B2B edukativni sastanak sa predstavnicima Energetik Energija d.o.o.

06.03.2023

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ashes Sitoula)

O sistemima za skladištenje energije, novim tehnologijama i dostupnosti materijala biće reči na sastanku koji će u četvrtak 6. aprila u Beogradu održati Rikardo Frizingeli, izvršni direktor kompanije Energetik Energija d.o.o koja je najvažniji distributer solarnih komponenti na Balkanu.

Zainteresovani za ovaj sastanak na jednom mestu mogu čuti sve o mogućnostima saradnje u oblasti obnovljive energije kao i o personalnim rešenjima koje pruža kompanija www.energetik.si.

Kompanija Energetik Energija d.o.o., nastala je kao rezultat 20 godina iskustva i izraženog entuzijazma u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije. Kao specijalizovani distributer fotonaponskih komponenti, nalaze se u centru lanca snabdevanja.

Pročitajte još:

ENERGETIK ENERGIJA VODEĆI DISTRIBUTER SOLARNIH KOMPONENTI NA BALKANU

Tehnološka rešenja koja nude zasnivaju se na temeljnom proučavanju potreba kupaca i tržišta.

Za više informacija i kako se prijaviti na sastanak obratite se na milena@energetik.si.

Izvor: Energetik Energija

Predstavljanje inicijative za bolju zaštitu vlažnih staništa u Srbiji

06.03.2023

bird-g4161f85e5_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Erik_Karits)

Uz podršku ambasade Švedske u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine pokreću novu inicijativu kako bi unapredili zaštitu vlažnih staništa i očuvali raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta u njima.

Vlažna staništa, poput močvara i tresetišta, su prirodna zaštita od poplava i filteri za različite vrste zagađenja, a pomažu i u ublažavanju klimatskih promena, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida. Međutim, usled aktivnosti poput poljoprivrede, urbanizacije i prekomerne eksploatacije resursa, njihov opstanak je ugrožen.

Ovom prilikom će biti predstavljen i novi globalni plan za očuvanje biodiverziteta, usvojen na 15. Konferenciji UN o biološkoj raznovrsnosti, koja je održana u Montrealu, u decembru 2022. godine, kao i ciljevi Vlade Srbije po ovom pitanju.

Organizacija događaja je u okviru inicijative „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene“, pod okriljem projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji finansira Evropska unija, uz finansijske doprinose vlada Švedske, Švajcarske i Srbije, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Evropskom investicionom bankom (EIB).

Na događaju će govoriti Nj.E. Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine i Anas Karman, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji i drugi.

Događaj će se održati 7. marta 2023. godine od 11 časova u zgradi Ujedinjenih nacija (Velika sala) u Beogradu.

Izvor: UNDP

Usvojen generalni projekat za brzu saobraćajnicu Kraljevo-Novi Pazar

06.03.2023

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Državna Reviziona komisija usvojila je generalni projekat brze saobraćajnice od Kraljeva do Novog Pazara.

Trasa budućeg koridora ide od auto-puta Miloš Veliki odnosno petlje Preljina, petlje Adrani, na teritoriji grada Kraljeva, zatim preko Drakčića, dolinom Vrdilske reke, preko Konareva, Mataruške banje, Bogutovačke banje, Maglič grada, potom dolinom Ibra do Ušća, zatim dolinom reke Raduše do Biljanovca, preko Brvenika do Raške, a zatim dolinom reke Raška do planirane obilaznice oko Novog Pazara, navodi se na sajtu Vlade.

Dužina brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar iznosiće 83,4 kilometra, a na trasi je predviđeno i 13 denivelisanih raskrsnica, kao i dve površinske (kružne) raskrsnice, dva odmorišta i jedno dvostrano parkiralište.

Pročitajte još:

Biće izgrađeno 202 mosta, odnosno 101 most po smeru ukupne dužine 37,12 kilometara, a procenjena vrednost izgradnje je 18 miliona dinara po kilometru.

Ova saobraćajnica omogućiće da se od Novog Pazara do Beograda stigne za manje od dva i po sata.

Energetski portal

Treća sreća za inovatore u Srbiji – otvoren konkurs za grantove do 100.000 dolara

06.03.2023

bank-note-novac-dolar-pare — Foto-ilustracija: Pixabay

Domaći inovatori mogu da se prijave za bespovratna sredstva u iznosu i do 100.000 dolara, StarTech program otvorio je treći godišnji konkurs namenjen neformalnim timovima, startapovima, mikro, malim i srednjim preduzećima, koji žele da ulože novac u razvoj inovativnog proizvoda, izlazak na domaće i inostrano tržište ili transformaciju poslovanja uvođenjem novih tehnologija.

Konkurs je otvoren do 3. maja i svi zainteresovani u narednih mesec dana mogu da zatraže i podršku u pripremi biznis plana i prijave, a dobitnici grantova biće poznati u oktobru. StarTech program je projekat kompanije “Filip Moris” (Philip Morris), vredan pet miliona dolara, koji sprovodi NALED, uz podršku Vlade Srbije.

„Drago mi je što sam danas ovde da zajednički promovišemo treći krug poziva za StarTech program i da se zahvalim „Filipu Morisu“ i NALED-u na fantastičnoj inicijativi koja je u potpunosti na liniji onoga što je vizija i želja Vlade i što u poslednjih šest, sedam godina radimo. Digitalna tranformacija je jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije. U našoj zemlji trenutno rade četiri naučno-tehnološka parka u kojim posluje 200 startapova. Kapaciteti su nam popunjeni i krećemo u proširenje, spreman je projekat za naučno-tehnološki park u Kruševcu i inovacioni distrikt u Kragujevcu, u sklopu koga će biti i naučno-tehnološki park. Inicijative od privatnog sektora, kakva je ova od PMI-a, su značajne kao podrška za realizaciju ovog cilja’’, rekao je Mihailo Jovanović, ministar za informisanje i telekomunikacije.

Pročitajte još:

ZA RAZVOJ MALIH BIZNISA U OKVIRU PROGRAMA STARTECH PET MILIONA DOLARA

Na lansiranju novog trećeg konkursa StarTech govorila je Dragana Vujko, senior menadžerka korporativnih poslova u kompaniji „Filip Moris Internacional“ .

„Mi smo kao kompanija prepoznali da su narativ i prioriteti Vlade Srbije u potpunosti komplementarni sa strateškim opredeljenjem „Filipa Morisa“. Srbija ima ambiciju da transformiše ekonomiju i već je u tome napravila značajne pomake, dok naša kompanija predvodi transformaciju zasnovanu na nauci i iz tradicionalne kompanije u prethodnoj deceniji postali smo inovativna tehnološka kompanija’’, rekla je Vujko i dodala da ovaj projekat nije samo grant šema, već mnogo više od toga.

„Laboratorija inovativnih javnih politika koju je NALED osnovao u okviru projekta ima za cilj da pomogne Vladi da sprovede neke od mera koje ce unaprediti inovacioni ekosistem i drago nam je da smo prepoznati kao pouzdan partner u tim naporima’’, istakla je Vujko.

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović istakla je da je obaveza i državnog i privatnog sektora da ulažu više u inovacije.

„Naš centar, koji je Vlada Srbije osnovala pre godinu dana, radi na na povezivanju i umrežavanju, te izlaganju stranom tržištu. Verujem da u ovom domenu možemo svi zajedno da radimo, te da organizjemo predstavljanje naših inovatora u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom’’, dodala je Bojović.

Da plasiraju svoj proizvod na američko tržište i dobiju sve dozvole, uz pomoć StarTech granta, već je pošlo za rukom kompaniji HerbElixa, koja proizvodi preparat protiv helikobakterije, i predstavila se na ovom događaju. Putem inostranog tržišta nadaju se da će uskoro krenuti i iz kompanije Golden Bee koji prozovde košnicu za kućne uslove, a na prošlom konkursu su dobili grant koji će im omogućiti da imaju serijsku proizvodnju.

Propozicije konkursa

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je da inovatori mogu da apliciraju za grantove od 15.000 do 100.000 dolara. Osim novca, korisnici grantova moći će da računaju i na 1.000 sati mentorske podrške za registraciju patenata, podršku izlasku na nova tržišta, pravne savete i dr.

U okviru LOT-a 1 namenjenog startapovima i biznisima osnovanim pre 2021. moguće je dobiti grantove od 15.000 do 25.000 dolara u cilju razvoja inovativne ideje (uz sufinansiranje od 10 odsto). LOT 2 donosi grantove od 25.000 do 50.000 dolara (uz sufinansiranje od 20 odsto) za mikro, mala i srednja preduzeća osnovana najkasnije do kraja 2020. za plasiranje proizvoda na tržište ili digitalnu transformaciju poslovanja. Firme iz sektora MMSP mogu da apliciraju i za LOT 3 ukoliko planiraju nova zapošljavanja i izlazak na inostrano tržište, za šta će dobiti bespovratna sredstva od 50.000 do 100.000 dolara (uz sufinansiranje od 30 odsto).

Izvor: NALED

Stalaćka klisura i Mojsinjske planine novo zaštićeno područje na vidiku

06.03.2023

Skupština opštine Ćićevac je u ponedeljak, 27. februara 2023. godine pokrenula proceduru za proglašenje Stalaćke klisure i Mojsinjskih planina za zaštićeno područje, zbog njihovih izuzetnih prirodnih, kulturnih i društvenih odlika.

Ova odluka dolazi kao reakcija na peticiju 1.800 građana opštine Ćićevac i organizacija Polekol i WWF Adrije, koje su predvodile inicijativu za zaštitu ovog područja.

Da ova odluka nije utemeljena samo u želji lokalnog stanovništva svedoči “Studija zaštite Predela izuzetnih odlika Mojsinjske planine i Stalaćke klisure Južne Morave” koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije još 2013. godine.

“Pokretanje procedure za zaštitu je ogroman i značajan korak na putu očuvanja prirodnih i kulturnih bogatstava ovog područja. Iako se na ovu odluku čekala skoro čitavu deceniju, na nju gledamo kao na snažan impuls ubrzavanju zaštite kako bi se izgubljeno vreme nadoknadilo, a priroda zaštitila”, rekao je Strahinja Macić, iz Organizacije za političku ekologiju Polekol.

Zaštita Stalaćke klisure i Mojsinjskih planina prilika je za održivi razvoj opštine Ćićevac, jer će omogućiti i rast važnih grana zelene ekonomije kao što je održivi turizam.

Pročitajte još:

Zaštićena područja ključna su za očuvanje biodiverziteta, ali i lokalni razvoj, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa. Prostor Mojsinjskih planina ima specifičnu geološku građu i kao takav je jedan od najstarijih prostora na području Srbije koji obiluje kulturnim nasleđem iz antičkog, rimskog, vizantijskog i srednjovekovnog perioda. Stalaćka klisura, sa dužinom od 24 kilometra i dubinom od 300 metara, predstavlja jedinstven geološki predeo.

„Ova inicijativa ide u susret globalnim ciljevima da se zaustavi i preokrene gubitak prirode do 2030. godine, a Srbija daje svoj doprinos u naporima da najmanje 30 odsto naše planete bude zaštićeno područje. Naša je misija život u skladu s prirodom, jer ćemo samo tako obezbediti kvalitetan život našem potomstvu, ali i svim drugim živim bićima“, rekla je Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.

Stručnjaci i udruženja građana iz 11 zemalja nedavno su pokrenuli inicijativu za proširenje Emerald ekološke mreže. Južna Morava predstavlja ekološki koridor od međunarodnog značaja i kao takva našla se na listi 29 reka Srbije prioritetnih za uključivanje u ovu mrežu.

Republika Srbija sa tek osam odsto svoje površine pod zaštitom pokazuje jedan trom i nedovoljan napredak u ovoj oblasti koji ne zaostaje samo za standardima zemalja članica Evropske unije već i za zemljama u regionu. Zato Organizacija za političku ekologiju Polekol pozdravlja odluku Skupštine opštine Ćićevac i poziva državne institucije na progresivniji pristup zaštiti prirode.

Izvor: Polekol

Do juna završetak dela obilaznice od Straževice do Bubanj potoka

06.03.2023

hydroplaning-saobraćaj-auto-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Deonica od Straževice do Bubanj potoka trebalo bi da bude puštena u saobraćaj 1. juna, kako je i planirano.

Radove na izgradnji petlje Avala obišao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je tom prilikom rekao da je ova petlja izgrađena na deonici od Straževice do Bubanj potoka. Deonica je duga 9,6 kilometara, a ministar je dodao da je ukupna dužina obilaznice oko Beograda 47,7 kilometara i da ima dva tunela – Beli potok i Straževicu, dva mosta dužine 930 metara i četiri nadvožnjaka.

Ministar je rekao da je potpisan ugovor sa CIP-om za projektovanje nastavka obilaznice od Bubanj potoka do Pančeva, u dužini od 31 kilometra.

,,Do marta naredne godine imaćemo završen projekat, odnosno izdatu građevinsku dozvolu i tada ćemo imati sve uslove da počnemo da gradimo i poslednji deo obilaznice, od Bubanj potoka do Pančeva, sa velikim drumsko-železničkim mostom kod Vinče’’, najavio je ministar Vesić.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, po završetku tog poslednjeg dela, Beograd će dobiti i železničku obilaznicu, pa će sav železnički teretni saobraćaj, kome glavni grad nije odredište, biti izmešten iz centra prestonice.

Kada obilaznica bude proradila, saobraćaj na auto-putu kroz Beograd, na „Gazeli“ rasteretiće se između 10 i 15 odsto, rekao je ministar, uz napomenu da je izdao nalog da se od juna zaustavne trake na tom mostu pretvore u žute trake, pa će javni gradski prevoz i taksi vozila prolaziti brže, a gužve će se smanjiti.

Ministar je objasnio da će se preusmeravanjem saobraćaja na obilaznicu značajno smanjiti zagađenje u Beogradu, a biće i manje saobraćajnih nesreća, jer analize pokazuju da tamo gde ima obilaznica oko gradova, ima i manje nezgoda i gužvi.

Energetski portal

Sudbina kupaca-proizvođača u Srbiji: energetski Davidi protiv birokratskog Golijata

05.03.2023

solar-panels-solani-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

U naseljima širom Srbije, od Pirota do Kikinde i od Kladova do Banje Koviljače, sporadično ali neumoljivo niču vesnici jedne čistije i efikasnije budućnosti: solarni paneli na krovovima privatnih kuća.

Po poslednjim podacima koje nudi Elektrodistribucija Srbije, u Srbiji je registrovano 744 domaćinstva koja su se odlučila da postanu tzv. kupci-proizvođači električne energije, kolokvijalno prozjumeri. Oni proizvode sopstvenu struju uz pomoć svojih malih solarnih elektrana, svoje viškove predaju elektrodistributivnoj mreži (kao proizvođači), a kada im potrošnja prevaziđe proizvodnju, sa iste mreže preuzimaju energiju (kao kupci), piše Klima101.

Ovih 744 pionira je početkom ove godine, kroz izmene Zakona o PDV-u, izvojevalo jednu važnu pobedu protiv sopstvene države, koja je prevelikim nametima ugrozila tržište kupaca-proizvođača pre nego što je ono uopšte stiglo da se razvije. U tome su uspeli međusobnom saradnjom i uz podršku nezavisnih, stručnih organizacija.

Pročitajte još:

Šta se dogodilo 2022?

Pored želje za čistijim okruženjem i energetskom nezavisnošću, jedna od osnovnih motivacija za ugradnju solarne elektrane je finansijska: ako uložite nekoliko hiljada evra za solarne panele, opremu i priključenje na elektromrežu, vama će se ta investicija nakon nekog vremena načelno isplatiti, jer ćete iz meseca u mesec manje plaćati struju. Od toga koliko su mesečni računi manji zavisi i koliki je taj period otplate.

Kada je 2021. najavljeno uvođenje institucije kupac-proizvođač, i kada je bila usvojena Uredba, zainteresovani građani vodili su se zvaničnim najavama Ministarstva rudarstva i energetike, po kojima je obračun nameta trebalo da se vrši na osnovu neto merenja, tj. na osnovu razlike između energije koju je kupac-proizvođač preuzeo iz mreže, i energije koju je sam isporučio

Efektivno, za razliku od ostalih kupaca, koji plaćaju struju, PDV, akcize i naknade na osnovu ukupne količine energije koju su preuzeli, za kupce-proizvođače je ta energija trebalo biti umanjena za količinu koju su sami proizveli i isporučili EPS-u.

Međutim, kada su tokom 2022. godine stigli prvi računi za struju kupcima-proizvođačima, bili su neprijatno iznenađeni: nameti uopšte nisu bili umanjeni.

„Osim struje koju proizvedem sam, sve ostalo je isto”, rekao je krajem prošle godine za Klima101 Ivan Lukić, veterinar iz Mladenovca koji je instalirao elektranu snage 10 kW. „Plaćamo sve namete isto kao pre… Iako imam sopstvenu elektranu i trošim sopstvenu struju tokom dana, ušteda na mesečnom računu mi je samo oko 20 odsto.”

„To je prevara od strane države”, rekao je Zoran Tozić, kupac-proizvođač iz Svilajnca, koji je svoju solarnu elektranu snage 10 kW ugradio u julu 2022. godine. Prethodno je ugradio i toplotnu pumpu snage 5 kW.

„Ispadne mi neznatno manji račun nego da nemam elektranu. Po ovom računu, moja elektrana ne može da se isplati pre 15 do 20 godina. Kažu da je životni vek panela 25 godina, ali tu su i drugi delovi, kao što je inverter, koji traju kraće. Znači neisplativo je.”

Šta se zapravo dogodilo? Ne prvi put u Srbiji, došlo je do neslaganja među ministarstvima.

Iako je 2021. na sednici Vlade prihvatilo Uredbu o kupcima-proizvođačima koju je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija je naknadno u mišljenju poslatom EPS-u naložilo sasvim drugačiji obračun: da se kupcima-proizvođačima obračunavaju porezi i nameti na osnovu celokupne količine preuzete energije u toku meseca, kao običnim kupcima, bez umanjenja za isporučenu energiju.

Mada tačna brojka zavisi od instalisanih kapaciteta, proizvodnje, potrošnje i drugih faktora, ova promena pravi velike finansijske probleme za kupce-proizvođače.

Kako su nam objasnili sagovornici, očekivana ušteda na mesečnom računu je trebalo da bude mnogo viša, i do 50 odsto umesto oko 20 odsto koliko su dobili.

Pravda za pionire

Ali problem nije samo finansijski. Država je de fakto svoja pravila promenila nakon što su se ljudi već bili upustili u investiciju. Kao obrazloženje za obračun, Ministarstvo finansija je navelo da Uredba iz 2021. nije bila u skladu za zakonima o PDV-u i akcizama – da obračun koji je bio obećan kupcima-proizvođačima prosto nije bio moguć. Ali kada neko promeni pravila nakon što ste već investirali pozamašnu sumu, teško je ne osetiti se izdano.

„To je Srbija”, rekao je Ivan Lukić. „Kada je došlo vreme za račun, došla je i prilika da se država ugradi.”

Ono što su naši sagovornici osetili na svojoj koži je, najjednostavnije rečeno, nepravda. Nije u pitanju samo naknadna promena pravila. Jedno je da kupci-proizvođači plaćaju PDV i namete – ali je sasvim drugo da ih plaćaju kao da sami i ne proizvode struju.

U odgovoru na nepravdu koju su osetili, kupci-prouvođači nisu se zaustavili na pukom negodovanju. Pošto oni u Srbiji nemaju formalno udruženje, okrenuli su se svojoj neformalnoj zajednici – Vajber grupi koja trenutno ima preko 100 članova.

„Na grupi smo koordinisali slanje velike količine prigovora na račune za struju, iz meseca u mesec”, kaže Varvara Aleksić, kupac-proizvođač i pravnica u energetici. „Ljudi su delili iskustva i savete, a neki članovi su ispred ove neformalne zajednice razgovarali sa Ministarstvom.”

U borbi protiv nepravednih i neodrživih uslova pomogao im je i niz nezavisnih organizacija, kao što su Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Udruženje potrošača Efektiva, čije su se stručne kritike, ocene i saopštenja širile u medijskom prostoru.

Šta god da je bio ključni element, medijski, institucionalni i neformalni pritisak urodili su plodom: početkom ove godine Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o PDV-u, koje dozvoljavaju neka pravila ranije usvojene Uredbe. PDV se sada ne obračunava na celokupni iznos preuzete struje, već na iznos umanjen za ono što je kupac-proizvođač isporučio EPS-u.

„Mislim da je u ovom uspehu ta neformalna zajednica, Vajber grupa, bila ključna”, kaže Varvara Aleksić. „Mene je njen rad i uspeh oduševio. I to je dobar znak za sve buduće akcije, i pokazatelj kako se gradi energetska tranzicija od strane građana.”

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Svetski dan energetske efikasnosti, uštede uz subvencije države

05.03.2023

struja, zelena energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)

Svetski dan energetske efikasnosti, koji se obeležava danas, ima za osnovni cilj podizanje svesti građana o značaju unapređenja energetske efikasnosti i racionalnog korišćenja energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti.

Energetska efikasnost po aktuelnoj Strategiji razvoja energetike posmatra se kao „novi izvor energije’’. U Srbiji je potrošnja energije u odnosu na bruto domaći proizvod tri do četiri puta veća u odnosu na zemlje EU, a dva puta u odnosu na zemlje regiona. Zbog toga će u narednom periodu biti izuzetno važno da se sprovedu mere unapređenja energetske efikasnosti kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i unapredilo stanje u energetskom sektoru.

Ministarstvo rudarstva i energetike od 2021. godine realizuje Nacionalni program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova kojim se u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave građanima dodeljuju bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti.

Pročitajte još:

Povodom Svetskog dana, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da građani mogu da dobiju subvencije do 50 odsto ukupne vrednosti izvođenja radova na termičkoj izolaciji zidova, zameni stolarije, starih kotlova kao i za ugradnju solarnih panela.

,,Do danas su ovim programom obezbeđene subvencije za više od 20.000 domaćinstava dok je u 130 jedinica lokalne samouprave potpisano oko 14.000 ugovora. U saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama obezbeđeno je oko 70 miliona evra za nastavak realizacije programa u narednim godinama, gde očekujemo da će subvencije dobiti još 80.000 domaćinstava”, poručila je ministarka Đedović.

Osim stambenih objekata, Ministarstvo radi i na unapređenju energetske efikasnosti objekata javnog sektora. U prethodnom periodu završeno je 107 projekata energetske rehabilitacije škola, vrtića, domova zdravlja i zgrada opština u kojim su smanjene emisije ugljen-dioksida za 13.000 tona godišnje.

Kako bi se smanjili troškovi građanima, dao doprinos zaštiti životne sredine i stabilnosti energetskog sistema, Ministarstvo će i u narednom period nastaviti da realizuje programe.

Energetski portal

Danas se obeležava Svetski dan energetske efikasnosti

05.03.2023

energetska efikasnost , struja — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se svakog 5. marta od 1998. godine, a nastao je kao inicijativa tokom Prvog međunarodnog skupa o energetskoj efikasnosti. Još tada se nastojalo da se podigne svest o potrebi smanjenja potrošnje energije, a tokom prethodnih godinu dana uvideli smo da ona postaje i neophodnost.

U Srbiji je Zakon o energetskoj i racionalnoj upotrebi energije iz 2021. godine, značajnije doprineo odgovornijem odnosu prema energiji. Postojeća energetska kriza ubrzala je sprovođenje postojećih, ali i donošenje novih mera, kao i realizaciju različitih projekata sa ciljem podizanja svesti i konkretnih akcija.

Kampanja koja je nedavno u našoj zemlji pokrenuta jeste ,,Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju’’, sa ciljem da građanima pruži praktične savete kako bi ostvarili uštedu energije. Još jedna značajna kampanja, koja je završena, jeste ,,Okreni na zeleno’’, a koju su sproveli Ministarstvo rudarstva i energetike i Evropska unija.

Ove, i druge kampanje, potvrđuju povećane napore kako bi se ovom problemu što ozbiljnije pristupilo.

Pročitajte još:

Gledajući šire, izvan granica naše države, važna odluka bila je promena energetskih oznaka na kućnim uređajima. Mnogi uređaji koji su se do tada nalazili u nekoj od klasa A (A+, A++ ili A+++), sada su prešli u neke od poslednjih kategorija na skali, što ukazuje na to je novim oznakama uvedena i stroža klasifikacija. Iako je za uređaje u boljim klasama potrebno izdvojiti više novca pri kupovini, pokazalo se da su i te kako isplativi, zbog uštede novca koji se ostvari kroz njihovo korišćenje, smanjenjem računa za električnu energiju.

U Srbiji najveće potrošače električne energije upravo čine domaćinstva, zbog čega je prelazak na energetski efikasnije kućne uređaje značajan.

Kao mere energetske efikasnosti, sprovođene su i mnogobrojne subvencije za zamenu prozora, vrata, ali i ugradnju dodatne izolacije na domovima građana.

Međutim, domaćinstva nisu jedina veliki potrošači, zbog čega je pomenuti Zakon predvideo i sistem energetskog menadžmenta, a u okviru toga i obaveznike sistema energetskog menadžmenta. Njih recimo čine javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru ili u sektoru trgovine i usluga, ako godišnje troše veću količinu energije od one koju Vlada propiše. Ipak, oni nisu jedini obaveznici sistema.

Obaveznici su dužni da prate i analiziraju svoju potrošnju energije i da o tome vode evidenciju, a kao još jedan način kontrole tu su energetski menadžeri, koji takođe prikupljaju i analiziraju podatke o tome na koji način obaveznici koriste energiju. Pore toga, njihove obaveze su da predlažu mere, ali i da preduzimaju druge aktivnosti kako bi se ostvarila energetska efikasnost.

Ovo bi moglo da oda utisak da je urađeno sve što je bilo potrebno, međutim, nove mere, kampanje i projekti i dalje su potrebni kako bi se dostigao dovoljno visok nivo ostvarenja energetske efikasnosti.

Katarina Vuinac

Stara garderoba sve veći ekološki problem

04.03.2023

Količina upotrebljivanog tekstila izvezenog iz Evropske unije utrostručila se u poslednje dve decenije. To je dovelo do sve većeg problema kada je reč o ovoj vrsti otpada, pokazuje izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Kako Evropa ima veoma ograničene kapacitete za recikliranje tekstila i drugih materijala od kojih se pravi odeća, garderoba koja više nije u upotrebi ili je donirana izvozi se u Afriku i Aziju.

„Uobičajena je percepcija javnosti da su donacije polovne garderobe uvek korisne u tim regionima, ali to ne odražava stvarnost“, napisali su stručnjaci za životnu sredinu u izveštaju.

Oko 550.000 tekstila izvezeno je 2000. godine, a u 2019. godini skoro 1,7 miliona tona.

„Tekstil prvenstveno ide za ponovnu upotrebu jer postoji potražnja za jeftinom, polovnom iz Evrope. Ono što nije prikladno za ponovnu upotrebu uglavnom završava na otvorenim deponijama“, kažu iz agencija za životnu sredinu.

Pročitajte još:

U 2019. godini 46 odsto polovne odeće završilo je u afričkim zemljama. Iste godine, 41 odsto korišćenog tekstila stiglo je u Aziju, gde je sortirano i obrađeno.

Većina je korišćena kao tkanina ili materijal za punjenje u industriji ili je poslata u druge azijske zemlje na recikliranje ili u Afriku radi ponovne upotrebe.

Prema nekim procenama trećina proizvedene odeće nikad ne bude ni prodata, a da na deponijama širom sveta završi čak 92 miliona tona. Prognoze su da ćemo, ako nastavimo ovim tempom, do 2030. godinšnje bacati preko 134 miliona tona tekstila.

Energetski portal

Uzgajanje biljke u vazduhu za održiviju poljoprivredu

04.03.2023

vegatable-gf0642d2b3_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (thanhlocpham)

Razvoj održive poljoprivrede nudi nam različite načine uzgoja biljaka, omogućavajući da se u manjoj meri koristi zemljište, voda, pesticidi i sve ostalo što doprinosi narušavanju zdravlja životne sredine.

Aeroponika je jedan od vidova ovakve poljoprivrede, koji ne zahteva upotrebu zemljišta, a smanjuje i upotrebu vode kao resursa za oko 95 odsto. Takođe, smanjuje se i upotreba đubriva za oko 60 odsto i pesticida u potpunosti. Sam naziv ukazuje na to da se biljke uzgajaju u vazduhu. Umesto uobičajenog načina zalivanja, koje zahteva i veće količine vode, ono se vrši pomoću specijalnih rasprskivača kroz orošavanje korenja. Sva voda koju korenje ne apsorbuje, vraća se nazad u rezervoar vode. Kako bi dobila potrebne hranljive materije, one se mešaju sa vodom kojom se orošavaju biljke.

Ovakav način uzgoja naročito je koristan za one biljke kojima je potrebno više kiseonika. Upravo veća količina kiseonika i vlage, omogućavaju brži i plodniji rast.

Pročitajte još:

Proces ‘sadnje’ funkcioniše na način da se sme ubaci u posebni mali komad pene, kako bi imao malu čvrstu podlogu i ostao u njoj, a zatim se tako ‘zasađen’ stavlja u saksije. Takve saksije treba da omoguće da koren biljke ne ostane u njoj zatvoren, već da raste na otvorenom, izvan nje i lebi u vazduhu.

Foto-ilustracija: Pixabay (Kathas_Fotos)

Sistemi u kojima se uzgajaju obično su horizontalni, međutim postoje i vertikalni kojima se dodatno štedi prostor i zbog čega su pogodni i za uzgajanje u kućnim uslovima, recimo na terasi.

Kroz aeroponiku mogu da se uzgajaju različite vrste biljaka, mada je najčešće reč zelenoj salati, začinskom bilju, jagodama, paradazju, krastavcu i spanaću.

Iako se ovakvim uzgojem štede određeni resursi, s druge strane on nekada zahteva veliku količinu električne energije, ukoliko postoji manji izvor prirodnog svetla, zbog čega su potrebne lampe. Kako bi u potpunosti bila održiva, aeroponika bi trebalo da za proizvodnju električne energije koristi obnovljive izvore.

Aeroponika i svemir

Još 1997. godine NASA je sprovela eksperiment u svemirskoj stanici Mir, u okviru kojeg je pokušano da se biljka, tačnije pasulj azuki, gaji u prostoru sa nultom gravitacijom, bez zemljišta i sa malo vode. Pokazalo se da su biljke u takvim uslovima rasle brže nego na Zemlji.

Katarina Vuinac

Češke kompanije prepoznale potencijal za ulaganja u OIE u Srbiji

04.03.2023

vetar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (tookapic)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji u oblasti rudarstva i energetike, kao i o zainteresovanosti čeških kompanija za ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Tomaš Kuhta, ambasador Češke u Srbiji.

Đedović je istakla da se odnosi dveju zemalja zasnivaju na tradicionalnom prijateljstvu i saradnji u različitim oblastima i da stoga postoji veliki potencijal za razvoj saradnje u sektorima rudarstva i energetike.

Prema njenim rečima, Srbija ima veliku rudarsku tradiciju, ali je čvrsto opredeljena da rudarstvo učini što održivijim, kroz poštovanje svih domaćih i svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine.

“Češka ima znanje i iskustvo u korišćenju savremenih tehnologija u rudarstvu. Srbija je zainteresovana za saradnju sa ovom državom po pitanju energetske tranzicije, dekarbonizacije i usvajanja dobre prakse u eksploataciji i upotrebi mineralnih sirovina”, dodaje ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ambasador je istakao spremnost Češke za razmenu znanja i iskustva u oblasti rudarstva, i dodao da se ta zemlja suočava sa identičnim izazovima u oblasti rudarstva i energetike kao i Srbija.

“U energetskom miksu ugalj ima veoma važno mesto u obezbeđivanju energetske sigurnosti. Češka ima dugoročne planove kako da smanji njegovu upotrebu, poštujući principe zaštite životne sredine”, rekao je Kuhta.

Prema njegovim rečima, češke kompanije imaju veliko iskustvo u oblasti obnovljivih izvora energije i prepoznaju potencijal za ulaganja u Srbiji u izgradnju zelenih energetskih kapaciteta.

Energetski portal

Odbor direktora EBRD u poseti Vetroparku „Kovačica“

04.03.2023

Članovi Odbora direktora EBRD-a, u okviru svoje zvanične posete Srbiji, obišli su vetropark „Kovačica“, jednog od osnivača Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Izgradnja VE „Kovačica“ značajnim delom je finansirana kreditom EBRD-a, dok je Udruženje OIE Srbija nastalo uz njihovu podršku, koja je opredelila sredstva za njegovo osnivanje i razvoj.

Evropska banka za obnovu i razvoj je jedan od vodećih investitora u zelenu ekonomiju u Srbiji i posvećena je jačanju dijaloga privatnog i javnog sektora. Osim Vetroparka „Kovačica“, članovi Odbora direktora banke obišli su i Galeriju naivne umetnosti u Kovačici.

Predstavnici kompanije New Energy Solutions Miloš Colić i Nikola Luković upoznali su članove Odbora direktora sa razvojem i radom vetroelektrane „Kovačica“ u koju je uloženo 189 miliona evra, takođe predstaviljena je i vetroelektrana „Pupin“ koja ima sve neophodne dozvole i koja je spremna za izgradnju. Menadžerka Udruženja OIE Srbija Danijela Isailović predstavila je članovima Odbora direktora rezultate rada Udruženja i trenutno viđenje stanja u sektoru OIE.

Predstavnici Odbora direktora banke su u zvaničnoj poseti Srbiji nekoliko dana kako bi se sastali sa vlastima, klijentima iz privatnog sektora, civilnim društvom, diplomatskom zajednicom i drugim zainteresovanim stranama, kao i kako bi posetili projekte zelenih investicija.

Pročitajte još:

Direktori odbora predstavljaju jednog ili više od 73 akcionara EBRD-a: 71 zemlju plus EU i EIB. Upravni odbor banke odobrava investicione projekte, strategije i politike Banke.

Delegaciju Odbora pratiće Mateo Kolanđeli, regionalni direktor za Zapadni Balkan, kao predstavnik višeg menadžmenta EBRD.

EBRD je do danas u Srbiju uložila 7,9 milijardi evra. Samo u 2022. godini obezbeđeno je 650 miliona evra, od čega je više od tri četvrtine otišlo na projekte u privatnom sektoru.

Trenutna Strategija Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju za 2018-2023. ima sledeće prioritete: podsticanje konkurentnosti i upravljanja; unapređenje integracije kroz poboljšanje transportne mreže i unapređenje regionalne ekonomske povezanosti i energetske međupovezanosti; i podrška zelenoj ekonomiji, uključujući energetsku efikasnost i obnovljivu energiju.

Izvor: Udruženje OIE Srbija

U Nikšiću uskoro počinje proizvodnja solarnih panela

03.03.2023

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Bill-Mead)

Nedavno je zvanično počela sa radom EPCG Željezara Nikšić. Izvršni direktor te kompanije Đorđije Manojlović, kaže da je za sad zaposleno 200 bivših radnika Željezare, te da se početak proizvodnje solarnih panela očekuje za mesec i po, do dva. Uskoro će, kaže, biti raspisan i konkurs na kojem mogu da učestvuju svi zainteresovani.

Manojlović je u emisiji Dobro Jutro Crna Goro rekao da su u toku pripremni radovi i trenutno je zaposleno 200 radnika.

“Biznis planom koji je usvojio Odbor direktora planirano je 340 radnika, ali da bismo pripremili proizvodnju treba nekih mesec i po do dva. Sada radnici rade pripremne radove”, kaže Manojlović, prenosi RTCG.

Napominje da se radi Pravilnik o sistematizaciji, nakog kojeg će biti raspisan konkurs na koji mogu da se prijave svi zainteresovani.

Pročitajte još:

“Radnici Željezare su spremni za konkurenciju. Oni imaju reference, imaju radna iskustva, određene kvalifikacije za određena radna mesta, tako da neće biti problema”, dodaje on.

Napominje da su prva dva pogona koja će po biznis planu biti otvorena pogoni konstrukcija i podkonstrukcija.

“Pratićemo EPCG za izradu solarnih elektrana na zemlji gde ćemo raditi čelične konstrukcije, a pogon podkonstrukcija od aluminijuma će pratiti razvoj elektrana na krovovima. Već smo u fazi pripreme za javnu nabavku linije koju ćemo nabaviti i u tom pogonu će biti još 60 radnika”, ističe Manojlović.

Ranije je saopšteno da će pogon proizvodnje čelika biti zadržan.

“Za pogon kovačnica potrebna su ogromna obrtna sredstva, pa ćemo njega kasnije uključiti u proizvodnju. Ta četiri programa, konstrukcija, podkonstrukcija, solarne elektrane i kovačnica su u biznis planu. Planiramo od jeseni da razmišljamo o kovačnici”, rekao je Manojlović.

Energetski portal

1...191192193...1.529 Page 192 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM