Srbija započela zelenu energetsku tranziciju

26.09.2021

solar-solarna-elektrana — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je video porukom na UN Dijalogu o energiji, koji je organizovan na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.

Dijlog na visokom nivou otvorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Tokom više panela video porukama obratio se veliki broj svetskih lidera i predstavnika međunarodnih organizacija, između ostalih i premijerka Kraljevine Danske Mete Frederiksen, premijer Belgije De Kro, austrijski kancelar Kurc, direktorka MMF Georgieva, predsednici Poljske, Portugala i Turske i mnogi drugi.

Dijalog je organizovan u cilju razmatranja aktivnosti na globalnom nivou za dostizanje Cilja 7 održivog razvoja – Dostupna i obnovljiva energija, za podršku Agende 2030 održivog razvoja.

Predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je da su među ključnim prioritetima Vlade Srbije zaštita životne sredine i zelena tranzicija.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, Brnabić je rekla da su prioriteti unapređenje kvaliteta vazduha, upravljanje čvrstim otpadom i tretman otpadnih voda. Srbija treba mnogo da investira kako bi dostigla najviše EU u standarde u ovoj oblasti, istakla je premijerka i posebno izdvojila oblast tretmana otpadnih voda gde je potrebno uložili šest milijardi evra.

Pročitajte još:

Paralelno sa tim, rekla je Brnabić, Srbija je započela zelenu energetsku tranziciju, i fokus je na obnovljivim izvorima energije, ali takođe i na izmeni zakonskog okvira kako bismo omogućili više investicija.

“Usvojili smo novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji omogućava veće uključivanje građana u ceo proces, tako da će građani praktično moći da budu proizvođači time što će moći da postavljaju solarne panele na krovovima. Prvi put u Srbiji usvojili smo Zakon o klimatskim promenama koji postavlja ciljeve za održivi razvoj i to u skladu sa UN Ciljevima održivog razvoja i Agende 2030”, istakla je premijerka.

Prema njenim rečima cilj je da što više koristimo inovacije, tehnologiju i kreativnost, kako bi ova tranzicija bila efikasnija, i kako bismo uključili celo društvo, privredu i posebno mlade u ovaj proces.

“Ono što je naš fokus, jeste kako da primenjujemo veštačku inteligenciju, big data analize, geoprostorno planiranje, satelitske snimke, kako bismo olakšali promene i omogućili mehanizme za rano upozoravanje za poplave, katastrofe, požare, i kako bismo mogli da pratimo uticaje svega što se dešava”, rekla je Brnabić.

Ona je takođe dodala da će među prioritetima biti i pošumljavanje i upravljanja deponijama.

“Svi mi zajedno imamo zajednički izazov, a to je da zaštitimo našu planetu, i ceo svet praktično čeka na inovacije koje će nam pomoći da zajedno pobedimo u ovoj borbi za našu planetu”, zaključila je Brnabić.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Pretvaranje biomase u energiju i ugalj uz „zarobljavanje” ugljen-dioksida

26.09.2021

biomasa_olive_bone — Foto-ilustracija: Pixabay

Da primenom novih tehnologija industrija može pomoći zaštiti životne sredine, potvrđuju čačanska firma koja biomasu pretvara u drveni ugalj i energiju. Uz inovativne tehnologije tokom proizvodnje u ovoj firmi, nema emisije ugljen-dioksida sa efektom staklene bašte.

Oživeli su staru seosku zadrugu, uposlili lokalno stanoviništvo, koriste prirodne resurse, održive šume i različite vrste biomase, uz primenu održivih ekoloških tehnologija.

„Ukljanjamo ugljen-dioksid iz vazduha i istovremeno proizvodimo obnovljivu energiju. Praktično atome iz biljnog materijala skladištimo u drvenom uglju i nećemo ga spaliti već iskoristiti, vrlo korisno primeniti”, rekao je vlasnik preduzeća Balc Baur.

Primenom inovativnih, švajcarskih tehnologija proizvode drveni ugalj, bez nedozvoljenih toksina, koji ima široku primenu. Posebnim postupkom rada štetni gasovi ne odlaze direktno u neposredno okruženje.

Pročitajte još:

„Na svaku proizvedenu tonu biočara zarobljavamo tri tone ugljen-dioksida iz atmosfere. To praktično znači da daljom primenom naših proizvoda u poljoprivredi, stočarstvu – i mi i naši korisnici doprinosimo u borbi protiv klimatskih promena, što se već u svetu vrednuje za dobijanje karbonskog kredita”, dodala je Vesna Baur.

Među retkim su firmama u svetu koje imaju sertifikat za proizvodnju biouglja koji se koristi kao dodatak za ishranu životinja.

„Na primer, ako poljoprivrednik doda samo nekoliko grama našeg proizvoda u hranu za životinje, svakog dana će dobiti dve litre mleka više, što mu donosi dodatni profit. To će se odraziti i na zdravlje krava, kvalitet stajnjaka, pa i zemljišta koje obrađuju”, objasnio je Balc Baur.

Koncept rada ove čačanske firme primenjen je u dragačevskom kraju bogatim ekološko-održivim sirovinama, a uz primenu modernih tehnologija industrija na selu, kako ističu, funkcioniše bez otpada ili štete po okolinu.

Izvor: RTS

Održani “Razgovori o klimatskim promenama”

25.09.2021

landscape-klimatske promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Sa ciljem da se u društvu podstakne razgovor na temu klimatskih promena i klimatske ambicije Srbije održana je konferencija koja je na jednom mestu okupila donosioce odluka, predstavnike međunarodne zajednice, privrede i civilnog društva, kao i eksperte na temu klimatskih promena.

Skup su otvorili Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji i Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine, dok su u panelu visokih zvanica učestvovali Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Karlo Lo Kašo, ambasador Italije, Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju u Delegaciji EU i Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Razgovori o klimatskim promenama koje su organizovali Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokrenuti su uoči Globalnog klimatskog saveta COP26 koji će biti održan od 31. oktobra do 12. novembra 2021. u Glazgovu u Velikoj Britaniji. Lideri 197 zemalja, među kojima je i Srbija, sastaće se da predstave svoje planove i konkretne aktivnosti kako bi se sprečilo dalje globalno zagrevanje. Veruje se da je COP26 poslednja prilika da se, zajedničkom akcijom, klimatske promene stave pod kontrolu.

Prema Sporazumu iz Pariza, zemlje potpisnice, među kojima je i Srbija, obavezale su se da će porast prosečne globalne temperature ograničiti na ispod 2°C do kraja veka, odnosno na 1,5°C u odnosu na pred-industrijski period, početkom 19. veka. Međutim, nedavno objavljeni Izveštaj UN „Međuvladinog panela o klimatskim promenama“ (IPCC), na kome je radilo preko 1000 svetskih stručnjaka, potvrdio je da se čovečanstvo nalazi u crvenoj zoni po pitanju opstanka usled promene klime. Ukoliko države ne preduzmu hitne klimatske akcije i ne povećaju svoje ambicije, ciljevi sporazuma iz Pariza neće biti ostvareni.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da je COP26 značajan događaj za sve nas i da je za Srbiju velika čast što će biti kopredsedavajuća na ovoj konferenciji.

Procitajte još:

„Republika Srbija će povećati svoju klimatsku ambiciju i revidirati nacionalno utvrđene doprinose tako da smanjenje gasova sa efektom staklene bašte (GHG) do 2030. godine iznosi 33 odsto, u odnosu na 1990-te“.

Ministarka je ovim povodom najavila da će, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije za Zapadni Balkan, ministarstvo pokrenuti nove inicijative koje će biti usmerene na prelazak na cirkularnu ekonomiju u javnom i privatnom sektoru.

„Period od 2016. do 2020. je najtopliji ikad zabeležen. Intenzitet i učestalost ekstremnih vremenskih uslova se povećao, globalno i u Srbiji, negativno utičući na proizvodnju hrane i energije, na biodiverzitet, dostupnost pijaće vode, uništavajući domove i infrastrukturu i ugrožavajući ljudske živote. UNDP pomaže Vladi Srbije, lokalnim samoupravama i privredi da na vreme preduzmu neophodne mere za smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi, privredu i životnu sredinu“ istakla je na konferenciji Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-ja u Srbiji

„Znamo da je Srbija u regionu gde se prosečna temperatura povećava za čak 1 stepen Celzijusa brže, u poređenju sa svetskim prosekom. Od 2000. do danas usled suša i poplava privreda je imala gubitke od 6 milijardi dolara, a procene govore da bi oni mogli porasti i do 13 milijardi dolara do 2030. godine, ako se ne prilagodimo promenjenim klimatskim uslovima.

UNDP je već predložio niz mera koje se mogu preduzeti, posebno u najugroženijim sektorima poput poljoprivrede i vodosnabdevanja, kako bi Srbija postala otpornija na promene klime. Za adaptaciju su potrebna finansijska sredstva i zahvaljujući EU i međunarodnim finansijskim institucijama, Srbija ima na raspolaganju fondove iz kojih može da finansira zelenu transformaciju. Takođe je neophodno uključiti i privatni sektor, rekla je Pikap.

„Do sada smo podržali, u partnerstvu sa Vladom, Globalnim fondom za životnu sredinu i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj (SIDA) više od 30 malih i srednjih preduzeća da pređu na modele poslovanja sa niskom emisijom ugljenika i cirkularnom ekonomijom. U ove projekte uloženo je 40 miliona dolara privatnog kapitala i komercijalnih kredita, i 2,5 miliona dolara bespovratnih sredstava“.

Kako bismo podstakli što veći broj preduzeća da se uključe u zelenu tranziciju, čime postaju konkurentnija na EU i svetskom tržištu koje sve više traži proizvode i usluge sa niskim ugljeničnim otiskom, potrebno je da postoji pravna regulativa koja je podsticajna za zelene investicije, kompanije treba da imaju pristup raspoloživim fondovima i da dobiju adekvatnu obuku za prelazak na zeleno poslovanje – istakli su učesnici panela posvećenog finansiranju.

Učesnici skupa su podsetili na Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je EU namenila do 9 milijardi dolara bespovratne pomoći za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora u regionu. Prelazak na zelene modele poslovanja, omogućiće srpskim kompanijama da koriste ova, ali i sredstva drugih međunarodnih finansijskih institucija koje su zeleno poslovanje uvrstile kao jedan od ključnih kriterijuma za odobrenje zajmova i kredita.

Prema izveštajima UNDP-a, Srbiji najviše nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou. Zbog toga je od velikog značaja pomoć partnera poput Zelenog klimatskog fonda, koji je finansijski podržao razvoj prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, na kome UNDP radi u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Učesnici konferencije podsetili su da je Srbija već povećala ciljeve smanjenja emisija GHG za tri puta u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Da bi se ovi ciljevi postigli, neophodno je omogućiti postepen prelaz sa fosilnih na obnovljive izvore energije, ali tako da se ova transformacija obavi na pravedan način – otvarajući nove prilike za zelene poslove i prekvalifikaciju radnika, naročito u energetskom sektoru, istakli su eksperti.

Međutim postoji i niz drugih rešenja koja mogu da ubrzaju Srbiju na putu prelaska ka nisko-ugljeničnom društvu, kao što su pošumljavanje, korišćenje čistijih tehnologija u industrijskoj proizvodnji ali i tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, koja između ostalog podrazumeva smanjenje količine otpada i tretiranje otpada kao resurs.

Još jedan od ključninih segmenata koji će pomoći Srbiji da ostvari svoju klimatsku ambiciju je transparentan sistem prikupljanja i analize podataka u vezi sa klimom. Na jednom od panela predstavljeni su rezultati razvoja sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka u oblasti klimatskih promena. Ovaj sistem će omogućiti bolje sakupljanje, dostupnost i razmenu podataka u vezi sa klimatskim promenama između različitih institucija što će pomoći Vladi Srbije da ustanovi gde je potrebno uložiti dodatne napore. Ovime će se istovremeno doprineti sprovođenju Zakona o klimatskim promenama koji je usvojen ove godine, i ispunjavanju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) i Sporazumu iz Pariza.

Razgovori o klimatskim promenama održani su uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Zeleni klimatski fond (GCF), Globalni fond za životnu sredinu (GEF), Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Vlade Republike Austrije i Vlada Švajcarske, kao i UN agencija UNOPS, Unicef, FAO i UNECE.

Izvor: UNDP

EU proglasila 23. septembar Organskim danom

25.09.2021

povrće_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Chantal Garnier)

Evropski parlament, Savet i Komisija potpisale su zajedničku deklaraciju prema kojoj će se svake godine 23. septembar obeležavati kao Organski dan EU.

Proglašenje Organskog dana deo je Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje, usvojenog u martu, a njegov cilj je podizanje svesti o organskoj proizvodnji.

Komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski izjavio je da je to prilika da se promoviše ključna uloga koju organska proizvodnja ima u tranziciji na održive prehrambene sisteme, saopštila je Evropska komisija.

“Slavimo organsku proizvodnju, održivi tip poljoprivrede gde je proizvodnja hrane u harmoniji s prirodom, biodiverzitetom i dobrobiti životinja”, rekao je Vojćehovski na ceremoniji potpisivanja deklaracije.

Vojćehovski je dodao da je 23. septembar jesenja ravnodnevnica, kada dan i noć isto traju, što je “simbol ravnoteže između poljoprivrede i životne sredine koji idealno odgovara organskoj proizvodnji”.

Cilj Akcionog plana za razvoj organske proizvodnje je da se znatno poveća proizvodnja i potrošnja organskih proizvoda kako bi se ostvarili ciljevi strategija Od njive do trpeze i za biodiverzitet, uključujući manju upotebu đubriva, pesticida i antimikrobnih sredstava. Plan je da do 2030. četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom.

Pročitajte još:

Akcioni plan predviđa 23 akcije strukturirane oko podsticaja potrošnje, povećanja proizvodnje i daljeg unapređenja održivosti sektora a sa ciljem da mu se obezbedi izbalansirani rast.

Komisija je saopštila da organska proizvodnja nosi brojne koristi – na organskim površinama je biodiverzitet bogatiji za oko 30 odsto, životinje koje se gaje na organski način uživaju veće blagostanje i dobijaju manje antibiotika, organski farmeri imaju veće prihode i otporniji su (na krize). Takođe potrošači tačno znaju šta dobijaju jer proizvodi imaju EU logo organskog proizvoda.

Izvor: Euractiv/Beta

Dunavski biznis forum – Implementacija Dunavske strategije od ključne važnosti

25.09.2021

Deseti po redu Dunavski biznis forum održan je u Novom Sadu, koji je i pored otežanih uslova okupio više od stotinu učesnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su dali puni doprinos novim stvaralačkim izazovima i putevima.

Dunavski biznis forum je jedan od najznačajnijih regionalnih skupova, posvećen je implementaciji Dunavske strategije i uticaju biznisa na njen odgovoran i održiv razvoj.

Osnovni zadatak Foruma je afirmacija Dunavske strategije, vidljivost ostvarenih rezultata i unapređenje saradnje na svim poljima privrednog i društvenog stvaralaštva, navodi se u saopštenju.

Jedan od glavnih panelista na temu „Dunavska strategija-pozitivna iskustva i mogućnosti“ bio je direktor JVP “Srbijavode” Goran Puzović, koji je u svom izlaganju istakao izuzetan strateški položaj reke Dunav i njegove potencijale za razvoj poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, industrije i turizma. On je naglasio da su značaj i potencijali reke Dunav za Republiku Srbiju takođe ogromni, ali da još uvek nisu dovoljno iskorišćeni i da je upravo suština Dunavske strategije da se svi potencijali Dunava mogu iskoristiti samo kroz zajedničku saradnju podunavskih zemalja.

Pročitajte još:

Svi učesnici su se složili da je jedan od osnovnih ciljeva strategije, čije stubove čine biznis, transport, zaštita životne sredine, kao i kultura, što bolje povezivanje i razmena iskustava radi dostizanje boljeg životnog standarda u regionu.

U pripremi su zaključci i preporuke kako unaprediti saradnju i održivi razvoj, koristiti znanje i na realističnim osnovama, poštujući regionalne specifičnosti, efikasnije koristiti rečne i industrijske potencijale.

Nakon održanih panel diskusija, u okviru svečanog programa dodeljena su priznanja “Dunavski cvet”, “Dunavska povelja” i “Lider održivog razvoja i konkurentnosti”. Direktoru JVP “Srbijavode” dodeljeno je priznanje “Dunavski cvet” za njegov doprinos izgradnji i jačanju prosperiteta regiona.

Dunavski biznis forum organizovan je pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine i Privredne komore Srbije zajednički su realizovali Media invent, Unija poslodavaca Srbije, Institut evropskih regiona iz Salzburga i Evropsko udruženje razvojnih agencija iz Slovenije.

Izvor: JVP “Srbijavode”

Jačati međunarodnu saradnju u oblasti energetike

24.09.2021

vetroturbine_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Jeon)

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović imala je u Varšavi, na marginama ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju (P-TECC), više bilateralnih sastanaka sa učesnicima tog skupa.

Mihajlović je razgovarala sa ministrom za klimu i životnu sredinu Poljske Mihalom Kurtikom o saradnji u energetskom sektoru, izazovima u procesu energetske tranzicije i poseti predsednika Poljske Andžeja Dude Srbiji.

Ona je na sastanku ukazala na potrebu jačanja saradnje u oblasti energetike, s obzirom na slične izazove sa kojima se suočavamo, dodavši da je Srbija donela nove zakone, što je osnova za proces dekarbonizacije.

“Veoma je važno da koristimo dobra iskustva drugih evropskih zemalja. Takođe, postoji puno prostora za saradnju i u oblasti obnovljivih izvora energije, koji čine značajan deo novog investicionog plana Srbije, vrednog ukupno 17 milijardi evra”, rekla je ona.

Kurtika je istakao značaj razmene iskustava i strateškog planiranja, uz napomenu da Poljska vidi Srbiju kao jednog od važnih partnera na putu energetske tranzicije.

Sagovornici su postigli dogovor o tome da konkretni mehanizmi saradnje budu razrađeni memorandumom o razumevanju između dva ministarstva.

Taj dokument bi, između ostalog, uključio ohrabrivanje investicija u oblasti energetike, razmenu iskustava i naučno-tehnološku saradnju, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije, a trebalo da bude potpisan tokom posete predsednika Poljske krajem godine.

Pročitajte još:

Sa ministrom energetike Bugarske Andrejem Živkovom, Zorana Mihajlović je razgovarala o saradnji i regionalnom povezivanju, naglasivši da je izgradnja gasnog interkonektora jedan od prioritetnih projekata za povezivanje Srbije sa susednim državama i da smo spremni da do kraja oktobra počnemo radove.

Prema njenim rečima, ovaj interkonektor je izuzetno važan za nas jer želimo da diverzifikujemo i rute i dobavljače gasom, kako bismo obezbedili dugoročnu stabilnost u snabdevanju ovim energentom ne samo za Srbiju, već za čitav region.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Takođe, postoji prostor da našu saradnju proširimo i na druge oblasti u energetici, posebno kada su u pitanju projekti u okviru Zelene agende, ocenila je ona i izrazila nadu da ćemo o tome razgovarati u narednom periodu i da ćemo zajedno raditi na projektima koji se tiču zelene energije.

Živkov je rekao da sve pripreme za početak radova na izgradnji gasne interkonekcije teku po planu, budući da je i za Bugarsku ovo važno pitanje.

U toku je procedura za izbor izvođača radova, spremili smo sva dokumenta i čekamo odluke nadležnih organa. Veoma je važno da granica između Srbije i Bugarske ne bude prepreka, već da nas ona povezuje ne samo u ovom, već i u drugim projektima, podvukao je on.

Na sastanku je bilo reči i o zajedničkom energetskom tržištu, kao i o unapređenju odnosa koji su ključni za stabilnost regiona.

Mihajlović se, takođe, sastala i sa ministrom kapitalnih investicija Crne Gore Mladenom Bojanićem, i tom prilikom naglasila da su zajednički projekti u energetskom sektoru ključni za stabilnost sistema u obe države.

Ona je poručila da je Srbija spremna da sarađuje sa Crnom Gorom na projektima izgradnje novih kapaciteta zelene energije.

Cilj nam je, kako je ponovila, da u narednim godinama i decenijama imamo više zelene energije i strateškim dokumentima pravimo plan kako da do 2040. godine imamo bar 40 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora, odnosno 50 odsto do 2050. godine.

“Deo naše vizije o Zelenoj agendi je održivi razvoj, odnosno ekonomska i energetska stabilnost ne samo za Srbiju, već i za zemlje regiona, zbog čega je potrebno da sarađujemo, pre svega u oblasti OIE, da razmenjujemo iskustva i zajednički radimo na unapređenju energetskog sistema”, poručila je ministarka.

Bilo je reči i o projektu spajanja tržišta električne energije, koja će obezbediti energetsku sigurnost za naredni period.

“Imamo određene projekte kada su u pitanju novi energetski kapaciteti koji koriste obnovljive izvore za proizvodnju energije. Saradnja sa Srbijom će nam pomoći da unapredimo ovaj sektor, posebno imajući u vidu inicijative koje su u vezi sa saradnjom dveju država”, zaključio je Bojanić.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Kroz dijalog do najboljih rešenja za smanjenje uticaja na klimu

24.09.2021

sunce-klimatske-promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija je globalno posmatrano mali emiter gasova sa efektom staklene bašte, ali je kao potpisnica Sporazuma iz Pariza dodatno prilagodila ciljeve, reči su ministarke Irene Vujović.

Ona je učestvovala na konferenciji „Razgovor o klimatskim promenama“, organizovanoj uz podršku Programa UN za razvoj, u susret 26. konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime u Glazgovu.

“Srbija je spremna na povećanje klimatske ambicije u okviru revidiranog Nacionalno određenog doprinosa prema zahtevima Sporazuma iz Pariza, i posvećena ambicioznijem cilju – smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe emisija iz 1990. godine. Prvi korak smo napravili usvajanjem Zakona o klimatskim promenama, a sada radimo na podzakonskim aktima, koji će identifikovati uticaje i mere za najranjivije sektore. Kako bismo uspešno ostvarili taj cilj, želimo da oformimo mrežu partnerstava, da čujemo predloge i podstaknemo diskusiju, a tu vidim važnu ulogu i današnjeg dijaloga”, objasnila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ministarstvo u partnerstvu sa Programom UN za razvoj, kako je navela, realizuje niz projekata koji su osnova za pozicioniranje Srbije kao regionalnog lidera u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Prema njenim rečima donošenje međusektorskih strateških dokumenata još jedan korak u sprovođenju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan.

Vujović je napomenula da je značajan pomak napravljen i formiranjem novog sastava Nacionalnog saveta za klimatske promene, u čijem radu učestvuju predstavnici ministarstava, akademske zajednice i civilnog sektora.

Energetski portal

Zaštita i čišćenje okeana mora biti prioritet

23.09.2021

okean_plastika — Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Iz Ujedinjenih nacija – poziv svim državama – da preduzmu akciju protiv klimatskih promena. Ostaje apel na solidarnost da bi se izbegla klimatska katastrofa. Lošem stanju klime doprinosi i zagađenost svetskih voda.

Zbog toga je uspostavljen neprofitni sistem “Čišćenje okeana” u okviru borbe protiv klimatskih promena. Cilj je očistiti Pacifik od smeća, pre svega plastičnog otpada.

Taj projekat postoji od 2013. godine, a cilj je da se 90 odsto plastičnog materijala izvadi iz svetskih okeana do 2040. godine. Procenjuje se da čak 11 miliona tona plastike godišnje završi u okeanima. Finansira se iz donacija u gotovini i od kompanija. Za sada je sakupljen 51 milion dolara.

“Ljudi nam govore, idite i očistite plaže, okeane, ali je to mnogo složeniji posao nego što se može zamisliti pre svega zbog vrste proizvoda, pakovanja i nedostatka upravljanja otpadom. Prava rešenja zahtevaju puno razumevanja, naučne dokaze koji treba da ukažu na to šta je efikasno na duži rok. Na drugoj strani zagađivanju okeana i plaža doprinose mnoge kompanije kroz svoje proizvode i pakovanja, jer sadrže zagađivače, te kompanije ne vole da se priča o preventivnim merama jer to utiče na njihovu zaradu. Mi moramo da rešimo problem“, kaže Markus Eriksen, suosnivač instituta “5 Gires” iz Kalifornije.

Deo borbe protiv klimatskih promena su i protesti ekoloških organizacija. U Švedskoj su protestovali pripadnici organizacije Prijatelji za budućnost sa aktivistkinjom Gretom Tunberg na čelu.

Pročitajte još:

“Poslednjih godinu i po dana je bio veoma čudan period zbog pandemije virusa, ali naravno da klimatska kriza nije nestala, upravo suprotno, još je urgentnije njeno prevazilaženje nego ranije. Ponovo ćemo organizovati proteste na ulicama gradova širom sveta da bismo pokazali da nismo nestali. I dalje tražimo akciju i pravdu za klimu“, ističe Greta Tunberg.

Zbog porasta temperature ugrožen je biljni i životinjski svet. Usled suša, šumskih požara i seče šuma u Australiji je čak 30 odsto populacije koala nestalo. Nacionalna fondacija za koale traži od vlade da učini više na zaštiti njihovih staništa.

Izvor: RTS

IPARD III – Kakve promene donosi novi program

23.09.2021

soil-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Zoe Schaeffer)

Ministarstvo poljoprivrede je poslednjih godinu i po dana intenzivno radilo na pripremi IPARD III programa čija će finalna verzija uskoro biti poslata Evropskoj komisiji na usvajanje.

U okviru trećeg ciklusa na raspolaganju našim poljoprivrednicima biće već dobro poznate Mere 1, 3, 7 i 9, koje će biti poslate na reakreditaciju, a među novim je Mera 4 – Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje, kao i Mera 5 – Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja LEADER pristup. Za ove dve mere vreme akreditovanja se očekuje 2022/3. U planu je i Mera 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu koja će biti otvorena tek 2024/5.

Veći povraćaj mladima, ali i minimalni kapaciteti broja grla

Okvirni budžet ovog ciklusa je 288 miliona evra.

“Ono što je važno da će u okviru Mere 1, biće uveden sektor ribarstva i da će kapacitet onih potencijalnih korisnika biti 10 tona ribe na kraju investicije. U okviru sektora žitarica i ostalih useva ove mere predlog je da gazdinstva od 50 do 100 ha mogu da konkurišu za nabavku traktora, a da do 50 ha bude podrška u okviru nacionalnih mera”, objasnio je rukovodilac grupe Odeljenja za ruralni razvoj Slobodan Živanović na konferenciji u okviru 88. Međunarodnog sajma poljoprivrede.

Novine su još da se povećava minimalan broj kapaciteta goveda i krmača na 40, ovaca i koza na 200, tovnih svinja na 300, brojlera 5.000 i uvođenja investicija za ćurke (1.000-10.000) i guske (300-3.000). Menjaće se i visina povraćaja za mlade sa 65 na 70 odsto povraćaja, pri čemu će oni u ruralnim oblastima sa otežanim uslovima imati 65 odsto.

Pročitajte još:

Cilj Mere 4 je podsticaj poljoprivrednoj praksi koje su korisne za životnu sredinu tako što čuvaju i poboljšavaju prirodne resurse i ublažavaju negativne efekte poljoprivrede na zemljište, vodu i vazduh. Predloženo je četiri operacije i to na obradivim površinama, u višegodišnjim zasadima i na livadama i pašnjacima. Povraćaj je 100 odsto. Ono što je interesantno organska proizvodnja neće biti predmet podrške IPARD III programa.

Za Meru 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu, povraćaj je takođe 100 odsto, a odnosi se na vodosnabdevanje, kanalizaciju, izgradnju puteva, upravljanje otpadom i snabdevanje energijom.

“Za ovu meru treba nam ljudi, treba nam kapaciteta. Opštine će biti te koje će konkurisati, po pravnim procedurama, a za to nam treba više vremena.”

Pozitivna iskustva

Koliko je teško ili lako aplicirati za evropska sredstva govorio je Matija Perčić iz okoline Subotice koji se odlučio da ostane na porodičnom gazdinstvu i konkuriše za Meru 1, u okviru IPARD-a II za nabavku mašina neophodnih na njegovom gazdinstvu. Bavi se proizvodnjom žitarica za ishranu stoke i tovom junadi simentalske i aberdin angus rase.

“Vrednost investicije bez PDV-a je bila 6,9 miliona dinara i odobren mi je povraćaj od 65 odsto. Investirali smo najpre novcem koji smo dobili tako što smo podneli kredit, a kad smo ostvarili povraćaj, vratili smo uzeti novac”, kaže mladi Perčić i napominje da su sva rešenja od Ministarstva stigla u propisanim rokovima.

Dragan Matić, ispred valjevske firme Z.A. Fruit d.o.o, takođe je aplicirao i dobio sredstva. Oprema za koju je aplicirao u okviru Mere 3 je bila 42 miliona dinara. Istakao je da sama procedura nije bila komplikovana uz pomoć konsultantske kuće, a da je inspekcija koja je dolazila na proveru bila korektna.

Do sada u okviru IPARD mera raspisano je devet javnih poziva, zahtevano oko 220 miliona evra podrške, odobreno za 65, zahtevano za isplatu 31, a isplaćeno 24,3 miliona evra. Nedavno je završen konkurs za Meru 1 – investicije u fizičku imovinu, za koju je pristiglo oko 370 zahteva. Do kraja oktobra otvoren je poziv za Meru 3 – investicije u preradu i marketing, a danas, 22. septembra do 17. decembra otvoren je i konkurs za drugi javni poziv Mere 7 – divezifikacija poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor: Agroklub

Elektroprivreda BiH – Vrbe za čistiju proizvodnju struje

23.09.2021

pasture-vrba-drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Na površinama rudnika Elektroprivrede Bosne i Hercegovine uspešno je realizovan prvi pilot projekat zasada brzorastuće drvene biomase – vrbe za čistiju proizvodnju električne energije.

Delegacija američke kompanije E3 International iz Vašingtona koju čine Bonie Norman, predsednica, Robert V. Ruso, generalni direktor, Kristoper Martius, direktor Međunarodnog centra za istraživanja u šumarstvu CIFOR – Nemačka i Dejtmar Stoian, vodeći naučnik iz Svetskog centra za agrošumarstvo ICRAF, obišli su rudnike koncerna “Kreka” i “Breza”, na čijim površinama se nalaze zasadi brzorastuće drvene biomase –vrbe.

JP Elektroprivreda je na kultivisanim parcelama od jednog hektara u RU “Kreka” i jednog hektara u RMU “Breza” uspostavila testne zasade brzorastuće vrbe u saradnji sa kompanijom E3 koja je pored isporuke sadnog materijala obezbedila stručnu obuku radnika koji su brinuli u ovim zasadima.

Tokom sastanka sa generalnim direktorom Admirom Andelijom i saradnicima, predstavnici E3 International ističu da su zadovoljni realizovanim pilot projektom i da EPBiH ima potencijal da postane regionalni lider u energetskoj tranziciji kada je u pitanju korišćenje biomase.

Pročitajte još:

“Biomasa proizvedena na ovaj način će se koristiti u procesu proizvodnje električne energije na postojećim termoblokovima u sagorevanju sa ugljem. Na ovim projektima biće zaposleni rudari koji će državati ove zasade, te pripremati biomasu za sagorevanje. U narednom periodu planirana je sadnja novih površina”, navodi se u saopštenju.

Najveća prednost biomase leži u činjenici da je ona nepresušan izvor energije koji nema negativnog uticaja na okolinu. Dodatna prednost je što biomasa absorbira ugljen-dioksid (CO2) iz okoline. Vrbe odgovarajuću visinu dostižu u proseku za tri godine nakon prvog zasada. Nakon 20 godina potrebno je ponovo izvršiti sadnju. Za tih 20 godina tlo na kojem raste vrba bude u potpunosti obnovljeno.

Izvor: Elektroprivreda Bosne i Hercegovine

Srbija i SAD partneri u energetskoj tranziciji

23.09.2021

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Energetska tranzicija, razmena iskustava i tehnologija, borba sa klimatskim promenama i dostizanje karbonske neutralnosti teme su sastanka Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike i Dženifer Granholm, sekretarke SAD za energetiku. Ovaj sastanak o saradnji održan je na marginama ministarskog sastanka Partnerstva za transatlantsku energetsku i klimatsku saradnju (P-TECC) u Varšavi.

Kako se navodi u zajedničkom saopštenju Srbija i Sjedinjene Američke Države dele zajednički cilj u borbi sa klimatskom krizom i obavezale su se da će ubrzati primenu tehnologija za proizvodnju čiste energije i ispuniti svoje obaveze na putu ka postizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine.

Zajednički su nam ciljevi kada je u pitanju očuvanje sigurnog snabdevanja energijom i pravedne tranzicije za naše građane u procesu dekarbonizacije energetike i ekonomije.

Kako se dalje navodi, nastojimo da sarađujemo u identifikovanju i primeni rešenja za istovremeno postizanje ovih zajedničkih i međusobno povezanih ciljeva.

U elektroenergetskom sektoru, naše zemlje dele zajedničke izazove i mogućnosti u vezi sa zamenom proizvodnje električne energije iz postojećih elektrana na fosilna goriva, ulaganjem i proizvodnjom iz novih tehnologija sa nultom emisijom štetnih gasova, uključujući obnovljive izvore energije, poput energije vetra i sunca.

Pročitajte još:

Osim što prepoznaju potrebu za ulaganjima u nove tehnologije za proizvodnju energije, Republika Srbija i SAD su saglasne u tome da je skladištenje energije kritičan element energetske bezbednosti, dok naše zemlje rade na ubrzanom razvijanju karbon-neutralnog energetskog sistema.

Ovo uključuje zajednički interes za razumevanje, omogućavanje i unapređenje potencijala hidroenergije i njenog skladištenja, kako bismo doprineli pouzdanosti, otpornosti i integraciji u električni sistem koji se brzo razvija.

U duhu saradnje, Ministarstvo energetike SAD (U.S. Department of Energy) i Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Srbije planiraju da konkretizuju mehanizme za primenu najsavremenije tehničke ekspertize i tehnologija koje poseduju američke kompanije i nacionalne laboratorije Ministarstva energetike SAD, kako bi se ubrzala energetska tranzicija u Srbiji, ističe se u saopštenju.

Energetski portal

Novi Sad – Obeležen Svetski dan bez automobila

23.09.2021

Svetski dan bez automobila Novi Sad je obeležio nizom aktivnosti. Na Trgu slobode juče je organizovan ”Poligon spretnosti” za najmlađe bicikliste, a nakon toga krenula je masovna promotivna vožnja do Štranda u kojoj je učestvovao i gradonačelnik Miloš Vučević, a onda je učenicima osnovnih i srednjih škola, koji su se najviše istakli u učenju, vladanju i postignutim rezultatima, uručio bicikle na poklon.

Nosioci aktivnosti za nabavku 59 bicikala su udruženja ”Novosadska biciklistička inicijativa”, centar za omladinski i društveni razvoj ”Res Polis”, ”Novosadski ekološki centar” i biciklistički klub ”Dubl”, a društveno odgovorne kompanije šoping centar ”Big” Novi Sad, industrija mesa ”Neoplanta”, ”Merkator” i ”Tehnomanija” donirale su bicikle za novosadske đake, navodi se u saopštenju.

“Prvi smo grad u Srbiji koji je subvencionisao nabavku 1.700 bicikala za građane, a volim što sada drugi prepisuju od nas. Sledeće godine daćemo još više novca za subvencionisanje nabavke bicikala za Novosađane. Кako sam informisan, u gradu ima oko 45.000 bicikala i želimo da ih bude još više. Ovo je odličan projekat i zahvaljujem se društveno odgovornim kompanijama i organizacijama na podršci. Zahvaljujem se i biciklističkim organizacijama koje su nas kritikovale i podstakle da budemo bolji, a sada ulažemo rekordnih tri miliona evra u biciklističke staze. Pravo je zadovoljstvo videti svoj grad vozeći se biciklom”, naglasio je gradonačelnik Vučević.

Marko Trifković iz ”Novosadske biciklističke inicijative” rekao je da je gradonačelnik učešćem u vožnji dao lep primer sugrađanima i izrazio nadu da će trend velikih ulaganja Grada u biciklističke staze biti nastavljen.

Pročitajte još:

Predstavnik ”Novosadskog ekološkog centra” Nebojša Subić pozvao je sve učesnike u saobraćaju da budu tolerantni i zahvalio se Gradu što istrajava u aktivnostima promocije biciklizma.

Saša Ćirić je istakao da je industrija mesa ”Neoplanta” podržala ovu akciju jer smatra da su mladi budućnost svakog društva, te da ih treba podsticati da vredno uče.

Prema rečima Jelene Mitrović iz kompanije ”Merkator–S” bicklisti su važna i brojna grupa u Novom Sadu i zato se kompanija priključila akciji da doprinese zdravijem stilu života. Кako je izjavio Bojan Filipović, ”Tehnomanija” se zalaže za očuvanje životne sredine i zbog toga se priključila obeležavanju Svetskog dana bez automobila.

Prateći svetske trendove, Novi Sad posebnu pažnju posvećuje razvoju biciklizma i nastoji da iskoristi potencijal ravničarskog terena gradskih ulica i bulevara koji su pogodni za bavljenje biciklizmom, kao i da promoviše principe održive mobilnosti kroz poboljšanje uslova za razvoj biciklističkog saobraćaja, izgradnju novih i popravku i rekonstrukciju postojećih biciklističkih staza, kao i proširenje parking mesta za bicikle.

Izvor: Grad Novi Sad

Svetski kongres za zaštitu prirode IUCN-a pozvao na oporavak nakon pandemije koji je zasnovan na prirodi

22.09.2021

priroda - nature - šuma - forest -green - zelenilo — Photo-illustration: Unsplash (La coccinelle)

Svetski kongres za zaštitu prirode u organizaciji Međunardone unije za zaštitu prirode (IUCN) održan u Marseju i onlajn u septembru, predstavio je ambiciozan program očuvanja prirode za narednu deceniju, ali i nakon tog perioda.

Na Kongresu IUCN-a pozvane su vlade da sprovedu oporavak od pandemije zasnovan na prirodi, tako što će u zaštitu prirode uložiti najmanje 10 odsto sredstava koja se izdvajaju za oporavak na globalnom nivou, te je usvojen niz rezolucija i obaveza u cilju hitnog rešavanja međusobno povezanih kriza klime i biodiverziteta.

“Kongres IUCN-a deluje kao jedinstven, inkluzivan globalni parlament za zaštitu životne sredine, u kome pravo glasa pojednako imaju vlade i nevladine organizacije, kao i autohtone zajednice. Odluke koje su donete u Marseju pokenuće akcije za rešavanje krize biodiverziteta i klime u predstojećoj ključnoj decenijii. Članovi IUCN-a šalju snažnu zajedničku poruku učesnicima konferencija u Glazgovu i Kunmingu: sada je trenutak za fundamentalne promene,” izjavo je dr Bruno Oberle, Generalni direktor IUCN-a.

Među rezolucijama koje su članovi IUCN-a usvojili demokraskim glasanjem je poziv na zaštitu 80 odsto Amazona do 2025. godine, zaustavljanje rudarskih radova na morskom dnu i usvajanje ambicioznog „One Health“ pristupa. Aktivno učešće članova organizacija autohtonih zajednica u demokratskom procesu IUCN-a dovelo je do toga da u mnogim rezolucijama centralno mesto imaju prava i uloga autohtonih naroda u zaštiti prirode.

Više od 1.500 članova IUCN-a usvojilo je ukupno 148 rezolucija i preporuka, od čega je 39 usvojeno glasanjem na Kongresu IUCN-a u Marseju, a 109 putem onlajn glasanja pre samog događaja. Među odlukama koje su donete u Marseju bila je i rezolucija o osnivanju IUCN-ve Komisije za klimatsku krizu, koja bi upotpunila postojećih šest komisija Unije.

Pročitajte još:

Na završnoj sednici Kongresa IUCN-a, države članice, nevladine organizacije i organizacije autohtonih zajednica usvojili su Marsejski manifest, uključujući i obavezu sprovođenja prvog nezavisnog Globalnog programa za zaštitu autohtonih zajednica IUCN-a (Global Indigenous Agenda).

Obaveze koje su državni i ostali akteri objavili na Kongresu IUCN-a uključuju sledeće:

1. Obavezu Francuske da do 2022. godine dostigne procenat od 30 odsto zaštićenih područja na nacionalnom nivou, kao i da do 2027. godine stavi 5 odsto svog mediteranskog pomorskog područja pod jaku zaštitu;

2. Preko 30 subnacionalnih organa, gradova, partnerskih organizacija i IUCN saglasili su se da do 2025. godine prošire univerzalni pristup visokokvalitetnim zelenim površinama i povećaju nivo biodiverziteta na urbanim područjima u 100 gradova, kao i da procene njihov uticaj u odnosu na Indeks urbanog biodiverziteta;

3. Pod vođstvom država zapadnog Indijskog okeana, IUCN i partneri su se obavezali da će podržati Inicijativu velikog plavog zida, prvu regionalnu mrežu za razvoj regenerativne plave ekonomije za dobrobit 70 miliona ljudi, uz očuvanje i obnavljanje morskog i priobalnog biodiverziteta.

Regionalna kancelarija IUCN-a za Istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) sa sedištem u Beogradu, organizovala je niz događaja uživo u Marseju i onlajn, uključujući panel na visokom nivou o implementaciji rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu, kao i sesiju o prekograničnom očuvanju koju je vodila „Svetska komisija za zaštićena područja“ (WCPA).

“U okviru ministarskog panela razgovarali smo o povezanosti klime i prirode i potencijalu za unapređenje i sprovođenje rešenja zasnovanih na prirodi na Zapadnom Balkanu. Cilj nam je podrška regionalnim naporima u odgovoru na izmenjene klimatske uslove, ako i izgradnja partnerstva sa vladama, organizacijama civilnog društva, preduzećima i lokalnim zajednicama kako bismo zajedničkim snagama odgovorili na jedan od najhitnijih izazova sa kojima se naš region danas suočava“, izjavio je Boris Erg, direktor Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i centralnu Aziju IUCN-a.

“Imali smo odličan odziv i dinamičnu diskusija na temu Evropskog zelenog pojasa – najduže evropske zelene mreže, gde je dodatno potvrđen značaj prekograničnog očuvanja i zelene infrastrukture u Evropi, potreba za koherentnim politikama, postizanjem ambicioznih srednjoročnih ciljeva i adekvatnom finansiranju“, dodao je on.

Na Kongersu, članovi su takođe odobrili novi program IUCN-a za naredne četiri godine i izabrali novo rukovodstvo Unije, uključujući i novu predsednicu, Razan Al Mubarak.

Sa skoro 6.000 registrovanih učesnika na licu mesta i više od 3.500 onlajn učesnika, ovaj hibridni događaj okupio je lidere iz vlada, civilnog društva, autohtonih, verskih i duhovnih zajednica, privatnog sektora i akademske zajednice, u cilju zajedničkog donošenja odluka o akcijama za rešavanje najhitnijih izazova u pogledu očuvanja prirode i održivog razvoja. Više od 25.000 posetilaca posetilo je izložbeni prostor Kongresa IUCN-a.

Na Kongresu IUCN-a u centru pažnje bile su tri glavne teme: okvir za očuvanje biodiverziteta nakon 2020., koji će usvojiti potpisnice Konvencije UN-a o biodiverzitetu; uloga prirode u globalnom oporavku od pandemije COVID-19; i potreba za transformacijom globalnog finansijskog sistema i usmeravanjem ulaganja u projekte koji su od koristi za životnu sredinu.

Izvor: IUCN

Može li tehnologija spasiti svet?

22.09.2021

clean-tech-izlozba — Foto: Naučno-tehnološki park Beograd

U Naučno-tehnološkom parku Beograd (NTP Beograd) otvorena je izložba “Može li tehnologija spasiti svet” na kojoj je predstavljeno više od 30 rešenja u oblasti čistih tehnologija (clean-tech) koja razvijaju srpski i švajcarski startapi i rastuće kompanije.

Rešavajući izazove u pogledu zaštite životne sredine, ove inovativne kompanije razvile su tehnološka rešenja koja doprinose ublažavanju klimatskih promena i izazova u očuvanju planete Zemlje. Izložba će od 22. do 28. septembra biti otvorena za sve posetioce zainteresovane da pogledaju inovacije koje doprinose izgradnji održivijeg sveta.

Izložbu organizuje Ambasada Švajcarske Konfederacije u saradnji sa lokalnim partnerima: Naučno-tehnološkim parkom Beograd, Privrednom komorom Srbije, Švajcarsko-srpskom privrednom komorom i Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije.

Cilj je da se pokrene i ubrza saradnja među ključnim akterima dve zemlje na polju zelene ekonomije i skrene pažnja na inovativna tehnološka rešenja srpskih i švajcarskih kompanija.

Pročitajte još:

“Kao što možete videti na izložbi, svi smo posvećeni postizanju ciljeva Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, kako bismo postigli održivi ekonomski rast i zaštitili životnu sredinu. Uvereni smo da je za to potreban zajednički pristup, koji uključujuje vlade država, civilno društvo i privatni sektor. Ako uspemo da zadržimo i razvijamo ovakav zajednički pristup, o kome svedoči i izložba u Beogradu, savladaćemo jedan od najvećih izazova današnjice, a to je da uskladimo ekonomiju i ekologiju. Nakon današnjeg dana trebalo bi da bude jasno da Švajcarska i Srbija mogu i moraju dati svoj doprinos postizanju tog cilja”, rekao je Erwin Bollinger, rukovodilac sektora bilateralnih ekonomskih odnosa u Državnom sekretarijatu za ekonomske odnose Švajcarske (SECO).

Otvaranje izložbe bila je i prilika za umrežavanje srpskih i švajcarskih inovativnih kompanija, koje su razmotrile mogućnosti za dalju saradnju i zajedničke projekte.

Izvor: Naučno-tehnološki park Beograd

Sladoled iz Fronerija – užitak uz doprinos očuvanju okoline

22.09.2021

Fabrika sladoleda Froneri Adriatic, Stara Pazova — Foto: Executive Group

Dosadašnje investicije iznose 50 miliona evra, a proizvodni kapaciteti povećani su čak 400 odsto čime fabrika Froneri Adriatic u Staroj Pazovi pretenduje da postane vodeći proizvođač sladoleda u Jugoističnoj Evropi. Ova fabrika trenutno izvozi proizvode u preko 25 zemalja, od Izraela i Velike Britanije do Sjedinjenih Država, Južne Afrike i gotovo svih zemalja Evrope, pa će sladokusci širom sveta ovog leta uživati u sladoledima proizvedenim u Srbiji.

Osim toga, u planu su i redovna ulaganja u tehnolohiju za zaštitu životne sredine i reciklažu što će dodatno doprineti razvoju Stare Pazove i srpske ekonomije, a mi smo razgovarali sa Kristijanom Doksanom, Generalnim direktorom kompanije Froneri Adriatic, o strategiji kompanije za održivi rast i zaštitu životne sredine.

EP: Budući da su održivost i očuvanje životne sredine među prioritetima Vaše kompanije, recite nam nešto više o tome koje ste tehnike primenili za smanjenje upotrebe vode?

Kristijan Doksan: Tokom prošle godine, koja je bila puna izazova s obzirom na razmere pandemije širom sveta, naša kompanija je smanjila potrošnju vode šest odsto. Za ovu godinu planiramo da dodatno smanjimo upotrebu vode još pet odsto. Jedna od naših tehnika je optimizacija potrošnje vode tokom proizvodnog procesa, koja se izračunava po jedinici mere proizvedene količine sladoleda. Na taj način postižemo da uporedo s povećanom proizvodnjom sladoleda svake godine štedimo sve više vode.

U fokusu:

EP: Kakvi su Vam rezultati u smanjenju komunalnog otpada?

Kristijan Doksan: Komunalni otpad smanjen je za petinu – 20 odsto tokom prošle godine – dok je količina potpuno recikliranog otpada dostigla 1.450 tona u 2020. godini. Naša je praksa da čak i višak preostalog sladoleda iz proizvodnog procesa dalje recikliramo i pretvaramo u obnovljivi izvor energije. To je najbezbedniji vid odlaganja organskog otpada, bez ikakvog zagađenja životne sredine, a to radimo u saradnji sa ovlašćenim distributerima i firmama. Cilj nam je da u naredne četiri godine u potpunosti recikliramo proizvodni otpad kroz projekat Zero to landfill, koji je u toku.

EP: Šta podrazumeva projekat Zero to landfill?

Kristijan Doksan: Kao što i samo ime kaže, Zero to landfill je filozofija smanjenja količine otpada koji završava na deponijama. Glavni cilj je da kompanije teže da znatno smanje slanje otpada na deponije i da recikliraju otpad iz proizvodnog procesa. Iako je teško postići stvarne nulte ciljeve, jer se ne može sav otpad reciklirati, cilj je da se dostigne 99 odsto.

EP: Šta je sa plastikom u ambalaži? Da li ćete uspeti da zamenite i porodična pakovanja od plastike, kao i ambalažu sladoleda na štapiću koja sadrži folije?

Kristijan Doksan: Kada je reč o plastičnom otpadu, u toku su projekti koji su usmereni na smanjenje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu iz ambalaže naših proizvoda. Plastične kašičice zamenili smo drvenim i tako smanjili upotrebu plastike za čak 18 miliona komada. Naša je namera da do kraja ove godine smanjimo upotrebu plastike za 36 tona. Budući da su u toku i projekti zamene plastičnih delova ambalaže u papirne (čaše, poklopci i neka porodična pakovanja), nameravamo da do kraja 2022. godine smanjimo upotrebu plastike za 200 tona odnosno za više od 50 miliona pojedinačnih komada plastike za jednokratnu upotrebu. Porodična pakovanja su inače napravljena od plastike koja se u potpunosti može reciklirati.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Beograd – Raspisan Javni poziv za subvencije za kupovinu bicikli

22.09.2021

bicikl_ulica_kola — Foto-ilustracija: Unsplash (CJ Toscano)

Javni poziv za „Kupuješ bajk? Uštedi 5.000” raspisan je i svi zainteresovani elektronski mogu da podnesu zahtev za kupovinu bicikli.

Pravo učešća na ovom pozivu imaju sva fizička lica koja imaju važeću ličnu kartu s prebivalištem na teritoriji Beograda. Samo jedno lice iz porodičnog domaćinstva može dobiti sredstva po ovom Javnom pozivu.

Domaćinstvo kome pripada fizičko lice može da ostvari pravo na podršku za nabavku novog bicikla jednom u tri godine.

Pojedinačni iznos sredstava koji se dodeljuje građanima po ovom javnom pozivu je 5.000 dinara.

Pročitajte još:

Javni poziv otvoren je danas i trajaće do 24. septembra (do ponoći).

Za više informacija i kako se prijaviti pogledajte ovde.

Subvencionisanje kupovine bicikli je jedna od mera za smanjenje zagađenosti vazduha, predviđenih Akcionim planom kvaliteta vazduha u Beogradu.

Energetski portal

1...523524525...1,674 Page 524 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Procitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM