Home Blog Page 348

Nissan “menja igricu” u proizvodnji EV baterija

Foto: Nissan Press
Foto: Nissan Press

Japanska auto kompanija Nissan saopštila je da poseduje tehnologiju za proizvodnju najefikasnijih baterija za električna vozila koja će joj pomoći da postane lider među proizvođačima vozila na baterije.

Kompanija je pre nekoliko dana predstavila prototip proizvodnog pogona za laminirane potpuno čvrste baterijske ćelije koje će plasirati na tržište 2028. godine.

Prototip je razvijen u okviru Nisanovog istraživačkog centra u prefekturi Kanagava i deo je dugoročne vizije “Nissan Ambition 2030” koji ima za cilj da lansira električna vozila sa potpuno čvrstim baterijama.

Nissan planira da 2024. godine uspostavi pilot proizvodnu liniju baterija u svojoj fabrici u Jokohami gde će dalje izučavati materijale, dizajn i proizvodne procese.

Iz kompanije navode da cena potpuno čvrstih baterija može iznositi 75 dolara po kWh u 2028. godini, a kasnije i 65 dolara po kWh, što bi električna vozila svelo na isti nivo troškova kao vozila na benzin.

Potpuno čvrste baterije imaju dvostruko veću gustinu energije od konvencionalnih litijum-jonskih baterija, znatno kraće vreme punjenja zbog superiornih performansi punjenja/pražnjenja i nižu cenu zahvaljujući mogućnosti korišćenja jeftinijih materijala.

U kompaniji veruju da će ova svojstva baterija proširiti polje njihove primene na električne kamione i druga električna vozila što će dodatno unaprediti konkurentnost Nisana u svetu elektromobilnosti.

Ambicija za električna vozila do 2030.

Nissan je krajem prošle godine predstavio dugoročnu viziju za razvoj i osnaživanje održive mobilnosti pod nazivom “Nissan Ambition 2030”.

Imajući u vidu trenutne potrebe društva, kupaca i životne sredine, Nissan namerava da postane istinski održiva kompanija te sve više ulaže u proizvodnju električnih vozila i razvoj infrastrukture za punjenje.

Nissan će predstaviti 23 nova elektrifikovana modela, uključujući  i 15 novih električnih vozila, do 2030. godine, sa ciljem da preko 50 odsto globalne prodaje brendova Nissan i INFINITI čine vozila na baterije.

Milena Maglovski

Podrška za pravednu energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)
Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Zemlje Zapadnog Balkana što pre moraju početi sa energetskom tranzicijom kako bi iz upotrebe izbacile ugalj i prešle na obnovljive izvore energije. Ova tranzicija je veoma složen i komplikovan proces jer su elektrane na ugalj, još uvek, najveći izvor energije. 

Evropska komisija započela je implementaciju ranije najavljenog projekta energetske tranzicije kako bi se iz upotrebe izbacila upotreba uglja za proizvodnju električne energije na Zapadnom Balkanu i Ukrajini. Projekat je pokrenut sa ciljem da se pomogne zemljama u ovoj veoma zahtevnoj tranziciji i to kroz pružanje tehničke i finansijske pomoći. Ovaj sistem podrške napravljen je za 14 evropskih regiona, među kojima se nalaze i Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija.

Kada je reč o Srbiji na spisku se nalaze Kostolac, Kolubara, Obrenovac i region Pomoravlja. U BiH su uključene termoelektrane “Ugljevik”, “Gacko”, “Tuzla”, dok će u Crnoj Gori u fokusu biti regiona Pljevlja. 

Evropska komisija je detektovala sve regione u kojima se ugalj iskopava i koristi za proizvodnju energije i sve one mogu da se priključe projektu pravedne tranzicije. U projektu mogu da učestvuju i zemlje u kojima nema eksploatacije uglja, ali se on intenzivno koristi.

“Cilj je da svim zemljama pomognemo da se oslobode zavisnosti od uglja, ali da energetska tranzicija bude pravedna”, kažu iz Evropske komisije.

Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđuju Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), Sekretarijat Energetske zajednice. 

Trenutna energetska kriza i rat u Ukrajini utiču na to da, gotovo sve zemlje, ponovo počinju sa upotrebom uglja i ponovnim pokretanjem termoelektrana koje su bile zatvorene. Stručnjaci se nadaju da je ova ponovna upotreba uglja privremena i da će se, uskoro, svi “vratiti” na izvore energije koji nisu toliko štetni. Koliko će to uticati na postizanje klimatske neutralnosti i ispunjavanje zacrtanih ciljeva, ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

H-Bridges tim studenata u finalu najvećeg svetskog univerzitetskog takmičenja iz energetske elektronike 

Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)
Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

H-Bridges tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta, plasirao se u finalnu rundu International Future Energy Challenge (IFEC) takmičenja, koje predstavlja najveće svetsko univerzitetsko takmičenje iz oblasti energetske elektronike. Za organizaciju ovog takmičneja zadužena je najveća svetska asocijacija inženjera elektrotehnike IEEE. U sklopu takmičenja naš tim se ove, kao i ranijih godina, takmiči sa mnogim poznatim svetskim univerzitetima iz svih krajeva sveta od Amerike i Evrope do vodećih azijskih univerziteta. Ovaj uspeh dolazi kao rezultat predanog i marljivog rada u proteklom periodu i predstavlja odličnu osnovu za ostvarenje dobrog rezultata u samom finalu. 

“Nakon pobede na ovom takmičenju 2005. i 2019. godine, te drugog mesta osvojenog 2020. godine, tim ovim uspehom nastavlja kontinuitet dobrih rezultata. Tema ovogodišnjeg projekta na kojem već duže vremena radi je razvoj micro-grid solarnog invertora za priključenje solarnog sistema na električnu mrežu. Projekat je izrada uređaja koji će energiju koja se proizvodi na solarnim panelima prilagoditi uslovima priključenja na električnu mrežu. Samim tim ovakvi projekti će u budućnosti biti u fokusu javnosti, jer omogućavaju postepeni prelazak na obnovljive izvore električne energije u domaćinstvima”, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje navodi, u polufinalnoj rundi takmičenja, performanse koje je prototip ostvario su ostale zapažene. Postigli su skoro sve tehničke zahteve organizatora i prikazao se pun potencijal dizajna kako za dalji takmičarski razvoj, tako i za komercijalnu upotrebu. Tim je uspeo da, po zahtevima takmičenja, razvije uređaj koji ispunjava uslove: galvnske izolovanosti tj. omogućava bezbednost pri upotrebi kako za korisnika tako i za uređaj u slučaju kvara, kompaktanost i kontrolabilnost preko pametnog uređaja (gde krajnji korisnik ima mogućnost da prati stanje celog uređaja) kao i efikasnost celog sistema od preko 95 odsto. Modularnost ovakvog rešenja pruža mogućnost krajnjem korisniku da povezivanjem više istih uređaja kako bi ostvario veću instalisanu snagu. Ovo bi omogućilo upotrebu uređaja na različitim tipovima objekata.

H-Bridges je tim studenata, pretežno sa Elektrotehničkog fakulteta, ali i sa ostalih fakulteta univerziteta u Beogradu koji već godinama tradicionalno učestvuje na IFEC takmičenju i uspeva da svake godine ostvari zapažen rezultat. Izuzev takmičarskog aspekta našeg tima, bavimo se i ozbiljnim istraživačkim radom pa je tako tokom rada na ovom projektu iz naše labaratorije izašlo sedam naučnih radova, nagrađivanih na prestižnim domaćim i međunarodnim konferencijama.

Ove godine, finalna runda takmičenja održava se krajem jula 2022. godine u Noksvilu u američkoj saveznoj državi Tenesi. Kuriozitet samog takmičenja je da studenti rade apsolutno samostalno na svim aspektima projekta, što podrazumeva sve delove razvoja samog uređaja i obezbeđenje svih potrebnih sredstava kako za izradu prototipa, tako i za odlazak na finalnu rundu takmičenja.  U ovom projektu imaju podršku Fakulteta, ali i pre svega mnogim domaćim i inostranim kompanijama koje prepoznaju kvalitet rada tima i pružaju podršku u projektu.

Izvor: H-Bridges

Lidl dodeljuje sredstva za čišćenje prirode i doprinosi zaštiti biodiverziteta

Foto: Čisto iz ljubavi / Promo
Foto: Čisto iz ljubavi / Promo

Nakon što je prošle godine uspešno sprovela akciju „Čisto iz ljubavi“, u okviru koje je uklonjeno čak 8 tona otpada, kompanija Lidl Srbija poziva organizacije širom Srbije da se i ovog maja aktiviraju i pomognu prikupljanju otpada rasutog po prirodi i okruženju u kome živimo.

Odabranim udruženjima Lidl će dodeliti finansijska sredstva za organizovanje akcija čišćenja sa ciljem uklanjanja otpada iz svog okruženja. Prijave su počele u ponedeljak 4. aprila i trajaće do 24. aprila, a predstavnici lokalnih udruženja se prijavljuju putem sajta: Čisto iz ljubavi – Lidl Srbija, gde ujedno mogu pronaći i više informacija o načinu konkurisanja.

Lidl će partnerske organizacije birati na način da se obezbedi ravnomerna geografska rasprostranjenost lokacija za čišćenje, a fokus će biti na zbrinjavanju prikupljenog otpada tokom akcija održanih u maju.

„Verujemo da se ljubav prema zemlji ogleda kroz brigu o njoj i zato radimo na podizanju svesti o ekološkim temama. Prošle godine smo imali preko 500 volontera i sarađivali smo sa preko 10 lokalnih udruženja, pa ovim putem pozivamo sve zainteresovane da se prijave i zajedno sa nama doprinesu uklanjanju još veće količine otpada“, izjavila je rukovodilac Korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija, Martina Petrović.

Ova akcija Lidla, proistekla je iz strategije Švarc grupe (Schwarz Gruppe) „REset Plastic“, za odgovorno upravljanje plastikom, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, čemu je najbolji primer kompanijsko povlačenje potrošačkih plastičnih kesa i dodatnih poklopaca na mlečnim proizvodima, recikliranja, uklanjanja plastike iz prirode, što se odnosi i na akciju „Čisto iz ljubavi“, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.

Lidl i GLOBALG.A.P. razvili prvi standard za zaštitu biodiverziteta

Lidl je zajedno sa sertifikacionom kućom GLOBAL G.A.P. i drugim partnerima završio razvoj standarda za zaštitu biodiverziteta u konvencionalnoj proizvodnji voća i povrća u Evropi. U praksi, ovaj projekat omogućava Lidlu da bude prvi evropski trgovac koji podstiče očuvanje raznolikosti vrsta, doprinosi očuvanju kvaliteta i plodnosti zemljišta, dok na duže staze doprinosi boljem stanju prirode.

Foto-ilustracija: Pixabay

Od sada će ovaj modul pod nazivom „BioDiversity“ biti dostupan svim učesnicima na tržištu kao dodatni modul za uspostavljeni GLOBALG.A.P. standard za dobre poljoprivredne prakse. Lidl će u prvom koraku, primeniti standard na više od 250 proizvođača iz različitih evropskih zemalja, a u narednom koraku GLOBALG.A.P. dodatak za zaštitu biodiverziteta biće predstavljen svim evropskim proizvođačima voća i povrća.

„Uvođenje prvog standarda biodiverziteta u konvencionalnoj evropskoj proizvodnji voća i povrća pokazuje koliko su inicijativa i saradnja važni. Odlučni smo u nameri da budemo pokretači promena u celoj industriji kako bismo unapredili jedan od izazova našeg vremena, očuvanje biodiverziteta”, izjavila je Petrović.

Izvor: Red Communications

Raspisan Javni poziv za unapređenja energetske efikasnosti – 300 miliona dinara za javne objekte

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Gray)

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je Javni poziv za dodelu sredstava za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u gradovima i opštinama u Srbiji.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava za koje jedinice lokalne samouprave mogu da konkurišu iznosi 300 miliona dinara, pri čemu je rok za slanje prijava na Javni poziv 25. maj ove godine.

“Ovaj projekat predstavlja nastavak zajedničkog rada Ministarstva i lokalnih samouprava na unapređenju energetske efikasnosti, koja je od ključnog značaja za povećanje energetske bezbednosti, energetsku tranziciju Srbije i zaštitu životne sredine”, navodi se u saopštenju.

Za projekte unapređenja energetske efikasnosti u zgradama maksimalan iznos podsticaja je 30 miliona dinara, pri čemu u opštinama čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka država može finansirati i do 100 odsto vrednosti projekta, a u ostalim do 70 odsto.

Za unapređenje energetske efikasnosti modernizacijom sistema javnog osvetljenja finansiraće se do 20 odsto vrednosti projekta, a maksimalno do 4.500.000 dinara, dodaje se u saopštenju.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Nemačka planira vađenje litijuma iz podzemnih voda, uslov ekološka tehnologija

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U skladu sa zelenim dogovorom, samo do kraja decenije, evropskom tržištu biće potrebno 15 puta više baterija za električne automobile. Glavni snabdevač mogla bi biti Nemačka jer prednjači u otvaranju pogona za proizvodnju litijumskih baterija i planira vađenje litijuma iz podzemnih geotermalnih voda. Uslov za to je ekološka tehnologija, koju razvijaju, piše RTS.

Dubine “slanih jezera” ispod toka reke Rajne su najveća nalazišta litijuma u Evropi. Na svetskoj listi po rezervama koje premašuju 2,7 miliona tona litijuma, Nemačka je na devetom mestu. Uprkos tim ogromnim resursima i dalje se bojažljivo pristupa i ispitivanju i eventualnoj eksploataciji litijuma.

Dubine “slanih jezera” ispod toka reke Rajne su najveća nalazišta litijuma u Evropi. Na svetskoj listi po rezervama koje premašuju 2,7 miliona tona litijuma, Nemačka je na devetom mestu. Uprkos tim ogromnim resursima i dalje se bojažljivo pristupa i ispitivanju i eventualnoj eksploataciji litijuma.

“Ljudi su zabrinuti, kao i svuda u Evropi gde imate gustu naseljenost, ljudi ne vole da žive pored skladišta otpada. Ali uzimamo litijum iz zemalja kao što su Čile, Argentina, u budućnosti verovatno i Bolivija. Mislim da moramo da preuzmemo našu odgovornost ukoliko imamo resurse i možemo da proizvodemo litijum ovde, trebalo bi da ga proizvodimo ovde”, naveo je dr Jens Grimer sa Tehnološkog instituta “Karlsrue”

Aktuelna su četiri projekta, dva razvijanjem nove tehnologije pokušavaju da izbegnu ekološku štetu u eksploataciji. Proces predviđa vađenje geotermalnih podzemnih voda koje su bogate litijumom iz dubine od tri do pet kilometara. Litijum bi se izdvajao filtriranjem u elektranama a otpadna voda ponovo vraćala u te dubine čime se, tvrde geolozi, sprečava zagađenje.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da se zbog toga u Nemačkoj najviše uzdaju u jednu državnu nemačku i jednu privatnu australijsku kompaniju, koje pokušavaju da naprave proizvodnju litijuma iz dubinskih geotermalnih voda.

“Prema njihovim očekivanjima, komercijalna proizvodnja bi mogla da počne 2024. godina, a 2025. godine, kako kažu, iz pet geotermalnih elektrana moglo da bude proizvedeno litijuma dovoljno za oko milion električnih automobila godišnje”, navodi Radičević.

Australijska kompanija koja se oslanja na te nemačke resurse je “Vulkan enerdži risorsis” i već ima sklopljene ugovore sa vodećim svetskim proizvođačima automobila. Samo “Stelantisu”, koji je nastao spajanjem “Fijat Krajsler automobili” i “Pežo-Sitroen” do 2026. treba da isporuči 99 hiljada tona litijum hidroksida za automobilske električne baterije.

“Njihova ulaganja u pogone za proizvodnju baterijskog litijum hidroksida uklapaju se u planove koje je ‘Stelantis‘ tada obelodanio a to je: ekološka mobilnost, prelazak na hibridne i električne automobile, čak 14 marki na kojima će intenzivno raditi a plan isporuke je početak 2026″, navodi dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić.

“Vulkan enerdži” je početkom februara objavio da je dobio dozvolu za istraživnje litijuma u Italiji, nadomak Rima. Planovi su ambiciozni, a njihovu realizaciju diktiraće rigorozni ekološki zahtevi.

Izvor: RTS

IPCC: Moramo da prepolovimo emisije do 2030. godine!

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon usvajanja istorijskog Pariskog sporazuma 2015. godine, gotovo sve zemlje sveta udružile su se kako bi ograničile globalno zagrevanje na 1,5 °C. Ta godina bila je prekretnica za mnoge vlade i donosioce odluka koji su odlučili da značajna sredstva preusmere na obnovljive izvore energije, postizanje energetske efikasnosti i zaštitu prirode.

Ove mere dale su rezultate: u periodu između 2010. i 2019. godine prosečne godišnje globalne emisije gasova staklene bašte bile su na najvišim nivoima u ljudskoj istoriji, ali je stopa rasta usporila, saopštio je IPCC.

Tome je doprinelo kontinuirano smanjenje troškova solarne energije, energije vetra i baterija za 85 odsto od 2010. godine, veća ulaganja u obnovljive izvore energije širom sveta i smanjena stopa krčenja šuma.

Ipak, bitka protiv klimatskih promena tek predstoji. Potrebne su još hitnije akcije kako bismo smanjili emisije štetnih gasova i izbegli najgore posledice klimatskih promena, saopštio je Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) u najnovijem izveštaju objavljenom 4. aprila.

„Na raskrsnici smo. Odluke koje sada donosimo mogu osigurati budućnost u kojoj možemo živeti. Imamo alate i znanje potrebno da ograničimo zagrevanje“, rekao je predsedavajući IPCC-a Hoesung Li.

On je dodao da su mnogobrojne klimatske akcije ohrabrujuće, a njihova šira primena drastično će smanjiti globalne emisije i podržati inovacije.

Ograničavanje globalnog zagrevanja zahtevaće velike tranzicije u energetskom sektoru. Ovo podrazumeva značajno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, široku elektrifikaciju, poboljšanu energetsku efikasnost i upotrebu alternativnih goriva kao što je vodonik, saopštio je IPCC.

Međuvladin panel upozorava da ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C zahteva da emisije gasova staklene bašte dostignu vrhunac najkasnije pre 2025. godine i da budu smanjene za 43 odsto do 2030. godine.

„Sad ili nikad ako želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5°C. Bez trenutnog i dubokog smanjenja emisija u svim sektorima, to će biti nemoguće”, rekao je Džim Skea iz IPCC-a.

Milena Maglovski

ReLOaD2: 7 gradova i opština otvara javne pozive za finansiranje projekata organizacija civilnog društva

Foto: UNDP Srbija
Foto: Wikipedia/ Katarina Z

Uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sedam lokalnih samouprava u Srbiji raspisaće do kraja aprila javne pozive za finansiranje projekata organizacija civilnog društva (OCD) koji mogu da doprinesu lokalnom razvoju.

Javne pozive će otvoriti Grad Kruševac, Uprava za omladinu i sport grada Novog Sada, Grad Subotica, kao i opštine Babušnica, Vladičin Han, Vrnjačka Banja i Topola.

Cilj ovih javnih poziva je da, jačanjem saradnje sa organizacijama civilnog društva, lokalne vlasti u ovim gradovima i opštinama unaprede kvalitet javnih usluga koje pružaju građanima i građankama.

Kroz javne pozive će biti podržani projekti OCD koji doprinose unapređenju položaja i kvaliteta života mladih i pripadnika i pripadnica ranjivih grupa, kao i drugi projekti koji su u skladu sa razvojnim prioritetima ovih sedam lokalnih samouprava, poput unapređenja javnog zdravlja, zaštite životne sredine i razvoja turizma i kreativnih industrija.

Sve zainteresovane organizacije civilnog društva svoje predloge mogu da prijave putem pojedinačnih javnih poziva koje će svaka lokalna samouprava zasebno raspisati tokom aprila 2022. godine.

Prvi javni poziv otvorila je opština Vrnjačka Banja, a rok za prijavu je 12. maj. Info-sesija o ovom javnom pozivu biće održana 14. aprila 2022. Više informacija se može pronaći na internet stranici Vrnjačka Banja – ReLOaD2 (https://bit.ly/3DKiuNv), a dokumentacija za prijavu se može preuzeti na ovom linku.

Svi detalji o uslovima, rokovima i načinu prijave, kao i sva neophodna dokumentacija, biće po otvaranju ostalih javnih poziva dostupni na zvaničnim internet stranicama lokalnih samouprava, kao i na ovom sajtu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Za realizaciju najuspešnijih projektnih predloga koji pristignu na javne pozive u 2022, biće izdvojeno ukupno do 525.000 američkih dolara, odnosno do 75.000 američkih dolara po lokalnoj samoupravi što, osim sredstava koje je obezbedila EU, uključuje i sufinansirajuća sredstva lokalnih samouprava.

U toku trajanja javnih poziva biće organizovane obuke i obezbeđena mentorska podrška za predstavnike i predstavnice zainteresovanih OCD o pripremi i upravljanju projektima. Tačan datum i mesto održavanja ovih obuka biće objavljeni na zvaničnim internet stranicama lokalnih samouprava. Sva pitanja u vezi sa javnim pozivima zainteresovane OCD mogu da pošalju na adresu: reload.rs@undp.org.

Javni pozivi za finansiranje projekata organizacija civilnog društva raspisuju se u okviru projekta „ReLOaD2 – Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP.

Izvor: UNDP

Otvoren konkurs ORCA Akademije: “Prijavi se i ostvari svoj san!”

