Bliži se Pančevački duatlon – trka za lepšu sliku grada

23.04.2024

BROSE DUATLON 2023050911263 — Foto: TK "Tamiš"

Severna industrijska zona Pančeva će u nedelju, 12. maja, postati mesto na kome se promovišu sport, zdrav život i zaštita životne sredine.

Triatlon klub „Tamiš“ poziva sve ljubitelje sporta na Prvenstvo Srbije u Duatlonu – od onih koji ozbiljno treniraju do rekreativaca. Potencijalni učesnici mogu da se prijave na Pančevački duatlon do 6. maja i učestvuju na nekoj od pet trka u zavisnosti od uzrasta i fizičke spreme.

Svi učesnici će, između ostalog, dobiti torbice, majice i učesničke medalje, a one najbolje očekuju vredne nagrade.

Predsednik kluba Srđan Stojkov otkrio za Energetski portal da na predstojećem duatlonu očekuje oko 150 učesnika. Sprint duatlon je glavna i najduža trka, a tu su i one manje zahtevne, namenjene rekreativcima i najmlađima.

„Štafetna trka u kojoj učestvuju dva člana (za svaku disciplinu po jedan), podrazumeva 2,5 km trčanja, 10 km vožnje bicikla i opet jedan km trčanja. Smatramo da većina ljudi može da završi nevedene distance i zbog toga smo organizovali štafetu tako da što više ljudi može da se prijavi. Tu je i duatlon namenjen deci, a za najmlađe će, pored trke, biti organizivan i dodatan sadržaj“, rekao je Stojkov.

Pročitajte još:

Ideja trke je da pošalje jednu drugačiju sliku Pančeva. Stavljajući zdrav život i zaštitu životne sredine u fokus, nekadašnja siva slika Pančeva bledi, a na pomolu je jedna nova, zelenija.

„Želja nam je da animiramo i vodeće firme u Pančevu da se uključe i da, pored rekreacije, ovaj događaj bude i neka vrsta tim bildinga. Promovisanje sporta, zdravog života i zdrave životne sredine veoma je važno za kompaniju Brose, koja je naš glavni sponzor, ali i sve ostale koje su nas podržale. Tu je i kompanija MT-KOMEX koja se bavi izgradnjom solarnih elektrana i na taj način doprinosi širenju zelene energije. Saradnja sa njima i granskim udruženjem Srpski Triatlon nam, pored promocije kluba i triatlona, omogućava da pošaljemo jednu lepšu sliku Pančeva“, istakao je naš sagovornik.

TK „Tamiš“ ove godine obeležava 30 godina postojanja, a tokom tri duge decenije kroz klub je prošlo oko 1000 članova i organizovano je blizu 50 trka.

Neki od članova ostvarili su zapažene rezultate na domaćim i svetskim takmičenjima, dok su drugi svojim prisustvom doprinosili formiranju kolektivnog duha i prijateljske atmosfere u klubu koja se i danas neguje.

Za predstojeći duatlon možete se prijaviti OVDE.

Milena Maglovski

JKP „Zelenilo-Beograd“ uzelo učešće u projektu „Ne kosi još lolo“

23.04.2024

spring in Milano downtown, Italy — JKP „Zelenilo-Beograd“

Simbolično, na Dan planete Zemlje, u Beogradu je započet pilot projekat „Ne kosi još lolo’’ koji će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Inicijativu je pokrenuo „Bee Center’’, pčelarski centar iz beogradskih Silosa, a projekat se realizuje u saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd’’, uz podršku ambasade Holandije u Beogradu, zemlje koje prednjači u ovom polju.

Ideja iza ovog pilot projekta da se svim pčelama, ali i leptirima, bumbarima i ostalim oprašivačima koji žive kod nas, pruži veći pristup hrani i staništu.

Deo zelenih površina u gradu koje se ne koriste direktno za rekreaciju stanovištva ili iz nekog drugog razloga moraju da ostanu monokulturne i kratko košene, preći će na nov način održavanja. Pilot projekat podrazumeva različite pristupe košenju tih parcela. U Akademskom parku će biti posejano medonosno bilje koje će se kositi mozaično, što znači da se pri svakom košenju ostavlja deo travnjaka nepokošenim kako bi cveće postiglo svoj pun ciklus, a pčele i drugi oprašivači imali izvor hrane i mesto za stanište. Neke lokacije po obodu grada će imati drugačiji pristup i kosiće se periodično i to posle maja i posle septembra. Tokom ove godine svega par lokacija sa ograničenim prostorom će preći na nov model košenja kako bi se testirao novi pristup u održavanju.

Pročitajte još:

Pčele, kao i svi ostali oprašivači su u konstantnom opadanju i brojne vrste su stavljene na listu ugroženih, dok su pojedine sasvim nestale. U Beogradu broj vrsta je oko 250, dok je na nivou cele Srbije oko 800, ali se broj takozvanih solitarnih pčela smanjuje iz godine u godinu. Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje, pa su se paradoksalno gradovi pokazali kao bezbednija mesta za život ovih bića, bez kojih nema opstanka života na planeti, jer se procenjuje se da bi došlo do masovnog izumiranja svega nekoliko godina nakon što bi nestali svi oprašivači.

Važno je napomenuti da se zbog ovoga neće povećati broj komaraca ili krpelja, a očekivani benefiti projekta „Ne kosi još lolo’’ su razni. Istraživanja rađena u nekim svetskim gradovima su pokazala da se broj oprašivača povećao na mestima gde trava nije bila često košena, a cveće i viša trava su bolje apsorbovali toplotu i vlagu zbog čega se smanjio i uticaj toplotnih džepova u njihovoj blizini. Pčelari iz „BeeCenter’’-a zajedno sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu pratiće promene u broju oprašivača na tim mestima kako bi na kraju projekta imali konkretne strategije za nastavak i unapređivanje košenja u Beogradu, kao preporuka i za druge gradove.

Projekat će biti lansiran ovog četvrtka u Akademskom parku gde će se od 10 časova održati radionica za sve zainteresovane komšije i medije, kao i sejanje medonosnih biljaka sa decom iz starogradskog vrtića.

Ovakvo košenje je već zastupljeno u većim evropskim gradovima, a partner u projektu je ambasada Holandije gde je ovaj model odavno usvojen i koji pomažu Beogradu i Srbiji da lakše i bolje primeni dobru praksu koju su sa uspehom testirali kod sebe godinama unazad.

Izvor: JKP „Zelenilo-Beograd“

Ložionica – od železničke radionice do centra kreativne industrije

23.04.2024

Lozionica_Beograd — Foto-ilustracija: Wikipedia

Foto-ilustracija: Unsplash (Ljubomir Žarković)

Nekada radionica železnice, a sada kreativna industrija. Iako radovi traju, objekat nekadašnje Ložionice izgleda potpuno drugačije.

Ovo je mesto na kojem će se okupljati arhitekate, dizajneri, IT stručnjaci, slikari i ostali iz 52 različite kreativne delatnosti.

Betonske grede i stubovi stare zgrade su ostali, a pažnju privlači krupan železnički kamen.

,,Na mestima nekadašnjih ulaza lokomotiva u Ložionicu postavili smo velike panele punjene železničkim kamenom, što je bio posebne poduhvat za nas arhitekte, konstruktore, izvođače radova, jer je svaki taj panel težak dve tone, visok pet metara i širok 15 centimetara“, objašnjava Anđela Karabašević Sudžum iz firme AKVS Arhitektura.

Jedina nova konstrukcija unutar Ložionice je žuta čelična galerija, nalik terasi.

Ispred objekta planirani su amfiteatar, bašta i mala bina na kojoj će se održavati razne manifestacije. Pored Ložionice nalazi se vodotoranj, simbol kompleksa. Poslednji put rekonstruisan 1945. zbog oštećenja tokom Drugog svetskog rata.

,,On će ostati onakav kakav je, u originalnom gabaritu i u strukturi isti, a biće korišćen za digitalne izložbe, koristiće ga i neki novi mediji, smatramo da po svoj strukturi odgovara za tako nešto“, napominje Ana Ilić, predstavnica Nacionalne platforma „Srbija stvara“.

Pročitajte još:

Zgrada stara skoro ceo vek

Kao vodotoranj, i zgrada Ložionice stara je skoro ceo vek. Izgrađena od armiranog betona 1925. godine.

U to vreme važila je za najmoderniji železnički kompleks. Ložionica je služila za grejanje vode koja je pokretala parnu mašinu u lokomotivi.

Međutim, decenijama je propadala, a na prostoru oko nje rastao je korov. U okviru kompleksa biće izgrađena i jedna nova zgrada.

,,Zgrada aneksa, koja je dodatak kompleksu gde će biti smešene kancelarije E-uprave, Srbija stvara i još nekih organizacija, i ona je poduhvat jer zgrada nema stubove, pošto je okačena čeličnom konstrukcijom na armiranom betonskom jezgru i spratovi zapravo vise odozgo ka dole. Ovo je prva zgrada ovde, a i u regionu osmišljena na ovaj način“, ističe Anđela Karabašević Sudžum.

Ana Ilić najavljuje bogat sadržaj – mnogo radionica, izložbi, premijera, konferencija, edukativnih programa za najmlađe, ali i za njihove roditelje.

U ovaj projekat Vlada je uložila 52 miliona evra, a očekivanja su da će biti značajan za društvo i ekonomiju.

Plan je da do kraja godine budu završeni građevinski radovi i da bar deo Ložionice postane funkcionalan. A početkom 2025. ceo kompleks trebalo bi da bude otvoren.

Izvor: RTS

„SARAĐUJ, NE ZAGAĐUJ“ – Početak kampanje za zdravije i čistije životno okruženje u Srbiji

22.04.2024

Na Dan planete Zemlje, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije u partnerstvu sa Delegacijom Evropske unije i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pokreće kampanju „Sarađuj, ne zagađuj“. Ova kampanja ima za cilj podizanje svesti o značaju zelene transformacije i očuvanja životne sredine, i poziva građane/ke i poslovnu zajednicu na akciju kako bi doprineli stvaranju zdravijeg i zelenijeg okruženja.

Kampanja će skretati pažnju na važnost usvajanja jednostavnih navika kao što su štednja vode dok peremo zube, bacanje otpada u kante, upotreba platnenih cegera umesto plastičnih kesa, vožnja gradskim prevozom, biciklom ili šetnja umesto vožnje automobila, kao i gašenje nepotrebnog svetla u domovima i poslovnim prostorijama. Iako su ovo male promene, kada ih svi zajedno napravimo, doprinos očuvanju prirodnih resursa i životne sredine biće ogroman.

Nacionalna kampanja „Sarađuj, ne zagađuj“ sprovodi se u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Pročitajte još:

„Cilj kampanje je podizanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine, kao i o tome da svaki pojedinac, uz niz malih koraka, može da napravi veliku razliku. Ministarstvo koje vodim intenzivno radi na izgradnji zelene infrastrukture i ulaže mnogo napora kako bi se unapredilo stanje životne sredine. Međutim, podjednako je važno da svi kao društvo i svaki pojedinac, radimo na promeni sopstvenih navika, kako bismo živeli u čistijem okruženju. Drago mi je što kampanju lansiramo simbolično na dan kada se obeležava međunarodni Dan planete Zemlje, jer je važno da uvek imamo na umu da drugu planetu nemamo i da je sada trenutak da doprinesemo njenom očuvanju“, izjavila je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Kampanja ,Sarađuj, ne zagađuj’ je deo aktivnosti koje doprinose ostvarivanju ciljeva Zelene agende u Srbiji.

„Evropska unija podržava Srbiju u zelenoj tranziciji, koja je važna za EU integracije, ali još bitnije je da se time stanovništvu pruža zdravije okruženje, ali i osigurava održivost ekonomskog razvoja. Ovom kampanjom želimo da podstaknemo svakog da bude deo evropske inicijative u ispunjenju klimatskih ciljeva i očuvanju životne sredine. Verujemo da ćemo zajedničkim naporima i saradnjom očuvati Srbiju, Evropu i našu planetu, koju upravo danas proslavljamo“, izjavio je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropkse unije u Srbiji.

„Kampanja koju danas pokrećemo poziva svakog od nas da bude iskren prema sebi u vezi sa tim kako svakodnevnim ponašanjem utičemo na životno okruženje, i da li doprinosimo zagađenju i klimatskim promenama. Pre nego što krenemo da krivimo druge, kako kaže srpska izreka, treba prvo da pogledamo u svoje dvorište, i da ozelenimo svoje navike. Nadam se da će kampanja biti svojevrsni alarm za buđenje za sve nas koji živimo u Srbiji, da sarađujemo i damo svoj doprinos zelenoj tranziciji srpske privrede i društva“, istakao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Izvor: UNDP

Nova tehnologija biorazgradive ambalaže manje je kancerogena uz pomoć paladijuma

22.04.2024

otpad , plastika — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Zagađenje je globalni problem. Svake godine se širom sveta odbaci oko 300 miliona tona plastike (podaci UNEP-a), od kojih se manje od pet odsto reciklira. Jedno od rešenja za ovaj problem je biorazgradiva ambalaža. Nova tehnologija za sintezu glikolne kiseline, koja se često koristi u proizvodnji biodegradabilne ambalaže, koristi leguru paladijuma. Ovo eliminiše toksični formaldehid iz sirovine, čineći proizvodnju bezbednijom i ekološki prihvatljivijom.

Izveštaj na ovu temu predstavljen je na Evropskom simpozijumu nauke o površini materijala, održanom u Atini 17-19. aprila u organizaciji EMAST-a.

Trenutno je glavna sirovina za proizvodnju biodegradabilne ambalaže glikolna kiselina, koja se takođe široko koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Dobija se iz formaldehida, opasnog kancerogena. Glikolna kiselina se koristi u širokom spektru industrija – hrana, petrohemija, tekstil. Međutim, uglavnom se koristi u proizvodnji kozmetike i biorazgadivih materijala.

Upotreba formaldehida je faktor rizika kako za bezbednost na radu, tako i za životnu sredinu, pa je njegova upotreba strogo regulisana zakonodavstvom EU. Emisije formaldehida su toksične, negativno utiču na životnu sredinu i doprinose klimatskim promenama i zagađenju vazduha. U poslednjih nekoliko godina, tehnologija bez formaldehida je proširena širom različitih industrija kako bi pomogla proizvođačima da ispune sve strože ekološke regulatorne zahteve.

Pročitajte još:

Novi pristup sintezi glikolne kiseline zasniva se na reakciji oksidacije etilenglikola u tečnoj fazi, za koju je pronađen novi, efikasniji katalizator. Ovaj katalizator može se proizvesti na osnovu nanočestica legure paladijuma fiksiranih na nosaču od ugljenika, što ubrzava oksidacionu reakciju etilenglikola umesto formaldehida i pruža visok prinos glikolne kiseline.

Tokom studije, korišćena je metoda imobilizacije rastvora za pripremu serije katalizatora koji sadrže nanočestice paladijuma i zlata deponovane na nepromenjenim i modifikovanim grafitnim i aktivnim ugljenicama. Pripremljeni katalizatori proučavani su korišćenjem modernih metoda poput XRD-a (rentgenska difrakcija), adsorpcije-desorpcije azota na niskoj temperaturi, HRTEM-a (visokorezolutna transmisiona elektronska mikroskopija) i rendgenske fotoelektronske spektroskopije (XPS), i testirani u reaktoru za ciljnu reakciju oksidacije etilenglikola u tečnoj fazi. Kao rezultat, mogla su se odrediti optimalna veličina, morfologija i struktura nanočestica paladijuma i zlata, kao i njihova distribucija na površini nosača od ugljenika.

Razvoj biodegradabilne ambalaže radi zamene tradicionalne polimerske ambalaže ključan je trend u savremenoj ekologiji. Povećana proizvodnja takve ambalaže zahteva nove, bezbednije metode proizvodnje koje ispunjavaju principe brige o životnoj sredini.

Foto: Evropsko udruženje za nauku o površini materiala

Evropsko udruženje za nauku i tehnologiju površine materijala je udruženje koje ima za cilj da okupi svoje članove i sve zainteresovane strane koje rade u oblasti nauke i tehnologije površina materijala. EMAST promoviše osnovne istraživačke aktivnosti, industrijski razvoj, proizvodnju i uvođenje novih proizvoda na tržište koje sprovode univerziteti, istraživački centri i industrije zemalja članica EU.

Europe Surface Science – Konferencija ima za cilj da deluje kao interdisciplinarni forum za istraživače, naučnike, zainteresovane ljude i stručnjake iz svih naučnih disciplina, politike i ekonomije kako bi ispitali i diskutovali o trenutnom stanju materijalnih površina, uključujući prirodne površine. Prethodne konferencije održane su u Rimu – Italija (2014), Kapriju – Italija (2016) i Nici – Francuska (2020).

Izvor: Nornik

Dan planete Zemlje

22.04.2024

planeta zemlja — Foto-ilustracija: Unsplash (simone-busatto)

Foto-ilustracija: Unsplash (Fateme Alaie)

Dan planete Zemlje, koji se obeležava svakog proleća 22. aprila, postao je jedan od najvažnijih događaja za podizanje svesti o zaštiti životne sredine.

Inicijator Dana planete Zemlje bio je američki senator Gejlord Nelson iz savezne države Viskonsin. Senator je bio motivisan rastućom zabrinutošću zbog zagađenja i drugih ekoloških problema koji su postali očigledni tokom 1960-ih godina, ali naročito nakon ekološke katastrofe koja se dogodila 1969. godine kada je izliveno 11 miliona litara nafte u Pacifički okean prilikom rada jedne naftne platforme.

Od svog nastanka 1970. godine, događaj se proširio na mnoge zemlje, okupljajući ljude u zajedničkoj borbi protiv ekoloških problema kao što su klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta. Svake godine, milioni ljudi učestvuju u aktivnostima koje imaju za cilj očuvanje planete, i zajedno sade drveće, čiste parkove, održavaju edukacije o održivosti i sprovode mnoge druge aktivnosti.

Tema za Dan planete Zemlje 2024. godine je ,,Planeta protiv plastike“, koja naglašava štetu koju plastika nanosi našoj planeti. Plastika je svuda oko nas – u odeći, aparatima, ambalaži za hranu i mnogim drugim proizvodima. Naša zavisnost o plastici za jednokratnu upotrebu ima katastrofalne posledice za životnu sredinu. Proizvodnja plastike kontinuirano raste, a godišnje se proizvede oko 430 miliona tona plastike, od čega dve trećine završi kao otpad. Ovaj otpad zagađuje reke, jezera, tlo i okeane.

Veliko pacifičko ostrvo smeća je jedan od najpoznatijih simbola plastičnog zagađenja. Ova ogromna masa plastičnog otpada, smeštena između Havaja i Kalifornije, prostire se na površini od preko 1,6 miliona kvadratnih kilometara i teška je oko 80.000 tona. „Ostrvo“ je stalno u pokretu zbog okeanskih struja, a zbog svoje gustine plastika ne može da potone. Ova masa otpada nije koncentrisana uvek na jednom mestu, već se širi i menja oblik, što otežava napore da se suzbije. Poređenja radi, površina Velikog pacifičkog ostrva je približno jednaka veličini Irana, a gotovo 18 puta veća od površine Srbije.

Pročitajte još:

Mnoge životinje, uključujući morske kornjače, ptice i ribe, stradaju zbog unosa plastike u svoje organizme, često je greškom smatrajući za hranu. Foke i delfini često stradaju zbog toga što se uhvate u mreže i druge plastične materijale, što im otežava kretanje i disanje. Zbog toga su međunarodni napori ključni u borbi protiv plastičnog zagađenja. UN članice prepoznale su ovaj problem i dogovorile su se da do 2024. godine naprave pravno obavezujući instrument za zaustavljanje zagađenja plastikom.

Klimatske promene su takođe ozbiljna pretnja za našu planetu. Prema podacima UNEP-a, više od dve milijarde hektara zemlje širom sveta je degradirano, a broj i trajanje suša porasli su za 29 odsto od 2000. godine. Ako emisije staklene bašte ne budu značajno smanjene, temperature bi mogle da porastu do 2,9°C tokom ovog veka. Loš vazduh je još jedan veliki problem. Više od 99 odsto svetske populacije udiše vazduh ne tako dobrog kvaliteta, što uzrokuje procenjenih sedam miliona prevremenih smrti svake godine.

UN postavlja ciljeve za rešavanje problema plastičnog zagađenja kroz niz strategija i akcija. Ciljevi uključuju smanjenje proizvodnje plastike za jednokratnu upotrebu, promovisanje cirkularne ekonomije, jačanje sistema upravljanja otpadom, i poziv na međunarodnu saradnju kako bi se rešio problem plastičnog zagađenja.

Da bismo približili koliko je zapravo brojka od 430 miliona tona plastike, UN je dao podatak da se gotovo više od 2.000 kamiona punih smeća izbaci u vodene ekosisteme na dnevnom nivou.

Dan planete Zemlje i napori UN-a podsećaju nas da je zaštita planete odgovornost svih nas, a sistemske promene su neophodne kako bismo obezbedili održivu budućnost.

Energetski portal

Gde je Nemačka godinu dana od napuštanja nuklearne energije

22.04.2024

nuklearni reaktor, nuklearna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Prošle godine u aprilu, Nemačka je napustila korišćenje nuklearne energije nakon što je zatvorila poslednje tri nuklearne elektrane.

Povodom godišnjice napuštanja ovog izvora energije, Fraunhofer institut za solarne energetske sisteme ISE (eng Fraunhofer Institute for Solar Energy Systems ISE), sproveo je analizu o trenutnom stanju energetskog sektora ove zemlje.

U periodu od aprila 2022. godine do aprila 2023, nuklearne elektrane u Nemačkoj proizvele su 29,5 TWh (teravat-sat) električne energije, čime su u ukupnoj neto javnoj proizvodnji učestvovale sa 6,3 odsto.

Godinu dana od ukidanja ovog izvora, beleži se momenat da je on zamenjen obnovljivim izvorima energije koja je u porastu. Naime, od trenutka ukidanja do aprila ove godine, proizvedeno je oko 270 TWh obnovljive energije, što je za 33 TWh više u odnosu na isti period prošle godine. Kada je reč o fosilnim gorivima kao što su ugalj, prirodni gas i nafta, za isti period proizvedeno je oko 154,4 TWh električne energije, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na godine ranije.

Pročitajte još:

Kako se navodi u analizi Instituta, na to su uticale visoke cene prirodnog gasa i čvrstog uglja, kao i visoki troškovi za CO2 sertifikate.

Kao još jedan od razloga za smanjenje korišćenja fosilnih goriva navodi se i uvoz električne energije. Međutim treba istaći da do ovoga nije došlo zato što Nemačka nije mogla da proizvede dovoljne količine električne energije, već zbog povoljnijih cena na stranim tržištima tokom leta 2023. godine. Preciznije, navodi se da su tokom letnjeg perioda obnovljive elektrane u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj generisale jeftiniju električnu energiju, koja je nemačke termoelektrane na ugalj učinila nekonkurentnim po tom pitanju.

Na kraju, potrebno je da se kaže da je došlo i do pada opterećenja mreže, za 2,1 odsto. Do toga je došlo zahvaljujući uštedi električne energije u industrijskom i privatnom sektoru, pada proizvodnje, kao i zbog povećanje sopstvene potrošnje električne energije iz solarnih sistema.

Zaključak analize koju je sproveo Institut, jeste da je prva godina bez nuklearne energije pokazala da ona u Nemačkoj može da bude dobro kompenzovana.

Energetski portal

Instalirani solarni paneli na dve beogradske škole

22.04.2024

20f68630eac90e989054c06e25d63f70_4479675202 — Foto: Grad Beograd

Na krovovima dva javna objekta, Škole za dizajn tekstila i OŠ ,,Branko Radičević“ na Novom Beogradu, postavljene su male solarne fotonaponskih elektrane.

I jedna i druga elektrana završene su i puštene u probni rad, prema izveštaju Sekretarijata za energetiku.

U toku probnog rada, elektrane će biti testirane i povezane s daljinskim upravljanjem kako bi se osigurao pravilan rad pod različitim opterećenjima.

Fotonaponska elektrana u OŠ ,,Branko Radičević“ sada ima instalisanu snagu od 130 kW, dok je Škola za dizajn tekstila dobila elektranu snage 90 kW, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Pročitajte još:

Očekuje se da će ove škole smanjiti potrošnju električne energije za oko 70 odsto u poređenju sa dosadašnjim preuzimanjem iz elektroenergetskog sistema Srbije. Elektrane su dizajnirane tako da škole mogu odmah koristiti proizvedenu električnu energiju, a ako dođe do viška, mogu ga isporučiti elektroenergetskom sistemu Srbije.

Solarna fotonaponska elektrana pretvara sunčevu energiju direktno u električnu energiju koristeći fotonaponske ćelije, što nakon instalicije umanjuje račune pomenutim javnim objektima i obezbeđuje energetsku stabilnost na duge staze.

Ovaj projekat je značajan i zbog promovisanja održive energije, omogućava školama značajne uštede i širi i među učenicima ekološku svest.

Energetski portal

Zašto Srbija ozbiljno zaostaje u reciklaži otpada

22.04.2024

otpad, smeće , zagađenje — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

U Srbiji često komunalni i opasan otpad završavaju na deponijama ili u prirodi i ugrožavaju i životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Stručnjaci za reciklažu misle da je to zbog nedostatka pouzdanih podataka o tome ko sve u zemlji proizvodi opasan otpad, koliko se ovog otpada proizvede i tretira. Problem je, kažu, što još nije uspostavljena odgovarajuća infrastruktura za sakupljanje različitih vrsta otpada, dok su kapaciteti za fizičko-hemijski tretman ograničeni, a nema ni dovoljno skladišta.

Kada je reč o reciklaži nigde u svetu, ističu stručnjaci, situacija nije sjajna. Količine otpada se povećavaju, a dodatan problem predstavlja dizajn proizvoda. Vrste materijala i njihove kombinacije koje se koriste prilikom izrade određenog uređaja dominantno određuju njegov životni vek, ali i ograničavaju mogućnosti tretmana.

„U uslovima hiperprodukcije teško je sprovesti principe cirkularne ekonomije„, objašnjava Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera Srbije.

Operateri kažu da stalno moraju da ulažu u skupu opremu, a suočavaju se sa problemima plasmana sirovina koje dobijaju, kako u pogledu primene, tako i u pogledu cene.

Pročitajte još:

„To je, recimo, posebno vidljivo u sve većoj upotrebi plastičnih materijala u uređajima u kojima je dominirao metal, poput veš mašina“, kaže Ninoslav Milenković, dirketor E-reciklaža Niš.

U pojedinim segmentima Srbija ima operatere koji poseduju najsavremeniju opremu za reciklažu u ovom delu Evrope i kapacitete koji premašuju količine koje se kod nas sakupljaju. Pre svega, to se odnosi na otpadne gume, električni i elektronski otpad i otpadne akumulatore, kažu stručnjaci.

“Srbija zaostaje kada je u pitanju razvijenost infrastrukture na lokalnom nivou, što se ogleda u lošem upavljanju komunalnim otpadom, kao i sistemima za upravljanje određenim posebnim tokovima otpada, poput otpadnih ulja i automobila“, kaže Nikola Egić

U Srbiji se uglavnom prikuplja otpad koji ima ekonomsku vrednost, dok su podaci o sakupljanju otpada koji tu vrednost nema – nepoznanica. Tako se ne zna ni gde završavaju, recimo, otpadno ulje, farmaceutski ili drugi hemijski otpad koji se koristi u domaćinstvu. Problem je što ljudi često ne znaju gde i kome mogu da predaju svoj otpad i što sakupljačkih centara nema dovoljno. Paralelno sa uspostavljanjem infrastrukture mora se raditi na edukaciji stanovništva.

„Tek nakon toga na scenu stupaju različiti mehanizmi finansijske (de)stimulacije potrošača i, na kraju, kažnjavanje onih koji se ne pridržavaju pravila“, zaključuje Nikola Egić.

Tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Izvor: RTS

Segedin uveo sistem daljinskog grejanja na geotermalnu energiju

21.04.2024

geotermalna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja nedavno je objavilo završetak projekta novog geotermalnog sistema grejanja u Segedinu.

Kako stoji u saopštenju Ministarstva, u novo postrojenje u okrugu Siler uloženo je šest miliona evra, a na ovaj način grad će godišnje zameniti 2,2 miliona kubnih metara prirodnog gasa sa blizu 20 GWh geotermalne energije.

Opštinsko preduzeće za daljinsko grejanje u Segedinu trenutno toplotom i toplom vodom snabdeva preko 27.000 stanova i više od 400 javnih zgrada u koje spadaju škole, vrtići i maloprodajni objekti.

Sistem daljinskog grejanja u Segedinu sastoji se od 16 toplana i 250 kilometara distributivnih cevi u 23 grejna kruga.

Ovaj mađarski grad sa okolinom ima izuzetan hidrogeološki potencijal, ali je, uprkos tome, donedavno isključivo prirodni gas bio korišćen za daljinsko grejanje što je rezultovalo velikim emisijama ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Sada je u toku revizija Nacionalne geotermalne strategije koja bi geotermalnu energiju mogla da učini vodećim sektorom mađarske zelene ekonomije.

Kako je saopšteno iz Ministarstva, cilj Nacionalne geotermalne strategije je smanjenje trenutne domaće potrošnje energije za petinu do 2026. godine, a udeo geotermalne energije u ukupnoj proizvodnji toplote trebalo bi da poraste sa trenutnih 6,5 odsto na 25-30 odsto.

Iako je zemlja povećala korišćenje geotermalne energije nakon 2010. godine za više od četiri puta, ogroman potencijal ovog obnovljivog izvora šansa je da se Mađarska oslobodi uvoznog prirodnog gasa i stekne energetsku nezavisnost.

Mađarska je jedna od zemalja koja se obavezala na postizanje neto nultih emisija do 2050. godine, pa bi do 2030. godine ova zemlja trebalo da dobija 90 odsto električne i toplotne energije iz zelenih izvora.

Milena Maglovski

Saradnja nauke i privrede za održivu budućnost

21.04.2024

sijalica struja nauka — Foto-ilustracija: Unsplash (Rohan Makhecha)

Prošlo je osam godina od potpisivanja Pariskog sporazuma koji je za cilj postavio da se do kraja ovog veka povećanje globalne prosečne temperature zadrži ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, uz naznaku da se mora učiniti napor čitavog čovečanstva kako bi se povećanje temperature ograničilo na 1,5 °C. Nije prošla ni četvrtina veka, a čovečanstvo se suočava sa ozbiljnim rizikom da ovu borbu izgubi.

To je borba svih nas zajedno i svakog od nas pojedinačno. Jedini pravi kompas koji nas može voditi kroz izazove klimatskih promena jesu naučno zasnovana rešenja, a jedino oružje koje u ovoj borbi imamo jeste primena naučnih rešenja u privredi. Saradnja nauke i privrede u cilju zaštite životne sredine ključna je za neophodnu ekološku tranziciju svih industrija, omogućavajući time karbonsku neutralnost i održivu budućnost čovečanstva.

Prepoznavši značaj inovacija i tehnoloških rešenja neophodnih za rešavanje ekoloških izazova, Fond za nauku Republike Srbije je otvorio 2022. godine Zeleni program saradnje nauke i privrede sa ukupnim budžetom od 3,5 miliona evra. U okviru ovog programa, za finansiranje je odobreno 20 naučnih projekata na kojima učestvuje 215 istraživača iz 37 naučnoistraživačkih organizacija.

Maksimalan budžet po projektu iznosi do 200.000 evra. U okviru Zelenog programa podržani su projekti koji će razvijati patente, tehnička rešenja i društveno korisne tehnologije za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

U fokusu:

Istraživači iz Srbije u okviru ovog programa, između ostalog, razvijaju inteligentni robotski sistem za sortiranje i upravljanje otpadom, kreiraju tehnologije za sanaciju zemljišta i vode zagađene štetnim hemikalijama, rade na inovativnoj tehnologiji za proizvodnju nove vrste plastike upotrebom isključivo biobnovljivih resursa, razvijaju tehnike za upotrebu otpada iz industrije uljane repice za stvaranje novih prehrambenih proizvoda, sarađuju na stvaranju uređaja za razvoj biosenzora za brzu, laku i jeftinu detekciju genetski modifikovane hrane, istražuju efikasnija rešenja za uklanjanje arsena iz vode za piće.

Fond za nauku očekuje da će iz Zelenog programa saradnje nauke i privrede proisteći praktična rešenja koja će u budućnosti moći da se koriste u različitim oblastima društva – od industrije do svakodnevnog života. Razvoj zelene industrije i društva zasnovanog na održivom razvoju se u najvećoj meri oslanja na rešenja koje samo nauka može da ponudi i to u neophodnoj saradnji sa privredom.

Takođe, razvoj ovih strategija prevazilazi granice jedne države, i postaje misija na kojoj svi zajedno moramo da radimo kako bismo sačuvali našu planetu.

Upravo je, zahvaljujući usmerenosti Fonda za nauku na razvoj programa od značaja za rešavanje aktuelnih globalnih izazova, kao što je Zeleni program saradnje nauke i privrede, ali i radu na međunarodnom povezivanju u cilju razvoja nauke, Fond za nauku izabran u rukovodstvo međunarodne organizacije Science Europe. Na nedavnoj Generalnoj skupštini Science Europe u Madridu dr Milica Đurić-Jovičić, v.d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, imenovana je za člana novog saziva Upravnog odbora Science Europe.

Ova organizacija predstavlja platformu koja okuplja najvažnije fondove za finansiranje naučnih istraživanja u Evropi i aktivno radi na promovisanju naučnih rešenja u borbi sa savremenim društvenim izazovima. Srbija je na taj način dobila priliku da direktno učestvuje u izgradnji evropskog istraživačkog prostora, oblikovanju politika i definisanju globalne naučne agende.

Fond za nauku

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Beogradski maraton: Sportski forum, Running EXPO i dečiji maraton u Vrtu dobre nade

21.04.2024

running-trčanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Dok traju pripreme za 37. izdanje Comtrade Beogradskog maratona, organizatori su najavili niz značajnih događaja koji će obogatiti sadržaj ovogodišnjeg maratona.

Od 25. do 27. aprila, u hali 5 Beogradskog sajma održaće se Running EXPO baš uoči 37. izdanja Comtrade Beogradskog maratona. EXPO je naišao na izuzetno pozitivne komentare iz trkačke zajednice, što je rezultiralo skoro dvostrukim povećanjem broja izlagača i rasprodajom svih izlagačkih pozicija, zahvaljujući prošlogodišnjoj promeni koncepta i lokacije. Izlagači će imati priliku da se predstave publici i da podele informacije o svojim proizvodima i uslugama.

Sportski forum Beogradskog maratona, još jedan od događaja, koji se održava drugu godinu uzastopno, okupiće vodeće stručnjake iz različitih sfera sportske industrije, trkače i ljubitelje sporta 27. aprila u 12 časova u hotelu Mona Plaza u Beogradu. Forum će biti prilika za razgovore o najnovijim trendovima, izazovima i inovacijama u svetu trčanja, sa posebnim fokusom na edukativne diskusije o važnosti fizičke aktivnosti.

Pored ovih događaja, 20. aprila od 10:30 časova, najmlađi Beograđani će imati priliku da učestvuju u Dečijem maratonu u Vrtu dobre nade. Ovaj događaj, koji je postao jedan od najomiljenijih delova Beogradskog maratona, okupiće 150 najbržih predškolaca u veseloj trci.

Beogradski maraton nije samo sportski događaj, već i platforma za promociju zdravog načina života i aktivnog uključivanja građana u sportske aktivnosti.

Energetski portal

Kako energetska tranzicija menja energetsku sigurnost?

20.04.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Prelazak na obnovljivu energiju donosi različite promene, kako u dinamici trgovine energijom, međunarodnoj zavisnosti i geopolitičkom pejzažu, tako i u energetskoj sigurnosti. Evolucija energetskog sistema zahteva nove strategije u oblikovanju međuzavisnosti i jačanju otpornosti energetskog sektora.

Pitanje energetske sigurnosti nekada se dovodilo u vezi samo sa snadbevanjem fosilnim gorivima. Međutim, neka dešavanja, učinila su da energetska sigurnost dobije na važnosti i da se sagleda iz šireg ugla.

Novi izveštaj koji je objavila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA), pod nazivom Geopolitika energetske tranzicije: Energetska bezbednosti (eng Geopolitics of the energy transition: Energy security) ukazuje na nekoliko velikih promena koje su uticale na energetsku sigurnost. Preciznije, kako se navodi, tri globalne promene imaju potencijal da kritično utiču na budućnost energetske sigurnosti i to su geopolitičke promene, globalna energetska tranzicija i klimatske promene.

Kada je reč o geopolitičkim promenama, tu treba pomenuti kao primer socijalne i ekonomske posledice pandemije COVID19 koje su uticale na globalnu trgovinu. Takođe, veliki uticaj ima ekonomska kriza koja je zadesila gotovo ceo svet, kao i povećani incidenti i konflikti između i unutar zemalja, sankcije, prekidi u lancu snabdevanja i drugo.

Globalna energetska tranzicija, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije, ima značajan uticaj na energetsku sigurnost. Štaviše, OIE su postali važan deo energetske suverenosti i sigurnosti za mnoge zemlje. Iako obnovljivi izvori energije sve više zamenjuju fosilna goriva, narednih decenija neke zemlje će ostati zavisne od ovih goriva. Međutim, kako se sve više prelazi na OIE, cene fosilnih goriva će postati sve manje predvidive, što može da dovede do nesigurnosti. Proces energetske tranzicije zahteva pažljivo planiranje i političke odluke zbog složenosti, jer treba istovremeno balansirati da tranzicija napreduje, ali da bude pravedna i da se prati uticaj na ekonomiju i društvo.

Pročitajte još:

U vezi sa tim, treba istaći da razvoj OIE nije razvnomerno raspoređen na globalnom nivou. Najveći deo investicija i razvoja zelene tehnologije koncentrisan je u nekoliko regiona i to uglavnom bogatijim i razvijenijim.

Postavlja se pitanja da li će OIE dovesti do manje zavisnosti među zemljama i na taj način uticati da bolju energetsku sigurnost. Ovo je dosta široko pitanje, koje treba razmotriti iz više aspekata.

Na primer, neki obnovljivi izvori, kao što su sunce ili vetar, dovode do decentralizacije i ne zahtevaju toliku zavisnost od drugih zemalja, zato što je ovaj izvor dostupan u svakoj zemlji. Oni drugi, kao što je vodonik, ipak stvaraju nove obrasce međunarodne trgovine i međusobne zavisnosti od uvoza i izvoza. Vodonik stvara međuzavisnost u smislu izgradnje infrastrukture za prenos, ali je manje zavisan od nafte i prirodnog gasa. Kako se objašnjava, vodonik može da se proizvodi na mnogim lokacijama, što je čini manje osetljivom na političku manipulaciju.

Ono što ostaje kritično, kada je reč o zavisnosti, jeste tehnologija koja je potrebna za proizvodnju obnovljive energije. To uključuje i zavisnost od metala i drugih resursa koji su potrebni za njihovu proizvodnju. Naime, države koje proizvode tehnologiju zavise od uvoza ovih resursa iz onih država koje ih rudare. Dalje, ostale države zavise od uvoza čiste tehnologije od onih koje iz proizvode. Tehnologija je kritična i zato što može da bude skupa i nedostupna za zemlje u razvoju i nastajanju.

Postojanje zavisnosti se ne isključuje, naročito kada je reč o trgovini električnom energijom, vodonikom, kritičnim mineralima i čistom tehnologijom ali i zbog interkonektora preko granica, međutim ona postaje drugačija u odnosu na onu koja je u vezi sa naftom ili gasom. Pojašnjenja radi, ukoliko se nafta ne isporuči, proizvodnja energije momentalno prestaje. Sa druge strane, ukoliko se prekine dalji uvoz čiste tehnologije, postojeća će i dalje moći da proizvodi energiju, samo neće biti implementacije novih. Ovde se misli na solarne panele, baterije, tehnologiju za skladištenje energije i drugo.

Slično je i kada je reč o kritičnim mineralima, međutim ukoliko dođe do prekida uvoza, na srednjem i dugom roku oni mogu da se recikliraju, a često i da budu zamenjeni alternativnom zahvaljujući inovacijama.

U osnovu OIE ima potencijal da ponude veću stabilnost i otpornost zbog široke dostupnosti, što ih čini da budu manje podložni geopolitičkoj kontroli i manipulaciji.

Na kraju, na energetsku sigurnost imaju uticaj i klimatske promene koje dovode do sve ekstremnijih vremenskih neprilika, kao što su oluje, poplave ili suše, koje utiču na rad čiste tehnologije i njihove prateće infrastrukture.

Katarina Vuinac

Rešavanje problema sa višim harmonicima

20.04.2024

Veća-slika---Wastewater-Treatment-Plant — Foto: ABB

Pokazalo se da korišćenje frekventnih regulatora u industriji vodosnabdevanja za kontrolu brojnih električnih motora, pumpi i ventilatora obezbeđuje značajnu energetsku efikasnost i unapređuje učinak. Ipak, manje je poznata činjenica da frekventni regulatori i mnogi drugi uređaji, kao što su, recimo, određene vrste elektromotora, zatim LED ili fluorescentno osvetljenje, računari, neprekidna napajanja (UPS) i Wi-Fi ruteri mogu uzrokovati nepoželjna harmonijska izobličenja (ili harmonike) na elektroenergetskoj mreži.

Harmonici, dakle, mogu oštetiti osetljivu elektronsku opremu, prouzrokovati smetnje na opremi za komunikaciju, te i pogrešna očitavanja mernih instrumenata. Takođe, mogu izazvati reagovanje prekidača, izbijanje osigurača, oštećenje kondenzatora ili doprineti pregrevanju transformatora, kablova, motora, generatora i time dovesti do nepotrebnog utroška energije i skraćenja radnog veka opreme.

Iako prednosti frekventnih regulatora daleko premašuju efekte harmonika, veoma je značajno da se razumeju problemi koje harmonici mogu prouzrokovati, kao i rešenja kojima bi se oni mogli eliminisati.

Objašnjenje harmonika

U idealnim uslovima naizmenična struja (AC) u elektroenergetskoj mreži je čist sinusoidni talas sa osnovnom frekvencijom od 50 ili 60 Hz. U realnim uslovima korišćenje nelinearnih opterećenja dovodi do stvaranja harmonika – umnožaka osnovne frekvencije – koji uzrokuju velika odstupanja od tog čistog sinusoidnog talasa struje i napona. Posledično izobličenje, tj. elektronsko prljanje mreže, podrazumeva gubitak energije umesto da se ona upotrebi na opremi koju napaja.

Za merenje uticaja harmonika koristi se ukupno harmonijsko izobličenje struje THDi faktor. Što je ova vrednost veća, veći je gubitak energije u okviru mreže. Na primer, THDi faktor od 40 odsto ima za posledicu 16 odsto veće gubitke nego što je slučaj kod mreže bez harmonika. Uz povećanje troškova energije elektroenergetski sistem mora biti i dimenzionisan tako da može da izdrži preopterećenje. Na primer, pogon koji nema zaštitu od uticaja harmonika može dodatno preopteretiti transformator čak i za 80 odsto svog nominalnog opterećenja.

Iako jedan pogon od 4 kW, i u slučaju da THDi faktor ima vrednost od 100 odsto, verovatno neće izazvati probleme, više će frekventnih regulatora imati kumulativni efekat, jer preopterećenje generiše veću toplotu. Ne samo da stvaranje toplote predstavlja bespotreban utrošak električne energije već to pregrevanje dovodi do nepouzdanog rada opreme i skraćenja njenog radnog veka.

Ovi problemi mogu imati značajan finansijski faktor tokom svih faza radnog veka opreme. Neefikasnost sistema uvećava svakodnevne troškove rada, dok prerano otkazivanje opreme za sobom povlači troškove popravki i zamena. Pri odabiru opreme ključno je obezbediti da ona nema negativan uticaj na energetski sistem, niti na povezane uređaje.

U FOKUSU:

Moderno rešenje za harmonike

Standardna metoda za eliminaciju harmonika jeste projektovanje sistema napajanja veće snage, odnosno odabir većeg transformatora, kablova većeg preseka itd. No, potrebu za transformatorom znatno veće snage obično prate i uvećane naknade za njegovu instalaciju. Mnoge elektrodistribucije zahtevaju od operatera u oblasti vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda da preduzimaju preventivne mere za smanjivanje harmonika prouzrokovanih njihovom opremom.

Predimenzionisanje generatora je drugi uobičajen metod za rešavanje problema uzrokovanih harmonicima. Međutim, ovaj pristup zahteva više prostora, povećava troškove projekta, dok negativno utiče na održivost istog. Smislena alternativa ulaganju u opremu većih snaga (što znači i skuplju) jeste ugradnja uređaja koji smanjuju ili eliminišu harmonike od samog početka.

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Frekventni regulatori kontrolišu brzinu i obrtni momenat motora koji se koristi u vodoprivredi, kao što su pumpe ili ventilatori. Kod upotrebe ovih regulatora konvencionalni pristup rešavanju problema koje uzrokuju harmonici jeste ugradnja eksternih filtera ili korišćenje multipulsnih transformatora. Ipak, nova i efikasnija tehnika podrazumeva korišćenje određenog tipa frekventnog regulatora poznatog kao frekventni regulator sa niskom emisijom harmonika (Ultra-low harmonic drive). Ovi regulatori u sebi imaju aktivnu jedinicu napajanja i integrisan linijski filter sa niskom emisijom harmonika.

Dok uobičajeni šestopulsni frekventni regulatori smanjuju THDi faktor na oko 40 odsto, najbolji ULH frekventni regulatori sa niskom emisijom harmonika mogu smanjiti sadržaj harmonika u elektroenergetskoj mreži ispod tri odsto. S tako niskim THDi faktorom objekti za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda mogu se projektovati sa sistemima napajanja znatno manje snage. Umesto korišćenja opreme većih dimenzija, njihovo dimenzionisanje može biti redukovano, što bi imalo značajan efekat na investicione troškove celokupnog sistema. Na primer, u poređenju sa uobičajnim frekventnim regulatorima, veličina napojnih kablova može biti smanjena za oko 10 odsto. Dalje, veličina distributivnih transformatora se može smanjiti za 20 odsto, generatora za 50 odsto, a razvodnog postrojenja i prekidača za 10–30 odsto.

Frekventni regulatori sa niskom emisijom harmonika povećavaju pouzdanost rada postrojenja. Minimalni sadržaj harmonika otklanja opasnost od prekida tehnoloških procesa usled preopterećenja mreže uzrokovanih povećanom strujom. Ovi regulatori, takođe, onemogućavaju ispade uređaja sa mreže koji nastaju kao posledica harmonijskog izobličenja struje. Sve u svemu, frekventni regulatori sa niskom emisijom harmonika smanjuju emisiju CO2 i ukupne troškove instalacija.

Izvor: ABB

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

12 3...1.481 Page 1 of 1.481

Bliži se Pančevački duatlon – trka za lepšu sliku grada

Pročitajte još:

NALED imenovan za EIT Food Hub u Srbiji – otvoreni pozivi podrške za razvoj inovacija u poljoprivredi

Pročitajte još:

JKP „Zelenilo-Beograd“ uzelo učešće u projektu „Ne kosi još lolo“

Pročitajte još:

Ložionica – od železničke radionice do centra kreativne industrije

Pročitajte još:

„SARAĐUJ, NE ZAGAĐUJ“ – Početak kampanje za zdravije i čistije životno okruženje u Srbiji

Pročitajte još:

Nova tehnologija biorazgradive ambalaže manje je kancerogena uz pomoć paladijuma

Pročitajte još:

Dan planete Zemlje

Pročitajte još:

Gde je Nemačka godinu dana od napuštanja nuklearne energije

Pročitajte još:

Instalirani solarni paneli na dve beogradske škole

Pročitajte još:

Zašto Srbija ozbiljno zaostaje u reciklaži otpada

Pročitajte još:

Segedin uveo sistem daljinskog grejanja na geotermalnu energiju

Pročitajte još:

Saradnja nauke i privrede za održivu budućnost

U fokusu:

Da li je „Tojota“ ipak bila u pravu – kupci uglavnom ne žele električne automobile, već hibride

Pročitajte još:

Beogradski maraton: Sportski forum, Running EXPO i dečiji maraton u Vrtu dobre nade

Kako energetska tranzicija menja energetsku sigurnost?

Pročitajte još:

Rešavanje problema sa višim harmonicima

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

PIŠITE NAM