“Hum (Balkan) Investment Energy Summit”

20.06.2024

Foto: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Na lokalitetu “Bosanskih piramida” i “Kamenih kugli” – Bosna i Hercegovina, u periodu od 03. do 04. jula 2024. godine, održaće se dvodnevni događaj, regionalna konferencija “Hum (Balkan) Investment Energy Summit”- „Konferencija o obnovljivim izvorima energije (OIE), energetskoj efikasnostii zaštiti okoline” i Drvno – tehnološka konferencija.

Prvog dana konferencije, po četvrti put su domaćini piramide u Visokom, “park Ravne 2” gde će zajedno prisustvovati ovom jedinstvenom događaju mnogo kompanija, lokalnih zajednica, institucija, investitora i uveriti se zašto je ovo mesto koje zrači posebnom energijom najprivlačnije za najveće sportske i druge zvezde, a Bosna i Hercegovina kao poželjna destinacija za investicije u obnovljive izvore energije (OIE) sa svim svojim turističkim i privrednim potencijalima.

Pored najuspešnijih kompanija, učešće u događaju će uzeti i privredne Komore, institucije, investitori, ambasade i njihova privredna i razvojna odeljenja, predstavnici lokalnih zajednica, finansijskog sektora i drugi, tako da će ovo biti jedan od značajnijih događaja, posle otvaranja teniskog kompleksa i turnira na kojima je učestvovao i prvi reket sveta, Novak Đoković.

Ovo je prilika akterima događaja da se u direktnim razgovorima i panel diskusijama otvore svi aktuelni problemi u funkcionisanju OIE, direktivama Evropske unije i zakonskim regulativama regiona i investicijama u njih, a gde institucije sistema mogu adekvatno da deluju u cilju olakšanja poslovanja i stvaranja što boljeg poslovnog ambijenta, kao i uslova za nove investicije u OIE od kojih će neke od njih biti i predstavljene.

Glavne teme razgovora konferencije i diskusija biće prvenstveno usmerene prema aktuelnoj situaciji i direktivama EU i zakonskim regulativama, problemima u razvoju, kadrovima i investicijama u obnovljive izvore energije (OIE) i energetskom sektoru, strategijama i zaštiti životne sredine, novim investicijama i dobrim praksama u lokalnom ekonomskom razvoju i javnom privatnom partnertstvu, kao komparativnoj prednosti lokalnog ekonomskog razvoja. Poseban aspekt posvetiće se i mogućnostima novih domaćih i stranih investicija u BiH.

Diskusije će biti posebno fokusirane na teme:

Mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika (Uredba EU o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) usvojena je u maju 2023.godine. Od 1. januara 2026. sav uvoz aluminijuma, čelika, gvožđa, đubriva, električne energije, vodonika ili cementa u EU podleže CBAM-u, uz kazne-penale za nepoštovanje)
Zakonodavni okvir u BiH i direktive EU
Energetska efikasnost malih i srednjih preduzeća (MSP) i lokalnih zajednica
Energetska tranzicija u BiH i finansiranje
Energetske zajednice i razvoj tržišta električne energije
Nove delatnosti i investiranje u obnovljive izvore energije
Prezentacije vezane za obnovljive izvore energije
Budući događaji vezani za ovu oblast – učešće na sajmovima i organizacija sajmova i studijskih poseta

Nakon prezentacija i panel diskusija konferencije, predviđeni su i B2B poslovni razgovori i druženje i umrežavanje između učesnika događaja, obilazak parka i tunela, a da bi poslovni razgovori bili još uspešniji, naročito u pogledu novih investicija, planirani su dolasci i gostiju iz inostranstva.

Drugi dan događaja, predviđen je na lokalitetu fenomena “Kamene kugle” – Zavidovići gde je pronađena i najveća kamena kugla na svetu i koja je svojevrsna turistička atrakcija. Pored tema vezanih za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu okoline, dodatne teme će biti vezane za pelete i biomasu i kogeneraciju (proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase) ali i teme vezane za stanje na tržištu i perspektive šumarstva i zaštite okoline, drvne industrije, sertifikovanje, FSC, obrazovanje i drugo. Na ovom lokalitetu bajkovite šume sa kuglama i njenoj neposrednoj blizini, biće predstavljen i prvi energetski bazen. Takođe su predviđeni i susreti privrednika, a prateći događaj će biti i likovna kolonija vrhunskih slikara na temu kamenih kugli.

Svi zainteresovani mogu prisustvovati ovim događajima kao posetioci ili uzeti aktivno učešće kao govornici ili sa prezentacijama svojih projekata.

Informacije o prijavi i kontakti se mogu ostvariti putem mejla office@furniturewood.ba i info@e-ventexpo.com, kao i putem telefona na brojeve 00387 67 104 05 61 i 00387 62 324 495.

Ovaj događaj organizuje Udruženje privrednika Drvni klaster Bosne i Hercegovine ,,Namještaj i drvo” sa sedištem u Sarajevu i agencija i Business Club “EventExpo – KiK BiH sa partnerima: Spoljnotrgovinskom komorom BiH, Privrednom komorom FBiH, ,,Arheološkim parkom Bosanska piramida Sunca’’ sa dr. Osmanagićem, Dijapora Investom, Akademskom zajednicom, Ustanovom za stručno obrazovanje WMTA Banja Luka, Ministarstvom energetike FBiH, Ministarstvom finansija BiH, Većem stranih investitora, FIPA (Agencija za unapređenje stranih investija u BiH), Unijom lokalnih zajednica Zapadnog Balkana, Razvojnim agencijama, udruženjima privrednika i poslodavaca u BiH, Investicijskim fondovima, komercijalnim i razvojnim bankama, kompanijama, medijskim kućama i ostalima.

Izvor: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Koliko je Evropska unija napredovala u postizanju ciljeva održivog razvoja UN?

19.06.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U septembru 2015. godine, Ujedinjene nacije usvojile su Agendu 2030, koja uključuje 17 ciljeva održivog razvoja. Kao univerzalna strategija, Agenda 2030 od država potpisnica očekuje da mobilišu sve resurse kako bi se ostvarili ciljevi koji imaju tri dimenzije održivog razvoja – ekonomski rast, socijalni inkluziju i zaštitu životne sredine.

Od 2017. godine, Eurostat priprema godišnje izveštaje u kojima se prati napredak Evropske unije prema ciljevima održivog razvoja (SDG).

Evropska unija je tokom petogodišnjeg perioda koji se uzeo u obzir, ostvarila značajan napredak u pogledu smanjenja nejednakosti (SDG 10), osiguranja pristojnog rada i ekonomskog rasta (SDG 8), kao i smanjenja siromaštva (SDG 1).

Dobri rezultati ostvareni su i kada je reč o ciljevima u vezi sa održivom poljoprivredom, odnosno cilj bez gladi (SDG 2), zatim industrijom, inovacijama i infrastrukturom (SDG 9), odgovornom potrošnjom i proizvodnjom (SDG 12), a tu su i život pod vodom (SDG 14), kvalitet obrazovanja (SDG 4) i rodna ravnopravnost (SDG 5).

Napredak postoji i kada se govori o miru, pravdi i snažnim institucijama (SDG 16), održivim gradovima i zajednicama (SDG 11), globalnim partnerstvima (SDG 17) i akciji za klimu (SDG 13).

Pročitajte još:

Ipak, kako se navodi u Izveštaju, ograničen napredak zabeležen je kod cilja koji se odnosi na čistu vodu i sanitarne uslove (SDG 6). Štaviše, dok su neki indikatori pokazivali da postoji napredak, bilo je i onih koji su ukazivali na korake unazad. Odstupanje je zabeleženo i kod cilja dostupna i obnovljiva energija (SDG 7), a razlog za to jesu dešavanja u Ukrajini i posledična energetska kriza.

Cilj zdravlja i blagostanja (SDG 3), nije postigao dobre rezultate, a najviše zbog pandemije COVID-19. Tu je i cilj život na zemlji (SDG 15), koji nije ostvario uspeh zbog nekih neodrživih trendova u vezi sa biodiverzitetom i degradacijom zemljišta.

Cilj koji nije ostvario dobre rezultate, a koji je u direktnoj vezi sa ekologijom jeste život na zemlji (SDG 15). Procene izveštaja su da se situacija dalje pogoršava, naročito usled porasta površina koje su pogođene sušom i lošeg kvaliteta vode u rekama. Tu je u sve manje zelenih površina, koje se prekrivaju betonom, asfaltom i drugim materijalima koji ne propuštaju vodu. Dalje, trend novih zaštićenih područja pokazuje da Evropska unija neće ispuniti cilj zaštite najmanje 30 odsto kopnene površine do 2030. godine.

Energetski portal

Klimatske promene utiču na proizvođače kafe

19.06.2024

coffee, divlja kafa, aroma, napitak, turska kafa, crna kafa — Foto: pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (?? Janko Ferlič)

Svet trgovine kafom postao je složen kao i samo ovo piće, a promenljivi vremenski obrasci u mestima uzgoja utiču da cene kafe rastu, pri tome treba dodati i druge faktore poput globalnih tržišnih. Vremenski uslovi usled klimatskih promena uticali su da dve ključne zemlje proizvođače kafe.

Sušni period u Brazilu, posebno u regionu Minas Gerais, ključnoj oblasti za proizvodnju arabike imao je samo 53 odsto svoje istorijske prosečne količine padavina, što utiče na biljke smanjujući prinose. Druga zemlja je Vijetnam, koji je najveći svetski proizvođač robuste, gde je porast izvoza ali pad u odnosu na prethodnu godinu. Ova vrsta koja se pretežno koristi u espresu, instant kafama i nekim mešavinama, porasla su za oko 50 odsto ove godine na Londonskoj berzi, pišu svetski mediji.

„Zabrinjavajuća je projekcija proizvodnje kafe u Vijetnamu za sezonu 2023/24, koja se očekuje da će pasti za 10 odsto zbog suše tokom sezone formiranja plodova, što će biti najmanji rod u poslednje četiri godine“, navodi između ostalog dreambeans coffee, dodajući da se to može odraziti i na cenu arabike.

U aprilu su zrna robuste, bila najskuplja u poslednjih 18 meseci, od septembra 2022. godine, a ova zrna su inače otpornija na ekstremne vrućine i suše u odnosu na arabiku. To sve smanjuje prinose i dovodi do manje proizvodnje i viših cena.

Pročitajte još:

Analitičari Rabobank, koji se bavi analizama hrane i agrobiznisa, naveli su u svom godišnjem izveštaju za 2024. godinu da je El Ninjo povezan sa sušom u velikom delu jugoistočne Azije, Indije, Australije i delova Afrike, što se odrazilo na rast cena mekih roba kao što su šećer, kafa i kakao u proteklim mesecima.

Prema istraživanju proizvođača kafe „Cafely“, ljudi u Danskoj plaćaju najveću cenu kafe, gde je prosečna cena pet evra za šolju napitka. Zatim slede Švajcarska, Norveška, Finska i Švedska, koje imaju slične cene, uglavnom zbog visokih troškova života.

Uprkos rastu cena, Evropa je pogodno tlo za trgovinu kafom, a prema izveštaju, deset zemalja koje najviše piju kafu tokom svog života su sve evropske kada se rangiraju po dnevnoj potrošnji po glavi stanovnika.

Luksemburžani najviše piju kafu, više od pet šolja dnevno u proseku, i troše oko 391.700. evra na nju tokom života. Finska zauzima drugo mesto na listi, slede Švedska, Norveška i Austrija.

Podsećamo, zbog krčenja šuma u zemljama proizvođačima, Evropa je donela Uredbu prema kojoj samo kafa proizvedena u skladu sa važećim zakonima zemlje proizvođača je dozvoljena za uvoz.

Prema prognozama, do 2025. godine cene kafe će se udvostručiti zbog odnosa ponude i potražnje, a sličan scenario sledi i za kakao.

Jasna Dragojević

EU podrška projektima zelene tranzicije u Srbiji

19.06.2024

postrojenje-za-prečišćavanje-otpadnih-voda — Foto-ilustracija; Unsplash (Ivan Bandura)

Fotografija: Ljubaznošću Antoana Avinjona

Evropska unija započela je Evropski zeleni dogovor, otvarajući put za sveobuhvatni pristup zelenom u svim sektorskim politikama. Zeleni dogovor je proširen na Zapadni Balkan u obliku Zelene agende, koju su usvojile sve zemlje regiona. Prioriteti su dekarbonizacija, borba protiv zagađenja, biodiverzitet, cirkularna ekonomija i sistemi ishrane.

EU pruža podršku u različitim oblicima − tehničku pomoć ministarstvima prilikom izrade zakona i politika, kao i ulaganjima, a posebno u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i centre za otpad, tu su i tokom dijaloga o politici, uključujući privlačenje pažnje građana kroz različite javne događaje i medije. Projekat Zelena agenda za Srbiju donosi uspešnu podršku pilot projektima zelenih inovacija.

Sa Antoanom Avinjonom, menadžerom programa za životnu sredinu i klimatske promene u Delegaciji EU u Republici Srbiji, razgovarali smo o načinu na koji podržavaju tokove zelene tranzicije, da li dovoljno radimo na mehanizmima za smanjenje emisija štetnih gasova, kakav je pravni okvir za usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana u Srbiji (NECP), ali i kako podstaći edukaciju i razvoj svesti o zaštiti životne sredine.

U FOKUSU:

Na koje još načine Delegacija EU pruža podršku u realizaciji zelene tranzicije u Srbiji?

– Sam proces evropskih integracija je proces kroz koji Srbija postaje zelena. Da bi pomogla Srbiji da postane zelena, Evropska unija je do sada uložila 582 miliona evra u zaštitu životne sredine. Zahvaljujući našim projektima oko gasovoda biće manje negativnih emisija i manje zagađenog vazduha. EU podržava Srbiju da postigne sopstvene ciljeve u vezi sa zaštitom životne sredine i klimatskim delovanjem da ih postepeno podigne na standarde na nivou EU, uz unapređenje svesti građana, privatnog sektora i medija. Najvažniji rezultati podrške Srbiji su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raškoj, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu. Podrška uključuje i obnovu vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi, a u Velikom Gradištu je iz temelja izgrađen vodovod. EU je finansirala sistem za odlaganje pepela i instalacije sistema za filtriranje u TE Nikola Tesla. Takođe u TENT-u A i B i TE Kolubari postavljena je oprema za praćenje emisije štetnih materija. Regionalne deponije izgrađene su u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici. Razvijen je i sistem upravljanja medicinskim otpadom. Prva regionalna sanitarna deponija u Dubokom otvorena je zahvaljujući pomoći EU i sada opslužuje devet opština zapadne Srbije i prima 80.000 tona otpada godišnje. EU je sa 10 miliona evra finansirala i sistem odbrane od poplava u Šapcu. U Subotici je sa 20, 3 miliona evra finansirala izgradnju modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Da li se dovoljno radi na uvođenju mehanizama za smanjenje štetnih gasova u Srbiji? Kako napredujemo u dostizanju cilja da emisije štetnih gasova za 50 odsto budu smanjene do 2030. godine?

– Podaci o emisiji štetnih gasova pokazuju da su najveći izvori sumpornih i azotnih oksida i suspendovanih čestica, procesi od sagorevanja goriva za proizvodnju električne i toplotne energije, dok drumski saobraćaj u manjoj meri doprinosi emisiji. EU je takođe finansirala 28 mernih stanica i mernih instrumenata za automatsko praćenje kvaliteta vazduha. U februaru 2020. godine, kada je zagađenje vazduha u Srbiji danima bilo iznad dozvoljenih granica, EU je podržala Srbiju da preduzme akciju i da se pozabavi ovim pitanjem u nastojanju da dokaže kako proces evropskih integracija može biti od pomoći nudeći ekspertizu, primere dobre prakse i ulaganja. Emisija čestica u vazduh iznad Obrenovca i okoline smanjena je čak šest puta.

Usvojen je Pravilnik o bližem sadržaju i smernicama za određivanje nacionalnih ciljeva integrisanog Nacionalnog energetskog i klimatskog  plana (NECP). Da li postoji dobar pravni okvir i zakonodavni sistem za usvajanje NECP?

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

– Zakon o energetici postavlja dobru osnovu za izradu i usvajanje NECP. Pružili smo tehničku pomoć u toku četiri godine za pripremu i izradu prvog NECP-a do 2030. godine. To je izuzetno zahtevan i izazovan proces za zemlje koje se oslanjaju na fosilna goriva i tradicionalno neefikasno korišćenje energije. Srbiji su na raspolaganju i brojne druge mogućnosti, tehnologije i politike koje bi mogle da diverzifikuju izvore energije, donesu dodatnu obnovljivu energiju i smanje potrošnju. Važno je istaći da su niže ambicije srpskog NECP-a u postizanju klimatske neutralnosti do 2050. pa čak i do 2030. godine u pogledu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Pratimo ovaj proces. Pomoći ćemo Srbiji da poveća ciljeve tokom implementacije i izveštavanja o NECP-u u narednim godinama. Srbija bi u narednoj godini trebalo da finalizira i usvoji NECP, u skladu sa energetskim i klimatskim ciljevima Energetske zajednice do 2030. godine, uzimajući u obzir preporuke Sekretarijata Energetske zajednice i energetskog sektora.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

OMV modernizuje izgled svoje maloprodajne mreže uvodeći novi identitet brenda

19.06.2024

OMV pokreće sledeći korak i započinje svoju transformaciju: novi korporativni identitet u naredne tri godine biće vidljiv u sedam zemalja – Austriji, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Bugarskoj i Srbiji. Novi strateški fokus kompanije je na stvaranju sveta u kojem održiva energija, održiva mobilnost i održiv način života postaju stvarnost za sve.

Brend i dizajn biće potpuno obnovljeni u svim oblicima poslovanja kompanije OMV – od B2B (poslovanje sa pravnim licima) do B2C (poslovanje sa potrošačima). Novi dizajn se takođe postepeno uvodi na oko 1.000 OMV benzinskih stanica koje svakodnevno opslužuju više od 650.000 kupaca. Novi identitet brenda biće primenjen i na mrežu električnih punjača – eMotion, koja sve više raste. Transformacija digitalnih platformi sa novim identitetom brenda počeće sa OMV Group web sajtom news.omv.com i nastaviće se sa OMV MyStation i eMotion aplikacijama koje opslužuju više od milion korisnika širom Centralne i Istočne Evrope.

Pročitajte još:

„U OMV maloprodaji, suštinski deo našeg posla je da omogućimo ljudima da stalno budu u pokretu. Naš cilj je da nastavimo sa pojednostavljivanjem i unapređenjem usluga mobilnosti, predviđajući buduće potrebe i očekivanja kupaca i nudeći niz inovativnih, održivih i digitalnih rešenja. Naš novi identitet brenda i slogan „Forward for Good“ naglašavaju strategiju naše kompanije, put transformacije i prikazuju našu orijentaciju ka budućnosti“, kažu u OMV Srbija.

Vizuelni identitet iz 1995. godine se ažurira sa sveobuhvatnom strategijom brenda i brendiranjem. Ključni element novog dizajna brenda je novi logo kompanije koji predstavlja pravac OMV-a ka integrisanom poslovanju u oblasti hemikalija, goriva i energije, ukorenjenog u održivosti i cirkularnoj ekonomiji. Simbolizuje kontinuirano kretanje i napredak, dok se oslanja na ponosno nasleđe i postavlja temelje za budućnost. Boje novog dizajna brenda imaju jasnu referencu na poreklo i istoriju brenda. Međutim, adaptacija osnovne palete boja postavlja jasnije akcente i nudi modernu i dugotrajnu osnovu u digitalnom okruženju.

Energetski portal

Raspisan javni poziv za JLS za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja

19.06.2024

zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Tomasz Rynkiewicz)

Foto-ilustracija: Unsplash (Wander Fleur)

Javni poziv za energetsku sanaciju objekata od javnog značaja za jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, raspisan je i biće otvoren do 8. jula.

Prema rečima Dubravka Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, ove godine izdvojeno je 800 miliona dinara, dvostruko više sredstava za energetsku sanaciju javnih objekata nego prošle godine.

Kako je istakla, na ovaj način će se povećati komfor boravka u njima za đake i nastavnike, pacijente i lekare, sportiste, kulturne radnike i zaposlene u administraciji.

,,Time smanjujemo potrošnju energije od 20 do 50 odsto, finansijske troškove u zimskom i letnjem periodu i štitimo životnu sredinu”, rekla je ona.

Ministarka je podsetila da je na prošlogodišnjem javnom pozivu učestvovala 21 jedinica lokalne samouprave i da se nada da će ove godine njihov broj povećati.

Pročitajte još:

„Na prošlogodišnjem javnom pozivu Ministarstvo i lokalne samouprave uložile su više od 665 miliona dinara za energetsku sanaciju osnovnih i srednjih škola, upravnih zgrada, vrtića, domova kulture, domova zdravlja, sportskih objekata, postrojenja za preradu vode i javnog osvetljenja u 21 lokalnoj samoupravi.

Dodala je da očekuje da će se broj učesnika povećati, s obzirom na dvostruko uvećan iznos.

Ministarka je podsetila da su u prethodnom periodu izdvojena sredstva za energetsku sanaciju 165 objekata od javnog značaja u kojima su smanjene emisije ugljen-dioksida za oko 15.000 tona godišnje, u koje je uloženo oko 3,6 milijardi dinara.

Energetski portal

Zatražena zelena dozvola za gradnju pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona

19.06.2024

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za Projekat: Izgradnja pruge Zemunsko polje-Aerodrom Nikola Tesla-Nacionalni stadion-reka Sava, faza 1, Deonica Zemunsko polje-Nacionalni stadion u Zemunskom polju.

Cilj izgradnje dvokolosečne pruge za putnički saobraćaj je, kako se u dokumentu navodi, povezivanje Beograda i magistralne pruge za velike brzine (BGD-Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-državna granica) u stanici Zemunsko polje, sa Aerodromom Nikola Tesla, Nacionalnim stadionom u Surčinu i centrom Obrenovca uz izgradnju infrastrukturnih kapaciteta u cilju povećanja kvaliteta i konkurentnosti železničkog saobraćaja.

Pruga je planirana kao dvokolosečna, elektrificirana i opremljena savremenim SS i TT uređajima.

Realizacija projekta bi se izvela fazno, gde bi u prvoj fazi izgradnje bila obuhvaćena deonica od stanice Zemunsko polje do Nacionalnog stadiona, dok bi druga faza obuhvatala izgradnju pruge od Nacionalnog stadiona do Obrenovca.

,,Zbog kompleksnosti izgradnje kao i rokova za izgradnju, radovi na izgradnji deonice od Zemunskog polja do Nacionalnog stadiona će se izvoditi fazno’’, navodi se.

Trasa pruge i stanice

Projektni elementi donjeg i gornjeg stroja usvojeni su za brzinu do 120 km/h. Na trasi su planirana četiri mosta, jedan nadvožnjak i jedan podvožnjak.

Predloženim rešenjem je predviđeno da se trasa pruge, posebnim kolosecima za svaki smer direktno poveže sa stanicom Zemunsko Polje. Za vozove u smeru ka Stadionu, predviđen je desni kolosek koji počinje na kraju skretnice 12. Levi kolosek pruge se novoprojektovanom skretnicom odvaja sa koloseka br.1 stanice Zemunsko polje.

Za prelazak koloseka preko magistralne pruge km 0+863.00, projektovana je mostovska konstrukcija koja prelazi magistralni prugu i Kurirsku ulicu, čime se izbegava formiranje putnog prelaza u nivou i omogućava maksimalni kapacitet pruge. Stubovi mostovske konstrukcije su pozicionirani tako da ne ometaju dodavanje koloseka, kojim je u perspektivi planirano da se stanica Beograd Centar poveže četvorokolosečnom prugom sa stanicom Batajnica.

Neophodno je rušenje napuštenih industrijskih objekata preko kojih prelazi desni kolosek na stacionaži km 0+550.00.

Pročitajte još:

Na km 1+220.00 trasa pruge prolazi pored transformatorske stanice TS 110/35 kV „Beograd 9“, nakog čega je projektovana krivina kroz koju su koloseci dovedeni u paralelni položaj na razmaku 4,5m. Da bi se što manje devastirale obradive površine, trasa dugačkim pravcem vodi ka planom predviđenom naselju Singidunum, gde krivinom R=950m skreće ka Autoputu.

Na km 6+264.00 pruga se ukršta sa planiranim lokalnim putem br.14 koji naselje Singidunum povezuje sa petljom „Aerodrom“. Objekat ukrštanja pruge sa planiranim lokalnim putem br. 14 je mostovska konstrukcija. Preko autoputa E-70 (km 7+640.00), pruga prelazi mostovskom konstrukcijom dužine 435m, kojim se osim autoputa preskače i planirana Ulica Nova 5 (km 7+880.00), koja je predviđena PDR-om Aerodroma Nikola Tesla. Položaj i visina mosta je određen tako da nijednim svojim elementom ne ugrožava poletno-sletnu ravan piste aerodroma.

Foto-ilustracija: Unsplash (Olivia Snyder)

Nadalje trasa pruge krivinom radijusa R=700m skreće ka pravcu koji je paralelan Putu za aerodrom. Na tom pravcu se na km 11+030.00 nalazi stajalište Aerodrom, odakle se putnici „shuttle“ autobusom mogu prevesti do zgrade terminala. Na km 11+470.00 pruga prolazi pored TS 35/10 kV „Aerodrom“, a na km 11+511.80 preseca pristupni put trafou, gde se formira službeni putni prelaz.

Za prolazak pruge ka Nacionalnom stadionu, neophodno je da pruga ne ugrozi gradnju druge PSS aerodroma, pa je za koridor odabran najmanje izgrađen potez koji preseca ulice Sremskih partizana, Vojvođansku ulicu i Ulicu Cara Dušana. Spuštanjem pruge u usek omogućeno je da Vojvođanska ulica nadvožnjakom pređe preko projektovane pruge. Ulice Sremskih partizana, Cara Dušana se ukidaju na delu ukrštanja sa prugom, a saobraćaj preusmerava na mrežu postojećih ulica. Na km 14+000.00 projektovano je stajalište.

Između Ulice Sremskih partizana i Vojvođanske, neophodno je rušenje nekoliko objekata, kao i objekata koji se nalaze na trasi pruge posle Ulice Cara Dušana, gde pruga iz useka prelazi na vijadukt. Konfiguracija terena između ulice Cara Dušana i Surčinskog polja, prouzrokovala je potrebu za izgradnjom vijadukta. Vijadukt je dužine 1.1km i projektovan je u krivini radijusa R=780m i prelaznicama L=155m, a prelazi preko Vinogradske ulice (km 14+067.00), kanala Galovica sa sistemom melioracionih kanala i preko magistralnog puta Surčin – Novi Beograd.

Trasa se krivinom radijusa R=2000m i prelaznicama L=50m uvodi u stanični pravac, koji je definisan na osnovu potrebne dužine staničnih koloseka i najpovoljnijeg mesta ukrštanja sa Ulicom Nova 4. Stanica Nacionalni stadion ima 4 koloseka i završna je stanica pruge u ovoj fazi. U stanici je projektovan pešački pothodnik, putem koga se pešaci denivelisano vode na perone. Stanici se pristupa sa Ulice Nova 1 koja je obuhvaćena projektom saobraćajnica u okviru projekta Nacionalnog stadiona.

Obrađivač zahteva je firma VS Infra Design doo iz Beograda.

Izvor: eKapija

Evropska Unija usvojila Zakon o obnovi prirode

18.06.2024

reka, priroda, tara — Foto-ilustracija: Unsplash (thibaut-marquis)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ezra Jeffrey-Comeau)

Priroda u Evropskoj uniji je zabrinjavajuće ugrožena, a prema zvaničnim podacima, preko 80 odsto prirodnih staništa zahteva obnovu. Zbog toga je Evropska komisija u junu 2022. godine predložila Zakon o obnovi prirode koji, po prvi put u istoriji, ima za cilj da sprovede mere ne samo za očuvanje, već i za obnavljanje prirode.

Dve godine kasnije, Savet Evrope zvanično je usvojio ovaj Zakon, a istorijska odluka omogućiće obnovu najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina EU do 2030. godine, kao i svih ekosistema kojima je potrebna obnova do 2050. godine, navodi se u saopštenju Saveta Evrope.

“Nema vremena za pauzu u zaštiti životne sredine. Danas, Savet EU odlučuje da obnovi prirodu u Evropi, štiteći na taj način njen biodiverzitet i životnu sredinu evropskih građana. Naša je dužnost da odgovorimo na hitnost kolapsa biodiverziteta u Evropi, ali i da omogućimo Evropskoj uniji da ispuni svoje međunarodne obaveze”, rekao je belgijski političar Elan Meron.

Zahvaljujući novom Zakonu, Evropska unija će moći da ispuni svoje međunarodne obaveze, posebno Globalni okvir za biodiverzitet dogovoren na Konferenciji UN o biodiverzitetu 2022. godine (COP15).

Zakon bi takođe trebalo da ublaži klimatske promene i efekate prirodnih katastrofa u EU, kao i da poboljša sigurnost hrane.

Pročitajte još:

Obnova se odnosi na sve ekosisteme

Budući da prethodni napori u zaštiti i očuvanju prirode nisu dali željene rezultate, Zakon o obnovi prirode postavlja specifične, pravno obavezujuće ciljeve za obnovu kopnenih, morskih, slatkovodnih i urbanih ekosistema.

Kada su u pitanju staništa za koja se smatra da su u lošem stanju, države članice će preduzeti mere za obnovu najmanje 30 odsto površina do kraja decenije, najmanje 60 odsto do 2040. godine i minimum 90 odsto do 2050. godine.

Zakon takođe cilja na obnovu brojnosti i raznovrsnosti oprašivča u Evropi, kao i na povećanje populacije šumskih ptica, obnovu isušenih tresetišta i sadnju najmanje tri milijarde dodatnih stabala do 2030. godine na nivou EU.

A kako su rečni ekosistemi u dobrom delu Evropske unije u kritičnom stanju, Zakon predviđa da se do kraja decenije najmanje 25.000 km reka pretvori u reke slobodnog toka čime obavezuje države članice da preduzmu mere za uklanjanje barijera koje je napravio čovek.

Prema novim pravilima, članice će morati da oforme nacionalne planove koji pokazuju na koji način će ispuniti navedene ciljeve, a biće u obavezi i da izveštavaju o svom napretku.

Milena Maglovski

Hrvatska gradi energanu za pretvaranje otpada i mulja u energiju

18.06.2024

mulj, blato — Foto-ilustracija: Unsplash (chandler-cruttenden)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mishaal Zahed)

U Centru za rukovanje otpadom (CGO) Bikarac u Šibensko-kninskoj županiji, planira se gradnja prve hrvatske energane za pretvaranje otpada i mulja u energiju, čiju projektnu dokumentaciju sa tri miliona evra finansira Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.

Bikarac je treći izgrađeni centar za upraljanje otpadom (CGO) u Hrvatskoj, počeo je sa radom pre dve godine, a trebalo bi da bude prvi koji će imati energanu, otkrio je Luka Balen, direktor Fonda na 11. Međunarodnoj konferenciji o zaštiti životne sredine „Tehnoeko“ u Poreču.

„Fond sa tri miliona evra finansira projektnu dokumentaciju za nadogradnju Centra za upravljanje otpadom Bikarac u sklopu kojeg će biti energana, gde će se otpad i mulj pretvarati u toplotnu i električnu energiju“, pojasnio je Balen.

Kako je rekao, biće ovo prvi celokupan centar za upravljanje otpadom koji će uključivati sve komponente kružnog upravljanja otpadom, budući da će otpad postati novi izvor energije.

Hrvatska ima četiri CGO-a – Marišćina, Kaštijun i Bikarac, kao i u probnom radu Biljane Donje, a imaće ih ukupno 11.

Pročitajte još:

Preostalih sedam su u nekoj od faza realizacije ili u projektoranju, rekao je Balen istakavši da je u ovoj godini za izgradnju CGO-a država obezbedila skoro 42 miliona evra.

Maja Feketić, načelnica Sektora za EU fondove u Fondu poručila je da bez izgradnje energana Hrvatska neće doseći EU ciljeve do 2035. godine – 10 odsto odlaganja otpada na odlagalištima.

Za CGO Bikarac, rekla je da se planira izgradnja postrojenja za povrat energije korišćenjem goriva iz otpada i prosušenog mulja. U toku je priprema studijsko-projektne dokumentacije, koja uključuje izradu studija izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu, piše Glas Slavonije.

Očekuje se da će nakon početka rada svih CGO-a, prosečno nastajati oko 400.000 tona goriva iz otpada godišnje, a u Hrvatskoj još ne postoji odgovarajuća infrastruktura za energetsku upotrebu goriva iz otpada, izuzev cementne industrije.

Energetski portal

Konferencija „Saradnjom do održivog razvoja“

18.06.2024

Konferencija „Saradnjom do održivog poslovanja“, održana je 13. juna u Privrednoj komori Vojvodine u organizaciji Advise Institute-a i u saradnji sa PKV, uz podršku kompanije Energy Net.

Konferenciju je otvorio dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, a dobrodošlicu poželeo Boško Vučurević, predsednik PKV.

Konferencija ima za cilj uspostavljanje dijaloga između ključnih institucija i kompanija koje su važni činioci održivog razvoja u Srbiji.

Razmenom iskustava, ukazivanjem na dobre primere ESG prakse i upoznavanjem ESG regulative, cilj je da se u saradnji sa predstavnicima velikih kompanija u Srbiji kao kao i predstavnikom Globalnog dogovora UN u Srbiji, mapiraju ključne tema i moguća rešenja za unapređenje održivog razvoja. Dugoročni cilj je uključivanje većeg broja malih i srednjih preduzeća u ESG praksu radi unapređenja njihove otpornosti na tržišne uticaje i opstanka na tržištu uopšte.

Pročitajte još:

Direktor Advise Institute, Goran Lalić, naglasio je da su paneli zamišljeni kao edukativni i transparentni razgovori na teme ESG, dekarbonizacije, energetski efikasnih rešenja i CBAM izveštavanja, kako bi njihov rezultat bio kvalitetna priprema svih ključnih zainteresovanih strana za ispunjavanje postavljenih ciljeva u sklopu njihove strategije održivog poslovanja.

Najvažnije teme istaknute na konferenciji su važnost legislative i regulative kao platforme za razvoj i implementaciju održivosti, važnost finansijskih institucija i banaka, održivost u poljoprivredi i holistički pristup održivosti.

Bilo je reči i o e-mobilnosti kao veoma značajannom segmentu održivosti, diskutovana je mapa puta dekarbonizacije, kao i obaveza ESG i CBAM izveštavanja.

Energetski portal

Pokrenuta Energetska strategija Rumunije 2025-2035, sa perspektivom 2050. godine

18.06.2024

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ministarstvo energetike Rumunije, pokrenulo je projekat Energetske strategije Rumunije 2025-2035, sa perspektivom 2050. godine.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva, reč je o programskom dokumentu kojim se definišu vizije i utvrđuju osnovni ciljevi razvoja nacionalnog energetskog sektora. Pored toga, njime se ukazuje na nacionalna, evropska i globalna merila koja utiču i određuju politike i odluke u oblasti energetike.

Energetska strategija uzima u obzir, između ostalog, ekonomske, tehnološke i geopolitičke transformacije na globalnom i regionalnom nivou, kao i glavne izazove izazvane potrebom za zelenom tranzicijom, fluktuacijama tržišta i drugo.

Rumunija ima dovoljno prirodnih, finansijskih i ljudskih resursa za modernizaciju energetskog sektora, usklađujući ga sa ciljevima zajednice za postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

Cilj je da ovaj sektor bude spreman kako bi podržao ekonomski rast i transformaciju privrede u celini, čime se doprinosi poboljšanju kvaliteta života.

Pročitajte još:

,,Svi ciljevi reforme i modernizacije uzimaju u obzir pristupačnost, inkluzivnost i ekonomsku konkurentnost za građane i industrijske potrošače kojima energetski sektor služi’’, navodi se na sajtu Ministarstva.

Energetskom strategijom Rumunije, definisano je šest osnovnih ciljeva – energetska sigurnost, niska energija ugljenika, energetska efikasnost, fizički pristup energiji za sve potrošače i finansijska dostupnost i ekonomska konkurentnost energije, zatim efikasna tržišta energije, kao i digitalizacija, razvoj pametne mreže i sajber bezbednost.

Pored toga, postoje i principi na kojima se zasniva Energetska strategija, a koji treba da budu ispunjeni istovremeno. Prvi princip jeste davanje prioriteta sigurnosti snabdevanja i kapaciteta za reagovanje na krizu, zatim razvoj energetskog sektora po principu ekonomske efikasnosti i racionalnosti, kao i ekonomska i socijalna jednakost za regione i ljude. Naredni pricnipi su postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine i stvaranje slobodnog, konkurentnog i preduzetničkog energetskog tržišta. Pored toga u principe se svrstavaju tehnološka neutralnost i eksploatacija svih energetskih resursa koji mogu da doprinesu smanjenju emisija i jačanju proizvodnog lanca, kao i razvoj sektora skladištenja toplotne i električne energije. Na kraju, treba pomenuti konsolidaciju lanca snabdevanja posvećenog energetskoj industriji i razvoj cirkularne ekonomije.

Energetski portal

Razvoj saradnje sa delegacijom EDF-a u mirnodopskoj primeni nuklearne energije

18.06.2024

nuklearni reaktor, nuklearna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (brice-cooper)

O saradnji u energetskom sektoru, sa posebnim osvrtom na razvoj saradnje u mirnodopskoj primeni nuklearne energije, Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike razgovarala je sa delegacijom francuske državne energetske kompanije EDF.

Tom prilikom, ministarka je istakla da Vlada postavlja temelje za donošenje informisanih procena o potencijalu za implementaciju nuklearno-energetskog programa na osnovu specifičnih zahteva i mogućnosti zemlje.

Prisećanja radi, naša zemlja nedavno je potpisala sa EDF-om Memorandum o razumevanju za strateško partnerstvo i saradnju u postavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i nisko-karbonskih tehnologija.

,,Razmena znanja i iskustava u cilju jačanja domaćih stručnjaka je naredni korak i pravac u kojem planiramo da produbljujemo saradnju sa ovom kompanijom’’, rekla je ministarka.

Predstavnici EDF-a upoznali su ministarku sa strategijom poslovanja koja podrazumeva izgradnju flote nuklearnih postrojenja širom Evrope, u zaokruženom evropskom lancu vrednosti koji treba da podstakne jačanje konkurentnosti i otpornosti energetskih sistema širom kontinenta, i da vide Srbiju kao deo tog procesa. EDF je najveći evropski proizvođač električne energije, u kojem je 50.000 zaposlenih angažovano na aktivnostima u vezi sa razvojem civilnog programa nuklearne energije, među kojima je 7.000 inženjera.

Pročitajte još:

„Ministarstvo rudarstva i energetike će uskoro sprovesti javnu nabavku za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije i predstavnici EDF-a su izrazili zainteresovanost za učešćem, što smatram jako važnim s obzirom na iskustvo koje imaju u sličnim projektima u Holandiji, Finskoj, Švedskoj i širom Evrope’’, rekla je ona.

Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu, koji je u proceduri usvajanja na Vladi, kako je objasnila ministarka, razmatra potencijal za uvođenje nuklearne energije u nacionalni miks Srbije kao izvora bazne energije u jednom od svojih scenarija, kao i da će tokom leta biti održana javna rasprava o izmenama Zakona o energetici.

„Pitanje korišćenja nuklearne energije, pre svega treba utvrditi na zakonodavnom nivou kako bi Srbija imala mogućnost da započne razmatranje razvoja nuklearnog programa u skladu sa standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju’’, rekla je ministarka.

Kako je dodala, u budućnosti će nam biti potrebno mnogo više energije, pre svega zbog očekivanog privrednog rasta i ekonomskog razvoja, a nuklearna energija je bazna energija koja emituje višestruko manje ugljen-dioksida od fosilnih goriva, zbog čega je treba razmatrati kao jedno od potencijalnih rešenja na putu energetske tranzicije.

Energetski portal

Srbija u novom klimatskom periodu – mora da se menja i način na koji proizvodimo hranu

18.06.2024

cornfield_kukuruz_drought_suša — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Srbija je izašla iz kontinentalne klime kakvu smo poznavali do pre dvadesetak godina. U proseku, suša nam preti svake druge godine, a sve učestalije biće i superćelijske oluje.

Veličina zrna grada se povećava, baš kao i šteta u poljoprivredi. Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efikasnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi.

Dr Ana Vuković Vimić, klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, kaže za RTS da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, a sada čak pet, i da ih možemo očekivati još više.

Naredne decenije, smatra, imaćemo bar dve suše visokog intenziteta kakve pamtimo iz 2012, 2017. i 2022. godine. Velike probleme praviće i voda, a za veličinu grada kaže da je od zrna lešnika dogurala do teniske loptice. Zbog klimatskih promena biće učestalije i jake oluje.

,,Sve je veća klimatska varijabilnost odnosno smena sušnih perioda i perioda sa sve jačim padavinama. Smanjuju se dani sa malim i umerenim padavinama, a udeo količine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina je već porastao preko 100 odsto. To je nešto što možemo očekivati da će se povećavati zasigurno do sredine 21. veka, a kasnije već zavisi od uspešnosti globalnih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte„, kaže Vuković Vimićeva.

Klimatske promene pogodile su i vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi zalivni sistemi bili održivi. Vremenska prognoza biće sve kratkoročnija, a moraćemo da menjamo i način na koji se obaveštavamo o vremenskim prilikama jer postaju sve opasnije, i po zdravlje ljudi, i po imovinu, i po poljoprivredu.

Pročitajte još:

Od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati

,,Imamo čitav taj pristup prognoze od sezonskih prognoza do kratkoročnih na nekoliko sati, što to se zove now casting. To postoji u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, samo što nije toliko vidljivo. U okviru Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023. do 2030. godine očekujemo veliki napredak, odnosno ulaganja u osavremenjivanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda i poboljšanje vidljivosti podataka široj javnosti“, rekla je profesorka.

Smatra da bi te podatke trebalo da poljoprivredne stručne službe prenosu na teren, poljoprivrednicima.

Profesorka klimatologije dodaje da Program prilagođavanja ukazuje na to da ćemo morati da menjamo način na koji proizvodimo hranu.

Akcenat na promeni načina proizvodnje

,,Što se tiče ratarstva, najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Izgleda da naši uslovi više nisu pogodni za te visoke fao-grupe zbog sve sušnijeg leta i sve dužih tih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, uključivanjem najnovijih saznanja, a ne toliko na promeni naše strukture proizvodnje, jer dosta zavisimo i od tržišta“, izjavila je Vuković Vimićeva.

Država još ne tretira sušu kao ekstremni klimatski događaj zbog kojeg se proglašava vanredna situacija, pa nemamo tačnih podataka o tome kolike su štete izazvane sušama, polavama i nevremenom.

Nezvanične procene kažu da smo od 2012. zbog klimatskih promena izgubili četiri i po milijarde dolara na poljoprivrednom izvozu. To bi trebalo da se promeni kada je poljoprivreda izgubila četiri i po milijarde dolara.

Izvor: RTS

Alge imaju veliki potencijal za proizvodnju energije

17.06.2024

emerald-morske-alge — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Shane Stagner)

Ideja da alge mogu poslužiti za proizvodnju zelene energije nije nova, a brojni univerziteti predstavili su svoje koncepte postrojenja koja generišu struju uz pomoć ovih organizama.

Među njima su i istraživači sa kanadskog Univerziteta Konkordija koji su nedavno objavili svoj rad u naučnom časopisu Energies. U ovom radu, naučnici opisuju način na koji su uspeli da proizvedu električnu energiju iz procesa fotosinteze algi budući da fotosinteza proizvodi kiseonik i elektrone.

Ideja naučnika je da “uhvate” elektrone i tako generišu električnu energiju, a za tu namenu napravili su male energetske ćelije u koje su smestili alge rastvorene u specijalizovanoj suspenziji.

Ispravno konfigurisane, ove ćelije mogu da generišu dovoljno energije za napajanje uređaja male i ultra male snage kao što su senzori IoT uređaja.

Međutim, iako je količina struje dobijene iz algi trenutno mala, ova metoda daje nadu da bismo uskoro mogli da imamo velike generatore koji proizvode značajne količine električne energije iz algi.

Pored toga što su alge široko dostupne i praktično besplatne, ova metoda dobijanja struje nudi još jednu prednost u odnosu na ostale obnovljive izvore energije jer apsorbuje ugljen-dioksid.

„Ova tehnologija je više od tehnologije nulte emisije ugljenika – to je tehnologija negativne emisije jer apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere i daje vam struju. Njegov jedini nusproizvod je voda“, kaže jedan od autora studije, dr Kirankumar Kuruvinašeti.

Pročitajte još:

Proizvode struju čak i noću

Iako nižeg intenziteta, alge mogu proizvoditi struju čak i bez direktne sunčeve svetlosti, objašnjava koautor rada Dilipan Panersalvem.

„Baš kao i ljudi, i alge stalno dišu – unose ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik. Zbog svoje sposobnosti za fotosintezu, one takođe oslobađaju elektrone tokom disanja. Proizvodnja električne energije se ne zaustavlja, elektroni se neprekidno sakupljaju“, kaže Panersalvem.

On veruje da, sa dovoljno istraživanja i razvoja, uključujući tehnologije integracije potpomognute veštačkom inteligencijom, ova tehnologija ima potencijal da bude održiv, pristupačan i čist izvor energije u budućnosti.

Milena Maglovski

1...585960...1.558 Page 59 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM