Home Blog

JANAF širi ulaganja u istraživanje u Kazahstanu

Foto-ilustracija: Unsplash (ilia)

JANAF je na svojoj Glavnoj skupštini 27. januara 2026. doneo odluku da uđe u vlasničku strukturu društva Geoenergija Razvoj d.o.o. kroz dokapitalizaciju i uplatu novčanog uloga, uz preuzimanje obaveze dodatnih uplata do maksimalno 43,68 miliona evra. Cilj je finansiranje projekta istraživanja i eksploatacije ugljovodonika na istražnom polju Shygys u Republici Kazahstan, u strateškom partnerstvu sa kazahstanskom kompanijom KazMunayGas.

Kako se navodi, potez predstavlja deo šire strategije diverzifikacije poslovanja u složenim tržišnim i geopolitičkim okolnostima, uz ambiciju da JANAF jača ulogu u energetskom sektoru i širi aktivnosti izvan osnovne delatnosti transporta i skladištenja nafte i derivata. 

Pročitajte još:

Kazahstanski mediji su sredinom decembra izvestili da KazMunayGas (KMG) i Geoenergija Razvoj, kao podružnica Hrvatske agencije za ugljovodonike, privode kraju ključnu dokumentaciju za geološki istraživački projekat Shygys. Inače, reč je o istražnom polju koje se nalazi u Aktjubinskoj oblasti na zapadu Kazahstana, a prema navodima iz tih izveštaja, u toku su pripreme sporazuma o zajedničkim aktivnostima i finansiranju projekta, o čemu je i ranije razgovarano na sastanku u Astani.

U istim objavama se navodi da Shygys obuhvata približno 2.415 kvadratnih kilometara i da je kao deo pripremne faze, KMG paralelno radio na ponovnoj evaluaciji ranije prikupljenih (zastarelih) 2D seizmičkih podataka, dok partner sa hrvatske strane ulazi u proces nakon sopstvene analize geoloških informacija i procene održivosti lokacije.

Energetski portal

EU tržište automobila: električni i hibridni u usponu

Foto-ilustracija: Pexel (Kindel Media)

U 2025. godini registracija novih automobila u EU porasla je za 1,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je tržišni udeo potpuno električnih automobila dostigao 17,4 odsto, u odnosu na 13,6 godinu ranije, pokazuju podaci Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA).

Hibridni električni automobili vode kao najpopularniji izbor vrste pogona među kupcima, dok se plug-in hibridi sve više konsoliduju na tržištu.

Registracija hibridnih električnih automobila zauzela je 34,5 odsto tržišta, ostajući glavni izbor potrošača u EU. Istovremeno, kombinovani tržišni udeo benzinskih i dizel automobila pao je na 35,5, s 45,2 odsto u 2024. godini.

– U 2025. godini registrovano je 1.880.370 novih potpuno električnih automobila, što čini 17,4 odsto tržišta EU. Četiri najveća tržišta EU, koja zajedno čine 62 odsto registracija potpuno električnih automobila, zabeležila su rast: Nemačka (+43,2 odsto), Holandija (+18,1 odsto), Belgija (+12,6 odsto) i Francuska (+12,5odsto).

Registracije hibridnih automobila u EU porasle su na 3,73 miliona, s najvećim rastom u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, a hibridni modeli sada čine 34,5 odsto tržišta.

Pročitajte još:

Registracije plug-in hibridnih automobila u EU nastavile su rasti, dostigavši 1.015.887 jedinica, uz najveći porast u Španiji, Italiji i Nemačkoj, a njihov tržišni udeo sada iznosi 9,4 odsto (prethodne godine 7,2 odsto).

U decembru 2025. u odnosu na isti mesec prethodne godine registracije su porasle za 51 odsto kod potpuno električnih automobila, za 36,7 odsto kod plug-in hibridnih, dok su hibridni automobili zabeležili rast od 5,8 odsto.

Benzinski i dizel automobili

Do kraja 2025. registracije benzinskih automobila pale su za 18,7 odsto, uz pad na svim glavnim tržištima. Najveći pad zabeležen je u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji.

Ukupno je registrovano 2.880.298 novih automobila u 2025., a tržišni udeo benzinskih automobila pao je na 26,6 odsto sa 33,3 godinu ranije. Tržište dizel automobila nastavilo je padati, s registracijama smanjenim za 24,2 odsto, što je rezultiralo udelom od 8,9 odsto u 2025. godini. Decembarska međugodišnja promena pokazala je pad od 19,2 odsto za benzinske i 22,4 odsto za dizel automobile.

Energetski portal

Prve količine evro-dizela iz Rafinerije Pančevo stigle na benzinske stanice

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su od danas na benzinskim stanicama širom Srbije dostupne prve količine evro-dizela proizvedenog u Rafineriji nafte Pančevo, nakon ponovnog pokretanja prerade sirove nafte.

Kako je navela, građani tokom prethodnih skoro 100 dana nisu osetili posledice sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), a snabdevanje gorivom, prema njenim rečima, nijednog trenutka nije bilo prekinuto. Đedović Handanović je informaciju objavila i na svom Instagram profilu, ističući da je ispunjeno obećanje da će se evro-dizel iz pančevačke rafinerije ponovo naći na pumpama.

Kako smo nedavno pisali, Ministarstvo finansija SAD izdalo je Naftnoj industriji Srbije (NIS) 23. januara posebnu licencu kojom je kompaniji omogućeno da nastavi redovne operativne aktivnosti do 20. februara 2026. godine. Kako je tada saopšteno, licenca obuhvata nastavak poslovanja, važećih ugovora i drugih sporazuma u koje je uključen NIS ili njegova operativno zavisna društva, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, transakcije neophodne za sigurnost snabdevanja, tehničko održavanje postrojenja i finansijska poravnanja.

Energetski portal

Izmenjen pravilnik o lovostaju u cilju očuvanja biodiverziteta

Photo-illustration: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine doneli su, nakon usaglašavanja zahteva i predloga, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta divljači, sa ciljem jačanja zaštite divljih vrsta, očuvanja biodiverziteta i unapređenja održivog upravljanja lovištima u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, izmene su usmerene na bolje prilagođavanje lovnih sezona biološkim karakteristikama pojedinih vrsta, kao i uslovima u njihovim prirodnim staništima, kako bi se obezbedilo dugoročno očuvanje populacija u prirodi. Pravilnikom je potvrđeno načelo da se zaštita, upravljanje i korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta sprovode u skladu sa godišnjim planovima gazdovanja lovištima, koje donose korisnici lovišta.

Pročitajte još:

Novim odredbama uvedene su privremene mere zaštite, pa je lov poljske jarebice obustavljen do 14. oktobra 2027. godine, dok je lov grlice zabranjen do 14. avgusta 2027. godine. Izuzeci su dozvoljeni isključivo u jasno definisanim slučajevima, kao što su sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, zbrinjavanje povređenih ili bolesnih jedinki, naučna istraživanja ili aktivnosti koje doprinose očuvanju i obnovi populacija.

Izmenjena su i pravila koja se odnose na lov zeca, pri čemu je uveden probni lov od 15. oktobra tekuće godine, isključivo u svrhu naučnog praćenja i analize stanja populacije. Na osnovu dobijenih rezultata odlučivaće se da li će se lov nastaviti, korigovati ili u potpunosti obustaviti, a lovna sezona mora biti završena najkasnije do 31. decembra.

Pravilnikom je dodatno precizirano trajanje lovne sezone za sve lovostajem zaštićene vrste, čime se uvodi veća predvidivost, ali i jasniji okvir za odgovorno upravljanje divljači. Tako će, između ostalog, lovna sezona jelena svih polova ubuduće trajati do 15. februara.

Energetski portal

Na Samitu Severnog mora dogovoreno 300 GW vetroelektrana do 2050.

Foto-ilustracija: Unsplash (Brigitta Schneiter)

Na Samitu Severnog mora, održanom juče u Hamburgu, lideri i ministri energetike zemalja regiona Severnog mora postigli su dogovor o snažnoj i koordinisanoj saradnji kako bi se ubrzao razvoj energije vetra na moru, unapredila energetska bezbednost i smanjila zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva. Kako je saopštila Evropska komisija, fokus je na stabilnoj, bezbednoj i pristupačnoj energiji, kao i na razvoju vodonika, u cilju jačanja konkurentnosti evropske industrije na globalnom nivou.

U Hamburgu je potpisan niz deklaracija koje predviđaju konkretne mere i vremenske rokove za smanjenje investicionih rizika u prekogranično povezivanje elektroenergetskih mreža, kao i za jačanje otpornosti energetskog sistema na fizičke, sajber i hibridne pretnje.

Centralni dokument samita je Zajednički pakt o ulaganju u priobalne vetroelektrane za Severno more, koji su potpisali predstavnici vlada Belgije, Danske, Francuske, Nemačke, Irske, Luksemburga, Holandije, Norveške i Ujedinjenog Kraljevstva, zajedno sa industrijom vetroenergije i operatorima prenosnih sistema (TSO) za električne i vodonične mreže.

U tekstu Pakta se ističe vizija Severnog mora kao „zelene elektrane Evrope” i potvrđuje zajednička odlučnost da se iskoristi njihov ogroman potencijal energije vetra na moru.

