto.

Elektrana „Salmisari” predstavlja važnu prekretnicu u ostvarivanju ciljeva Helen-a za smanjenje emisija, jer će sada ukupne emisije kompanije biti manje od 20 odsto nivoa iz 1990. godine.

Ova kompanija će nastaviti da smanjuje emisije ulaganjem u rešenja za čistu tranziciju, kako bi emisije kompanije do 2030. godine bile manje od pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Pročitajte još:

„Svi ključni investicioni planovi su već doneti, a prateći proizvodni kapaciteti su u izgradnji”, saopšteno je iz kompanije.

Zatvaranje termoelektrane na ugalj u „Salmisari” nije samo korak ka čistijoj, već i ka energetski nezavisnoj budućnosti, jer Helsinki prelazi na lokalne izvore energije umesto uvozni ugalj. O značaju ovog dostignuća govori i podatak da je ugalj još 2022. godine činio 64 odsto proizvodnje daljinskog grejanja Helen-a.

Finska će zadržati rezervne kapacitete na ugalj za potrebe energetske sigurnosti, koji se mogu aktivirati u slučaju potrebe. Takođe, određene energetske kompanije koriste male količine uglja za vršnu, rezervnu i sigurnosnu proizvodnju energije. Prema finskom zakonodavstvu, upotreba uglja u proizvodnji energije neće biti dozvoljena nakon 1. maja 2029. godine.

Kraj ere uglja simbolično je obeležen puštanjem zelenog dima iz dimnjaka elektrane, kao dio oproštajne ceremonije.

Energetski portal

12 3...1,603 Page 1 of 1,603

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Kako rešiti problem zaguštenja mreže

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 March

Events for 31st March

Events for 1st April

Events for 2nd April

Events for 3rd April

Events for 4th April

Events for 5th April

Events for 6th April

Events for 7th April

Events for 8th April

Events for 9th April

Events for 10th April

Events for 11th April

Events for 12th April

Events for 13th April

Events for 14th April

Events for 15th April

Events for 16th April

Events for 17th April

Events for 18th April

Events for 19th April

Events for 20th April

Events for 21st April

Events for 22nd April

Events for 23rd April

Events for 24th April

Events for 25th April

Events for 26th April

Events for 27th April

Events for 28th April

Events for 29th April

PIŠITE NAM