Foto: ORCA Promo
Foto: ORCA Promo

Liderski trening program ORCA Akademije je prvi i jedinstveni trening program u Srbiji i svetu koji se bavi jačanjem liderskih potencijala građana za javno zastupanje zaštite prirode i životinja.

Nastao na osnovu potreba našeg društva i po ugledu na savremene evropske programe obrazovanja u ovim oblastima, Liderski trening program ORCA Akademije koristi multidisciplinarni pristup (integrišući znanja iz oblasti prirodnih i društvenih nauka) i iskustvo iz dugogodišnjeg rada u zaštiti životinja i prirode u Srbiji i na prostoru zapadnog Balkana.

Cilj ovog treninga je da razvija znanja i veštine polaznika koji su im potrebni za primenjenu i savremenu zaštitu životinja i prirode.

Program je namenjen studentima diplomskih i postdiplomskih studija, stručnjacima iz relevantnih oblasti i aktivistima organizacija civilnog društva koji imaju jasnu ideju i konkretnu inicijativu kojom žele da pomognu zaštiti prirode i životinja na lokalnom ili nacionalnom nivou.

Više o konkursu saznajte OVDE.

Izvor: ORCA

Američka kompanija za energiju vetra kažnjena zbog stradanja 150 orlova

Foto-ilustracija: Unsplash (Mathew Schwartz)
Foto-ilustracija: Pixabay

Jedna američka kompanija koja se bavi energijom vetra osuđena je da plati više od osam miliona dolara kazne i restitucije jer je najmanje 150 orlova stradalo tokom protekle decenije u njenim vetroparkovima u osam država SAD, saopštili su u sredu savezni tužioci.

“ESI Enerdži”, podružnica “NektEra Enerdži” izjasnila se krivom po tri tačke za kršenje Zakona o pticama-selicama tokom suđenja u utorak u Čejenu, u Vajomingu. Krivično je optužena za smrt devet orlova u njenim vetroparkovimaa širom SAD.

Kompanija je priznala smrt orlova i na 50 vetroelektrana od 2012, ali su tužioci utvrdili da ih je trostruko više.

Ptice ginu kada ulete u lopatice vetrogeneratora. Pošto se tela ptica ne nađu uvek, zvaničnici su rekli da je broj verovatno veći od 150.

Kompanija ESI se u okviru sporazuma o priznanju krivice složila da potroši 27 miliona dolara za pet godina na mere za sprečavanje smrti orlova, uz zaustavljanje turbina kada je veća verovatnoća da će ih biti u blizini.

Računa se da će ta kompanija platiti po 29.623 dolara po mrtvom orlu.

Savezne vlasti SAD su od dolaska predsednika Džozefa Bajdena na vlast pojačale doslednost zaštiti beloglavih i drugih orlova i drugih ptica u skladu sa Zakonom o sporazumu o pticama selicama, pošto je krivično gonjenje po tom zakonu bilo zaustavljeno pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom.

Po saveznom zakonu, nezakonito je ubijati ili nanositi štetu orlovima.

Beloglavi orao državni simbol SAD, uklonjen je iz zaštite po Zakonu o ugroženim vrstama 2007. godine, posle povećanja broja tih ptica što je bila posledica njihovog oporavka od široko rasprostranjenog uginuća od pesticida i drugih problema. Zvaničnici za divlje životinje kažu da je više od 300.000 beloglavih orlova sada u SAD.

Druga vrsta, zlatni orlovi, nije prošla tako dobro, iako se njihov broj smatra stabilnim, ali ne raste zbog vetroelektrana, sudara s vozilima, krivolova i trovanja olovnom municijom. Procenjuje se da na zapadu SAD ima 31.800 zlatnih orlova, a ljudi godišnje izazovu smrt više od 2.000.

Izvor: Beta Zelena Srbija

EP – Usvojena Rezolucija o pravu na popravku, kraj za “programirano starenje” uređaja

Foto-ilustracija: Pixabay (Jarmoluk)
Foto-ilustracija: Pixabay (Paolobors)

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o pravu na popravku električnih i elektronskih uređaja zahvaljujući kojoj bi građanima Evrospke unije trebalo da bude olakšana popravka uređaja, ali i bolja dostupnost rezervnih delova.

U Rezoluciji se navodi da potrošačima treba omogućiti da prilikom kupovine proizvoda dobiju informacije o očekivanom trajanju, kao i o mogućnosti popravke. Na osnovu dobijenih informacija oni će imati veliku pomoć pri donošenju odluke o kupovini određenog proizvoda.

EP je pozvao da se građani zaštite od prakse “programiranog starenja”, odnosno “pravljenja grešaka” od strane proizvođača.

Prema ranijim istraživanjima velika većina potrošača radije bi popravila električni uređaj, nego kupila novi. Ono što su mnogi primetili jeste da se uređaji često pokvare vrlo brzo nakon isteka garancije, što znači da građani u tom slučaju moraju da plate punu cenu za popravku ili da kupe novi uređaj.

U Evropskom parlamentu su rešili da ovaj trend zaustave, zato je u Rezoluciji o pravu na popravku posebna pažnja posvećena delu koji se odnosi na dostupnost rezervnih delova i lakšu proceduru za popravku uređaja.

Rezolucija je usvojena sa 509 glasova za, tri protiv i 13 suzdržanih. Evropski parlament očekuje da će Zakon o pravu na poravku biti predložen u trećem kvartalu godine.

Jedan od globalnih problema današnjice jesu sve veće količine električnog i elektronskog otpada koji se uglavnom neadekvatno odlaže, što predstavlja veliki problem za zaštitu životne sredine. Donošenje novog Zakona sigurno će uticati na to da ovog, opasnog otpada, bude što manje u našem okruženju.

Milica Radičević

Odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESKO

Foto: Wikipedia/Jovancavic
Foto: Wikipedia/Lightstalker200

Šume Fruške gore nominovane su za UNESKO-vu listu svetske baštine, međutim nisu dobile zeleno svetlo jer nisu dostavljene informacije o njihovoj seči, kao ni o planu za njeno smanjenje.

“Zbog neadekvatnog upravljanja šumama u JP „Nacionalni park Fruška gora“, na koje je svoju saglasnost dao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode još 2016. godine, a na koje već godinama ukazuju aktivisti,  propala je nominacija naših bukovih šuma za UNESKO listu svetske prirodne baštine”, navodi se na sajtu Udruženja za zaštitu šuma koje je partner Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”.

Kako kaže Dušan Beređi, aktivista “Odbranimo šume Fruške gore” u poslednjih godinu dana primećena je intenzivna seča šuma u blizini lokaliteta „Ravne“ i „Papratski do“, koji su nominovana za svetsku baštinu. 

“Nije problem samo seča, nego se tamo dešavaju intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora… Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili. Zbog prekomernih seča Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode”, dodaje Beređi.

U maju 2020. godine pet lokaliteta bukovim šumama u Srbiji nominovano za UNESKO-vu listu svetske prirodne baštine. U NP “Fruška gora” – lokaliteti u režimu zaštite prvog stepena „Papratski do” i „Ravne”, u NP “Tara” – lokaliteti „Zvezda” i „Klisura Rače” i u NP “Kopaonik” – „Kozje stene. To je bio prvi pokušaj Srbije da neko prirodno dobro nominuje za ovu listu. Ova područja su označena kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

“Nominacije je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na UNESKO-vu listu pokazuje brigu države o sopstvenoj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem kontekstu. Najveći značaj je svakako ekološki efekat ovog vida nominacije i on je nemerljiv, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije”, ističe Beređi.

Kako se dalje navodi odbačena nominacija fruškogorskih lokaliteta je još jedan pokazatelj da u Nacionalnom parku “Fruška gora” imamo problem prekomernih seča i one su direktan ugrožavajući faktor za sve šume i šumske ekosistema, a evo sad imamo i potvrdu za bukove šume.

Dragana Arsić, aktivista “Odbranimo šume Fruške gore” objašnjava da oni već tri godine ukazuju na nesavesno gazdovanje šumama.

“Nažalost država Srbija u proteklih 10 godina nije pokazala političku volju da donese ni Strategiju zaštite prirode ni Strategiju razvoja šumarstva, pa je ova neuspešna nominacija najvrednijih Fruškogorskih bukovih šuma, samo posledica nebrige o prirodnim dobrima”, ističe Arsić.

Autori Dušan Beređi i Dragana Arsić

Izvor: Udruženje za zaštitu šuma

Zaplovio Sajam nautike, lova i ribolova

Foto: Beogradski sajam
Foto: Beogradski sajam

Uz prisustvo brojnih visokih gostiju, izlagača i posetilaca, u hali 1 Beogradskog sajma svečano je otvoren 42. Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova. 

Sajam će biti održan od 7. do 11. aprila 2022. godine, pod sloganom “Isplovi, zabaci, ulovi”. Ova specijalizovana regionalna manifestacija namenjena je ljubiteljima i korisnicima svih vrsta plovila, sportovа na vodi i ronjenjа, opreme za lov i ribolov, nautičkе, kamp i outdoor opremе. 

Govoreći na ceremoniji svečanog otvaranja, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović, izrazio je zadovoljstvo činjenicom da se “posle pauze vraćaju događaji i skupovi”.

“Nautički turizam je budućnost ove zemlje”, rekao je on. “Srbija je zemlja ogromnih ali nedovoljno iskorišćenih potencijala na Dunavu, Tisi, Savi… Ceo svet se divi našoj zemlji zbog prirodnih odlika, Đerdapske klisure, klanca gde je Dunav najuži, ali i dela Dunava kod Golupca gde je Dunav najširi. Na Dunavu imamo više starih tvrđava – Ramsku, Golubačku, Kalemegdan, Petrovaradin, u blizini Dunava je Viminacijum, na samoj obali je Lepenski vir”.

“Ovo ministarastvo”, rekao je on, “u saradnji sa Agencijom za luke, radi maksimalne iskorišćenosti svih turističkih potencijala, preduzima brojne mere kako bismo izgradili osnovnu lučku infrastrukturu za putničke kruzere. Do početka pandemije imali smo eksponencijalni rast broja stranih turista koji su posećivali našu zemlju putem kruzera. Samo 2019. godine imali smo blizu 250.000 putnika. Korona je to zaustavila, ali je u najavi da ćemo već ove godine imati snažan oporavak i da će se videti značaj novih ulaganja kad su u pitanju pristaništa. Posle višedecenijskog zapostavljanja saobraćajne i lučke infrastrukture mi želimo da sistemski pokrenemo investicije u sektoru vodnog saobraćaja i infrastrukture”. 

Srbija će investirati pola milijarde evra u razvoj vodnog saobraćaja, što će iz korena promeniti vodni saobraćaj i koridore. To su ulaganja u luke i bezbednost plovidbe, ali i u uređenje naših reka kako bi bile plovne 365 dana u godini. Kada je u pitanju nautički turizam, tek nam predstoje ulaganja u razvoj marina, u nova privezišta za čamce. To je način da se dodatno obogati turistička ponuda, ne samo na velikim rekama nego i na mreži kanala Dunav –  Tisa – Dunav. Tako ćemo domaćim i stranim turistima omogućiti da vide sve lepote”, rekao je ministar Momirović. 

Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam u Pokrajinskoj vladi Autonomne pokrajine Vojvodine, zahvalio je Beogradskom sajmu što posle dužeg vremena “nismo na Zoom platformi, nego uživo”. 

“Za Vojvodinu kao najrazvijeniju regiju u Republici Srbiji važno je da svi zajedno Dunav približimo građanima Srbije. Dunav je još uvek i često metafora i pesnička kategorija, ali danas bi trebalo da zajedno sa drugima učinimo dodatni napor pa da uradimo kao što je Beograd na vodi atrakcija regiona, kao što je voz Beograd – Novi Sad atrakcija cele Srbije… Dakle da zajedno razvijemo mnogo projekata i da naši ljudi upoznaju Dunav i druge plovne puteve”.

“Jedina dobra stvar koju je za sobom ostavila pandemija jeste što su građani upoznali našu zemlju, iako je trebalo da lepotu Krupanjskog vrela, na primer, upoznamo i ranije, ili ružičasto jezero u Pačiru. Dakle da ne čekamo sledeću pandemiju nego da se u sve to upustimo već od danas, da zajedno sa nadležnim ministarstvom uđemo u priču sa nautičkim turizmom. U toku je izrada nove strategije razvoja turizma za narednih pet godina za Vojvodinu. Koncept aktivnog odmora karakterističan je za vojvođanski turizam, a posle aktivnosti slede dobri salaši, vina, hrana i – dobri ljudi. Zato želim da ovo bude novi početak razvoja nautičkog i lovnog turizma u celoj Srbiji”, zaključio je Ivanišević.

Foto: Beogradski sajam

Direktor Agencije za upravljanje lukama Srbije, Vuk Perović, ukazao je na značaj plovne i lučke infrastrukture u kontekstu celokupne nautičke privrede, podsećajući na ulaganja koja su ovaj sektor privrede podigla na značajno viši nivo. Potcrtao je značaj i obim kruzerskog turizma, koji ima izvanredan potencijal, ali zahteva sistemsku i sistematsku brigu o svakom pojedinačnom pristaništu i njegovom “bekgraundu”.

Rekao je da u bliskoj budućnosti slede investicije kako bi čamci i jahte koji uplovljavaju u marine imali sigurne vezove i snabdevanje strujom i vodom. Namera je da se obezbede uslovi da barem pet posto prihoda od turizma bude iz njegovog nautičkog segmenta.

Na Sajmu nautike, lova i ribolova predstavljeni su aktuelni trendovi i dometi u različitim segmentima domaće i regionalne nautičke privrede i lovne i ribolovne delatnosti, od industrijskih i ekonomskih do sportskih, rekreativnih ili turističkih. Posetiocima je na raspolaganju reprezentativna ponuda glisera, jahti, jedrilica, čamaca, skutera, brodskih i vanbrodskih motora, opreme za sportove na vodi, obuke, čartera i drugih elemenata nautičkog turizma. Učešće na sajmu uzelo je više od 100 direktnih i indirektnih izlagača. 

Značajan deo izlagačkog programa prilagođen je rečnim nautičarima, ljubiteljima Save, Dunava, jezera i plovnih kanala. Kratkih rukava neće ostati ni oni koji uživaju u regatama, splavarenju i ostalim sportsko-rekreativno-turističkim aktivnostima koje omogućuju vodni potencijali Srbije. 

Lovno-ribolovni segment sajma, brojem i raznovrsnošću izlagača, te kvalitetom eksponata, po pravilu uspeva da opravda poverenje i ispuni sve ozbiljnije zahteve posetilaca. I ove godine izlagači će ponuditi izuzetno kvalitetne artikle, uključujući i svetske novitete i aktuelnosti. Naši najveći uvoznici i distributeri predstavili su lovačko naoružanje, municiju i konfekciju, štapove za pecanje i sav drugi ribolovački pribor. Odazvao se i veliki broj zanatlija, čiji su proizvodi postali poznati i traženi širom sveta, gde god se peca.

Sajam se održava u halama 1 i 4 Beogradskog sajma. Radno vreme sajma jeod 10 do 19 časova, a poslednjegdana sajma od 10 do 16 časova. Ulaznica košta 400 dinara, a parking u sajamskom krugu 150 dinara po satu.

Izvor: Beogradski sajam

Da li je Afrika nova Rusija za Evropu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)
Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Iako je napuštanje fosilnih goriva jedan od prioriteta Evropske unije na njenom putu ka ugljeničnoj neutralnosti, rat u Ukrajini definisao je koja fosilna goriva će prva napustiti EU – ruska.

Ipak, momentalna obustava uvoza energetnata sa istoka značila bi recesiju za mnoge zemlje članice jer Rusija snabdeva Evropsku uniju sa 45 odsto tečnog gasa, 29 odsto sirove nafte i 70 odsto uglja, prenose svetski mediji.

Ova situacija mogla bi da bude šansa za Afriku koja je bogata fosilnim gorivima i koja, uz dodatna ulaganja u infrastrukturu, može da zameni Rusiju na evropskom tržištu.

Da li je Afrika u stanju da poveća izvoz gasa u Evropu?

Od svih fosilnih goriva, za ruski gas je najteže pronaći alternativu jer on zahteva odgovarajuću gasnu infrastrukturu za koju su potrebne godine da bude izgrađena.

Prema podacima Eurostata, Evropska unija je 2019. godine uvozila 13 odsto prirodnog gasa iz Alžira i Katara, a jasno je da bi ova brojka morala značajno da se uveća ukoliko Afrika pretenduje da postane jedan od glavnih snabdevača Evropske unije.

Ove godine biće održana Afrička nedelja nafte (AOW) od 3. do 7. oktobra u Kejptaunu pod temom „Održivi rast u svetu sa niskim sadržajem ugljenika“ gde će zvaničnici razgovarati o održivom razvoju nafte i gasa i uslovima za eventualno širenje na evropsko tržište.

Potpredsednik za energetiku Afričke nedelje nafte Paul Sinkler odgovorio je na pitanje mogu li afričke zemlje popuniti rusku prazninu u Evropskoj uniji u svom autorskom tekstu objavljenom u African Business.

Prema njegovim rečima, Severna Afrika je mnogo bolje pozicionirana da poveća isporuke gasa Evropi nego što je to Podsaharska Afrika kojoj nedostaje gasna infrastruktura.

Alžir i Egipat već su značajni izvoznici gasa u Evropu, a izgrađeni su i gasovodi koji im omogućavaju da povećaju izvoz. To nije slučaj sa Nigerijom koja poseduje najveće rezerve gasa u Africi, ali kojoj nedostaju gasovodi za isporuku Evropi.

U toku je izgradnja nekoliko plutajućih gasnih terminala koji bi mogli da nadoknade infrastrukturne nedostatke u Africi i dopreme gas Evropi.

Francuska kompanija TotalEnergies nastaviće ove godine izgradnju terminala u Mozambiku koje će postati operativnan najverovatnije 2026. godine. Međutim, problem je u tome što je većina ugovora o snabdevanju sa terminala sklopljena sa otkupljivačima iz Indije, Japana, Kine i Indonezije, pa će veoma mali kapacitet biti rezervisan za evropsko tržište. 

Foto-ilustracija: Pixabay

Italijanska kompanija Eni počeće pre kraja godine proizvodnju na svom plutajućem terminalu tečnog prirodnog gasa kod obale Mozambika, a najavljen je i projekat Tanzanija LNG koji bi mogao da snabdeva Evropu gasom otkrivenim u moru.

Ipak, malo je verovatno da će Afrika pomoći Evropi da prevaziđe trenutnu energetsku krizu. Dodatna prepreka za proboj Afrike na evropsko tržište je i siromaštvo koje će usporiti značajna infrastrukturna ulaganja. Brza izgradnja gasovoda i plutajućih gasnih terminala gotovo je nemoguća što znači da je većina afričkih zemalja za sada propustila svoju šansu, piše Sinkler.

Milena Maglovski

Zabeležena rekordna koncentracija metana u atmosferi 2021. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Stijn te Strake)

Drugu godinu za redom naučnici Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA) zabeležili su rekordno povećanje koncentracije metana u atmosferi. Metan, nevidljivi gas, efikasniji je u zadržavanju toplote od ugljen-dioksida, i kao takav odgovorniji je za efekat staklene bašte.

Nastaje proizvodnjom, transportom i upotrebom fosilnih goriva, dok znatan deo dolazi iz poljoprivrede, pre svega stočarstva. Prema ranije objavljenim istraživanjima, smanjenje emisije metana je najbrži način za usporavanje globalnog zagrevanja.

Prema prikupljenim podacima globalne emisije metana “velikom brzinom idu u pogrešnom pravcu”.

Godišnji porast metana u atmosferi tokom 2021. iznosio je 17 delova na milijardu, što je najveći porast zabeležen od kada su sistematska merenja počela 1983. godine.

Tokom 2021. godine, nivoi metana u atmosferi iznosili su u proseku 1.895,7 delova na milijardu. Procenjuje se da oko 30 odsto metana dolazi iz proizvodnje fosilnih goriva

Kada je reč o nivou ugljen-dioksida u atmosferi i ovaj nivo raste velikom brzinom. Naučnici su otkrili da je globalni površinski prosek ugljen-dioksid tokom 2021. godine bio 414,7 delova na milion, što je povećanje od 2,66 delova na milion u odnosu na prosek 2020. 

Na prošlogodišnjoj konferenciji COP 26, jedan od najzačajnijih događaja bio je postizanje dogovora kojim se više od 100 zemalja obavezalo da smanji globalnu emisiju metana. Države koje su potpisale ovaj sporazum usaglasile su se u tome da ulože dodatne napore kako bi umanjile emisije metana za 30 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe zabeležene 2020.

Ovaj sporazum potpisale su SAD, EU, Brazil, Pakistan, Indonezija i Argentina čije su emisije metana u samom svetskom frhu. Nažalost, najveći emiteri ovog izuzetno štenog gasa Kina, Rusija, Indija i Iran, nisu potpisale sporazum.

Evropska unija već skoro tri decenije preduzima korake za smanjenje emisije metana, dok SAD novim propisima pokušava da smanji emisiju ovog gasa.

Milica Radičević

Doneta odluka o novim cenama goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija danas od 15 časova maksimalna cena evro dizela biće 196,40 dinara, dok će BMB 95 koštati 174,20 dinara. Do danas je evro dizel bio 197, a benzin 175 dinara.

Kako je određeno Vladinom uredbom, prosečne cene derivata evro dizel i Evro Premijum BMB 95 obračunava Ministarstvo rudarstva i energetike svakog petka i da najkasnije do 13 časova ga dostavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija koje utvrđuje najviše maloprodajne cene.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal