Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO” u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ DKTI, organizovala je 4. po redu međunarodnu investicionu i praktičnu konferenciju pod nazivom “Energetska efikasnost kroz upotrebu solarne i energije biomase”.

Cilj jednodnevnog skupa je bilo upoznavanje javnosti sa aktuelnim poslovnim i zakonskim okruženjem u domenu solarne i energije biomase, predstavnicima tehnologija, projektovanja i finansijskih institucija. SERBIO platforma je obezbedila povezivanje domaćih i međunarodnih kompanija uključenih u sektor obnovljivih izvora energije, kao jednih od glavnih aktera i pokretača investicionih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u cilju zaštite životne sredine.

Konferencija je koncipirana tako da su u jednoj sali vođene diskusije, te su prezentacijama predstavljene teme namenjene privrednim društvima, industriji, stanovništvu i poljoprivrednim gazdinstvima. Panel u drugoj sali bio je posvećen temama namenjenim javnim preduzećima, toplanama i predstavnicima lokalnih samouprava.

Projektovanje solarne elektrane

Bernd Bolman iz kompanije Viessmann Photovoltaic GmbH predstavio je prve korake, greške i iskustvo iz Nemačke. Nemačka, kao polazna tačka u državama Evrope, i dalje je vodeća zemlja sa ukupnim kapacitetom od 60GWp energije dobijene iz obnovljivih izvora. Naravno, sa svim usponima i padovima. Istorija tržišta ove zemlje pokazuje nam da su još 2000. godine solarni entuzijasti ulagali u solarne panele na krovovima, 2010. napravljeni su prvi solarni “Green Field” parkovi, a pre dve godine krajnji korisnici koriste solarnu energiju za komercijalnu samopotrošnju.

Sticanje statusa kupac – proizvođač   

Prvi koraci su formalno pravni aspekti koji podrazumevaju Zakon o korišćenju OIE, Uredbu o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza kupca – proizvođača i snabdevača, kao i Pravilnik o sadržaju i vođenju registra kupaca – proizvođača priključenih na prenosni, distributivni sistem koji je u procesu planiranja u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike.

Detaljno uputstvo pogledajte ovde.

Solarni paneli na krovu kuće

Filip Veljković iz kompanije Green Watt objasnio je prve korake pri projektovanju i izgradnji solarne elektrane sa praktične strane. 

“Pre samog izlaska na teren, koristimo Guglove snimke (klijent dostavlja GPS koordinate) gde vidimo nagib krova i sam materijal izgradnje. Pomoću softverskog programa proverimo vremenske prilike u poslednjih 10 godina i kao glavni produkt dobijamo procenjenu proizvodnju buduće solarne elektrane u narednih godinu dana u kw. Na osnovu dosadašnje ili željene potrošnje električne energije proračunavamo i izrađujemo predlog i pripremu buduće investicije”, objašnjava Veljković.

Solarni paneli za industriju

Nikola Grubor iz kompanije CEEFOR predstavio je prve korake pri projektovanju solarne elektrane ukoliko je investitor privredno društvo, odnosno industrija. 

“Prvi koraci su veoma slični kao i u slučaju individualnog domaćinstva. Isplativost projekta nakon energetske krize koja je pogodila Evropu, je od 6 do 7 godina. Izrada projekta traje od jednog do tri meseca i nakon toga je potrebno oko tri meseca za dobijanja dozvole od Elektrodistribucije”, kaže Nikola.   

Tehnologije solarnih panela i dostignuća

Na jednom od panela učesnici su bili predstavnici kompanija Viessmann, Luxor i SKE Engineering Gmbh.

Bojan Grujički iz kompanije Viessmann, ujedno i generalni sponzor konferencije, predstavio je integrisana rešenja kompanije, između ostalog i u oblasti solarne energije. Viessmann nudi konsalting i analizu, predlog rešenja, obračun prenosa energije, isporuku opreme, rezervne delove i puštanje u rad fotonaponski sistem. Takođe, kompanija nudi i povoljno finansiranje, odnosno finansijsku podršku pri izgradnji solarne elektrane.

Kompanija koja već dugi niz godina uspešno deluje na teritoriji Zapadnog Balkana, ali i šire je svakako LUXOR GmbH. 

“Zašto sunce, zašto fotonapon, a ne drugi izvor OIE? Solarna energija kao tehnologija i rešenje jednog energetskog pogona je najbrže, najbolje i najprihvatljivije u ekonomskom smislu. Svako ko ima mogućnosti, treba da ulaže u ovu vrstu energije, fotonapon nudi brz i efikasan lek za energetsku tranziciju i zamrzavanje troškova električne energije”, objasnio je Nino Sijerić, menadžer razvoja poslovanja u kompaniji Luxor Solar. 

SKE Engineering GmbH, partner i predstavnik kompanije HUAWEI koji deluju u 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, najavio je otvaranje kancelarije ove godine i u Beogradu. Kompanija nudi Huawei Fusion Solar proizvode i rešenja, kao i sales obuke i obuke za pružanje tehničke podrške.

Biomasom do investicije

Prema rečima Nataše Rubežić, predsednice Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO”, “solarna i energija biomase nas ujedinjuju”.

“Svake godine globalna privreda koristi više od 90 biliona tona prirodnih resursa (od kojih se samo 8 odsto ponovno koristi), što je ekvivalent 1,7 onoga što Zemlja može proizvesti godišnje. Kružna ekonomija nudi novi model “proizvod – otpad – proizvod“, rekla je Rubežić i time započela temu Cirkularne ekonomije na trećem panelu konferencije.

Đorđe Marić, moderator sesije i predstavnik Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika, predstavio je nekoliko teza iz oblasti iz kontrole kvaliteta biomase i na taj način naglasio koliko je bitan način samog sakupljanja i skladištenja iste.

Dok je Predrag Stojanović iz kompanije TEKNOXGROUP Srbija predstavio program mašina za tretman zasebno prikupljenog otpadnog drveta kompanije Komteh i kakve sve tipove biomase možemo dobiti ovom procedurom. 

Nakon predstavljanja kvaliteta i sakupljanja drvne sečke, kompanija Đuro Đaković iz Hrvatske predstavila je svoja kogenerativna postrojenja. Zdravko Stipetić predstavio je ponudu kompanije koja obuhvata projektiranje, proizvodnju i izgradnju kompletnih elektrana za proizvodnju energije iz otpada i biomase.

Finansiranje projekata

Sam kraj konferencije posvećen je važnoj i “vrućoj temi”. Kako sve isfinansirati, odakle početi i koga kontaktirati ukoliko želimo da investiramo u sopstvenu elektranu?

Luka Naglić iz GEFF EBRD kreditne linije predstavio je osnovu za finansijski podsticaj. 

“Klijent može putem kredita finansirati celokupnu investiciju solarne elektrane, a povraćaj novca se vrši prema određenim formulama. Fizička lica, stambene zadruge, upravnici stambenih zgrada su potencijalni klijenti”, objašnjava Naglić.

Ivan Smiljković iz ProCredit banke naglasio je da je poslovanje njihove banke u potpunosti u skladu sa zaštitom životne sredine. 

“U svakodnevnom radu se trudimo da smanjimo naš uticaj na životnu sredinu kroz tri interna stuba. U fokusu su nam obnovljivi izvori energije, na krovu centrale na Novom Beogradu imamo solarnu elektranu kapaciteta 40 kW, dok našu manju solarnu elektranu koristimo za punjenje električnih automobila. Mi kao banka ne finansiramo klijente i kompanije koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu”, istakao je Smiljković.

Aleksandar Savić, direktor Direkcije za poslove sa javnim sektorom iz Erste banke predstavio je projekte koje je banka podržala i na koji način možete da realizujete OIE projekte uz podršku i kreditne linije ove banke.

“Uvođenjem prozjumera kroz naš zakonodavni okvir dovelo je do toga da najviše upita i zahteva za finansiranje vezano je za solar“, kaže Savić.

Prva solarna elektrana u Srbiji

O svom iskustvu, kada je reč o izgradnji solarne elektrane, preprekama i izazovima sa kojima se susreo pričao je Miloš Kostić, direktor i suvlasnik “Solaris Energy”, prve solarne elektrane u privatnom vlasništvu u Srbiji.

“2013. godine smo imali viziju da izgradimo jedan obnovljivi izvor energije, solarnu elektranu. U tom trenutku ProCredit banka je razumela našu ideju i podržala u realizaciji projekta. Izgradili smo dve solarne elektrane ukupne snage dva megavata i osam godina kasnije imamo izuzetno dobru proizvodnju. Ostvarena proizvodnja na obe elektrane u 2021. godini iznosi 2.768 MWh. Zato nastavljamo sa ulaganjima u solarne elektrane i u planu je proširenje postojeće, biće izgrađene Solaris 3 i Solaris 4. Za Solaris 3 snage 999 kW, za izgradnju će biti upotrebljeno 1.980 solarnih panela, dok Solaris 4, iste snage, imaće 2.000 panela”, istakao je Miloš Kostić, koji je i vlasnik kompanije MT-KOMEX, lidera u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana.

Razvojni fond AP Vojvodine i pomoćnik direktora zaduženog za sektor za upravljanje programima finansiranja klimatski održivih projekata, Jelena Trenkić na poslednjoj sesiji konferencije predstavila je Finansiranje klimatskih održivih investicija iz Razvojnog fonda i time prisutnima zaokružila finansijsku ponudu i podršku u projektima zelene energije.

Kako smanjiti upotrebu fosilnih goriva?

U drugoj sali, uporedo sa sesijama na temu solarne i energije biomase, održan je poseban panel i odlična diskusija u vezi proizvodnje toplotne i električne energije kroz upotrebu solara i postrojenja na biomasu namenjena javnim preduzećima.

Da bi se dostigao klimatski cilj o umanjenju prosečne globalne temperature za 1,5 °C do 2050. godine, korišćenje fosilnih goriva mora da se smanji 75 odsto, te se u budućnosti očekuje još veći rast kapaciteta obnovljivih izvora energije. Srbija, kao članica Energetske zajednice, ima zahtevan cilj – od ukupne potrošnje energije 32 odsto treba da bude iz obnoviljivih izvora i to do 2030. godine.

Rekosntrukcijom kotlarnica i promenom energenata do energetske efikasnosti

Na panelu “Toplotna i električna energija kroz solarnu i energiju biomase za javna preduzeća, toplane i lokalne samouprave”, Sandra Nedeljković, v.d. zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima predstavila je investicije Vlade Republike Srbije u proizvodnji toplotne energije iz biomase.

Nedeljkovićeva je naglasila da je Program obnove objekata javne namene u javnoj svojini namenjen sektorima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i sporta na teritoriji cele Srbije. Program je stalno otvoren i ima direktan uticaj na javne finansije i energetske uštede u renoviranim objektima uz primenu četiri osnovne mere: energetska efikasnost, funkcionalnost, otpornost, bezbednost i pristupačnost.

Rekonstrukcija postojećih kotlarnica, konverzija sa postojećeg energenta na drvnu biomasu – sečku, i izgradnja novih kotlarnica donose modernizaciju i zamenu zastarelog i energetski neefikasnog kotlovskog postrojenja, zaštitu životne sredine (emituje se manja količina CO2), dok ekonomski aspekti podrazumevaju uštedu u vidu jeftinijeg goriva i manju potrošnju samog energenta u odnosu na prethodni.

Prednosti i mane upotrebe šumske biomase

U ime poslovnog udruženja “Toplane Srbije” o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti kod daljinskog grejanja govorio je Dejan Stojanović koji je tom prilikom izneo podatak da od 2015. do 2019. godine najveći udeo od svih energenata u proizvodnji toplotne energije u Srbiji ima prirodni gas, čak 67,04 odsto 2019. Slede naftni derivati kod kojih se u ovom period beleži pad na 11,85 odsto, zatim ugalj čija potrošnja je varirala od 21,76 do 18,58 odsto. Na upotrebu biogasa i biomase otpada najmanji procenat, tokom navedenih pet godina primetan je blagi rast ali učešće ovih energenata je nepunih dva odsto.

Prema Stojanovićevim rečima, u periodu od 1990. do 2019. upotreba fosilnih goriva u odnosu na obnovljive izvore energije u EU 27 smanjena je sa 94,6 na 65,5 odsto. U tome prednjači Litvanija koja koristi 72,69 odsto bioenergije, slede Danska sa 64,54 i Austrija sa 48,40 odsto.

On je naglasio da je u Srbiji za podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti i primenu obnovljivih izvora energije nepohodna promena strukture energenata. 

Međutim, ne treba ignorisati da karte pokazuju povećanje seče šuma širom Evrope od 2004. do 2018. godine, a posebno visokog intenziteta koje se odvija u Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Letoniji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj. Takođe, istraživački centar Evropske komisije našao je, u svom poslednjem izveštaju o tom pitanju, da je većina šumske biomase “spaljena” u EU štetna za klimu, biodiverzitet ili oboje.

Višestruko “unovčavanje” zelenog bio-otpada

“Blokčejn tehnologija u funkciji zelene cirkularne ekonomije – za održive komunalne sisteme, toplane i energane na biomasu”, tema je o kojoj je govorio prof. dr Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pešić je govoreći o ovoj temi predstavio projekat „Model upravljanja tržištem biomase kao osnova za recikliranje zelenog bio otpada u toplotnu energiju i kompostna đubriva“. Osnovna ideja ovog projekta je da se prikaže realna mogućnost cirkularne zelene ekonomije i zelene poljoprivrede u uključivanju dela stanovništva i marginalizovanih grupa u moguće efikasno upravljanje zelenim bio-otpadom i njenim “unovčavanjem” na tržištu energije i organskih đubriva, kao i organske i ekološke poljoprivrede. Glavni kriterijum ovog prikaza je inovativni model, zaokružen ciklus upravljanja i praksa koja je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom (prevencija i smanjenje) – Model 3B.

Kako je naveo, inovativni elementi u ovom projektu odnose se na upravljanje i tretman otpada, što predstavlja oblast koja u Republici Srbiji nije razvijena u dovoljnoj meri. Svest građana o upotrebi otpada kao energetskoj sirovini ili biološki vrednih proizvoda je na vrlo niskom nivou. 

Implementacija predviđenih projektnih aktivnosti u svest građana imala bi za rezultat sticanje ekonomskih koristi za pojedince i društvo u celini, jer će se otpad transformisati u toplotnu energiju i organsko đubrivo. 

Uz pomoće Sofijske deklaracije do dobrih rešenja i finansija

Projekat EBRD ReDEWeb “Primena obnovljive i otpadne toplote u daljinskom grejanju Srbije” predstavio je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za OIE u sistemima daljinske energetikeu okviru EBRD. On je podsetio na Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan koja je potpisana 10. novembra 2020. godine od strane zemalja Zapadnog Balkana.

Sofijska deklaracija zasnovana je na sledećim ciljevima: klima, energija, mobilnost, cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja, održiva poljoprivreda, proizvodnja hrane i biodiverzitet.

Kao podrška realizaciji prva tri cilja namenjena su bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od devet milijardi evra za Zapadni Balkan.

Na pomenutom panelu govorilo se i o upotrebi solarne u cilju dobijanja toplotne i električne energije – Jelena Ilić iz Viessmann-a,  kogenerativna postrojenja- Energija iz biomase (iskustva iz Hrvatske) – Đuro Đaković doo, direktor Zdravko Stipetić, a svoja iskustva iznelo je i JKP “Novosadska toplana” rukovodilac Sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije Dušan Macura je predstavio primenu solar – termal tehnologije za održive sisteme daljinske energetike.

Izvor: SERBIO