Pakt predviđa da Evropa do 2050. godine dostigne 300 GW instalisanih kapaciteta vetroelektrana na Severnim morima. Zemlje članice EU koje učestvuju u saradnji Severnog mora za energiju (NSEC), zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, teže razvoju do 100 GW kapaciteta kroz zajedničke prekogranične projekte, koji bi doneli najveće koristi u pogledu smanjenja sistemskih troškova.

Pročitajte još:

Među ključnim obavezama su:

  • uspostavljanje Okvira za finansiranje priobalnih projekata (Offshore Financing Framework – OFF), uz oslanjanje na postojeće instrumente poput TEN-E okvira i projekata od zajedničkog interesa;
  • realizacija prvih zajedničkih projekata do 20 GW u 2030-im, u skladu sa planovima saradnje operatora prenosnih sistema i investitora;
  • unapređenje nacionalnih regulatornih okvira radi veće sigurnosti investitora, uključujući šeme prekogranične odgovornosti, priključenja i balansiranja;
  • razvoj odgovarajućih tržišnih aranžmana za hibridne priobalne projekte;

    Na Samitu Severnog mora dogovoreno 100 GW kapaciteta kroz zajedničke prekogranične projekte / Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
  • ravnomernije raspoređen tender za vetroelektrane na moru u periodu 2031–2040, sa ciljem instalacije do 15 GW godišnje na evropskom nivou.

Predstavljajući Evropsku komisiju na samitu, komesar za energetiku i stanovanje Dan Jergensen naglasio je da Evropa u turbulentnim geopolitičkim vremenima mora da bira energetsku nezavisnost kroz ulaganje u čistu, bezbednu i domaću energiju.

– Malo šta je veće od Severnog mora i njegovog ogromnog potencijala vetroenergije na moru. To znači jačanje naših međusobnih veza kako bi pristupačna energija mogla slobodno da teče širom našeg kontinenta. I to znači obezbeđivanje našeg industrijskog liderstva uz garantovanje naše bezbednosti – poručio je Jergensen.

Lideri su se dodatno obavezali na blisku koordinaciju planiranja, podele troškova i finansiranja prekograničnih projekata, kao i na obezbeđivanje kvalitetnih radnih mesta, razvoja veština i ciljanih istraživačko-razvojnih aktivnosti.

Energetski portal

Bugarska i SAD produbljuju strateško partnerstvo u energetskom sektoru

Foto-ilustracija: Unsplash (krakenimages)

Bugarska i Sjedinjene Države proširuju i produbljuju strateško partnerstvo u energetskom sektoru, uz fokus na projekte od obostranog interesa i dugoročnog značaja za ekonomsku i energetsku bezbednost.

O ovim temama razgovarali su ministar energetike Bugarske Žečo Stankov i pomoćnik sekretara za međunarodna pitanja u Ministarstvu energetike Sjedinjenih Država Tomi Džojs, tokom onlajn sastanka posvećenog jačanju bilateralnog energetskog partnerstva.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva energetike Bugarske, postignuto je razumevanje o formiranju zajedničke ekspertske grupe (Energy Project Team), koja će na tehničkom nivou raditi na prioritetnim projektima, pored onih u oblasti nuklearne energije.

Zajednička ekspertska grupa imaće zadatak da obezbedi kontinuiranu i efikasnu saradnju u tri ključna pravca. Prvi se odnosi na razvoj u oblasti kritičnih sirovina i retkih zemnih elemenata, dok drugi obuhvata realizaciju projekata reverzibilnih hidroelektrana (PAVEC) u Bugarskoj uz primenu američkih tehnologija, koje mogu značajno doprineti balansiranju energetskog sistema i integraciji obnovljivih izvora energije. Treći pravac usmeren je na isporuke tečnog prirodnog gasa i razvoj prateće infrastrukture, kao važan element diverzifikacije i jačanja sigurnosti snabdevanja energijom.

Pročitajte još:

Tema razgovora bila je i dalja saradnja u oblasti nuklearne energije, uključujući projekte vezane za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta u Nuklearnoj elektrani Kozloduj. U tom kontekstu, potvrđena je spremnost dve strane da nastave zajednički rad sa istraživačkim laboratorijama Ministarstva energetike SAD na analizi mogućnosti uvođenja malih modularnih reaktora.

Kako je saopšteno, realizacija studije koja se sprovodi uz podršku Američke agencije za trgovinu i razvoj (USTDA) ušla je u narednu fazu, s obzirom na to da je započet proces izbora konsultanta.

Energetski portal

U Crnoj Gori započinje realizacija projekta izgradnje MHE „Otilovići”

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

U Crnoj Gori započinje realizacija projekta izgradnje male hidroelektrane Otilovići ukupne instalisane snage 3,2 MW, sa planiranom godišnjom proizvodnjom od oko 11 GWh.

Ugovor o realizaciji potpisali su Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i kompanija Vigoris Ecotech DOO Podgorica, a obuhvata izradu glavnog projekta, izgradnju građevinskih objekata, isporuku i montažu elektro-mašinske opreme, testiranja i puštanje u rad po principu ključ u ruke.

Ukupna vrednost investicije iznosi 6.795.000 evra (bez PDV-a), a projekat predviđa ugradnju dva agregata sa horizontalnim Francis turbinama.

Pročitajte još:

Ovaj projekat prepoznat je kao jedan od prioritetnih u oblasti hidroenergetike u strateškim planovima EPCG i Crne Gore.

Kako je istaknuto, električna energija koju će proizvoditi elektrana na godišnjem nivou pokriće potrebe oko 1.800 domaćinstava, dok se očekuje godišnja ušteda emisija od oko 7.600 tona CO₂.

Energetski portal

Javni poziv za post-konstrukcijski monitoring ptica i slepih miševa u Vetropaku Kostolac

Foto-ilustracija: Unsplash (sander-weeteling)

U okviru Javnog poziva, Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS), objavljen je tender za uslugu „Post-konstrukcijski monitoring ptica i slepih miševa – Vetropak Kostolac“, čiji je cilj da se nakon puštanja vetroparka u rad prati i minimizira uticaj postrojenja na biodiverzitet, u skladu sa domaćim propisima, Studijom procene uticaja na životnu sredinu, kao i zahtevima međunarodnih standarda i finansijera (uključujući KfW).

Rok za podnošenje prijave je 18.2.2026.

Traži se angažovanje stručnog konsultanta koji će sprovoditi dvogodišnji monitoring nakon izgradnje (uz mogućnost produženja na još jednu godinu), na području Vetroparka Kostolac koji obuhvata:

  • 20 vetroturbina nominalne snage 3,3 MW (stub do 117 m; ukupna visina do vrha lopatice do 180 m),

  • pripadajuću infrastrukturu vetroparka (uključujući nadzemni dalekovod – OHL).

Ključni zahtevi i obim usluge

Monitoring treba da obuhvati, između ostalog:

  • Praćenje smrtnosti ptica i slepih miševa kod svih turbina (terenske pretrage najmanje jednom nedeljno u periodima aktivnosti).

  • Praćenje ponašanja i kretanja (letni obrasci, migracioni koridori, zone rizika oko rotora), uključujući i nadzemni vod.

  • Praćenje aktivnosti slepih miševa na visini gondole: automatsko snimanje od februara do novembra, tokom dve godine, pri čemu će 7 gondola biti opremljeno detektorima na najosetljivijim lokacijama (detektore obezbeđuje konsultant).

  • Povezivanje nalaza sa mikroklimatskim uslovima (vetar, temperatura, padavine) i podacima o radu turbina, uz korišćenje meteoroloških podataka dostupnih kroz SCADA sistem EPS-a.

  • Sprovođenje testova detekcije i uklanjanja leševa radi procene verovatnoće uočavanja i trajanja prisustva.

  • Statistička analiza i procena stopa smrtnosti uz primenu međunarodno prihvaćenih metoda/modela.

  • Izrada i po potrebi revizija strategije ublažavanja uticaja, uključujući predlog algoritma ograničenja rada turbina u rizičnim periodima (npr. određene noći ili sezonski).

  • Procena potrebe za dodatnim merama za ptice (npr. sistemi detekcije radar/video i privremeno isključenje ili sistemi odvraćanja), uz dostavljanje tehničkih specifikacija predloženog rešenja.

Rok izvršenja je 28 meseci od uvođenja konsultanta u posao, pri čemu početak treba da se poklopi sa puštanjem Vetroparka Kostolac u eksploataciju (uz mogućnost produženja monitoringa).

Izveštavanje (za naručioca i finansijera)

Konsultant treba da obezbedi strukturisano izveštavanje, uključujući:

  • početni (inception) izveštaj nakon druge nedelje,

  • kvartalne izveštaje po sezonama,

  • prvi i drugi godišnji izveštaj,

  • završni izveštaj,
    sve na srpskom i engleskom jeziku, uz obavezno formalno odobravanje od strane EPS-a i KfW-a.

Zainteresovani ponuđači mogu preuzeti obimnu tehničku dokumentaciju na pisani zahtev preko Portala javnih nabavki, u prostorijama EPS AD, uz ovlašćenje i dostavljanje USB memorije za elektronsko preuzimanje.

Energetski portal

MOL preuzima većinski udeo u NIS-u, demantovane spekulacije o previsokoj ceni

Foto: NIS

Ministarstvo finansija SAD izdalo je Naftnoj industriji Srbije (NIS) 23. januara posebnu licencu kojom se kompaniji omogućava da nastavi sa redovnim operativnim aktivnostima do 20. februara 2026. godine.

Kako je tada navedeno, licenca obuhvata nastavak poslovanja, važećih ugovora i drugih sporazuma u koje je uključen NIS ili njegova operativno zavisna društva. Među aktivnostima koje su eksplicitno pomenute nalaze se rafinerijska prerada, uvoz sirove nafte, transakcije koje su neophodne za sigurnost snabdevanja, tehničko održavanje postrojenja, kao i finansijska poravnanja.

U međuvremenu, u domaćoj javnosti aktuelne su informacije o promeni vlasničke strukture NIS-a. Predsednik Srbije izjavio je u toku dana za domaće medije da mađarska kompanija MOL preuzima 56 odsto akcija NIS-a, uz procenu da je vrednost transakcije u rasponu od 900 miliona do milijardu evra. Tom prilikom odbacio je navode pojedinih medija o znatno višim iznosima, koji su se, prema njegovim rečima, kretali od 1,7 do 2,5 milijardi evra.

Tržište će u narednom periodu pratiti da li će se nakon izdavanja licence i aktuelnih izjava zvanično potvrditi dalji koraci u vezi sa vlasništvom i poslovanjem NIS-a, kao i eventualne posledice po snabdevanje i rafinerijsku preradu u Srbiji.

Energetski portal

Međunarodni dan čiste energije: je li svet na pravom putu?

Foto: Pixabay

Na ovogodišnji Međunarodni dan čiste energije (26. januar) možemo osetiti kako se svet menja, ali moramo ubrzati tempo, navode iz UN.

Obnovljivi izvori energije sve više pokreću globalnu tranziciju s fosilnih goriva. Prošle godine, vetar, sunce i drugi obnovljivi izvori prvi put su proizveli više električne energije nego ugalj, dok gotovo 666 miliona ljudi i dalje živi bez pouzdane električne energije.

Za ubrzanje tranzicije potrebno je utrostručiti globalni kapacitet obnovljivih izvora do 2030. 

— Regulatori moraju usvojiti politike koje nagrađuju čistu energiju i pojednostavljuju dozvole, uz zaštitu ljudi i prirode. Elektrodistribucijske kompanije trebaju modernizovati, proširiti i digitalizovati mreže, povezati izvore čiste energije tamo gde su potrebni i osigurati skladištenje kako bi sustavi ostali stabilni dok obnovljivi izvori rastu. Industrija mora diversifikovati lance snabdevanja, kako bi više zemalja moglo proizvoditi, instalirati i održavati sisteme čiste energije — poruka je UN.

Pročijate još:

Pri tome je ključno je da tranzicija bude pravedna, štiteći radnike i zajednice, podržavajući obrazovanje i otvarajući nove prilike.

Prema podacima OIE Srbija, krajem 2025. godine ukupni instalisani kapaciteti iz obnovljivih izvora u Srbiji dosegli su  3.683,4 MW. Vetroparkovi Kostolac (66 MW) i Čibuk 2 (133 MW od planiranih 155 MW) pušteni su u probni rad, čime broj operativnih vetroparkova dostiže 13 sa ukupno 807 MW, a očekuje se da 1 GW bude premašen u prvoj polovini 2026.

Solarne elektrane zauzimaju 192,2 MW, uz dodatnih 126,1 MW kod kupaca-proizvođača. Hidroelektrane ostaju ključni oslonac sistema sa 2.507 MW, dok dve reverzibilne hidroelektrane doprinose sa 639 MW. Na mreži su i 48 biogasnih elektrana (48,7 MW) te elektrana na biomasu od 2,4 MW.

Energetski portal

Odobrena modernizacija važnog 220 kV dalekovoda u Crnoj Gori

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Projekat vredan do 15 miliona evra, usmeren na jačanje i modernizaciju elektroprenosne mreže Crne Gore, dobio je zeleno svetlo.

Reč je o rekonstrukciji važnog 220 kV dalekovoda Trebinje – Perućica – Podgorica – Koplik, čiju je realizaciju odobrila Vlada Crne Gore, sa ciljem obezbeđivanja sigurnijeg i stabilnijeg snabdevanja električnom energijom.

Nakon 50 godina rada, dalekovod će dobiti novu, savremenu opremu. Kako je istaknuto na sajtu Vlade Crne Gore, na ovaj način će se povećati kapacitet mreže, ali ujedno i smanjiti rizik od kvarova. Pored toga, stvoriće se uslovi da se u sistem uključi više energije iz sunca i vode. 

Prema planu, radovi bi trebalo da traju do kraja 2028. godine, a podršku realizaciji projekta dala je Evropska banka za obnovu i razvoj.

Energetski portal

Javni poziv za ugradnju solarnih panela na objektu preduzeća Toplana Beočin

Foto-ilustracija: Pixabay (Markus Spiske)

Raspisan je konkurs za izvođenje radova i ugradnju solarne fotonaponske elektrane snage 50 kW na objektu Javnog preduzeća „Toplana“ Beočin, namenjene proizvodnji električne energije za sopstvene potrebe. Nabavka je planirana po principu „ključ u ruke“, što podrazumeva kompletnu realizaciju sistema – od nabavke opreme i montaže na objektu, do završnog povezivanja.

Rok za dostavljanje ponuda je 9. februar.

Ključna oprema

U okviru konkursne dokumentacije definisani su minimalni zahtevi za fotonaponske panele koji treba da budu N-tip tehnologije, sa minimalnom efikasnošću od 22,84 odsto, dok je zahtevana snaga pojedinačnog modula najmanje 590 Wp. Paneli treba da ispunjavaju standarde IEC 61215 i IEC 61730, a u cenu ponude treba da budu uključeni i nabavka, transport, podizanje na krov, montaža, povezivanje panela i uzemljenje.

Konačan broj panela zavisi od raspoloživih zona na krovu i ponuđenog tipa modula. Propisani su i garancijski uslovi: minimum 25 godina garancije na kvalitet i materijal, kao i minimum 30 godina garancije na linearnost degradacije snage.

Konkurs obuhvata i nabavku fotonaponskog invertora snage 50 kWac, sa minimalnom efikasnošću od 98 odsto, trofaznim priključkom i mogućnošću spoljne montaže. Invertor treba da ima zaštitu nivoa IP66, da bude bez transformatora i da omogući osnovne komunikacione i nadzorne funkcije. Kao projektovano rešenje naveden je Huawei SUN2000-50KTL-M3 ili ekvivalent, uz minimum 10 godina garancije.

Treća ključna stavka je noseća konstrukcija za montažu na krov sa pokrivačem tipa „falcovani lim“, sa kompletnim mehaničkim elementima, međusobnim povezivanjem i uzemljenjem. Od ponuđača se traži i garancija na nepropusnost prodora, kao i na sve mehaničke spojeve, uz obavezu da uz ponudu dostavi i detalje konstrukcije i načina ugradnje.

Energetski portal

Volvo Trucks ponovo osvojio pet zvezdica na Euro NCAP testu bezbednosti za model Volvo FH

Foto: Volvo Trucks

Volvo Trucks je dodao još dva kamiona na listu modela koji su dobili maksimalnu ocenu od 5 zvezdica prema Euro NCAP standardima. Dve varijante modela Volvo FH sa standardnom kabinom najnovije su koje su dobile najvišu ocenu, čime se potvrđuje vodeća pozicija kompanije Volvo u njenoj osnovnoj vrednosti – bezbednosti.

Nakon prva dva kruga Euro NCAP testiranja bezbednosti, u kojima su svi testirani Volvo modeli dobili najvišu moguću ocenu, sada se toj grupi pridružuje i Volvo FH sa standardnom kabinom.

Do sada su sledeći Volvo kamioni dobili 5 zvezdica prema Euro NCAP ocenjivanju:

  • Volvo FM 4×2 tegljač
  • Volvo FM 6×2 rigid
  • Volvo FH 4×2 tegljač
  • Volvo FH 6×2 rigid
  • Volvo FH Aero 4×2 tegljač
  • Volvo FH Aero 6×2 rigid

– Još jednom smo dobili potvrdu da Volvo ispunjava svoje obećanje – bezbednost jeste i uvek će biti naš prioritet u svemu što radimo. To ne znači da možemo da se opustimo. Nastavićemo da usavršavamo tehnologiju kako bismo bili na samom čelu kada je reč o bezbednosti, u cilju zaštite vozača i svih ostalih učesnika u saobraćaju – kaže Roger Alm, predsednik Volvo Trucks.

Svi navedeni Volvo modeli takođe ispunjavaju Euro NCAP City Safe kriterijume, zahvaljujući dobroj preglednosti i visokom učinku Volvo aktivnih bezbednosnih sistema, koji su dizajnirani da štite ranjive učesnike u saobraćaju u gradskim uslovima.

Volvo je bio prvi proizvođač kamiona koji je osvojio maksimalnih 5 zvezdica kada je Euro NCAP 2024. godine uveo svoje prvo ocenjivanje bezbednosti za teška komercijalna vozila.

Ocena od 5 zvezdica prema Euro NCAP-u znači da kamion ispunjava ili prevazilazi kriterijume kao što su podrška vozaču i izbegavanje sudara, obezbeđujući veću bezbednost u saobraćaju za vozača i ostale učesnike.

Vizija Volvo Trucks-a o budućnosti bez saobraćajnih nezgoda predstavlja zvezdu vodilju kompanije u stalnom unapređenju bezbednosti vozila i saobraćaja. Kompanija će nastaviti da razvija bezbednosne sisteme koji ne samo da pružaju zaštitu, već i predviđaju opasnosti i ublažavaju posledice nezgoda.

Pročitajte još:

O Euro NCAP:

Evropska agencija za procenu bezbednosti novih vozila (Euro NCAP), sa sedištem u Belgiji, osnovana je 1996. godine i brzo je postala evropski industrijski standard za procenu bezbednosti putničkih automobila. Podržana je od više evropskih vlada, uključujući i Evropsku uniju.

Kada je reč o testiranju kamiona, svaki bezbednosni sistem dobija pojedinačnu ocenu, koje se zatim objedinjuju po oblastima. Na osnovu toga se izračunava ukupna ocena vozila od jedne do pet zvezdica, pri čemu pet zvezdica predstavlja najbolji učinak.

Opseg testiranja kamiona uključuje:

  • Bezbednu vožnju: praćenje vozača, vidljivost (direktna i indirektna) i sistemi pomoći u vozilu (npr. pomoć pri brzini)
  • Izbegavanje sudara: frontalni sudari (sa automobilima, pešacima i biciklistima), sudari pri niskim brzinama i sudari pri napuštanju trake
  • Nakon sudara: informacije o spasavanju.

Cilj Euro NCAP-a je da postepeno proširi opseg testova tako što će uključiti i zaštitu od sudara u kasnijoj fazi, kao i testiranje kamiona u različitim transportnim segmentima.

Izvor: Volvo Trucks

Rim dobija moderan sistem za upravljanje otpadom

Foto: Roma Capitale

Izgradnjom kompleksa postrojenja pod nazivom Park kružnih resursa, zajedno sa dva postrojenja za obradu organskog otpada, kao i dva pogona za reciklažu papira i plastike, Rim će dobiti novi integrirani sistem upravljanja otpadom.

Kako se navodi u saopštenju Grada, ovim projektom prestonica Italije moći će samostalno zatvoriti kompletan ciklus otpada, unaprediti uslugu prikupljanja i znatno smanjiti potrebu za transportom otpada izvan grada. To će omogućiti stabilniji sistem, bržu obradu otpada i značajne finansijske uštede za gradsku administraciju, ali i za građane.

Poseban značaj projekta ogleda se u jačanju reciklaže i smanjenju zavisnosti od deponija i postrojenja u drugim evropskim gradovima, što je godinama predstavljalo jedan od najvećih problema u upravljanju otpadom.

Pročitajte još:

Roberto Gualtieri, gradonačelnik Rima izjavio je da ovaj projekat predstavlja prekretnicu za grad.

– Rim konačno dobija mogućnost da samostalno upravlja svojim otpadom. Novi sistem doneće efikasniju uslugu, veću stopu odvojenog prikupljanja i dugoročne uštede, uz poštivanje visokih ekoloških standarda – poručio je Gualtieri.

Realizacija Parka kružnih resursa smatra se jednim od ključnih infrastrukturnih projekata za održivi razvoj Rima u narednim godinama.

Energetski portal

Skoro 2.500 kilometara netaknutih balkanskih reka izgubljeno od 2012. godine

Foto: Wikipedia (Predrag Božić)

Sveobuhvatna nova procena hidromorfoloških uslova širom Balkana pokazuje dramatično i ubrzano propadanje poslednjih velikih netaknutih rečnih sistema u Evropi. Prema izveštaju Stanje balkanskih reka 2025: Hidromorfološka procena i 13-godišnji trendovi, procenat netaknutih reka u regionu opao je sa 30 odsto u 2012. godini na svega 23 odsto u 2025. – što predstavlja gubitak od oko 2.450 kilometara rečnih tokova.

Studiju je izradio dr Ulrih Švarc iz organizacije Fluvius Vienna, a naručile su je organizacije EuroNatur i Riverwatch u okviru kampanje Sačuvajmo plavo srce Evrope. Analiza obuhvata 83.824 kilometra reka u 11 balkanskih zemalja.

Rezultati ukazuju na jasan regionalni trend pogoršanja stanja reka još od 2012. godine. Najviše su pogođeni veliki rečni tokovi, pre svega zbog izgradnje brana, kanalisanja i poremećaja prirodnog transporta sedimenta. Od 2012. godine, dužina rečnih akumulacija povećana je za 18 odsto, sa 2.224 na 2.626 kilometara.

Razvoj hidroenergetike identifikovan je kao glavni pokretač degradacije, uz dodatne pritiske poput zahvatanja vode, vađenja sedimenta i infrastrukturnih zahvata. Iako su izvorišta i manji tokovi u proseku u boljem stanju, i na njima se beleži rastući pritisak.

Foto-ilustracija: Unsplash (aaronburden)

Prema studiji, od većih procenjenih reka svega 23 odsto ostalo je gotovo prirodno, dok 43 odsto pokazuje blage izmene. Umereno do znatno izmenjene reke čine 27 odsto, a sedam odsto mreže čine ozbiljno izmenjeni delovi, uglavnom akumulacije. Najizraženije promene zabeležene su u slivovima Drine, Neretve, Vardara/Aksiosa, Devola i Drima.

Ipak, autori ističu da Balkan i dalje ima znatno veći udeo očuvanih reka u poređenju sa ostatkom Evrope, što region čini poslednjim velikim uporištem divljih reka na kontinentu.

Autor studije dr Ulrih Švarc istakao je da dugoročni trendovi jasno pokazuju pad prirodnih rečnih tokova širom Balkana, prvenstveno usled prevođenja reka u akumulacije i velikih morfoloških zahvata i napominje da su ovi trendovi u sve većem raskoraku sa ekološkim standardima EU i principima održivog upravljanja vodama.

Pročitajte još:

Studija posebno izdvaja Albaniju kao zemlju sa najbržim gubitkom netaknutih i blago izmenjenih rečnih deonica u poslednjih deset godina. Intenzivan razvoj hidroenergetike, nekontrolisana regulacija vodotokova, zahvatanje vode i izmene poplavnih područja značajno su promenili rečne pejzaže zemlje.

Iako je Albanija uspešno zaštitila Vjosu i neke od njenih pritoka, više rečnih delova je degradirano tokom poslednje decenije nego u bilo kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Ovi nalazi trebalo bi da posluže kao poziv na buđenje albanskoj vladi da zaštiti reke širom zemlje, a ne samo u jednom slivu, posebno imajući u vidu težnje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji – poručio je Ulrih Ajhelman, izvršni direktor organizacije Riverwatch.

Primeri uspešne zaštite daju nadu

Uprkos negativnim trendovima, izveštaj navodi i pozitivne primere. Zahvaljujući kampanjama i pritisku organizacija za zaštitu prirode, oko 900 kilometara reka sačuvano je obustavljanjem hidroenergetskih projekata, proglašenjem novih zaštićenih područja i uvođenjem zabrana za male hidroelektrane.

Najznačajnije dostignuće u regionu predstavlja proglašenje Nacionalnog parka divlje reke Vjosa, dok je u Bosni i Hercegovini zaustavljen hidroenergetski projekat na reci Janjini, pritoci Drine.

Na osnovu nalaza, autori izveštaja pozivaju balkanske zemlje i evropske institucije na hitne mere: jačanje nacionalne i EU zaštite preostalih netaknutih reka, obustavljanje destruktivnih hidroenergetskih projekata, uspostavljanje sistematskog praćenja stanja reka, kao i obnovu već oštećenih vodotokova kroz mere zasnovane na prirodi.

– Prozor za delovanje se brzo zatvara. Balkan još uvek čuva neke od poslednjih divljih reka u Evropi, ali njihova zaštita zahteva političku hrabrost i odluke zasnovane na nauci – upozorila je Anet Špangenberg, šefica programa Slatke vode u organizaciji EuroNatur.

Energetski portal

E-world energy & water 2026: Tematski forumi u fokusu sajma u Esenu

Foto: E-World 2025

Međunarodni sajam E-world energy & water 2026 održaće se od 10. do 12. februara u Esenu, Nemačka, uz program koji će i ove godine obeležiti ekspertska dubina, snažna međunarodna zastupljenost i jasno definisan tematski koncept.

Program će biti organizovan kroz četiri stručna foruma, sa jasno određenim temama po danima, što posetiocima omogućava lakšu orijentaciju i efikasnije planiranje posete. Sva predavanja su uključena u cenu ulaznice, a program će se odvijati na nemačkom i engleskom jeziku, uz simultani prevod.

Tematski, program obuhvata ključne oblasti poput novih energetskih sistema, klimatski neutralnog snabdevanja energijom, fleksibilnosti i skladištenja, energetskih politika, kao i startap inovacija i karijernih mogućnosti u energetici.

Posebnu novinu ove godine predstavlja uvođenje formata „Tag der Kommunen” (Dan opština), koji će se održati 12. februara i biti posvećen ulozi lokalnih samouprava u sprovođenju energetske tranzicije. Predstavnicima opština tog dana biće omogućen besplatan ulaz na sajam i učešće u programu.

Detaljan program dostupan je besplatno putem E-world zajednice i biće kontinuirano ažuriran do početka sajma.

Energetski portal

123...1,676Page 1 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
Events for 28th January
Events for 29th January
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs