Usvajanjem zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, građani Srbije i privreda dobili su mogućnost da postanu kupci-proizvođači (prozjumeri) električne energije. U trenutku velike energetske krize mnogi se odlučuju da proizvode energiju za sopstvene potrebe, ali i da proizvedene viškove plasiraju u elektroenergetski sistem.

Na međunarodnoj stručnoj konferenciji “Šta uvođenje prozjumera donosi elektroenergetskom sistemu zemalja Zapadnog Balkana?” predstavnici države, javnih preduzeća, energetskih kompanija i stručnjaci razgovarali su o zakonskoj regulativi, problemima i trenutnoj situaciji u ovoj oblasti.

“Obnovljivi izvori energije su stub energetske bezbednosti Srbije. Zakoni koji su usvojeni prošle godine omogućili su početak energetske tranzicije u Srbiji. Uvođenjem novine kupac-proizvođač (prozjumer) omogućili smo građanima da proizvode i troše električnu energiju, umanje sopstvene račune, a višak proizvedene energije isporuče u elektroenergetski sistem”, rekla je Jovanka Atanacković, državna sekretarka ministarstva rudarstva i energetike.

Kako je istakla, procedure za dobijanje neophodnih dozvola pojednostavljene su i domaćinstva do solarnih panela dolaze jednim korakom. U novom Javnom pozivu Ministarstva u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije, uvrštena je i ugradnja solarnih panela i u njemu učestvuje 151 jedinica lokalne samouprave.

“Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, daje subvencije u iznosu od 50 odsto ulaganja za postavljanje solarnih panela, zamenu stolarije i izolacije, u vrednosti od dve milijarde dinara”, istakla je Atanacković.

Prozjumeri – šansa za promenu energetskog miksa

Prema rečima Dejana Popovića, predsednika saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) uvođenje prozjumera donosi ogromnu šansu za promenu energetskog miksa i to povećanjem učešća obnovljivih izvora. Istakao je primer Italije koja je pre tri godine imala više od 800.000 prozjumera, a da se pre desetak godina mučila da poveća udeo OIE u potrošnji.

“Treba pomoći građanima subvencijama, da bi im u ulaganje u solarne panele bilo isplativo. Za razliku od drugih država, kod nas mogu i pravna lica da budu prozjumeri, što je vrlo atraktivno. Mislim da je ogromno interesovanje, pre svega zbog cena. Privrednim subjektima se ulaganje vrati za pet godina, po trenutnim cenama električne energije”, zaključuje Popović.

Vladimir Šiljkut, savetnik direktora JP EPS za poslovni sistem kaže da ovo preduzeće daje punu podršku prozjumerima, jer oni donose uštede i rasterećuju energetski sistem.

“EPS je nesumnjivo posvećen razvoju obnovljivih izvora energije, ali su potrebna velika ulaganja ne samo u nove elektrane na OIE već i u druge delove sistema da bi se one priključile na mrežu. Bitno je da EPS iz sopstvene delatnosti može da izdvoji sredstva za te investicije”, objašnjava Šiljuk.

Kako je dodao EPS već duži period stvara gubitak po osnovu isplate naknada za OIE, jer se od kupaca prikupi manje novca nego što se plati povlašćenim proizvođačima, upozorava da su i cene koje plaćaju domaćinstva za električnu energiju u Srbiji niže od cene proizvodnje kilovat sata u EPS-u, već duži period.

“S obzirom da je proizvodna cena viša od prodajne, i da pri tome više od polovine prodajne cene odlazi EMS-u i Elektrodistribuciji Srbije, za mrežarinu, jasno je da EPS i po ovom osnovu ostvaruje gubitak u poslovanju. I svi izdaci u održavanje i nove investicije, neophodne za rad EPS-a, svakodnevno su sve veći. Elektroenergetski sistem mora da funkcioniše, pa će zbog svega toga poskupljenje u jednom trenutku postati neizbežno, ali je i potrebno da se oko toga usaglase svi relevantni faktori. I sa eventualnim korekcijama, cena električne energije i za domaćinstva i za privredu ostaće znatno niža nego u zemljama regiona”, ističe on.

Radovan Stanić, izvršni direktor za poslove snabdevanje električnom energijom JP EPS, kaže da su uskladili propise i omogućili olakšanu proceduru za prozjumere.

“EPS je do sada dobio 81 zahtev kupaca-proizvođača za sklapanje ugovora, od čega je 51 ugovor zaključen, i to 43 sa građanima, a osam sa kompanijama. Već za april ćemo izdati četiri računa za prozjumere, i to za elektranu Grunera u Vlasotincu i tri domaćinstva sa solarima na krovovima. Učinili smo sve što je moguće da proces uprostimo, podržavamo apsolutno ovu proizvodnju OIE posebno koncept kupaca-proizvođača jer smanjuje pritisak na proizvodnju EPS-a i potrebu za uvozom”, objasnio je Stanić.

Predrag Matić, direktor Direkcije za planiranje i investicije u Elektrodistribuciji Srbije posebno je naglasio to da su stručnjaci ovog preduzeća učestvovali u donošenju zakona i podzakonskih akata, te da su bili spremni za prozjumere. On je istakao da je prvi udar zainteresovanih investitora i izvođača radova prevaziđen, te da sada sve ide svojim tokom. 

Veliko interesovanje za koncept kupac-proizvođač

“Trenutno imamo još 94 zahteva domaćinstva za priključenje, koji će brzo biti obrađeni. Pored dva priključena objekta industrije imamo još 57 zahteva. Najveći od toga je kapaciteta 7,2 megavata, na krovovima Tojo tajersa u Inđiji. Za ovaj projekat je izadata odobrenje pre neki dan. To će biti najveći prozjumer u Srbiji“, objašnjava Matić.

Posebno se osvrnuo na to da mnogo investitora želi da priključi proizvodni objekat na unutrašnju instalaciju, bez predaje viškova energije u sistem. Međutim, mrežna pravila to ne prepoznaju.

“Mnogo pitanja je otvoreno i ona se moraju rešiti u narednom periodu”, kaže on.

Miloš Kostić iz kompanije MT-KOMEX, koja već dugi niz godina uspešno realizuje projekte iz oblasti solarne energije, kaže da treba ubrzati proces priključenja malih solarnih elektrana na distributivni sistem.

“Donešenim uredbama omogućeno je da bilo ko od nas može da izgradi solarnu elektranu, postane energetski nezavistan i ujedno brine o životnoj sredini. Drago mi je što sunce napokon postaje primarni energent”, kaže Kostić.

Posebno se osvrnuo na koncept prozjumera, kako ističe sama procedura je mnogo olakšana, ali da i dalje postoji mnogo nejasnoća.

“Jedna od nejasnoća je priprema same dokumentacije koju investitor treba da pripremi prilikom apliciranja za pristup elektroenegetskom sistemu, tj. prilagođenju mernog mesta. Zahtev da se uradi ispitivanje instalacija koje mora da uradi akreditovana laboratorija, a trenuto ih ima dve u Srbiji, mali je broj ljudi koji to radi, a kompanija MT-KOMEX je spremila 100 zahteva koje će uskoro poslati, što znači da će imati mnogo posla”, ističe on i dodaje da treba organizovati stručni skup na kom jasno treba definisati uslove za priključenje na mrežu.

Kako je dodao veliki broj solarnih elektrana je izgrađen i za njih nema ni jedan registar jer su investitori hteli da imaju samostalnu proizvodnju električne energije bez predaje u sistem. Na svim tim objektima, a ima ih između 600 i 900 solarnih elektrana, sada će uraditi prilagođenje mernog mesta i oni će početi da predaju višak električne energije.

“Kompanija MT-KOMEX je sa pomenutim Tojo tajersom potpisala ugovor za izgradnju solarne elektrane, koja će biti najveća elektrana tog tipa u Srbiji. Uslovi su ishodovani i nadam se da će gradnja početi u avgustu”, rekao je Kostić i dodao da dnevno dobija po pet zahteva iz industije za izgradnju solarne elektrane.

Konferenciju su organizovali Energija Balkana i Udruženje za održivu energetsku tranziciju, a pokrovitelj je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Milica Radičević