Home Blog Page 445

Pedeset miliona evra uloženo u Srbiju kroz fabriku sladoleda u Staroj Pazovi

Foto: Executive Group
Foto: Executive Group

Neki od najpoznatijih brendova sladoleda, omiljeni među potrošačima u Srbiji i širom sveta, proizvode se u modernoj fabrici Froneri Adriatic u Staroj Pazovi i odatle izvoze na tri kontinenta. Zahvaljujući stalnim ulaganjima koja su za proteklih pet godina dostigla 50 miliona evra, nekada mali lokalni pogon pretvoren je u modernu fabriku za 21. vek, a na putu je da postane vodeći proizvođač sladoleda u Jugoistočnoj Evropi.

Više od 200 različitih proizvoda dolazi sa 13 novih i unapređenih proizvodnih linija. Među njima su čuveni svetski konditorski brendovi u obliku sladoleda – Milka, Oreo, Nesquik, Cadbury, Daim – pored Froneri proizvoda koji su već godinama dobro poznati na tržištu Srbije pod brendom Nestle sladoleda kao što su Best, Nirvana, Topgun, Pirulo, Hit, Aloma i Familia.

Korneti, čašice i porodična pakovanja proizvedni u Srbiji mogu se naći u Velikoj Britaniji i skoro svakoj zemlji Evrope, kao i u Izraelu, Južnoj Africi i Sjedinjenim Državama. Svaki proizvod se pravi prema istim standardima vrhunskog kvaliteta i održivosti, uz poštovanje specifičnih potreba određenih zemalja. Na primer, sladoledi koji se izvoze u Izrael moraju da ispune stroge norme košer sertifikata. Froneri Adriatic izvozi u više od 25 zemalja, a vrednost izvoza je prošle godine premašila 38 miliona evra.

Froneri je nastao 2016. godine kao globalno zajedničko ulaganje spajanjem kompanija Nestle sladoledi i R&R, objedinivši njihovo višedecenijsko znanje i iskustvo u proizvodnji.

Foto: Executive Group

U junu 2018. godine Froneri Adriatic je uložio značajna sredstva od 20 miliona evra u renoviranje i proširenje nekadašnje Delta/Nestle fabrike u Staroj Pazovi, dok investicije danas dostižu iznos od 50 miliona eura.

Površina stare fabrike je gotovo udvostručena na 24.000 kvadratnih metara, a proizvodni kapaciteti su povećani za 60 procenata.

„Drago nam je što možemo da podržimo srpsku ekonomiju kako investicijama tako i činjenicom da većinu sirovina koje koristimo u proizvodnji kupujemo od poljoprivrednika, lokalnih kompanija i proizvođača. Zadovoljstvo nam je da doprinosimo razvoju Stare Pazove,“ kaže Generalni direktor Froneri Adriatic-a Kristijan Doksan.

Froneri će nastaviti značajno da doprinosi razvoju i Stare Pazove i srpske ekonomije kroz redovna ulaganja najviše u oblasti tehnologija za zaštitu životne sredine i reciklažu, što je u skladu sa korporativnom strategijom održivosti.

Izvor: Executive Group

Plutajuće solarne elektrane – veliki potencijal ili nesreća u najavi?

Foto: Tviter skrinšot
Foto-ilustracija: Pixabay

Teško je izdvojiti samo jednu prednost solarnih elektrana jer je pozitivan uticaj ovog obnovljivog izvora energije na ljude i okolinu neprocenjiv. Ipak, karakteristika koja garantuje sigurnu budućnost i sve veću popularnost solarne energije zasigurno je njena prilagodljivost.

Solarni paneli našli su svoje mesto na krovovima, na zemlji, čak i na satelitima koji orbitiraju oko zemlje, a od nedavno ih ima i na vodi.

Iako spoj vode i struje deluje kao nesreća u najavi, ovakvi projekti uspešno su implementirani širom sveta, a moglo bi se reći da njihova šira primena tek predstoji.

Biolozi upozoravaju da solarne elektrane koje zauzimaju velika prostranstava mogu ugroziti prirodna staništa divljih vrsta i sprečavaju da se određene površine koriste za uzgoj hrane.

Jedno od rešenja može biti izgradnja plutajućih solarnih elektrana, pažljivo konstruisanih kako bi se izbegla katastrofa. Ovakve solarne elektrane privukle su pažnju velikog broja naučnika koji su u svetskim medijima i na brojnim naučnim forumima diskutovali o njihovim dugoročnim efektima, kako pozitivnim, tako i negativnim.

Ono oko čega su se svi složili to je da ove elektrane sprečavaju prekomerno zagrevanje vode, a time i niz neželjenih pojava. Veća temperatura vode dovodi do bujanja algi koje oslobađaju velike količine toksina smrtonosnih za ribe. Osim toga, isparavnjem stajaćih voda znatno se smanjuje njihova zapremina, a time i količina raspoloživog kiseonika za normalni funkcionisanje živog sveta.

Izgradnja plutajućih elektrana mogla bi da reši sve ove probleme jer bi u potpunosti blokirala dotok sunčevih zraka i vetra na određenu površinu jezera. Ipak, i tu moramo biti oprezni jer još uvek ne postoje objedinjene studije koje pokazuju na koji način će „zamračenje“ jednog dela jezera, ako ne i celog jezera, uticati na biljni i životinjski svet.

Pojedini naučnici istakli su da blokiranje sunčeve svetlosti u potpunosti uništava organizme koji obavljaju fotosintezu i time proizvode dragocene hranljive materije. Ovo bi u pojedinim slučajevima moglo imati pozitivan efekat jer bi sprečilo takozvano cvetanje vode, dok bi u drugim moglo biti pogubno za vodeni ekosistem.

Kao dodatan problem navodi se i smanjena sposobnost zagrevanja vode nakon zimske sezone, a naučnici su zabrinuti jer se vodeni organizmi

Foto-ilustracija: Unsplash (Aaron Burden)

teško prilagođavaju na ovako dramatične promene temperature.

Ostali problemi mogli bi de okarakterisati kao socio-ekonomski jer bi masovna upotreba plutajućih solarnih elektrana znatno uticala na turizam, sport, ribolov i plovidbu.

Ipak, da ovaj ovaj članak ne bi poprimio negativan ton, plutajuće solarne elektrane imaju veliki potencijal, a naučnici tvrde da su za 12,5 odsto efikasnije od solarnih elektrana na krovovima i zemlji. Na sreću, međunarodni savez za očuvanje prirode i prirodnih bogatstava (IUCN) objavio je smernice kako ublažiti negativan uticaj obnovljivih izvora energije na biodiverzitet.

Pažljivim konstruisanjem plutajućih solarnih elektrana i detaljnom procenom uticaja na životnu sredinu sledeći smernice IUCN-a, moguće je osigurati duplu korist ovakvih projekata – dobijanje čiste energije i zaštita vodenih ekosistema.

Milena Maglovski

Pirot dobija moderan reciklažni centar

Foto: Wikipedia/Plamen Agov
Foto-ilustracija: Pixabay

U toku su radovi na izgradnji linije za odvajanje otpada u pirotskoj regionalnoj deponiji, vredne 270 miliona dinara, a po završetku projekata koje ministarstvo sprovodi uz podršku evropskih partnera, Pirot će dobiti jedan od najmodernijih regionalnih reciklažnih centara u Srbiji. navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarka Irena Vujović istakla je da će linija za sekundarnu separaciju odvajati otpad od plastike, kartona i papira od otpada koji nastaje od ostataka hrane ili trave.

„Ako bi se bar 15 odsto komunalnog otpada recikliralo i ponovo upotrebilo, time bi se produžio vek deponije, što je veoma značajno, imajući u vidu da se na ovu deponiju dovozi i tretira otpad i iz Babušnice, Bele Palanke i Dimitrovgrada“, rekla je ministarka, ističući da je ovo značajan ekološki projekat za čitav Pirotski okrug.

Ministarstvo je, kako je dodala, opredelilo i 160 miliona dinara za izgradnju transfer stanice u Knjaževcu, pa će i po završetku tog projekta, deo otpada iz Knjaževca, Soko Banje i Svrljiga takođe stizati do pirotske deponije.

„Iz IPA fondova planirana su ulaganja za primarnu separaciju otpada, a kroz kredit Evropske banke za obnovu i razvoj ulaganje od 6,5 miliona eura za proširenje dvorišta deponije i kompostanu. Kao resorna ministarka i kao građanka ove zemlje ponosna sam na ove projekte, jer će Pirot dobiti regionalni reciklažni centar po evropskim standardima, što će smanjiti zagađenost i podići kvalitet života građana“,rekla je Vujović.

Ministarka je takođe čestitala gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću na uspešno osmišljenom projektu pošumljavanja, za koji je ministarstvo već prebacilo gradu oko 500.000 dinara, kako bi zasadili nova stabla u naselju Novi Zavoj.

Energetski portal

 

Gradi se prvo naselje na svetu koje čine samo 3D štampane kuće

Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat izgradnje 15 domova u kalifornijskom mestu Rancho Mirage, prema rečima investitora, će biti prvo naselje na svetu koje čine samo 3D štampane kuće.

Vrednost projekta je 15 miliona dolara, a završetak radova planiran je za proleće 2022. godine.

Realizacija ideje predstavlja saradnju između kalifornijske kompanije Mighty Buildings i izvođača radova Palari Group.

Sve kuće će imati dvorište sa bazenom, a kupcima je na raspolaganju ili trosoban stan sa dva kupatila ili dvosoban stan sa jednim kupatilom. Početna cena ovih nekretnina je 595 hiljada dolara.

Prilikom izgradnje Mighty Buildings će koristiti svoju robotiku i automatizaciju, zbog koje će, kako kompanija kaže, celokupan posao moći da se završi sa 95 odsto manje radnih sati i deset puta manje otpada.

Nakon što se štampanje panela završi u fabrici, sledi montiranje u čelične okvire odmah po isporuci – „na licu mesta“.

Predviđena je i ugradnja solarnih panela kako bi se skladištila energija prikupljena od sunčevog zračenja, a budućim  stanovnicima biće ponuđene i druge dodatne opcije, poput elektropunjača i velnes tehnologije sa veštačkom inteligencijom uz pomoć koje će biti omogućeno prečišćavanje vazduha i vode.

„Tehnologija 3D štampe nam je omogućila da gradimo brže, snažnije i efikasnije“, rekao je Basil Star, osnivač i izvršni direktor Palari Group.

Jovana Canić

Digitalizacija gradova i zgrada doprineće rešavanju problema klimatskih promena

Fotografija: Schneider Electric
Fotografija: Schneider Electric

Problem klimatskih promena ne može se rešiti bez transformacije gradova i zgrada.

Čak 70 odsto uticaja na emisiju gasova sa efektom staklene bašte širom sveta potiče od gradova, dok udeo zgrada u tom uticaju čini oko 40 ili čak 50 odsto.

Problem se dodatno usložnjava zbog činjenice da će stopa urbanizacije do 2050. godine dostići čak 68 odsto, što je značajno povećanje u odnosu na trenutnih 55 odsto stanovnika planete koji danas žive u gradovima. Digitalizacija će, uz pomoć postojećih tehnologija, biti ključni pokretač ove transformacije.

Prema Pariskom sporazumu do 2050. godine sve zgrade moraju imati nultu neto emisiju ugljen-dioksida, a da bi se taj cilj ispunio biće neophodno primeniti nekoliko ključnih obrazaca.

Ultraefikasnost zgrada postiže se smanjenjem potrošnje energenata za oko tri puta, njihovom potpunom elektrifikacijom, dok sistemi u objektu moraju biti spremni da se oslone na obnovljive izvore energije i da rade sa fleksibilnim energetskim izvorima u vlasništvu samog objekta, povezani sa modernim i digitalizovanim mrežama, kako bi se povećala ukupna efiksanost sistema.

Dodatno, kombinacija efikasnih, potpuno elektrifikovanih i digitalizovanih distributivnih mreža, veća upotreba distribuirane proizvodnje energije, ulaganje u skladištenje energije i elektromobilnost, biće od pomoći u upravljanju i kontroli energetske potražnje.

Potpuna digitalizacija elektomreža unaprediće ukupne zahteve gradova za energijom putem automatizacije i obaveštavanja u realnom vremenu. Digitalizovane mreže će takođe podstaći integrisanje obnovljivih izvora energije u sistem i olakšati prelazak na elektromobilnost i raspoređenost baterija za skladištenje energije i punjenje elektrovozila.

Objekat koji simboliše ultraefikasnu električnu i digitalnu budućnost gradova je T-Mobile Arena u Las Vegasu, zajednički projekat kompanija AEG i MGM Resorts International u saradnji sa Schneider Electric-om. Sa LEED Gold sertifikatom, T-Mobile Arena koristi platformu EcoStruxure Schneider Electric-a u celom objektu kako bi ostvarila kompletnu digitalnu povezanost i kontinualnu kontrolu. U prvih 12 meseci primene T-Mobile Arena je uštedela 18 odsto električne energije i ovaj objekat predstavlja model održivosti koji treba da sledimo.

Tekst možete da pročitate i u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.

Srbija će Transbalkanskim koridorom povezati region u oblasti energetike

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Izgradnja Transbalkanskog koridora strateški je važna investicija ne samo za Srbiju, već predstavlja projekat od regionalnog i evropskog značaja.

Pored toga što će poboljšati sigurnost i kvalitet napajanja u zapadnoj i centralnoj Srbiji, ovaj projekat će povezati region u oblasti energetike, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

“Vizija Srbije je da, kao što je već važna tranzitna ruta u transportu, bude i nezaobilazan energetski koridor, što će izgradnjom Transbalkanskog koridora i biti”, rekla je Mihajlovićeva, povodom potpisivanja Sporazuma o ustupanju finansijske pomoći i odgovornosti između Ministarstva rudarstva i energetike i EMS AD, sa direktorkom EMS-a Jelenom Matejić.

Potpisivanje sporazuma je jedan od koraka u realizaciji projekta treće sekcije Transbalkanskog koridora, od Obrenovca do Bajine Bašte. Ukupna dužina dalekovoda na ovoj sekciji je 109 kilometara, a vrednost investicije od 58,95 miliona eura, od čega 12,8 miliona eura čine bespovratna sredstva EU, koja ovim sporazumom Ministarstvo ustupa EMS-u.

Direktorka EMS-a Jelena Matejić rekla je da današnje potpisivanje Sporazuma o ustupanju finansijske pomoći i odgovornosti između Ministarstva i EMS AD predstavlja korak u ostvarenju zacrtanog cilja – postizanju potpune energetske bezbednosti Republike Srbije.

“Kao i u svim dosadašnjim poslovima, tako i u ovom, EMS AD postupa profesionalno i odgovorno i drži se zadatih rokova. Zato nam je drago da na ovom putu imamo podršku potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, kao i celog Ministarstva. Uvereni smo da ćemo zajedničkim zalaganjem i naporima, u zadatim rokovima, a na dobrobit građana i Republike Srbije, završiti ovaj značajan projekat”, navela je ona.

Energetski portal

 

Izgradnja auto-puta Beograd-Podgorica i ukidanje duplih granica

Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Povezivanje sa regionom je od izuzetnog značaja kako bi se ostvarila efikasna putna komunikacija i omogućio slobodan protok ljudi i robe na teritoriji cele Jugoistočne Evrope, što je osnova regionalne politike i ideje mini Šengena, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Na sastanku ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislava Momirovića, i ministra za kapitalne investicije Crne Gore, Mladena Bojanića, bilo je reči o najvažnijim aspektima saradnje u oblasti infrastrukturnih projekata, železničkog i avio saobraćaja.

Jedan od kapitalnih projekata je izgradnja auto-puta E-763: Požega-Boljare, a Bojanić je informisao je Momirovića o trenutnom statusu aktivnosti i planovima na projektu sa crnogorske strane do granice Boljare.

Projekat Beograd – Južni Jadran ne samo što predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, već će u širem kontekstu povezati Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju, zaključili su ministri tokom sastanka.

Momirović je istakao da je od brojnih državnih investicija u Srbiji u domenu železničke infrastrukture, putnog, vodnog i aviosaobraćaja, jedan od ključnih onaj koji će spojiti Beograd i Podgoricu na auto-putu Miloš Veliki.

,,Sada izvodimo radove na deonici od Čačka do Požege, a vrlo brzo se spremamo da potpišemo komercionalni ugovor za deo puta od Požege preko Arilja, Ivanjice, Duge Poljane do Boljara. To je deonica od 107 kilometara, za nas jako značajna i strateški važna, jer ukoliko mi povežemo i približimo Srbiju i Crnu Goru, Beograd sa Barom, mi potpuno podižemo ekonomske perspektive građana naše dve republike“.

Ministar Bojanić je istakako da crnogorska strana za cilj ima da se što pre nastave planirane aktivnosti na izgradnji auto-puta između Crne Gore i Srbije, i najavio da će već u maju ove godine biti potpisan sporazum o formiranju zajedničkih timova koji će raditi na definisanju tačaka budućeg auto-puta kod granice Boljare.

,,Po pitanju železničke infrastrukture imaćemo zajedničke radove i projekte, a u narednih par meseci ćemo u Belom Polju imati i zajednički granični prelaz, ukidaju se duple granice, što će smanjiti sve carinske administrativne procedure“ rekao je Bojanić.

Kada je reč o saradnji u aviosaobraćaju, ministar Bojanić je povodom slučaja nacionalne avio kompanije Montenegro erlajns napomenuo da će Crna Gora, uprkos prethodnim problemima, rešiti sve finansijske obaveze i preuzeti ih na sebe, dodavši da uskoro počinju letovi nove nacionalne avio kompanije Crne Gore, za koju na destinaciji između naših zemalja prve letove očekuju u junu ove godine.

,,Nova avio kompanija Crne Gore radi na tome da što pre uspostavimo vazdušni saobraćaj Podgorica-Beograd i Tivat-Beograd, jer svakako su se te dve destinacije pokazale kao ekonomski najisplativije i najkorisnije po pitanju ekonomske saradnje, i zbog protoka ljudi a i za turističku privredu Crne Gore“ istakao je Bojanić.

Energetski portal

U Kragujevcu postavljen prvi reciklomat u okviru projekta „Reciklažom do vožnje“

Foto: kragujevac.rs
Foto: kragujevac.rs

U Kragujevcu je zvanično započeta realizacija projekta „Reciklažom do vožnje“ postavljanjem pet mašina za prikupljanje staklene ambalaže, PET plastike, limenki i Tetra Pak ambalaže.

Prvi od pet reciklomata postavljen je u Vašarištu kod Medicinske škole, a u narednih nekoliko dana očekuje se postavljanje i preostala četiri aparata u naseljima Bubanj, Aerodrom, Stanovo i Bresnica.

Pre godinu dana postavljen je prvi aparat u centru grada, kod gradske Agencije za saobraćaj.

„Reciklažom do vožnje“ je jedinstveni projekat koji zajedničkom saradnjom sprovode JKP Šumadija, operater ambalažnog otpada Sekopak, Coca – Cola HBC, Tetra Pak i Apatinska pivara.

„Na inicijativu JKP Šumadija pre godinu dana postavljen je prvi ovakav aparat koji je privukao pažnju sugrađana, a grad će nastaviti da podržava ovakve aktivnosti jer vode boljem i kvalitetnijem životu građana“, rekao je Stefan Nikezić, član Gradskog veća.

Nikezić je dodao i da je prioritet Kragujevca smanjenje zagađenosti vazduha na teritoriji grada, upravljanje otpadom, otpadnim vodama, obnavljanjem i ozelenjavanjem javnih površina.

„Ovim programima želimo status ’’Zelenog grada’’ a veliku važnost imaju i projekti koji se bave reciklažom„, rekao je Nikezić.

Foto: kragujevac.rs

Reciklomat je pametna mašina za prikupljanje i sortiranje ambalažnog otpada koja ima mogućnost prepoznavanja različitih tipova otpada, njegovo prihvatanje i skladištenje, vrednovanje i upis novčanog iznosa predate ambalaže u personalizovane i nepersonalizovane eKG kartice.

Prema rečima predstavnika JKP Šumadija Kragujevac i kompanije Sekopak u planu je da se i dalje razvijaju projketi u pravcu održivog i efikasnog upravljanja ambalažnog otpada.

Zahvaljujući kompaniji Globaltel, Kragujevčanima je omogućen i dodatan mobilni internet za povezivanje eKG kartice i Globaltel mobilnog broja.

Nemanja Dimitrijević, direktor JKP Šumadija, rekao je da su građani Kragujevca pokazali veliko interesovanje za ovakvom vrstom odlaganja ambalažnog otpada i da se nada da će ih postavljanjem još pet ovakvih mašina,  dodatno motivisati da na pravilan način vrše primarnu selekciju i razvrstavanje ambalažnog otpada.

Energetski portal

Lideri u oblasti solarne energije pridružili se udruženju OIE Srbija

Foto: OIE Srbija

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije osnovano je sa ciljem da unapredi poslovni ambijent u oblasti OIE i u službi očuvanja životne sredine podstakne proizvodnju i upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora, navodi se na sajtu OIE Srbija.

Osnivači Udruženja su kompanije koje u Srbiji proizvode električnu energiju koristeći snagu vetra: Vetroelektrane Balkana DOO Beograd (VE Čibuk 1, instalisane snage 158,4 MW), Electrawinds K-Wind d.o.o. Kovačica (VE Kovačica – 104,5 MW) i Electrawinds-S DOO Beograd (VE Alibunar – 42 MW).

Udruženje OIE Srbija otvoreno je za sve koji svoju delatnost ostvaruju u industriji zelene energije i prihvataju ciljeve Udruženja, a sada je bogatije za još dva punopravna člana – kompanije MT-KOMEX i Solaris Energy.

Lider u izgradnji i projektovanju solarnih elektrana, kompanija MT-KOMEX, do sada je izgradio i isporučio opremu za veliki broj malih solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage od 8 MW. Jedan od najistaknutijih projekata ove kompanije nesumnjivo je Solaris Energy – najveća solarna elekrana u domaćem vlasništvu u Srbiji.

Elektrana Solaris Energy, ukupne instalisane snage od 1.998 KW, nalazi se u selu Velesnica, u opštini Kladovo. Već osam godina ova solarna elektrana proizvodi zelenu energiju radi plasmana u elektrodistributivni sistem, čime je na godišnjem nivou emisija CO2 smanjena za čak 2.324 tone.

Nakon uspešne izgradnje elektrane Solaris Energy, i druge velike kompanije odlučile su da ukažu poverenje MT-KOMEX-u, među kojima su IKEA, JUB d.o.o, TERMOVENT Komerc, ZF Pančevo, Stojanov Novi Sad, više javnih garaža i mnoge druge. Za više informacija posetite link.

Kompanija MT-KOMEX nije se zaustavila isključivo na izgradnji solarnih elektrana, već je svoju ekspertizu proširila i na oblast punjača za

Foto: EP

električne automobile. Pored toga, MT-KOMEX je izgradio i nekoliko solarnih nastrešnica kako bi deo energije za punjenje električnih vozila dolazio direktno iz obnovljivih izvora.

Stručnjaci ove kompanije do sada su obezbedili preko 200 instaliranih punjača od više proizvodnjača širom Srbije. Kompanija MT-KOMEX je sertifikovani sistem integrator kompanija ABBSchneider Electric i ENEL X.

Povrenje su kompaniji ukazale mnoge internacionalne kompanije kao što su Heineken, British Motors, Gazprom, dileri Renault Nissan grupacije, dileri FIAT grupacje, Porsche, Hyundai, Delta Motors-BMW, ali i tržni centri Promenada i Plaza, kao i JP Putevi Srbije.

Pored toga, MT-KOMEX je razvio i prvu regionalnu platformu charge&GO za upravljanje sistemom i naplatu korišćenja punjačkih mesta. Uz pomoć ove platforme možete brzo i lako pronaći punjače u Srbiji, ali i još 100.000 punjačkih mesta u 28 evropskih država.

“Sa zadovoljstvom smo prihvatili prijavu za članstvo kompanija MT Komex i Solaris Energy. Članstvo ove dve kompanije za OIE Srbija ima veliki značaj.  Sada, osim najvećih vetroparkova, u našem članstvu imamo i najveću operativnu solarnu elektranu u Srbiji, ali i kompaniju sa najvećim brojem projekata u razvoju i sa najvećom solarnom ekspertizom. Sigurna sam da će gospodin Miloš Kostić sa svojim timom doprineti da se napravi jaka solar grupacija u okviru Udruženja. Mogućnosti za saradnju su velike, a kao prvu priliku vidim zajednicku promociju Zakona o obnovljivim izvorima energije, pre svega mogućnosti koji novi Zakon daje u pogledu instaliranja solarnih parkova i uvođenja modela prosumera. Zajedno imamo znanje i kapacitete da mogućnosti koje Zakon daje približimo građanima i privredi”, rekla je Danijela Isailović, menadžer Udruženja OIE Srbija.

Ona je dodala da je interesovanje za članstvo u Udruženje ogromno, te da su osim kompanija MT Komex i Solaris Energy, nedavno u članstvo primljeni BDK advokati, kao i još nekoliko pridruženih članova.

Direktor kompanija MT-KOMEX i Solaris Energy istakao je da je veoma važno što su ove kompanije postale članovi udruženja.

„Sektor u kome radimo veoma je bitan za održivost naše zemlje kao i za poboljšanje životnih uslova. Želja nam je da podržimo Udruženje kako sa našim znanjem i ekspertizom, tako i sa našim resursima, kako bi ovaj veoma važan segment obnovljivih izvora energije bio što bolje ispromovisan i napokon dostupan našim sugrađanima. Solarne i vetroelektrane su prema mnogim studijama nerazdvojivi sistemi budućeg energetskog miksa zelene energije. Udruženje OIE Srbija upravo svojim delovanjem i prijemom naše kompanije kao člana želi da prenese poruku da su oba izvora energije podjednako važna“, rekao je Kostić.

Milena Maglovski 

 

Građani Hrvatske će moći da kupuju struju iz cele EU

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada u Zagrebu pripremila je zakon koji predviđa da će hrvatska domaćinstva moći da kupuju struju od snabdevača iz bilo koje članice Evropske unije, a stanovnici drugih zemalja Unije moći će da ugovaraju snabdevanje strujom sa Hrvatskom elektroprivredom (HEP).

Ministarstvo privrede i održivog razvoja pripremilo je novi Zakon o tržištu električne energije u kojem se navodi da je sloboda građana EU da kupuju struju iz bilo kog dela Unije deo sloboda koje im garantuje Ugovor o funkcionisanju EU, piše dnevnik Večernji list.

Tako su slobodno kretanje robe, sloboda izbora mesta i sedišta poslovanja i sloboda pružanja usluga ostvarivi samo na potpuno otvorenom tržištu električne energije koje svim krajnjim kupcima omogućava slobodan izbor snabdevača strujom, i svim snabdevačima omogućava slobodnu isporuku krajnjim kupcima, prenela je agencija Hina.

Zato je, objašnjavaju predlagači zakona, radi podsticanja tržišne utakmice i osiguranja opskrbe električnom energijom po najkonkurentnijoj ceni, potrebno omogućiti prekogranični pristup novim snabdevačima strujom iz različitih izvora energije, kao i novim pružaocima usluga proizvodnje, skladištenja i upravljanja potrošnjom energije.

Tržišnim pravilima tako se omogućava ulazak i izlazak proizvođača i snabdevača električnom energijom na osnovu ocene ekonomske i finansijske održivosti njihovog poslovanja.

I dalje će, međutim, postojati obaveza pružanja javne usluge koja će ostati na raspolaganju potrošačima.

Foto-ilustracija: Pixabay

Novi hrvatski zakon propisuje da računi za električnu energiju osim podataka o potrošnji i troškovima, treba da sadrže i druge informacije koje krajnjim kupcima mogu pomoći da uporede svoj trenutni ugovor sa drugim ponudama. To znači redovnu dostavu tačnih informacija o obračunu koje se temelje na stvarnoj potrošnji struje, uz pomoć pametnih brojila, što kupcima pomaže da kontrolišu potrošnju i troškove.

Novi zakon predviđa i da krajnji kupac mora imati jasne uslove ugovora sa snabdevačem i da mu se u idućem petogodišnjem razdoblju omogućava promena snabdevača unutar 24 sata. Uz to, snabdevači moraju da omoguće kupcima poređenje cena usluga na tržištu kako bi mogli da izaberu najpovoljniju opciju, piše Večernji list.

U zakonu se navodi i da svi krajnji kupci mogu slobodno kupovati električnu energiju od snabdevača po sopstvenom izboru i da mogu istovremeno da imaju više od jednog ugovora, pod uslovom da postoje potrebne tehničke mogućnosti za takav obračun.

Stručnjak za kupoprodaju električne energije Nenad Kurtović upozorio je, međutim, za Večernji list da odredbe zakona neće biti moguće realizovati bez pametnih brojila.

„Ovo se sve odnosi na snabdevanje, a to je oko 40 posto iznosa računa za struju. Ovo jeste otvaranje tržišta i nije sporno da je to dobro. Nama kao kupcima je bitno da onaj javni deo usluge ostaje zaštićen, a to su mrežne naknade, naknada za obnovljive izvore energije i, uslovno rečeno, PDV“, kaže Kurtović, dodajući da nova regulativa vodi tome da će građani Hrvatske imati pravo da kupuju struju iz Mađarske, Slovenije, Francuske…. ali da je pitanje je kada će to biti moguće.

Izvor: EURACTIV.rs/Beta

Za sufinansiranje projekata zaštite reke Lim odvojeno 70 miliona dinara

Photo-illustration: Unsplash ( Alexander Schimmeck)

Za postavljanje plutajućih brana i rečnih pregrada koje će služiti za prikupljanje ambalažnog i drugog otpada biće odvojeno 70 miliona dinara, odlućeno je nakon što su predsednici opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš  potpisali ugovore o sufinansiranje projekata zaštite reke Lim sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović.

Za finansiranje tri projekata ministarstvo će izdvojiti 80 odsto potrebnih sredstava, dok će preostalih 20 odsto obezbediti opštine iz svojih budžeta, a sve ovo je deo primene preventivnih mera propisanih Zakonom o zaštiti životne sredine.

Podsetimo, početkom godine na Potpećkom jezeru došlo je do ekološke katastrofe na, kada je iz jezera uklonjeno više od deset hiljada kubika plivajućeg otpada.

„Da bismo zaštitili Limsko – Drinski rečni tok i sprečili da nam se takve situacije ponavljaju, pokrenuli smo saradnju sa nadležnim ministarstvima iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Srbija odgovorno pristupila ovom problemu, a  formirano je i zajedničko telo četiri nadležna ministarstva, kao i radna grupa. Uskoro se očekuje i potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Crnom Gorom, kojim će se bliže definisati zajedničke aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, među kojima je i rešavanje problema plutajućeg otpada na reci Lim“,  rekla je Vujović.

Plutajuće brane su jedan od načina da se očuva reka i doprinese, u određenoj meri, rešavanju problema. Međutim, dugoročno rešenje je svakako uklanjanje svih divljih deponija u slivu reke i njenih pritoka, na čijem mapiranju Srbija već radi.

„Reke, kao međunarodni ekološki koridori, predstavljaju mostove koji nas povezuju i podsećaju da zaštita životne sredine ne poznaje granice i da naše prirodne resurse smemo isključivo održivo da koristimo. Naš zadatak je da ih očuvamo za buduće generacije“, poručila je ministarka Vujović.

U toku je i sanacija nesanitarne deponije Stanjevine, a za ovu godinu je najavljena i izgradnja transfer stanice u Novoj Varoši kojom će biti rešen problem otpada za Priboj, Prijepolje i Novu Varoš.

Energetski portal

Pojavila se nova ptica u Srbiji

Foto: Slobodan Marković
Foto: Slobodan Marković

U petak 9. aprila 2021. na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj pronađena je nova vrsta ptice u Srbiji.

Mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije posmatrao je i snimio izuzetno retkog stepskog vivka (Vanellus gregarius) koji je tu zalutao tokom prolećne seobe.

„Imao sam sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađem neočekivanog gosta. Među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu. Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, ponosno kaže Slobodan Marković.

Stepski vivak je kritično ugrožena vrsta koja decenijama strada zbog izlovljavanja na seobi i zimovanju. Celokupna svetska populacija ove ptice broji manje od 11.200 odraslih jedinki. Stepski vivci gnezde se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a sele se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji. Izuzetno retko se sreću u Evropi  i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica.

U poslednje dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su po prvi put zabeležene u Srbiji. Tako je na jezeru Rusanda kod Zrenjanina u septembru 2019. otkrivena trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), ptica poreklom iz Severne Amerike.

U januaru 2020. na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri severne Azije ili Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteru u junu 2020. boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske.

Početkom oktobra 2020. javnost je obradovalo otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku „Tara“. Ova malena ptica pevačica gnezdi se na severu Evrope i Azije.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Potpisan Memorandum o saradnji sa Crnom Gorom u oblasti rudarstva i energetike

Photo: Pixabay
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Na sastanku ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i ministra za kapitalne investicije Crne Gore Mladena Bojanića bilo je reči o saradnji ove dve države u rudarskom i energetskom sektoru.

Po završetku sastanka potpisan je Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti energetike i rudarstva između dva ministarstva, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

„Danas je bilo reči i o našoj saradnji u visokonaponskoj mreži, izgradnji Transbalkanskog koridora, koji smo mi započeli. Razgovarali smo i o novim kapacitetima, dakle o izgradnji hidroelektrane za koju se trenutno radi projektno-tehnička dokumentacija, ali i o tome na koji način možemo da imamo još bolju saradnju u obnovljivim izvorima energije, o otvaranju poglavlja i reformisanju preduzeća. Danas smo dogovorili da formiramo operativne timove koji će našu saradnju pretočiti u realizaciju, od čega će građani obe države imati koristi.“, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da je ponosna na postojeće projekte sa Crnom Gorom, ali i da ima prostora za nove potencijalne projekte. Na sastanku je bilo reči o ekonomskoj regionalnoj saradnji, a kako ističe Mihajlović, nema ekonomske stabilnosti niti provrednog razvoja bez stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Mladen Bojanić istakao je da je saradnja sa Srbijom dugogodišnja, te da će se na obostrano zadovoljstvo pokrenuti novi projekti. On je dodao da mu je drago jer prvi od zvaničnih susreta u regionu ima u Beogradu budući da je Crna Gora u ekonomskoj saradnji najviše upućena na Srbiju.

„Imamo slična iskustva sa obnovljivim izvorima i puno je prostora za razvoj novih. Crna Gora je bogata suncem i vetrom, to hoćemo da iskoristimo. Cilj nam je da dalje produbimo ekonomsku saradnju, jer samo energetski bogate zemlje su i ekonomski bogate i važno je da se dalje razvijamo u tom pravcu. Ovo je samo početak, spremni smo da pokrenemo mnogo zajedničkih projekata”, rekao je Bojanić.

Energetski portal

Prva konferencija o izradi Nacrta programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom

Foto-ilustracija: Unsplash (Ali Arif Soydaş)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Jones)

Prva konferencija povodom Nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom, koji se trenutno izrađuje uz podršku Evropske unije u okviru Projekta IPA 2014 „Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja“, biće održana 16. aprila 2021. godine.

Nacrt Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom definisaće ciljeve kvaliteta vazduha i mere za njihovo postizanje i pružiće osnovu za dalji razvoj i usvajanje podzakonskih akata i nastavak primene evropskog zakonodavstva u oblasti zaštite vazduha.

Cilj prve konferencije je predstavljanje preliminarnih nalaza i projekcija i obuhvatiće sledeće prezentacije:

Predstavljanje i trenutni status Nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom;

Predstavljanje tipova i rezultata modelovanja zagađujućih materija u vazduhu za Srbiju 2030 (WEM, WAM-A, WAM-B)

– WEM (sa postojećim merama): ovaj tip modelovanja uključuje sve politike i mere koje su već usvojene,
– WAM A (sa dodatnim merama A): ovaj tip modelovanja se odnosi na potpunu primenu svih relevantnih direktiva i propisa EU koji još uvek nisu u potpunosti transponovani i primenjeni,
– WAM B (sa dodatnim merama B): ovo je tip modelovanja intenzivne kontrole. Pored WAM A, ovaj tip modelovanja predviđa uvođenje, u nekim slučajevima, strogih graničnih vrednosti emisija (ELV), kao i nacionalne finansijske i fiskalne politike i mere u ključnim kategorijama izvora emisija.

Rezultati disperzionog modelovanja za Srbiju 2030: uticaj tipova modelovanja WAM A i B na poboljšanje kvaliteta vazduha;

Pripremne aktivnosti za tip modelovanja WAM-C (metodološki pristup)

– WAM C (sa dodatnim merama C): Pored WAM B, ovaj tip modelovanja predviđa dodatne mere koje uglavnom uključuju lokalne specifične mere (kao što su podsticaji, ograničenja i zabrane) sa ciljem da se osigura usklađenost sa graničnim vrednostima koncentracija propisanih Direktivom 2008/50 / EC u vezi sa suspendovanim česticama PM10. Dodatne mere prema tipu modelovanja C biće razvijene nakon procene uticaja tipova modelovanja WAM A i B na poboljšanje kvaliteta vazduha, kao i preostali identifikovani „hot spots“ i problemi u vezi sa kvalitetom vazduha, kako bi se sve utvrđene dodatne mere uključile u treći WAM C tip modelovanja.

Prijava za učešće na konferenciji, predlozi i preporuke učesnika, kao i dodatna pitanja šalju se na PZV-sugestije@eas3.rs, a dodatne informacije se mogu dobiti i putem telefona 064/658 28 78.

Energetski portal

U kojoj zemlji ima najviše električnih automobila?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Kada bi na ovo pitanje bilo lako odgovoriti (a nije), naprosto bismo mogli reći da je zemlja sa najvećim brojem električnih automobila Kina. Najmnogoljudnija zemlja na svetu može se pohvaliti i sa najvećim brojem ekoloških vozila, a najprodavaniji modeli su Teslin model 3 i Honguang Mini.

Ipak, kada u obzir uzmemo broj stanovnika Kine, dva miliona električnih vozila više ne deluje tako grandiozno, jer na 100 ljudi dođe svega 0,1 električnih vozila (EV).

Sličnu matematiku sproveli smo i na Norveškoj, a rezultati kažu da na 100 ljudi dodje 8,5 električnih vozila. Time je Norveška zvanično zemlja sa najvećim brojem vozila na baterije u odnosu na broj stanovnika sa tendencijom rasta broja ekoloških vozila u budućnosti.

Ova skandinavska zemlja radi sve kako bi podstakla svoje građane da kupe električni automobil, a kako prenose svetski mediji, vozači EV u Norveškoj ne moraju da plaćaju putarine, carine i parking mesta, dok su im mnoge usluge kao što je vožnja krizerima ili autobusima, potpuno besplatne.

Ako popularnost električnih automobila nastavi da raste, Norveška bi mogla biti među prvim zemljama koje će u potpunosti ukinuti benzince i dizelaše do 2025. godine.

Ukoliko nastavimo sa našom matematikom, zemlje sa najvećim brojem EV na 100 stanovnika sz Francuska sa 0,8 vozila i Velika Britanija sa 0,3 vozila. Takođe, Francuska je zemlja u kojoj je najveći procenat stanovništva, preko 75 odsto, zainteresovan za kupovinu električnih vozila, prenose svetski mediji.

Iako se, prilikom kupovine, većina vozača ipak opredeli za benzince, analitičari ističu da masovna prodaja električnih vozila u ovoj evropskoj zemlji tek predstoji.

Srbija se trenutno, ali nadamo se ne zadugo, nalazi među zemljama sa najmanjim brojem električnih vozila jer na 100 ljudi dođe svega 0,04 električna automobila, uključujući i hibride.

Kada smo već kod hibrida, po broju ovih vozila Japan je nesumnjivo na prvom mestu, a svako peto vozilo kombinuje električni motor i motor sa unutrašnjim sagorevanjem, prenose mediji. Ipak, nameće se pitanje zašto Japan još uvek okleva kada su u pitanju proizvodnja i masovna upotreba isključivo električnih vozila, budući da je reč o rastućem trendu svuda u svetu?

Odgovor je jednostavan – Japanci vole da igraju na sigurno, a za sada izgleda da „sede na dve stolice“. Iako žele da učestvuju u razvijanju tehnologije električnih automobila koji su nesumnjivo budućnost transporta, ipak smatraju da će u narednim godinama, ako ne i decenijama, dominirati nafta.

Jasno je da je Japan zbog ove odluke u velikom riziku jer, kada je u pitanju tehnologija i proizvodnja električnih vozila, zemlja izlazećeg sunca nalazi se daleko iza svojih konkurenata sa zapada – SAD-a, Evrope i Kine.

Ima i onih zemalja koje možda nisu šampioni po broju električnih vozila, ali to svakako jesu kada je u pitanju broj punjača za vozila na baterije. U ovoj kategoriji prvo mesto zauzela je Južna Koreja jer se na svakih 29 kilometara puta nalazi punjač, prenose mediji. Unapređivanje infrastrukture za punjenje je važno kako bi se podstakla masovnija upotreba električnih vozila, a u Južnoj Koreji ova infrastruktura dovedena je do savršenstva jer nema bojazni od prazne baterije i nedostatka mesta za punjenje.

Milena Maglovski

 

Srpska hrana na sajmu u Moskvi

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Privredna komora Srbije

Srpska prehrambena industrija i ove godine predstaviće se na sajmu Prodekspo u Moskvi, gde će od 12. do 16. aprila, u organizaciji Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije, svoju ponudu i izvozni potencijal promovisati 11 domaćih kompanija.

Na najvećoj izložbi prehrambene industrije u Rusiji i ZND, u  okviru Nacionalnog paviljona Srbije proizvodne programe i izvozne kapacitete predstaviće kompanije Mlekara Šabac, Mlekara Ub, Imlek, Padinska Skela, Carnex Vrbas, Industrija mesa Topola, Bačka Topola, Masli, Leskovac, Zlatiborac, Beograd,  Itn Group, Beograd, Master Fruits, Beograd,  Mambikom Agrar, Beograd, i Mirax Agrar, Beograd.

„Na sajmu u Moskvi biće predstavljena ponuda srmznutog voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda, suhomesnatih -delikatesnih proizvoda, gotovih jela i pašteta, kao i sušenog voća. Srpski proizvod je cenjen, prepoznat kao kvalitetan, tradicionalno ima kupce i velika je potražnja. Tržište Rusije i ZND

je ogromno i treba u što većoj meri iskoristiti taj potencijal. Privredna komora Srbije i predstavništvo u Moskvi intenzivno rade na povezivanju srpskih proizvođača i ruskih kupaca“, rekao je Dejan Delić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi.

Dodaje da, zahvaljujući jedinstvenom, preferencijalnom trgovinskom sporazumu sa Ruskom Federacijom i bescarinskom izvozu na tržište od preko 144 miliona stanovnika, srpski proizvodi su u startu konkurentniji u odnosu na druge, uvozne proizvode.

U 2020. godini Srbija je najviše izvozila sveže jabuke, soju, sir, breskve i nektarine, hranu za pse i mačke, sadnice voća, sveže jagode, smrznuto voće, maline i kupine, a i pored svih otežavajućih okolnosti usled pandemije kovid-19, srpski izvoz beleži pozitivne rezultate i rast od 5,2 odsto.

Prodekspo svake godine poseti oko 70.000 posetilaca iz preko 110 zemalja. Ove godine na sajmu će izlagati 2660 izlagača iz 73 zemlje sveta. Osim Srbije, na nacionalnim štandovima predstaviće se i Italija, Španija, Turska, Uzbekistan, Jermenija, Brazil, Urugvaj.

Osim prezentacija najsavremenijih tehnologija u proizvodnji hrane, biće organizovani sastanci proizvođača, izvoznika i distributera, kao i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca.

Sajam se  održava uz posebne mere zaštite koje podrazumevaju obavezno nošenje maski i rukavica, merenje temperature na ulazu u sajamski prostor, dezinfekciju ruku i držanje distance od 1,5 m.

Vazduh u halama će se menjati više puta u toku sat vremena, na snazi će biti propisano pravilo boravka jedne osobe na četiri m2, svaki uzorak za degustaciju mora biti posebno upakovan, poslovni razgovori biće dozvoljeni jedan na jedan, a na svakom štandu će biti postavljene zaštitne pleksiglas pregrade kao dodatna sigurnost prilikom poslovnih razgovora između izlagača i poslovnih partnera.

Ovo je drugi sajam u 2021. i od početka pandemije Kovid 19 na kome kompanije iz Srbije svoju ponudu predstavljaju uživo, uz prisustvo predstavnika firmi, PKS i RAS.

Izvor: Privredna komora Srbije