Ljudi se prilagođavaju klimatskim promenama, ali ne dovoljno brzo

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Naseljavajući ledene polarne oblasti, pa sve do vrelih pustinja, strmih planina i vlažnih tropskih šuma, ljudi su verovatno najprilagodljivija bića na planeti. Otuda ne čudi što se Homo Sapiens naizgled uspešno privikava na vremenske ekstreme i sve izraženiju klimatsku krizu, ali naučnici ipak upozoravaju – ne dovoljno brzo.

Nova studija Inicijative za mapiranje globalne adaptacije (GAMI) otkriva da su odgovori društava širom sveta na pretnje uzrokovane klimatskim promenama uglavnom delimične ili neadekvatne, piše Univerzitet Konkordija.

Međunarodna mreža istraživača, koja se fokusira na prikupljanje i sintezu naučne literature o prilagođavanju klimatskim promenama, nudi pregled postojećih članaka i pronalazi značajne oblasti u kojima je potrebno poboljšati globalne napore.

Iako nema sumnje da ljudi reaguju na klimatske pretnje, nema dovoljno podataka o tome da li ovi odgovori zaista smanjuju ukupne rizike i mogu dovesti do značajnih promena.

Jedna od istraživača, Aleksandra Lesnikovski, primetila je da mere i tehnike prilagođavanja uveliko variraju u zavisnosti od regiona. Baš kao što postoje podele između globalnog severa i juga, bogatih i siromašnih, ruralnih i urbanih, tako i Evropa i Severna Amerika imaju tendenciju da svoje napore prilagođavanja fokusiraju na infrastrukturu i tehnologiju, dok je u siromašnijim oblastima Afrike i Azije prilagođavanje poprimilo više bihejvioralni i kulturni aspekt.

Istraživanje je dalje otkrilo da, iako se mnoga društva uključuju u neki oblik prilagođavanja na klimatske promene, efikasnost tih mera ostaje nepoznata.

„Manje od dva odsto članaka koje smo analizirali zapravo imaju dobre empirijske detalje o tome da li je adaptacija smanjila ključne rizike ili ne“, kaže Lesnikovski napominjući da postoji ograničeno istraživanje o tome da li promene u praksi upravljanja rizikom ili infrastrukturnim standardima smanjuju negativne uticaje ekstremnih vremenskih pojava.

Na raspolaganju je i malo dokaza o dubokim strukturalnim promenama kao što su premeštanja čitavih zajednica iz područja visokog rizika ili radikalne promene poljoprivrednih praksi. Relativno mali koraci, preduzeti do danas, zabrinjavaju Lesnikovski i njene kolege.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti