Donet set važnih odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine

22.02.2023

Setom odluka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, koje su donete na sednici gradske skupštine, Grad Beograd nastavlja veliku posvećenost ovim oblastima.

Doneta je Odluka o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta i usvojen Plan za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu na opštini Zvezdara, što je deo desetogodišnjeg programa koji se realizuje na gradskim opštinama. Precizirano je da na teritoriji opštine Zvezdara postoji više od dve stotine lokacija za tu namenu, navodi se na sajtu grada.

Energetska efikasnost i racionalna upotreba energije je u javnom interesu Beograda i od posebnog je značaja za Grad. Nosioci sistema energetskog menadžmenta Grada Beograda su: gradonačelnik, Odbor za energetsku efikasnost Grada Beograda, energetski menadžeri i korisnici javne svojine i javnih sredstava koji nisu samostalni obveznici sistema energetskog menadžmenta. Gradonačelnik imenuje energetskog menadžera Grada Beograda na period od dve godine, navedeno je u pomenutoj odluci.

Predstavnici Gradske uprave podneli su Izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom za prethodnu godinu, zatim Izveštaj o realizovanim aktivnostima za smanjenje zagađenosti vazduha i Izveštaj o realizaciji aktivnosti iz Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti.

Pročitajte još:

Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je značaj transparentnosti svih informacija, koje su iz ove oblasti stalno dostupne građanima. Ona je podvukla da će se 2024. godine, nakon izrade fizibiliti studije, u potpunosti znati kako će se Grad baviti viškom otpada, koji nastaje kao posledica razvoja grada, i kako će se on nadalje koristiti.

“Otpad je resurs i koristiće se u interesu građana, a samim tim uticaće ne samo na bolju životnu sredinu već i na standard građana”, rekla je Ivana Vilotijević.

Na kraju sednice odbornici su usvojili i Odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, kao i Odluku o obrazovanju jedinica civilne zaštite opšte namene i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje na teritoriji Beograda, te Izveštaj o radu Službe za centralizovane javne nabavke i kontrolu javnih nabavki za prošlu godinu.

Energetski portal

Proizvodnja stevije ima manji negativan uticaj na životnu sredinu od proizvodnje šećera?

21.02.2023

stevia-flowers-against-rose-leaves-g7afe122c7_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (leoleobobeo)

Različita istraživanja pokazuju da proizvodnja prirodnog zaslađivača stevije u značajno manjem procentu negativno utiče na životnu sredinu, u odnosu na šećer dobijen iz šećerne repe ili na primer kukuruznog skroba.

Naime, steviol glikozidi koji se nalaze u listu biljke stevije mogu da budu 200 do 400 puta slađi od šećera, zbog čega sleduje da je za isti intenzitet slatkoće potrebna manja količina biljke stevije u odnosu na druge biljke iz kojih se dobija šećer. Uzgajanje ove biljke ne zahteva veliku količinu zemljišta, a takođe tokom njihove prerade koristi se manja količina vode. Prema nekim podacima, vodeni otisak je u slučaju stevije bio manji za oko 90 odsto u odnosu na šećernu repu i šećernu trsku. Ukoliko se za ekvivalent uzme slatkoća, takođe se tokom proizvodnje zaslađivača stevije emituje smanjena količina ugljenika. Količina varira od 30 do čak 80 odsto u zavrisnosti od toga o kojem izvoru šećera je reč.

Pročitajte još:

Ipak, ovo je potrebno uzeti sa rezervom. Najveća količina stevije uzgaja se u Kini, u državi u kojoj se mnoge održive poljoprivrede dovode u pitanje. Drugo, u listu stevije nalaze se različiti molekuli kao što su Reb M i Reb A. Zbog čega je ovo važno?

Reb A poseduje sladak ukus, ali sa blagom gorčinom, za razliku od Reb M koji ne sadrži gorčinu u ukusu, ali on čini samo jedan odsto lista stevije. Zbog svog ukusa, novija tržišta sve više potražuju Reb M. Međutim, zbog njegove zastupljenosti u listu od svega jedan odsto, farmeri moraju da uzgajaju biljku stevije na velikim površinama zemljišta, čime se poništava njen manji negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako bi se zadovoljila potražnja tržišta, a ujedno obezbedilo da proizvodnja stevije i dalje ima manji negativan uticaj na životnu sredinu, pojavljuju se nove sorte koje sadrže i do 20 odsto više Reb M od obične stevije.

Katarina Vuinac

U Federaciji BiH na mrežu priključena 731 solarna elektrana

21.02.2023

solarna-elektrana-paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Mark Merner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Na distributivnu mrežu Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) priključena je 731 solarna elektrana, navodi se u saopštenju Regulatorne komisije za energiju u Federaciji BiH.

Prema statističkim podacima do kraja 2021. godine na mrežu su priključene 453 solarne elektrane, te da je primećen značajan porast priključenih elektrana jer ih sada ima 731.

Kako je u toku prikupljanje podataka iz 2022. godine još uvek nema tačnih podataka kada je reč o proizvodnji električne energije iz solarnih elektrana za prošlu godinu.

„FERK vodi registar izdatih dozvola za rad i prethodnih saglasnosti za Federaciju BiH (za izgradnju direktnog voda), kao i zbirni registar u elektronskoj formi“, dalje se navodi.

Pročitajte još:

Almir Mujaković, predsednik Udruženja Green energy, kaže da je zainteresovanost za izgradnju solarnih elektrana u FBiH ogromna.

„Trenutno je to isplativo, iako je cena električne energije od januara ove godine opala za nekih 20 odsto. Međutim, i pored navedenog solarne elektrane su i dalje isplativa investicija. Očekivani povrat investicije je otprilike za pet do šest godina“, kaže Mujaković, prenosi Nova Ekonomija.

Energetski portal

Počela prijava za akciju „Uredimo zajedno”

21.02.2023

JKP „Zelenilo – Beograd” i ove godine, deveti put zaredom, organizuje „Uredimo zajedno”, akciju uređenja i ozelenjavanja međublokovskih zelenih površina, saopštavaju iz ovog gradskog preduzeća.

Stambene zajednice mogu prijaviti predloge za ozelenjavanje i uređenje zelene površine u okviru svog stambenog naselja „Zelenilu”, koje će obezbediti sav potreban biljni i dendro materijal, parkovski mobilijar, lopate, farbu, četke i ostala sredstva potrebna da se posao obavi kvalitetno, na zadovoljstvo učesnika u akciji.

Prijava za akciju vrši se pisanim putem, a obrazac za prijavu može se preuzeti na sajtu preduzeća (www.zelenilo.rs).

Popunjenu prijavu potrebno je poslati na mejl adresu: info@zelenilo.rs ili na adresu JKP „Zelenilo – Beograd”, Centar za informisanje, Mali Kalemegdan broj 8, 11000 Beograd, sa naznakom – za akciju „Uredimo zajedno”. Prijavljivanje traje do 28. februara, navodi se u saopštenju.

O tome koliko je interesovanje građana da se aktivno uključe u uređenje svog okruženja govori podatak da je u prethodnim godinama na ovaj način uređeno više od 1.800 lokacija na teritoriji deset gradskih opština. Broj lokacija koje stambene zajednice prijavljuju za ovu akciju je iz godine u godinu sve veći.

Pročitajte još:

Realizacija akcije obuhvata nekoliko faza: prvo, stambene zajednice prijavljuju vrstu i sadržinu radova u pogledu uređenja i ozelenjavanja, kao i površinu na kojoj će ti radovi biti izvedeni. U okviru akcije moguće je izvoditi zemljane i biološke radove, kao što su sadnja ukrasnih biljaka, travnjaka, i postavljanje parkovskog mobilijara (klupa i đubrijera). Građevinski radovi kao što su izgradnja staza, platoa, dečjih igrališta, ugradnja fitnes rekvizita i slično, ne mogu biti predmet prijave za akciju „Uredimo zajedno”.

Po isteku roka za prijavljivanje, stručnjaci iz „Zelenila” obići će sve prijavljene lokacije i proceniti opravdanost i tehničku mogućnost realizacije zahteva, nakon čega će uslediti uređenje predmetne površine. Stambena zajednica i JKP „Zelenilo – Beograd” potpisuju protokol o saradnji na realizaciji akcije „Uredimo zajedno”.

Cilj akcije je uključivanje građana u uređenje njihove neposredne životne okoline. Iz „Zelenila” pozivaju stambene zajednice da se prijave za učešće i time svoje okruženje učine još kvalitetnijim, zdravijim i lepšim za život.

Energetski portal

FRANCUSKA JE 42 GODINE IZVOZILA STRUJU, SADA JE UVOZI: Posledice vidljive i na računima za potrošače

21.02.2023

struja — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Francuska je 2022. godine, kao i svaka evropska država, bila suočena sa posledicama rata u Ukrajini na cene energenata, izazvanih padom isporuka gasa iz Rusije.

Situaciju u Francuskoj dodatno su pogoršala dva dodatna faktora: nedostupnost nuklearne flote zemlje skoro pola godine i ograničenja proizvodnje hidroenergije izazvana letnjom sušom.

Kao rezultat toga, Francuska je morala masovno da uvozi od evropskih suseda kako bi nadoknadila svoju opadajuću proizvodnju. To je bilo dovoljno da se preokrene francuski uvozno-izvozni bilans, rekao je Tomas Vejrenc, šef strategije u RTE-u, na konferenciji za novinare.

Situacija je gotovo bez presedana, to je prvi put od 1980. godine.

Negativan bilans električne energije

U 2022, ukupna proizvodnja električne energije u Francuskoj iznosila je 445,2 teravat-sati (TVh), što je smanjenje od 15 odsto u poređenju sa prosekom 2014-2021. i najniža proizvodnja od 1992. godine.

Nekoliko problema je uticalo na snabdevanje Francuske električnom energijom. Pre svega, francuska nuklearna flota nije funkcionisala kako bi trebalo prošle godine, a ona inače čini 50 do 70 odsto miksa električne energije. Pandemija je odložila raspored održavanja reaktora, a neki od njih, uključujući i one najmoćnije, patili su od problema sa korozionim stresom, što ih čini manje dostupnim nego prethodnih godina.

Pročitajte još:

Stopa nedostupnosti je tako u proseku tokom godine premašila 46 odsto, oborivši sve rekorde. Danas je flota ponovo dostigla značajnu stopu proizvodnje, znatno iznad 2022. godine, sa 43 naša od 56 reaktora koji su radili od sredine februara.

„Povratak reaktora na servisni kolosek je u potpunosti u skladu sa našim prognozama”, rekao je Tomas Vejrenc.

Međutim, 2023. proizvodnja će ostati ispod proseka 2015-2021. godine.

U međuvremenu, hidroelektrična proizvodnja dostigla je najniži nivo od 49,6 TVh, što nije bilo od 1976. godine, zbog jedne od najtoplijih godina u istoriji, što je dovelo do izuzetne suše tokom leta. Proizvodnja energije vetra i sunca donekle je to kompenzovala, ali je uvoz uglavnom uticao na balans.

Komšije i podrška tržišta

Da bi stabilizovala svoju mrežu i izbegla nestašice, Francuska se oslanjala na podršku svojih evropskih suseda. Uvoz je tako iznosio 16,5 TVh, što je preokrenulo uvozno-izvozni saldo, koji je obično pozitivan za Francusku. Poređenja radi, Francuska je 2021. izvezla više od 43 TVh, ističe RTE.

Najveći deo uvoza, koji čini 60 odsto negativnog bilansa bio je koncentrisan u julu, avgustu i septembru, na vrhuncu problema nuklearne flote i kada napori za uštedu energije još nisu počeli da daju plodove. Od tada, RTE je primetio da je potrošnja električne energije tokom godine bila 4,2 odsto niža od proseka 2014-2019, dostižući nivo blizak onom iz perioda kovida.

Osim toga, Vejrenc je istakao značaj evropskog tržišta električne energije u periodu previranja zbog rastuće cene električne energije. On je istakao da, kao i mnoge zainteresovane strane, kao što su zemlje članice i sama Komisija EU, RTE podržava reviziju svog funkcionisanja kako bi se „stabilizovala cena električne energije”.

Kao rezultat toga, očekuje se da će račun za energiju u Francuskoj porasti na 115 milijardi evra, vođen prosečnom kratkoročnom spot cenom od 276 evra po megavat satu u 2022. godini, u poređenju sa 109 evra u 2022.i 2021.godine.

Ovako visok račun je prvenstveno uslovljen uvozom fosilnih goriva, posebno tečnog prirodnog gasa, a ne uvozom električne energije, koji je bio znatno veći nego prethodnih godina, ali je i dalje iznosio samo sedam milijardi evra.

Izvor: Euractiv

Izmene propisa za rast i inovacije u građevinskom sektoru

21.02.2023

gradnja — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

U Privrednoj komori Srbije održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a predložene novine, kako je istaknuto, treba da omoguće nastavak trenda rasta u građevinarstvu i unapređenje ovog sektora.

Predložene izmene i dopune pozitivno će uticati na unapređenje elektronskog sistema (CEOP), uvođenje novih elemenata ”zelene agende”, povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ukidanje lex specialis-a za linijske infrastrukturne objekte, kao i na pojačanu zaštitu zaštićenih kulturnih i prirodnih područja, ocenila je Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju PKS.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović rekla je da je cilj izmena i dopuna da se dodatno unapredi što se može i zadrži trend rasta u građevini u Srbiji.

Pročitajte još:

Ona je navela da je sada aktivno 120 000 gradilišta u Srbiji, a da je rekordna bila 2019. godina po izdatim građevinskim dozvolama, i dodala da posledično građevinarstvo direktno vuče rast još 22 privredne grane.

Dodala je da su ciljevi izmene zakona praćenje svetskih trendova u materijalima i načinu rada, otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, stvaranje uslova za zakonitu gradnju, preventivno delovanje na novu bespravnu gradnju, praćenje promena u prostoru i blagovremeno reagovanje, te dalja decentralizacija uprave.

Ona je rekla da će promene ovog sistemskog zakona imati za posledicu promenu i drugih zakona, a da će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

Ovo je 11. izmena zakona iz 2019, a Damnjanović je istakla da se predloženim rešenjima na savremeni način uređuje odnos gradnje prema zaštićenim kulturnim i prirodnim dobrima. Ove izmene podrazumevju i ukidanje konverzije građevinskog zemljišta, kao i zakona o linijskoj infrastrukturi.

Ona je objasnila da ukidanje konverzije neće obuhvatiti zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja kao i sve ono što se odnosi na sporazume o sukcesiji. Dodala je da konverzija neće biti ukidana ni na zemljištu koje je planski predviđeno za uređenje javne namene ili objekte javne namene.

Zakon o planiranju i izgradnji stupio je na snagu 11. septembra 2009.

Izvor: PKS

Mleko, sirevi i prelevmani – ko će i kako biti zaštićen

21.02.2023

hrana-sir-namirnice — Foto-ilustracija: Pixabay (Alex Klen)

Vlada Srbije je odlučila: za uvoz mleka plaćaće se taksa 15 dinara po litru, a za tvrde sireve 30 dinara za kilogram. Cilj je stabilizacija tržišta i zaštita domaćih proizvođača, kaže resorna ministarka. Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu ocena da je taksa na sir preniska i da bi mogla da povuče kontramere Evropske unije.

Dok proizvođači čekaju obećano povećanje subvencija i premija za mleko, Vlada je odlučila: uvoznici mleka plaćaće dodatnih 15 dinara državi, a uvoznici ementalera, čedara, edama, tilsitera, kačkavalja, masdama i gaude – dodatnih 30 dinara, po kilogramu.

“Mislim da je ta odluka jako važna za naše proizvođače kako bi zaustavili pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštitili srpskog proizvođača”, rekla je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.

“Što se tiče proizvodnje mleka, bila je apsolutna ugroženost, mi smo naveli da je prioritet svih prioriteta zaštita domaće proizvodnje. Ova odluka o prelevmanima je najbolja odluka i apsolutno ispravna i s naše strane kao udruženja, Ministarstvo poljoprivrede i Vlada imaju punu podršku”, kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka iz Mačve.

Pročitajte još:

ZAŠTO DOMAĆEG MLEKA NEMA U PRODAVNICAMA – PRAZNE ŠTALE, PRAZNI I RAFOVI

Prelevman je zaštitna taksa. Nadoknađuje razliku između nerealno niske cene uvozne robe i skupljeg, domaćeg proizvoda. Stručnjaci kažu da se mora izračunati u cent, te da mera ima smisla samo ako se prihod sliva u ugroženu proizvodnju, a ne u državni budžet.

“Kada uporedite cenu mleka u EU i u Srbiji, 15 dinara je realna cena. Međutim, kada je reč o vrstama sira koji su u ovoj uredbi pomenuti, mislim da je to malo i da vam je potrebno za proizvodnju kilograma edamera ili gaude od 9 do 10 litara mleka, onda vidite da je to stvarno malo jer nemoguće je da ta razlika od 30 dinara pokriva troškove koje naši poljoprivrednici imaju”, kaže prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Da je 30 dinara malo, smatra i predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu pa kaže da takve uvozne prelevmane na sir nije ni trebalo uvoditi.

Prelevmani na sireve već postoje, pre povećanja bili su 12 dinara po kilogramu. Uvozna taksa na mleko poslednji put uvedena je 2015. i važila je godinu i po.

Izvor: RTS

EU podržava zelenu tranziciju srpske privrede – Obezbeđeno 726.000 evra za sprovođenje najboljih poslovnih rešenja

20.02.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Delegacija Evropske unije (EU) u Republici Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), dodelili su danas priznanja i novčane nagrade autorima 16 novih poslovnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede. Zahvaljujući sredstvima EU, ova rešenja su dobila finansijsku podršku od ukupno 726.000 evra kako bi tokom ove godine bila realizovana.

Nagrađena rešenja su predložile kompanije iz privatnog i javnog sektora, organizacije civilnog društva, istraživačke institucije i lokalne samouprave, a odabrana su kao najbolja od 140 predloga pristiglih na četiri Javna poziva tokom 2022. godine.

„Danas smo ovde da nagradimo inovacije i odamo priznanje kompanijama sa najboljim idejama za zelenu tranziciju srpske privrede. Zahvaljujući inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ izabrano je 16 najboljih rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede“, rekao je ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Nj.E. Emanuele Žiofre i dodao: „Srpske kompanije su dovoljno domišljate i kreativne da povedu zemlju ka zdravijoj i zelenijoj budućnosti. Ova rešenja će imati pozitivan uticaj na životnu sredinu, kao i na zdravlje i dobrobit ljudi širom Srbije. Drago nam je što će sredstva EU biti direktno uložena u zelene inovacije srpskih kompanija.’’

Pročitajte još:

„Održiv ekonomski razvoj Srbije, koji uvažava zaštitu životne sredine i dobrobit svih građana, jedan je od glavnih prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine. Pored napora koje ulažemo u unapređenje strateškog i zakonodavnog okvira, da bismo uspešno sproveli zelenu tranziciju neophodna su konkretna inovativna rešenja privrede, poput ovih koja su danas dobila podršku“, rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Primena nagrađenih rešenja u praksi doprineće smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, prelasku na obnovljive izvore energije, ponovnoj upotrebi otpada za dobijanje novih proizvoda, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta. Više detalja o svim nagrađenim rešenjima možete pronaći u prilogu.

Zahvaljujući prelasku na način poslovanja koji čuva životnu sredinu i zdravlje ljudi, srpska preduzeća će biti konkurentnija na izvoznim tržištima, što će doprineti održivom privrednom rastu i omogućiti otvaranje novih zelenih radnih mesta.

„Kompanije u Srbiji su pokazale da prepoznaju ekonomske, društvene i ekološke prednosti zelene tranzicije i da su spremne da u njoj aktivno učestvuju, rekao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji. „Kako bi što veći broj zainteresovanih dobio mogućnost da razvije i sprovede svoje inovativne ‘zelene’ ideje, danas smo otvorili i novi, višegodišnji Javni poziv za zelenu tranziciju privrede i društva u Srbiji’’, dodao je Beriš.

Novi Javni poziv je raspisan za predloge poslovnih rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan: dekarbonizacija (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva), cirkularna ekonomija (očuvanje prirodnih resursa), smanjenje zagađenja životne sredine, zaštita i očuvanje prirode i biodiverziteta, i uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj. Poziv će ostati otvoren do kraja 2026. godine.

Ovaj događaj je održan je u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’ koji, uz finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske, Evropskom investicionom bankom (EIB) i Vladom Švajcarske. Ova inicijativa je vredna ukupno 16.5 miliona evra, od kojih je osam miliona evra obezbedila EU, a ostala finansijska sredstva vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Područje vetroelektrane “Jasikovo” stavljeno na javni uvid

20.02.2023

vetroturbine — Foto-ilustracija: Unsplash (Zhang Fengsheng)

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Opština Majdanpek stavila je na rani javni uvid plan detaljne regulacije područja vetroelektrane “Jasikovo” koji bi trebalo da bude izgrađen na teritoriji opštine.

Prema navodima iz ovog plana, vetroelektrana “Jasikovo” bi trebalo da bude izgrađena na teritorijama Majdanpeka i Žagubice i trebalo bi da ima 16 vetrogeneratora. Planirana snaga vetroelektrane (okvirno 70 MW) zahteva izdavanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole od Ministarstva rudarstva i energetike.

Investitor Jasikovo d.o.o. Beograd krajem prošle godine započeo je merenje potencijala vetra lokaciji Šoš na teritoriji opštine Majdanpek. Kako se navodi, istraživanje je pokazalo da postoji energetski potencijal vetra koji može da se iskoristi.

Rani javni uvid traje do 28.02.2023. godine, elaborat za rani javni uvid je izložen svakog radnog dana, od 7 do 15 časova, u zgradi Opštinske uprave opštine Majdanpek, kao i na internet strani Opštine Majdanpek.

Pročitajte još:

Primedbe i sugestije na izloženi elaborat mogu se dostaviti tokom trajanja ranog javnog uvida u pisanom obliku, Opštinskoj upravi opštine Majdanpek, Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo, stambeno – komunalne i inspekcijske poslove, 19250 Majdanpek, ul. Svetog Save bb, lično na pisarnici ili poštom, zaključno sa 28.02.2023. godine.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Morski led na Antarktiku dostigao rekordno nizak nivo

20.02.2023

antarctica-led — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Roxanne Desgagnes)

Naučnici upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda, i to u poslednjih četrdeset godina od početka satelitskog posmatranja.

Najnovija istraživanja su pokazala da je početkom ovog meseca, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo je prekriveno morskim ledom, što je rekordni minimum u odnosu na 2022. godinu, mada ta cifra nije konačna, s obzirom da se očekuje još veći pad do kraja februara.

Naučnici navode da je brzi pad morskog leda u poslednjih šest godina veoma uočljiv, a topljenje se pojačalo od decembra 2022. godine, posebno u zapadnom delu Antarktika, gde su neki delovi praktično i bez leda. Naučnici koji su u ekspedicijama su zabrinuti i govore da nikada ranije nisu videli ovako ekstremnu situaciju bez leda, i da je kontinentalni pojas, područje veličine Nemačke, potpuno bez leda.

Analize trenutnog obima morskog leda pokazuju da je tokom čitavog januara ove godine led bio na najnižoj ikada zabeleženoj meri za ovo doba godine od početka vođenja evidencije od 1979. godine.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Emma Francis)

U nedavno objavljenoj studiji istraživači objašnjavaju da antarktički morski led uglavnom dostiže svoj maksimum u septembru ili oktobru, a minimalan u februaru. U nekim regionima, morski led se leti potpuno topi, dok zimi, hladna klima širom Antarktika omogućava brzo formiranje novog morskog leda. Na svom maksimumu, morski led na Antarktiku se prostire na površini između 18 i 20 miliona kvadratnih kilometara, dok se leti smanjuje na otprilike tri miliona kvadratnih kilometara.

Upravo ovo intenzivno otapanje moglo bi da bude posledica neuobičajeno visokih temperatura vazduha na zapadu i istoku Antarktičkog poluostrva, koje su bile 1,5 stepeni Celzijusa iznad dugogodišnjeg proseka.

Naučnici se trenutno bave proučavanjem geološke evolucije ledenog pokrivača, odnosno masivnih glečera, jer veruju da jedino tako mogu da preciznije procene kako će se razvijati ledeni pokrivač usled klimatskih promena.

Energetski portal

Počinju završni pregovori za Sporazum o svetskim morima

20.02.2023

Protect the Oceans Projection onto Brooklyn Bridge — Foto: Greenpeace Hrvatska

Danas u Njujorku počinju završni pregovori za UN-ov Sporazum o svetskim morima. Bez čvrstog Sporazuma praktično je nemoguće stvoriti mreže morskih rezervata koji će pokriti najmanje 30 odsto svetskih mora do 2030. godine, tzv. “cilj 30×30” koji je dogovoren na konferenciji COP15 u Montrealu u decembru 2022. Na poslednjim pregovorima postignut je napredak, što daje nadu da je Sporazum nadohvat ruke. Grinpis Hrvatska (Greenpeace Hrvatska) je ministru spoljnih i evropskih poslova Gordanu Grliću Radmanu, poslao pismo s preporukama vladama kako uspešno okončati pregovore o Sporazumu.

U susret početku pregovora, dr. Laura Meler, menadžer kampanje za okeane i savetnica za polarne krajeve Grinpis Nordic (Greenpeace Nordic), izjavila je: ,,Svetska mora podržavaju sav život na Zemlji, a na tim pregovorima odlučiće se o njihovoj sudbini. Nauka je jasna: zaštita 30 odsto svetskih mora do 2030. godine apsolutni je minimum potreban za sprečavanje katastrofe. Bilo je ohrabrujuće videti kako su sve vlade usvojile cilj 30×30 prošle godine, ali ambiciozni ciljevi ne znače ništa bez delovanja. Posebna sednica, koja se održava vrlo brzo nakon što je poslednja runda pregovora propala, ipak daje nadu. Ako se 3. marta sklopi snažan Sporazum, on će održati cilj 30×30 na životu. Vlade se moraju vratiti pregovorima kako bi pronašle kompromise i donele efikasan i konkretan Sporazum. Sportskim rečnikom rečeno, već smo u produžecima. Ovi pregovori su poslednja prilika za postizanje cilja. Vlade naprosto ne smeju zakazati ovaj put.”

Pročitajte još:

Više od 50 članica Koalicije visokih ambicija, među kojima je i Hrvatska, obećale su da će se dogovoriti o Sporazum 2022. godine, ali nisu uspele. Mnogi od navodnih zagovornika zaštite okeana sa tzv. globalnog severa odbijali su kompromis oko ključnih pitanja kao što su finansiranje i raspodela dobiti od tzv. morskih genetskih resursa sve do poslednjih dana pregovora. Ono što su ponudili bilo je i premalo i prekasno.

Sporna pitanja koja treba rešiti su finansije, izgradnja kapaciteta i pravedna raspodela koristi od morskih genetskih resursa. Rešenje ovih sporova zavisi od toga hoće li zemlje globalnog severa dati poštenu i verodostojnu ponudu globalnom jugu.

Uspostavljanje globalne mreže zaštićenih morskih rezervata trebala bi da bude glavni cilj Sporazuma, čime bi se omogućila zaštita najmanje 30 odsto svetskih mora.

Snažan Sporazum mora da omogući uspostavljanje potpuno zaštićenih rezervata u otvorenim morima, kao i da zabrani štetne prakse kao što su prekomerni izlov ribe i rudarenje u morskim dubinama. Konferencija stranaka (COP) stvorena Sporazumom mora biti kadra da donosi odluke o svim potencijalno štetnim aktivnostima, uključujući ribolov, unutar zaštićenih rezervata, bez prepuštanja nadležnosti nefunkcionalnim telima pojedinih sektora koja brinu samo o kratkoročnim interesima i profitu. COP bi takođe trebalo da odlućuje većinom glasova, a ne na osnovu konsenzusa, kako bi se izbeglo usporavanje ili blokiranje napretka delovanjem pojedinih zemalja.

Širom sveta zajednice malih ribara i lokalni pokreti za zaštitu svetskih mora traže konkretne korake, ali neke i sami preduzimaju. Tako je zajednica u jednom senegalskom gradu uz pomoć Grinpisa (Greenpeace) tužila fabriku ribljeg brašna koja zagađuje more. Rudarenje u morskim dubinama samo je jedna od pretnji kojima su izložena svetska mora. Ovaj Sporazum o svetskim morima promenio bi trendove i dao prednost zaštiti nasuprot eksploataciji.

Izvor: Greenpeace Hrvatska

Cene hrane u svetu će još rasti

20.02.2023

shopping-g70a52d5af_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Cene hrane će još rasti i nisu dostigle vrhunac, iako inflacija jeste, smatraju vodeći svetski proizvođači hrane. Dok za njih troškovi rastu, kupci se sve više okreću jeftinijim proizvodima.

Najveća grupacija za proizvodnju hrane na planeti, Nestle, smatra da će cena osnovnih namirnica dodatno porasti ove godine, prenosi Mina.

Švajcarska kompanija podigla je u prošloj godini cene u proseku 8,2 odsto, ali smatra da to nije dovoljno da bi izbalansirali rast u troškovima, koji je ugrozio profit.

„I dalje smo u situaciji u kojoj pokušavamo da popravimo svoju marginu i kao i svi potrošači širom sveta, pogođeni smo inflacijom. Pokušavamo da saniramo tu štetu“, rekao je novinarima direktor kompanije Nestle, Mark Šnajder. Rast cena, kako objašnjava, biće ciljan i implementiran samo tamo gde je opravdan inflacijom troškova.

Šnajder je, ipak, odbio da precizno navede koji brendovi njegove kompanije će dodatno poskupeti. Nestle ima više od dve hiljade brendova u svom portfoliju – hranu za ljude i životinje, kafu, konditorske proizvode i hranu za bebe.

Pročitajte još:

Ranije su ovakva upozorenja izdale i kompanije kao što su Unilever, Coca-Cola, Heineken, Colgate-Palmolive i Procter&Gamble, na osnovu sve većih troškova energije i radne snage.

„Verovatno smo prošli vrh talasa inflacije, ali cene još nisu dostigle maksimalni nivo“, rekao je direktor finansija Unilevera, Grejem Pitketli.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chantal Garnier)

Cena sirovih materijala, kao što su žitarice, energija i mlečne prerađevine, trenutno stagniraju na visokom nivou, dok su porasli troškovi radne snage i logistike. Sve to zajedno znači da su male šanse da će cene hrane i drugih proizvoda u prodavnicama opasti za potrošače u narednom periodu.

Kompanije koje proizvode hranu moraju da održe delikatan balans. Rastući troškovi pritiskaju marginu profita, ali naglo i agresivno podizanje cena odbija kupce.

Najveći lanac supermarketa u Francuskoj, Carrefour, već pregovara sa snabdevačima kako bi se rast cena ograničio koliko može, da bi se zaštitila kupovna moć potrošača.

Podaci pokazuju da je kupovina na nižem nivou, odnosno prelazak potrošača na jeftiniju verziju istog proizvoda, trend koji je već uznapredovao u Americi i Evropi.

Izvor: Biznis.rs

Nije pitanje da li će svet koristiti više uglja, nego kako – dominacija do 2050. godine

20.02.2023

ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Foto-ilustracija: Unsplash (Wil Stewart)

Međunarodne agencije za energetiku upozoravaju da sledeće zime prete nestašice energenata, pre svega zbog manje tečnog gasa. Prošle godine svet je zabeležio istorijski rekord potrošnje uglja i gradi se više od 500 novih termoelektrana. Energetska kriza jeste pogurala gradnju zelenih kapaciteta, ali stručne analize pokazuju – ugalj ostaje dominantan i do 2050.

Rezervi uglja u svetu ima za čitav vek, u Srbiji sa sadašnjom proizvodnjom za oko 70 godina. Dve trećine struje dobijamo sagorevanjem lignita i zato je važno da naše termoelektrane rade efikasnije.

,,Zbog sigurnosti naše države, moramo vrlo pažljivo raditi sa ugljem. I rezerve koje imamo obezvredili smo sa ovako niskim stepenom iskorišćenja, izraubovali, jer ista količina energije se mogla dobiti sa 30 do 40 posto manje uglja”, rekao je Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku.

Iako su mnoge zemlje ove zime pokretale već zatvorene termoelektrane u Evropskoj uniji, 2038. godinu navode kao godinu kraja ere uglja. Poljska i većina balkanskih zemlja taj rok prolongiraju što kroz rad savremenih termoelektrana, ali i starih kao rezerve u sistemu. I EPS planira postepeno gašenje najstarijih termoelektrana i već do kraja 2024. godine biće zatvorene “Morava” i “Kolubara A”.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

,,Nama će svakako biti teže nego nekim evropskim zemljama, jer mnoge zemlje koriste i nuklearnu energiju koja je isto neobnovljiva, ali ekološki prihvatljivija nego ugalj. Iz tog razloga mi moramo i dalje imati baznu sirovinu – ugalj”, napomenuo je direktor Rudarskog instituta Milinko Radosavljević.

Cilj je obezbediti čistu energiju, ali struka podvlači: energetska tranzicija mora biti realna i ne sme ugroziti energetsku bezbednost. U Crnoj Gori podsećaju da je letos Termoelektrana Pljevlja radila punim kapacitetom.

,,Nama gotovo četiri i po meseca hidroelektrane nisu radile, suša, nema vode. A imamo sunca, morali smo da tražimo hladovinu. Formula je znači jednostavna. Radićemo tranziciju, smanjivaćemo ugalj, ali znate kad – kada budemo imali dovoljno novih obnovljivih izvora”, istakao je predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Ignjatović kaže da Srbija treba da smanjuje ugljen-dioksid, ali postepeno i u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima.

,,Svima su puna usta zelene tranzicije. Niko ne pita koliko to košta. Ako uradimo ono što je planirano novom strategijom za uvođenje samo vetrogeneratora i fotonaponskih ćelija, otprilike nam treba 10 milijardi evra do 2040″, kaže Ignjatović.

Nije pitanje da li će svet koristiti više uglja, već kako se on koristi, jer su ekološki zahtevi rigorozni. Od 1. oktobra svako ko posluje na tržištu Evropske unije moraće da plati emisije ugljen-dioksida. Stručnjaci za to imaju ideje.

,,Da mi pokušamo da uradimo nešto na našem nacionalnom tržištu. Neće biti moguće dvostruko oporezivanje. Pa zašto mi kao zemlja ne bismo napravili nacionalno tržište dozvola. Da te parice ostanu kod nas, onaj princip: zagađivač plaća da se taj novac iskoristi za neku buduću zelenu transformaciju”, kaže Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka.

Analize pokazuju: kada bi u svetu zatvorili sve elektrane na ugalj, kao njihovu zamenu u proizvodnji struje u narednih 25 godina svaki četvrti dan morala bi se otvoriti nova nuklearka.

Izvor: RTS

Usled klimatskih promena, više suša – ali i više poplava

19.02.2023

vietnam-flood-vijetnam-poplava — Foto-ilustracija: Unsplash (Tony Lam Hoang)

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Sa gotovo desetogodišnjom distancom, jasno je da se promena percepcije dogodila 2014. godine. U maju te godine, katastrofalne poplave koje su bile zahvatile region i Srbiju konačno su privukle pažnju domaće javnosti na potencijalnu povezanost ekstremnih vremenskih prilika, kao što su poplave, sa klimatskim promenama, piše dr Igor Leščešen za Klima101.

Međutim, iako se poplave 2014. posebno ističu po svojoj silini i štetnim posledicama, u pitanju je samo jedan u nizu ekstremnih klimatskih događaja koji su pogodili našu zemlju u poslednjih dvadesetak godina. Godina 2000, 2012. i 2022. to su bile ekstremne suše, a ekstremnih poplava bilo je, osim 2014. godine, i 2006, 2007, 2009. i početkom 2023. godine. Te 2007. celu jugoistočnu Evropu bio je zahvatio i nezapamćeni toplotni talas, koji se nalazi među najintenzivnijim toplotnim talasima ikada zabeleženim u Evropi.

Ali neko će pitati, kako mogu klimatske promene, pre svega porast prosečne godišnje temperature, dovesti istovremeno i do više suša, i do više poplava? Put do odgovora na ovo pitanje nije lak, ali nam može pružiti važna saznanja i pomoći nam da razumemo zašto je ovaj problem posebno važan za Srbiju.

Pročitajte još:

Nema sreće u nesreći

Evo jednog „paradoksa’’: iako se količina vode u našim rekama smanjuje za oko jedan odsto na svaku deceniju još od sredine 20. veka, hidrološke projekcije jasno ukazuju da će se 100-godišnje poplave dešavati češće.

Smanjenje količine vode pre svega je uzrokovano preraspodelom godišnje količine padavina i sve dužim sušnim periodima u Srbiji i okolnim zemljama, što je posledica klimatskih promena, a što dovodi do smanjenja raspoloživih količina vode, posebno u letnjimvo mesecima kada je to najpotrebnije.

Velika suša koja je 2022. godine pogodila i delove naše zemlje i trajala od maja do kraja avgusta povezana je sa nedostatkom padavina kao i sa nizom toplotnih talasa u tom periodu. Atmosferska suša se odrazila i na reke, došlo je do smanjenja količine vode što je dovelo do značajnih poremećaja u energetskom sektoru. Zbog niskog vodostaja Dunava, HE „Đerdap“ je tokom jula i avgusta je proizvodila gotovo 35 odsto manje električne energije dnevno, dok je zbog malog vodostaja i rečni saobraćaj bio u prekidu što je dovelo do ozbiljnih problema sa snabdevanjem naftom, dizelom i drugim derivatima.

Istraživači sa PMF-a u Novom Sadu su potvrdili vezu između smanjenja proticaja u donjem toku reke Save sa porastom temperature kao i sa varijacijama u atmosferskim cirkulacijama.

Ako se usled klimatskih promena smanjuje količina vode u rekama, da li to onda treba shvatiti i kao makar donekle „dobru’’ vest – da li to znači da će biti i manje poplava? Nije baš tako jednostavno.

Naime, u našoj zemlji je srednja temperatura vazduha tokom leta porasla za oko 2,4 °C u poređenju sa referentnim periodom 1961-1990. Ovaj podatak je značajan ako se zna da porast temperature vazduha za 1°C dovodi do povećanja količine vodene pare u vazduhu za sedam odsto tako da je toplija atmosfera bogatija vodenom parom, pa kada se ispune uslovi za formiranje kiše, možemo očekivati da je bude više.

Drugim rečima, klimatske promene utiču na količinu vode u rekama i kroz povećanje količine kiše koja padne u kratkom vremenskom periodu (takozvane „kišne bombe“). One dovode do naglih porasta nivoa reka i potencijalno do poplava. Od svih zabeleženih poplava u našoj zemlji, 27,5 odsto se dogodi u junu dok se 21 odsto dogodi u maju. Ako se uzme u obzir režim padavina u Srbiji, uočava se da su ovo upravo dva najkišovitija meseca.

S druge strane, ukupna količinu padavina za prolećne mesece nije se mnogo menjala na teritoriji Srbije u proteklih 60 godina, ali to nije promena koja je ovde ključna – do promene je došlo u količini kiše koja padne u najkišovitijim danima tokom tih meseci. Prosek možda stagnira, ali su ekstremni događaji sve opasniji. Zbog toga se u budućnosti očekuje češća pojava velikih voda na rekama i samim tim veće šanse za poplave, iako se količina vode u rekama kroz decenije polako smanjuje.

Uzroci poplava 2014.

Na ove događaje ne utiču samo lokalni uslovi. Da se vratimo na poplave iz maja 2014. godine. Ovaj događaj bio je počeo 13. maja, a izazvao ga je ciklon Tamara, koji se zadržao nekoliko dana nad jugoistočnom Evropom i doneo rekordne količine padavina: primera radi, u Beogradu 107,9 lit/m2 u toku jednog dana, u Loznici 110 lit/m2 a u Valjevu 108,2 lit/m2. Ali zašto se te godine ciklon na taj način zadržao?

Foto-ilustracija: Unsplash (Falco Negenman)

Na „zarobljavanje’’ ciklona Tamara iznad jugoistočne Evrope uticalo je smanjenje količine leda na Arktiku kao i pojačano zagrevanje na visokim severnim geografskim širinama, što je prouzrokovalo usporavanje kretanja atmosferskih cirkulacija u srednjim geografskim širinama. Ovaj efekat je posebno očigledan tokom proleća, jeseni i zime zbog smanjene količine leda što je po svemu sudeći usporilo razmenu vazdušnih masa između viših i nižih geografskih širina.

Zbog toga je određena količina padavina, koja bi se inače izlučila iznad daleko veće površine, bila koncentrisana na relativno mali geografski prostor. Drugim rečima, do poplava u Srbiji ne dovode samo povišene temperature vazduha i promene intenziteta padavina, već i promena atmosferskih cirkulacija na Zemljinim poluloptama.

Iz toga razloga ne treba da nas iznenadi činjenica da smo poslednjih godina svedoci sve češćih velikih količina kiše, kao i bujičnih poplava koje se u javnosti opisuju kao „jednom u 10, 50 ili 100 godina’’, a one se dogode ponovo, znatno brže nego što bi se pretpostavilo na osnovu njihove navedene učestalosti.

Ne utiču samo klimatske promene na povećanu opasnost od poplava. Nijma značajno doprinosi i ljudski faktor koji se ogleda kroz nelegalnu gradnju objekata u blizini reka, postavljanje splavova u rečnim koritima čiji nasipi su dodatno oslabljeni bušenjem zbog instalacija objekata na vodi, zatim kroz seču šuma u slivovima bujičnih tokova što dodatno povećava njihovu razornu moć, proširenju obradivih površina i pašnjaka, itd.

Ukoliko želimo da živimo u društvu koje nije ugroženo događajima kao što je bio onaj iz maja 2014, rešenje nisu samo novi projekti adaptacije na nove uslove klimatskih promena, već i napuštanje nekih starih „navika’’ koje nas, na kraju, čine ranjivijim na ekstremne vremenske uslove.

Izvor: Klima101

Urbane bašte dobre za ekosistem, ali i ljude

19.02.2023

plants-biljke-bašta — Foto-ilustracija: Pixabay (markusspiske)

Foto-ilustracija: Pixabay (Totum Revolutum)

Da li vam je nekada palo na pamet da na vašoj terasi u velikom gradu posadite paradajz, krastavac ili neko začinsko bilje? Možda je ranije to delovalo nedostižno, ali urbane bašte postaju sve popularnije i zanimljive.

Iako ove bašte ne mogu doneti prinose kao što bismo ih imali na selu, istraživači su objasnili da one pozitivno utiču na biodiverzitet, lokalne ekosisteme i dobrobit ljudi koji rade tamo.

Kako se navodi u najnovijoj studiji koju su radili istraživači sa nekoliko univerziteta, uključujući Univerzitet Teksasa u Ostinu, tokom posmatranja 28 vrtova urbanih zajednica širom Kalifornije u periodu od pet godina, otkriveni su veoma zanimljivi podaci. U navedenom periodu oni su istraživali biodiverzitet u biljnom i životinjskom svetu, kao i funkcije ekosistema kao što su oprašivanje, sekvestracija ugljenika, proizvodnja hrane, kontrola štetočina i dobrobit ljudi.

Otkriveno je da ove bašte, zapravo, pružaju nutritivne resurse i takođe podržavaju visok nivo biljnog i životinjskog biodiverziteta.

Pročitajte još:

Procene su da će do 2030. godine oko 60 odsto svetske populacije živeti u gradovima, a urbane farme i bašte trenutno obezbeđuju oko 15-20 odsto ponude hrane, tako da su od suštinskog značaja za rešavanje izazova u snabdevanju hranom.

Studija je otkrila da odluke koje baštovani donose takođe mogu imati veliki uticaj na lokalni ekosistem. Na primer, sadnja drveća izvan ležišta može povećati sekvestraciju ugljenika bez ograničavanja oprašivača.

Iako je ovaj trend urbanog baštovanstva uzeo maha širom Evrope, gajenje voća, povrća i bilja u Srbiji, na ovaj način, za sada nije toliko popularno, ali se svest o tome širi i broj ljudi koji umesto da prošetaju do prodavnice, neke od namirnica “nabavljuju” na svojim terasama se iz godine u godinu povećava.

Energetski portal

Danas se obeležava Svetski dan kitova

19.02.2023

kit — Foto-ilustracija: Unsplash (Todd Cravens)

Photo-illustration: Unsplash (Paola Ocaranza)

Svetski dan kitova obeležava se svake godine, treće nedelje u februaru, a ove godine taj dan je 19. februar. Ova bića predstavnici su kako svoje vrste, tako i čitavog morskog područja i njegovih stanovnika.

Među različitim vrstama, u koje spadaju beli kit, grenlandski kit, kit ulješura i drugi, plavi kit se ističe ne samo kao najveći među njima, već i kao najveća životinja na planeti koja može da dosegne i do 30 metara dužine i 120 tona težine. Prema podacima Svetske fondacije za prirodu (WWF), procenjuje se da je plavih kitova pre njihove eksploatacije, koja započinje oko 1900. godine, bilo preko 220.000, dok je danas taj broj sveden na oko 3.000 jedinki.

Ekologija podstiče buđenje biocentrizma, shvatanja prema kojem svako živo biće ima vrednost samo po sebi, bez konteksta koliko je važno za čoveka i njegove interese. Iako ova životinja zaslužuje takvu vrednost, njen značaj veliki je i za ostala živa bića, među kojima je i čovek.

Pročitajte još:

Brojni su razlozi zbog čega su ove životinje ugrožene, a njihovim nestankom biće ugrožena sva bića na planeti. Najveću odgovornost ponovo nosi čovek.

Izlovljavanje ovih životinja samo je jedan od razloga njihovog nestanka, iako nimalo beznačajan razlog. Veliki broj strada zbog plovidbe brodova, koji svojom nepažnjom udaraju u njih. Tome doprinose i klimatske promene, koje tope led na polovima i omogućavaju da brodovi prolaze rutama kojima do tada nije bilo moguće prići. Upravo je jedan od najugroženijih vrsta severnoatlantski desni kit.

Njihova staništa su degradirana. Izlivanje nafte i drugih zagađujućih materija jesu pretnja, ipak najvaća u savremenom svetu ostaje mikroplastika koje je u okeanima svakim danom sve više, a koju ove životinje unose putem lanca ishrane. Ovde nastupa svaki pojedinac, svakom odlukom da plastični otpad odloži na pravilan način, čime plastika neće završiti u okeanu.

Kitovi apsorbuju značajne količine ugljen-dioksida, što i za čoveka koji druga živa bića vrednuje u odnosu na korist koju on ima od njih, treba da bude dovoljan razlog probudi svoju svet o važnosti očuvanja kitova.

Svetski dan kitova obeležava se još od 1980. godine, zahvaljujući osnivaču Fondacije za pacifičke kitove koji je želeo da se podigne svest o opasnosti od njihovog izumiranja.

Katarina Vuinac

1...346347348...1,674 Page 347 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM