WWF poziva mlade da se priključe novom regionalnom projektu

20.03.2022

poziv_poster_765691 — Foto: Promo / Panda Labs Junior for Just Transition

Foto: Promo / Panda Labs Junior for Just Transition

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF poziva mlade da se priključite regionalnom projektu Panda Labs Junior for Just Transition i uzmu budućnost energije u svoje ruke.

Prepoznavši mlade kao ključnu pokretačku snagu pozitivnih promena, želja WWF-a je da u regionima, u kojima postoje velika postojenja za korišćenje uglja, ukaže mladima i na druge mogućnosti za razvoj ideja i buduće zaposlenje izvan termoenergetskih postrojenja, kao i da ih osnaži da svoje ideje i predloge iznose javno.

U čemu je problem?

U regionima u kojima se industrija većinski zasniva na korišćenju uglja kao glavnog energenta, pored zabrinutosti za obezbeđivanje dovoljne količine elektirične energije javlja se i bojazan za radna mesta ljudi koji rade u ovom sektoru. Mladi prepoznaju potencijal za razvoj preduzetničkih poduhvata u zelenoj (i drugim) granama industrije ali često smatraju da nemaju prostor, mogućnosti ni dovoljno znanja da se ozbiljnije posvete ovoj temi.

Pročitajte još:

Kroz rad sa mladima, organizacijama mladih i za mlade, edukatorima, mentorima, ekspertima, lokalnim institucijama, srednjim školama i fakultetima, WWF želi da:

-uči mlade o energetskoj tranziciji, ekosistemima i drugim temama kroz webinare i treninge za studente i predavanja u srednjim školama za đake;
-poveže mlade iz regiona u zajedničku Panda Hub mrežu;
-organizuje hakatone, okrugle stolove i slične skupove na najinteresantnije teme;
-radi na tome da se glas mladih čuje i podrži.

Ukoliko ste zainteresovani za učešće na projetku i imate između 19 i 25 godina, potrebno je da do 25.03.2022. pošaljete prijavu koja će pored osnovnih podataka (ime, prezime, e-mail, broj telefona, mesto boravka, fakultet/školu koju pohađaš) sadržati i kratko pojašnjenje vaše motivacije, razloga za učešće, iskustva na sličnim projektima i očekivanja od učešća. Prijavu poslati na adresu gvreljanski@wwfadria.org

Izvor: WWF Adria

Redukcija poljoprivrede je ključ smanjenja zagađenja

20.03.2022

tea-ljudi-hrana-poljoprivreda — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jordan Opel)

Ukoliko bi se poljoprivredne površine vratile u svoje prirodno, pošumljeno stanje, njihov dobrinos zagađanju planete ugljen-dioksidom bi se smanjio za čak 71 odsto, što je ekvivalent za dvadeset godina vrednosti naših trenutnih neto emisija CO2, predviđa jedan američki optimizovani scenario pod imenom “Redizajn”.

Ponovo osmišljena svetska mapa poljoprivrede uključuje velike nove poljoprivredne oblasti za mnoge glavne useve oko kukuruznog pojasa na srednjem zapadu SAD-a i ispod pustinje Sahara, dok bi ogromne površine poljoprivrednog zemljišta u Evropi i Indiji bile vraćene u prirodno stanište.

U ovom optimizovanom scenariju, uticaj proizvodnje useva na svetski biodiverzitet bio bi smanjen za 87 odsto. To bi drastično smanjilo rizik od izumiranja mnogih vrsta, za koje poljoprivreda predstavlja veliku pretnju. Istraživači kažu da bi se obradive površine brzo vratile u svoje prirodno stanje, često obnavljajući svoje prvobitne zalihe ugljenika i biodiverziteta u roku od nekoliko decenija.

Pročitajte još:

“Redizajn” bi u potpunosti eliminisao potrebu za navodnjavanjem, uzgajanjem useva na mestima gde padavine obezbeđuju svu vodu koja im je potrebna za rast. Poljoprivreda je trenutno odgovorna za oko 70 odsto globalne upotrebe slatke vode, a to uzrokuje nestašicu vode za piće u mnogim sušnim delovima sveta.

Istraživači su koristili globalne mape trenutnih područja uzgoja 25 glavnih useva, uključujući pšenicu, ječam i soju, koji zajedno čine preko tri četvrtine obradivih površina na planeti.

Oni su razvili matematički model kako bi sagledali sve moguće načine za distribuciju ove obradive zemlje širom sveta, uz održavanje ukupnog nivoa proizvodnje za svaki usev. To im je omogućilo da identifikuju opciju sa najmanjim uticajem na životnu sredinu.

Izvor: RTCG

Globalno zagrevanje – Led na Antartiku nestaje zastrašujućom brzinom

19.03.2022

Naučnici već godinama upozoravaju da mora doći do drastičnih promena kako bi zaustavili globalno zagrevanje. I dok mnogi od nas misle da su klimatske promene samo mit, one uveliko utiču na vremenske prilike. Da promene brzo dolaze pokazuje podatak je da februar 2022. godine bio sedmi najtopliji u klimatskim rekordima.

Prema Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA) od decembra do februara vladala je izuzetno topla sezona. Februarska globalna temperatura površine kopna i okeana bila je 0,81 stepen Celzijusa iznad proseka 20. veka.

Kada je reč o Aziji, Evropi i Južnoj Americi tokom februara su zabeležene prosečne temperature koje su ovaj mesec svrstale u kategoriju osam najtoplijih u istoriji. Jedini kontinet koji je imao temperaturu ispod proseka u drugom mesecu bila je Severna Amerika.

Kako se dalje navodi od decembra do februara je bila šesta najtoplija meteorološka zima na severnoj hemisferi i sedmo najtoplije meteorološko leto na južnoj hemisferi.

Tokom posmatranog tromesečnog perioda, globalna temperatura bila je 0,84 stepena iznad proseka 20. veka, što je peti najtopliji period na svetu ikada zabeležen.

Pročitajte još:

Sve to je uticalo na smanjene količine leda, tako je pokrivenost Antartika u februaru bila najmanja u istoriji. Obim leda u ovom mesecu bio je 4,5 odsto ispod proseka.

Nažalos ove promene su uticale na porast broja tropskih ciklona, od čega je bilo osam oluja, četiri su “prerasle” u uragane, tajfune. Južni Indijski okean je bio najaktivniji okeanski basen sa pet imenovanih oluja.

Prema do sada prikupljenim podacima topao početak 2022. ovu godinu će svrstati među 10 najtoplijih godina u istoriji. Ostaje nam da se nadamo da se ovo predviđanje neće ostvariti.

Milica Radičević

Kikinda dobija zelenu oazu za uživanje i rekreaciju

19.03.2022

CDA_5979-w10241647357731 — Foto: Grad Kikinda

Između “Starog jezera” i Sportskog centra u Kikindi, na prostoru od oko 15.000 kvadrati žitelji ovog grada uskoro će uživati u pravoj zelenoj oazi, lepom i uređenom prostoru za odmor i rekreaciju. Sređivanje ovog prostora realizovano je zahvaljujući uspešnom prekograničnom projektu Kikinde i Žombolja – „ECOLAKES“.

Završetkom radova stvoren je novi parkovski prostor za odmor i rekreaciju, što znači da je druga strana obodnog kanala na „Starom jezeru“ uređena i dostupna svim posetiocima.

“Još jedan uspešno realizovan projekat iz IPA programa sa Žomboljom. Meni je srce puno kada vidim ovako lepo uređen prostor. Tu se vidi jasna volja i opredeljenost, kako grada, pokrajine, države, ali na prvom mestu nas koji ovde živimo da želimo lepšu, bolju i zeleniju Kikindu”, rekao je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde.

Kako se navodi u saopštenju grada izgrađene su pešačke staze, dužine oko 700 metara, postavljeni urbani mobilijari: klupe, kante za otpatke, česma. Radovi su podrazumevali i ozelenjavanje čitavog prostora, ukupno 34 vrste lišćarskog i četinarskog drveća i žbunja, uz sadnju travnjaka, izgradnju sistema javnog osvetljenja, sa 50 novih stubnih svetiljki, kao i formiranje nasipa-brda za sankanje i klizanje.

“Ovde se sigurno nećemo zaustaviti. Sledi nastavak sređivanja Starog jezera, za potrebe rekreativaca, ali i svih koji vole da borave na ovom prostoru. Koristim priliku da se zahvalim svim svojim saradnicima, koji su zajedničkim zalaganjem uspešno i na vreme, poštujući sve rokove završili ovu prelepu porodičnu oazu“, zaključuje Lukač.

Pročitajte još:

Ukupan odobreni budžet celokupnog projekta „ECOLAKES“ iznosi gotovo 800.000 evra, od čega je učešće Evropske unije više od 650.000. Što se tiče Kikinde, odobren budžet projekta iznosi 413.000 evra, od čega Evropska unija finansira 85 odsto.

Kako je objasnio Saša Tanackov, član GV zadužen za privredu i investicije, projekat predviđa organizaciju radionica i kampova za kikindske i žomboljske osnovce, a realizacija ovih aktivnosti zavisiće od epidemiološke situacije.

“Projekat predviđa postavku pet aeratora i izradu studije o podizanju kvaliteta vode u samom jezeru i obodnim kanalima, što podrazumeva analizu kvaliteta vode, identifikaciju svih izvora zagađenja, geomorfološke analize, predlog administrativnih i tehničkih mera, odnosno investicija za trajno unapređenje kvaliteta vode. U toku je izrada studije, koja treba da pokaže, šta je neophodno kako bismo dobili što bolji kvalitet vode i kako bi znali, ko su potencijalni zagađivači vode, koji utiču na to da ovo ekološko blago Kikinde ne bude na onom nivou, na koji želimo da bude“, objašnjava Tanackov.

Partneri na realizaciji ovog značajnog projekta su Grad Kikinda i opština Žombolj, kroz Intereg-IPA Program prekogranične saradnje Rumunija-Srbija.

Energetski portal

Zamenom kotlova do čistijeg vazduha u Srbiji

19.03.2022

vazduh_dim_dimnjak_krov — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine i predstavnici lokalnih samouprava potpisali su ugovore za realizaciju projekata zamene kotlarnica u javnim ustanovama i individualnih ložišta u domaćinstvima širom Srbije, u cilju unapređenja kvaliteta vazduha.

Kroz dva konkursa, Ministarstvo će sufinansirati ukupno 47 projekata.

“Ovi projekti su izuzetno važni, jer će omogućiti prelazak na ekološki prihvatljivije energente, što će doprineti unapređenju kvaliteta vazduha širom zemlje. Kroz dva konkursa opredelili smo ukupno 350 miliona dinara, a sredstva će biti prebačena odmah nakon potpisivanja ugovora. Cilj je da zamena kotlova krene odmah po završetku grejne sezone. Želim da zahvalim svim opštinama i gradovima na izuzetnoj saradnji i što su ove godine bili spremniji nego prethodne. Drago mi je što pokazuju veliko interesovanje da donesu ekološki projekat u svoju lokalnu zajednicu”, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ministarstvo zaštite životne sredine je prošle godine prvi put raspisalo javne konkurse za sufinansiranje zamene kotlova u toplanama i javnim ustanovama, kao i ložišta u domaćinstvima.

“Ovi nisu jedini konkursi koje Ministarstvo sprovodi u cilju podrške realizaciji ekoloških projekata u lokalnim samoupravama. U narednim nedeljama čeka nas potpisivanje ugovora i za sufinansiranje projekata pošumljavanja, uklanjanje divljih deponija, kao i za sanaciju devastiranog zemljišta. Odeljenje koje smo formirali u okviru Ministarstva za saradnju sa lokalnim samoupravama intenzivno radi, i prošle godine smo realizacijom zelenih projekata napravili pozitivan pomak. Očekujem da ćemo u ovoj godini zajedno napraviti još bolje rezultate, za čistiji vazduh i bolji kvalitet života građana”, istakla je ona.

Energetski portal

Projekat B-fresh pobednik konkursa Generator Zero

18.03.2022

Projekat B-fresh, koji rešava problem brzog kvarenja voća i povrća, pobednik je Generator Zero preduzetničkog konkursa OTP banke Srbija posvećenog podršci i nagrađivanju najboljeg rešenja za smanjenje karbonskog otiska, kao jednog od najvećih izazova današnjice. Ove godine na konkurs su prijavljena ukupno 72 rešenja, dok je u finale ušlo njih 10. Pobednički tim osvojio je dva miliona dinara kao i podršku OTP banke u daljoj realizaciji i promociji projekta.

Vođeni činjenicom da trećina proizvedene hrane na globalnom nivou završi kao otpad, što utiče na emisiju CO2, domaći startap B-fresh Technologies razvio je proizvod koji produžava trajanje voću i povrću, koje čini čak 40 odsto tog otpada. U pitanju je B-fresh sprej, inovativno, ekološki prihvatljivo rešenje koje emulzijom oblaže unutrašnjost postojeće ambalaže, kao što su plastične, kartonske, papirne kutije ili drvene gajbice.

Kao vodeći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu faktoring, lizing i e-commerce usluga OTP banka već godinama unazad radi na promociji i podršci inovacija i domaćeg preduzetništva, a Generator Zero predstavlja jedan od najznačajnijih projekata u ovoj oblasti.

“Generator je konkurs koji raste iz godine u godinu, a to je rezultat toga što tematski pratimo trendove i potrebe tržišta. Na ovaj način, zahvaljujući njegovoj stalnoj aktuelnosti, uspevamo da svake godine predstavimo veliki broj perspektivnih i inovativnih projekata. Klimatske promene i globalno zagrevanje predstavljaju verovatno najveći izazov za čovečanstvo u 21. veku. Koliko god bilo teško prognozirati šta nas očekuje u godinama koje su pred nama, jedno je sigurno: svaki doprinos je bitan. Drugim rečima, svako od nas treba da preuzme odgovornost i učini sve što može u borbi za održivu budućnost. Upravo zato, u OTP banci smo strateški usmereni na zelenu tranziciju sa ciljem da, ne samo unapredimo svoje poslovanje u pravcu ekološke održivosti, već i da sve naše klijente motivišemo da to isto učine. Jedna od naših najvažnijih aktivnosti na ovom putu je i projekat Generator Zero, koji smo ove godine specijalno posvetili temi smanjenja karbonskog otiska, kao jednog od ključnih uzroka globalnog zagrevanja. Želja nam je da na ovaj način motivišemo i podstaknemo inovatore da nam ponude nova i kreativna rešenja i na taj način se uključe u zajedničku borbu za bolju budućnost“, rekao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija.

O važnosti teme najbolje svedoči broj i kvalitet prijava, a odlučiti koji je najbolji od 10 projekata koji su ušli u finale za žiri je predstavljalo pravi izazov.

“Želim da čestitam pobedničkom rešenju B-fresh. Izabrati najbolji projekat nije bilo nimalo lako. Svi finalisti su bili zaista sjajni, tako da je učestvovanje u ovom zahtevnom i izuzetno neizvesnom procesu biranja pobednika bilo pravo zadovoljstvo i veliko iskustvo. Želim da svim učesnicima zahvalim na inovativnosti i kreativnosti koje su pokazali. Drago nam je da se tema pokazala ovako inspirativnom, što nam svima u OTP banci daje dodatni vetar u leđa da nastavimo sa aktivnostima koje doprinose ekološki održivoj budućnosti. Mi ćemo u narednom periodu pružiti veliku podršku pobedničkom rešenju, radeći zajedno na njegovom razvoju i promociji. Verujemo da će ovo doprineti inspirisanju novih kreativnih projekata na budućim izdanjima Generatora“, izjavio je Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora OTP banke Srbija za poslove sa stanovništvom i predsednik žirija za izbor pobednika.

Pročitajte još:

Zorica Branković, predstavnica B-fresh Technologies startapa, ovogodišnjeg pobednika konkursa Generator Zero zahvalila se OTP banci na nagradi i osvojenom prvom mestu i čestitala za odličnu organizaciju i finale takmičenja.

“Velika nam je čast što smo na ovom prestižnom takmičenju osvojili prvo mesto i glavnu nagradu. Učešće na konkursu je bilo fantastično iskustvo koje nam je omogućilo da upoznamo i sjajne timove sa kojima planiramo intenzivniju saradnju. Želimo da zahvalimo i članovima stručnog žirija, vrhunskim ekspertima u oblasti biznisa, što su prepoznali značaj i potencijal našeg proizvoda“, izjavila je Branković.

Kako B-fresh sprej funkcioniše? Unutrašnjost ambalaže se poprska sprejem a tokom sušenja se formira nerastvoran i transparentan sloj, zahvaljujući kome se produžava rok trajanja namirnica. Emulzija je na bazi biopolimera, tj. prirodnih materijala, hitozana i želatina, a sve njene komponente se nalaze na takozvanoj GRAS (Generally Recognized as Safe) listi, što znači da su bezbedne za ljudsku upotrebu i nemaju negativnog uticaja na životnu sredinu. Prisustvo ovog zaštitnog sloja ne utiče na izgled ambalaže.

Ovogodišnje finaliste Banka je podržala i predstavljanjem na svojim komunikacionim kanalima, a pobednika, pored osvojene novčane nagrade, očekuje dugoročna savetodavna podrška, kao i prezentovanje rešenja u OTP Lab inovacionom hub-u matične OTP Grupe, kao i u investicionom fondu Portfolion.

Partneri projekta, čiji su članovi bili u ekspertskom žiriju, su takođe nagradili finaliste i to: Mastercard je rešenje „Od tradicije do zelenije budućnosti“ tima Bifrost Bioplastic nagradio sa 5.000 evra, dok će projekat SRBIJA INOVIRA ovom startapu omogućiti pristup finansiranju i konsultantsku podršku.

Schneider Electric je timu Buttsy NFT za istoimeno rešenje darovao računarsku opremu, dok je Robert Bosch uručio nagradu od 200.000 dinara za projekat „Samoodrživi staklenik sa komposterom” kompaniji Bit inženjering.

ICT Hub je startapu Eat Me App za istoimeno rešenje namenio tromesečno stanovanje u coworking prostoru, priliku da se predstave ICT HUB Venture fondu, konsultacije i umrežavanje sa partnerima iz FMCG industrije, dok će Netokracija ovom projektu obezbediti vrednu medijsku podršku.

Inicijativa DIGITALNA SRBIJA je nagradila je projekat „Cloud city“ startapa Smart City Technologies mentorskim radom i pristupom biznis anđelima, a Beogradska otvorena škola (BOŠ) je za projekat ručno pravljenog papira i ambalaže, Udruženja za podršku osobama ometanim u razvoju Naša kuća, darovao vredno mentorstvo i podršku.

O Generatoru

Generator je višegodišnji projekat OTP banke je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, startap kompanijama, startap neformalnim timovima i preduzetnicima, koji žele da svojim idejama i projektima doprinesu smanjenju karbonskog otiska, jednom od najvećih izazova današnjice. Projekat se održava od 2017. godine i do sada je podržao inovativne preduzetničke ideje, studente sa preduzetničkim inovacijama, pomogao mala i srednja preduzeća da se digitalno transformišu i nagradio one preduzetnike koji su pomagali mikro, malim, srednjim preduzećima da prevaziđu krizu prouzrokovanu pandemijom Kovid-19.

O OTP banci Srbija

OTP banka je najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu faktoring, lizing i e-commerce usluga. Usmerena je na inovacije i digitalizaciju svog poslovanja, koje omogućava klijentima nove pogodnosti sa fokusom na unapređenje digitalnog bankarstva i korisničkog iskustva. Jedno od ključnih strateških usmerenja je zelena tranzicija, odnosno posvećenost održivom poslovanju i ekološkim projektima. Zahvaljujući prisutnosti OTP banke u 91 gradu sa 184 ekspozitura, klijentima širom Srbije je dostupna široka lepeza proizvoda i usluga, kao i efikasan servis i ponude prilagođene njihovim konkretnim potrebama, dok je mreža od skoro 300 bankomata najveća u našoj zemlji.

Izvor: Direct Media

Jači od čelika, lakši od plastike – izmišljen novi materijal

18.03.2022

sky-radnik-materijal-gradnja — Foto-ilustracija: Pixabay

Inženjeri Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) napravili su novu vrstu materijala, 2DPA-1 koji je dvostruko jači od čelika, a lakši od plastike. Ovaj novi materijal se lako oblikuje, a istovremeno ima snagu i otpornost, jedna od njegovih glavnih prednosti je što može da se proizvodi u velikim količinama.

Hemijski inženjeri MIT-a misle da bi ovaj materijal u budućnosti mogao da se koristi kao građevinski. Koristeći novi proces oni su napravili dvodimenzionalni polimer koji se samosastavlja u listove. Naime, ovo je veliki pronalazak jer se do sada mislilo da je nemoguće da polimeri formiraju 2D listove – poliaramide.

“Može lako da se proizvodi u velikim količinama, a upotrebljava se za različite stvari, recimo od premaza za automobile i telefone do blokova za masivne konstrukcije kao što su mostovi”, rekao je Majkl Strano, profesor hemijskog inženjeringa na MIT-u.

Kako se navodi sila potrebna da se slomi ovaj polimer dvostruko je veća nego kod čelika. Inženjeri su ga uporedili i sa neprobojnim staklom, on ima četiri do šest puta veći modul elastičnosti.

Pročitajte još:

Zanimljiva je i činjenica da ovaj materijal zbog svoje zatvorene strukture materijala, za razliku od druge mase, ne propušta vodu i gasove. Što znači da ima visok stepen zaštite od oksidacije, rđe ili truljenja.

Još jedna prednost 2DPA-1 ogleda se u tome što se proizvodi na sobnoj temperaturi i može lako da se reciklira.

Stručni tim nastavlja sa radom i detaljnim proučavanjem polimera, kao i sa eksperimentima kako bi stvorili i druge vrste novih materijala.

Istraživači su podneli zahtev za dva patenta o procesu koji su koristili za generisanje materijala.

Milica Radičević

Utvrđena najviša maloprodajna cena za Evro dizel i Evro premijum BMB 95

18.03.2022

gorivo_benzin_stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 15 časova 18. marta 2022. godine do 15 časova 25. marta 2022. godine i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 187,23 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 176,05 dinara za jedan litar.

Takođe, privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava dužni su da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte.

Telefon za prijave nepravilnosti u vezi primene Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata je 066 847 00 27.

Energetski portal

Volvo Srbija: Subvencije su pozitivna, ali ne i dovoljna mera

18.03.2022

Volvo XC40 Recharge P8 AWD in Glacier Silver — Foto: Volvo Srbija

Srbija teži ka tome da električni automobili jednog dana postanu standard na ulicama kako bismo se našli u krugu država koje brinu o životnoj sredini i u kojima preovladavaju ekološka vozila.

Tome u prilog svedoče intenzivna ulaganja u mrežu elektropunjača, kao i subvencije za kupovinu elektrifikovanih vozila koje Vlada Republike Srbije daje već treću godinu zaredom.

Ipak, postavlja se pitanje da li će trenutne mere doprineti popularizaciji vozila na baterije imajući u vidu činjenicu da su konvencionalna vozila još uvek znatno jeftinija, ali i fluktuacije na svetskom tržištu izazvane pandemijom od koje se još uvek nismo oporavili. Razgovarali smo sa predstavnciima kompanije Volvo u Srbiji o tome kakva je trenutna situacija kod nas i u svetu kada je reč o prodaji električnih vozila ovog brenda.

EP: Kako ocenjujete prodaju EV u odnosu na „klasična“ tokom prethodne godine?

Volvo Srbija: Prodaja elektrifikovanih modela na tržištu Srbije i dalje je u ogromnom zaostatku u odnosu na prodaju modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Iako je primetan uzlazni trend u ovom segmentu, te brojke su (u procentualnom iznosu) i dalje minorne u poređenju sa evropskim zemljama.

EP: Šta očekujete od ovogodišnjih subvencija?

Volvo Srbija: Subvencije su svakako dobra i pozitivna mera, ali ne i dovoljna mera da bi privukla širi krug kupaca. Elektrifikovana vozila su i dalje znatno skuplja od klasičnih modela, a subvencije nedovoljno visoke. Zato je potrebno kupcima ponuditi i druge benefite poput ukidanja carina i eko taksi, uvođenja besplatnog parkinga, besplatnih putarina ili čak korišćenja žutih traka za kretanje u zagušenim gradovima. Ipak, najveći nedostatak je nepostojanje razvijene infrastrukture za punjenje električnih i plug-in hibridnih modela. Bez svega toga ne očekujemo značajan porast prodaje elektrifikovanih modela, naročito među kupcima koji su fizička lica.

Pročitajte još:

EP: Kako prevazilazite izazove kada je u pitanju duži period čekanja na isporuku vozila i smanjen lager?

Volvo Srbija: Kao i većina drugih brendova i mi se suočavamo sa većom tražnjom u odnosu na ponudu modela, te su i rokovi isporuke za vozila iz proizvodnje znatno produženi. Međutim, zahvaljujući reginalnom nastupu naše kompanije na tržištima ex-YU, u stanju smo da ipak kupcima ponudimo već izbor vozila nego što je to slučaj kod konkurencije, tako što bi smo u kratkom roku neki od modela mogli prebaciti sa nekog od tržišta iz regiona. Sa druge strane, smanjene isporuke novih vozila nadoknadili smo povećanom ponudom proverenih korišćenih vozila iz programa Volvo Selekt koja nude brojne prednosti poput novih vozila, ali uz povoljnije cene.

EP: Koja elektrifikovana vozila u ponudi Volvo brenda biste istakli kao najprimamljivija?

Volvo Srbija: Svakako najtraženiji kod nas su modeli XC40 Recharge i XC60 Recharge kojih imamo dovoljno na lageru za brzu isporuku. U toku ove godine očekuju nas još neki atraktivni plug-in hibridi, ali i električna vozila u drugoj polovini godini.

Energetski portal

Novi Sad – Dobija 50 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu

18.03.2022

trash-bottles-flaše-staklo-boce-kontejner — Photo illustration: Pixabay

U Novom Sadu biće postavljeno 50 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu, sa ciljem da se prikupljene količine otpada povećaju za najmanje 20 odsto, u narednih godinu dana. Evropska prestonica kulture pridružila se na ovaj način Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, koji su se pre nje uključili u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.

Projekat koji je pokrenula Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) regionalnog je karaktera i sprovodi se u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. U Srbiji, partner na ovom projektu je kompanija „Sekopak“ kao operater ambalažnog otpada, dok je za sprovođenje projekta zadužen NALED.

Članica Gradskog veća Mira Radenović zahvalila se učesnicima projekta i apelovala je na građane da se pridruže ovoj akciji, jer su zdrav i čist Novi Sad prioritet svih njegovih stanovnika.

“Na teritoriji Novog Sada postavljeno je 50 kontejnera tzv. „zvona“ za staklo i to će predstavljati prvi korak ka uvođenju primarne separacije, kao i korak ka čistijem Novom Sadu. Jako je bitno da se građani uključe u ovu akciju i da pokažu odgovornost prema životnoj sredini. Nadamo se uspešnoj realizaciji ovog projekta i molimo građane da daju svoj doprinos time što će puniti „zvona“ staklenom ambalažom, jer su zaštita i unapređenje životne sredine ono čemu svi treba da stremimo – naglasila je Mira Radenović i dodala da Novi Sad puno radi na projektima koji su izuzetno važni za zaštitu životne sredine, a ono što predstoji jeste izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom, po svim ekološkim standardima koje propisuju EU direktive.

Direktor JKP „Čistoća“ Vladimir Zelenović rekao je da su kontejneri raspoređeni na lokacijama koje su odabrane na osnovu istraživanja o potrebama, sa namerom da što veći broj staklenog otpada završi u tim kontejnerima, a ne zajedno sa ostalim komunalnim otpadom.

“Težnja nam je da svakodnevne slike deponija pored kontejnera budu naša prošlost, a visoka stopa reciklaže budućnost”, rekao je Zelenović, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema rečima šefa Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodana Krstovića, dosad je prikupljeno više od 400 tona stakla, a rezultati prevazilaze inicijalna očekivanja.

“Na tržištu Srbije se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega se reciklira nepunih 50 odsto. Jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje leži u nedovoljnom broju kontejnera za odlaganje, zbog čega NALED aktivno radi na postavljanju nedostajuće infrastrukture, kako bismo imali gde da odlažemo otpad od hrane, sijalica, baterija, a sada i stakla, i da zajedno stvorimo ekološki i ekonomski održiv sistem sakupljanja i reciklaže”, kaže Krstović.

Nacionalni koordinator GIZ-a ORF MMS Zorica Bilić istakla je da je ovo prilika za Srbiju da odgovori na zahteve Poglavlja 27 u pristupanju Evropskoj uniji, koji između ostalog nalažu znatno veće sakupljene količine različitih vrsta otpada. Ona je istakla da je reciklaža stakla polje na kome je potrebno značajno unapređenje kako bismo dostigli evropski nivo, te da nam taj projekat pruža osnovu za takav potez.

Kompanija „Sekopak“ je ovlašćeni operater na projektu i ona će sav prikupljeni stakleni otpad iz Novog Sada odvoziti na dalji tretman u Hrvatsku.

“Više od godinu dana razvijamo projekat i veoma nam je drago što se naš zajednički trud isplatio. Početni cilj projekta bio je da povećamo reciklažu staklene ambalaže za 20 odsto, a mi smo već na 45 odsto. Uigrani smo, znamo koji su potencijalni izazovi i koji su mehanizmi da projekat zaživi i u Novom Sadu, kao što je zaživeo u drugim gradovima”, rekla je Violeta Belanović-Kokir, direktorka kompanije „Sekopak“.

Energetski portal

U Pirotu startuje projekat primarne selekcije otpada

18.03.2022

kante za otpad — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Pirot ulazi u realizaciju važnog projekta primarne selekcije otpada čija je vrednost preko milion evra, a u okviru koga će biti podeljeno 11.000 kanti za domaćinstva. Stigli su i prvi moderni kamionu u JP Komunalac, pišu Pirotske Vesti, a prenosi Grad Pirot.

Selekcija otpada vršiće se na suvi i mokri čime će se značajno unaprediti sistem sakupljanja otpada u Pirotu. Paralelno sa projektom primarne selekcije u toku je realizacija i projekta sekundarne selekcije otpada jer će vrlo brzo postrojenje za sekundarnu separaciju otpada na Regionalnoj deponiji početi sa radom, kazao je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić prilikom obilaska Komunalca.

“Cilj je da se što je moguće manje otpada deponuje na samoj deponiji, a da se što je moguće više otpada dalje prerađuje. Sledeća faza je izgradnja kompostane tako da kada ceo taj sistem zaživi, mislim da će naša deponija u sistemu sa Komunalcem biti jedan od najboljih u Evropi. Ja se zahvaljujem švedskoj vladi koja je glavni donator uz podršku Grada Pirota i Komunalca naravno”, kazao je Vasić.

Pročitajte još:

Direktor Boban Tolić kazao je da je korona malo odložila realizaciju ovog projekta, ali se sa ovim važnim poslom upravo kreće.

“Uskoro treba da stigne još jedan kamion, 11.000 kanti, 200 kontejnera i mi se nadamo, takva su obećanja donatora, EU i švedske vlade, da se sve to završi za tridesetak dana i onda ide naš deo posla, da se svakom domaćinstvu podele kante, napravimo uputstvo kako da se rukuje otpadom kako bi taj projekat tokom leta krenuo punim intenzitetom i napravimo veliki iskorak”, kazao je Tolić.

Energetski portal

Ponovo radi „smederevac“, kakve su cene uglja i gde se može naći

18.03.2022

šporet na drva — Foto-Ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Rat u Ukrajini i sve dublja energetska kriza, višestruko su povećali potražnju za čvrstim ogrevom. Drva i pelet su ponegde gotovo dvostruko skuplji nego lane. Veće je interesovanje i za ugalj, koji se može naći i po staroj ceni.

Stovarišta su dobro snabdevena ogrevnim drvetom i peletom. A cene, šarolike: za kubik drva treba dati od 6.000 do 8.500, a za tonu peleta, domaćeg ili uvoznog, od 33.000 do gotovo 40.000 dinara.

„Troškovi proizvodnje su povećani između 55 i 60 procenata u poređenju sa prethodnom godinom i to se odražava i na cene na tržištu. Cena peleta je sada u martu viša za 90 evra po toni u odnosu na septembar prošle godine“, kaže Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

„Pelet, konkretno koji radim, je iz Ukrajine. Zbog novonastale situacije imamo ovo na stanju što imam i pitanje šta će biti za neku buduću saradnju“, kaže Ivica Serenčeš, vlasnik stovarišta ogreva u Somboru.

Poslednjih godina interesovanje za kupovinu uglja je opalo, a sada ga građani ponovo traže. Retka su stovarišta koja prodaju ugalj, a još ređa ona koja nisu menjala cenu.

„Cene se nisu menjale u odnosu na prethodnih godinu, dve nešto je u najavi da budu promenjene za sledeću sezonu, keću se od 8.000 za lignite do 15.000 za mrki ugalj“, kaže Radoš Simić, vlasnik stovarišta u Kruševcu.

Pročitajte još:

„Šta će da bude dalje ne znamo, možda će da skoče cene uglja, videćemo. Velika je potražnja za ugljem i vraćaju se svi na ugalj i drva“, rekao je Marko Mijušković, vlasnik stovarišta uglja.

Analiza beogradskog Šumarskog fakulteta pokazuje da se na drva i pelet greje čak 49 odsto domaćinstava.

„Kada su u pitanju drvo i pelet, nema razloga za paniku, sitaucija je u ovom trenutku stabilna što se tiče količina a što se tiče cena ona je neizvesna“, kaže Branko Glavonjić.

Zbog skupe nafte i gasa i nezvesnosti u vezi sa snabdevanjem, procenjuje se da će se dosta domaćinstava u Evropi ponovo vratiti grejanju na drva i pelet.

Naše fabrike svakodnevno dobijaju upite iz Italije i drugih zemlja za izvoz peleta. Tržištu Evropske unije Rusija je, pre izbijanja krize, isporučivala 80 odsto peleta.

Izvor: RTS

Električni Audi A6 karavan uskoro na ulicama (VIDEO)

17.03.2022

Jedno je sigurno, budućnost je električna, automatizovana i dolazi kao Audi A6 Avant e-tron Concept. Nemački proizvođač automobila, nakon električnog modela limuzine A6, na tržište stiže sa karavanom.

Automobilski gigant predstavio je električni karavan, koji će prema navodima iz kompanije, serijsku verziju dobiti 2024. godine. Predstavljeni model je konceptni automobil, međutim, pretpostavlja se da će serijska verzija u velikoj meri biti zasnovana na ovom vozilu.

Kada je reč o samoj unutrašnjosti automobila, Audi je veoma tajnovit i uspleli su da ovaj deo vozila u potpunosti sakriju, bar još neko vreme. Prednji deo automobila je prepoznatljiv, međutim nešto je drugačiji zbog električnog pogona vozila.

Ovaj karavan je dugačak 4,96 metara, širok 1,96 i visok 1,44 metra. Opremljen je sa dva električna motora ukupne snage 350 kilovata.

Audi je ostao tajnovit i kada je u pitanju kapacitet baterije, ali očekuje se da je on oko 100 kWh. Pretpostavlja se da za 10 minuta punjenja na brzom punjaču snage od 270 kW vozilo može da pređe dodatnih 300 kilometara. Za manje od 25 minuta baterija se može napuniti od 5 do 80 odsto kapaciteta. Model sa pogonom na zadnjim točkovima trebalo bi da ima domet oko 700 kilometara.

Pročitajte još:

Zahvaljujući novim tehnologijama, novi model Audijevog električnog karavana, uz domet baterije i brzo punjenje, ovo vozilo stavlja u ravan sa automobilima sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Idealni su za svakodnevnu gradsku vožnju, kao i za duža putovanja.

Accelerating electric mobility. Discover the new Audi A6 Avant e-tron concept, an example of striking form and electric function.
Discover more https://t.co/VBGp83Bkp6 #Audi #AudiA6Avant #etron #concept #eMobility #FutureIsAnAttitude pic.twitter.com/5sCOFniE7h
— Audi (@AudiOfficial) March 17, 2022

Ljubitelji karavana mogu da odahnu, ovo je znak da ovi modeli vozila nisu za “staro gvožđe” i da su, definitvno, vozila budućnosti.

Milica Radičević

Evropa – vrtoglav rast cena osnovnih životnih namirnica

17.03.2022

kupovina_prodavnica_rafovi_žena — Foto-ilustracija: Unsplash (Martijn Baudoin)

Amerika, Evropska unija i njihovi saveznici sve više pooštravaju sankcije prema Rusiji. Istovremeno, evropske zemlje pokušavaju da pronađu rešenja kojim bi smanjile zavisnost od ruskih proizvoda, pre svega nafte i gasa. U tom vrtlogu najgore prolaze potrošači. Poskupljuju energenti, a zbog njih i ostali proizvodi – osnovne životne namirnice.

Poslednje dve nedelje cene goriva na evropskim pumpama beleže rekordne vrednosti. Litar benzina u Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Grčkoj košta od 2,2 do 2,5 evra, čime je probijena psihološka granica od dva evra.

Na pumpama u Londonu cene goriva su pale u poslednja 24 sata, pred put premijera Borisa Džonsona u Saudijsku Arabiju. Benzin košta od 1,45 do 1,63 funte, pa se tamo gde je jeftinije stvaraju redovi.

„Pesimistični analitičari očekuju da cena raste do dve i po funte za benzin i čak tri funte za dizel. Inflacija iznosi 5,6 odsto i nadmašuje rast plata, a ekonomisti predviđaju da će inflacija do leta dostići sedam odsto, a zatim početi da pada. Proizvođači hrane se ne slažu sa ovom ocenom“, kaže Ivana Miloradović, dopisnica RTS-a iz Velike Britanije.

Giros čak četiri evra

Grke talas poskupljenja zapljuskuje još od prošle godine. Računi za struju su im veći čak pet puta, a posledice sukoba u Ukrajini odrazile su se na cene osnovnih životnih namirnica i tradicionalnih specijaliteta. Giros je u nekim gradovima poskupeo za više od 40 odsto, pa košta čak četiri evra.

„Prema izveštaju organizacije za kontrolu tržišta pri Ministarstvu finansija kupovna cena jagnjetine na veliko poslednjih dana porasla je za 30, a junetine za 10 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine, što samo znači da će se trend povećanja cena nastaviti“, naglašava Ivana Apostolu, dopisnica RTS-a iz Grčke.

Pročitajte još:

U Italiji poskupeli ulje, brašno, ali i struja

Italijane je vest o sukobu u Ukrajini podsetila na početak pandemije, pa su mnogi u prvi mah kupovali zalihe. Poskupeli su ulje, brašno, hleb.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ronaldo de Oliveira)

„Hleb u ovom momentu ima dosta različitu cenu. U nekim gradovima košta čak i devet evra za kilogram, u Napulju je dva. Ja sam primetila poskupljenje svega, čak i onoga o čemu se ne priča. Meni lično je prošlog meseca došla struja 250 evra, to nije račun na koji sam ja navikla, jer je do sada bio oko 90 evra“, kaže Sanja Lučić, dopisnica RTS-a iz Italije.

U Nemačkoj očekuju najveće poskupljenje testenine

Praznih rafova za sada nema u Nemačkoj, osim kada je reč o suncokretovom ulju.

„Suncokretovo ulje košta sada oko 2,5 evra i to za flašu od 750 mililitara. Procene ovdašnjih analitičara je da će najviše ubuduće da poskupe testenine, inače, omiljene među Nemcima i da bi njihova cena mogla da se utrostruči“, ističe Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Krompirići u Belgiji skuplji 30 do 50 odsto

U Belgiji su prodavnice, za sada, uredno snabdevene, ali se i tu cenovnici češće menjaju.

„Za Belgijance je uvek važno koja je cena paketa krompirića. To je poraslo 30 do 50 posto i to je indikator osnovnih životnih namirnica. I ono o čemu se govori je nestašica suncokretovog ulja“, kazao je Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Belgije.

U Austriji poskupljuju hotelske usluge

Visoke cene energenata povećavaju i troškove u ugostiteljstvu. Tako iz Austrije stižu najave poskupljenja hotelskih usluga za 10 do 15 odsto.

Da bi ublažile negativne posledice po ekonomiju i standard građana, vlade evropskih zemalja preduzimaju različite mere. U Belgiji je PDV na struju i gas smanjen sa 21 na šest posto, a obezbeđena je i jednokratna pomoć za one koji se greju na mazut. Mere racionalizacije i pomoći privredi i domaćinstvima u narednim danima najavljuju i u Grčkoj i Italiji.

Izvor: RTS

Potpisan ugovor o nabavci opreme za HE “Dabar” vredan 30 miliona evra

17.03.2022

Elnos Grupa_potpisivanje ugovora HE Dabar — Foto: Promo

Sporazum o nabavci oprema za Hidroelektranu “Dabar”, vredan 30 miliona evra, potpisali su Borko Torbica, izvršni potpredsednik Uprave Elnos Grupe i Rajnold Šnajder, glavni operativni direktor u kompaniji Voith Hydro.

Potpisivanju dokumenta koji podrazumeva nabavku najsavremenijih turbina i generatora prisustvovali su Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske i Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva.

Ugovorom o saradnji je potvrđeno da će kompanije Elnos BL i Voith Hydro zajedno kao partneri učestvovati u ugovoru sa kompanijom China Gezhouba Group Corporation (CGGC) koja je glavni izvođač projekta izgradnje HE “Dabar”.

“Elnos Grupa i kompanija Voth Hydro imaju dugogodišnju uspešnu saradnju koja je do sada krunisana nizom realizovanih projekata u oblasti hidroenergije. Uvereni smo da će naš novi zajednički angažman u okviru izgradnje HE “Dabar” biti inženjerski i profesionalni iskorak koji će dati poseban pečat budućoj realizaciji ovog projekta”, rekao je Borko Torbica, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

“HE “Dabar” je prvi grinfild projekat u oblasti hidroelektrana koji se realizuje u BiH nakon nekoliko decenija. On je pokazatelj velikog hidro potencijala regije i obezbeđuje svoj udeo u proizvodnji električne energije bez CO2. Projekat je još jedna važna prekretnica za Voith Hydro i predstavlja nastavak dugotrajnog uspešnog poslovnog partnerstva“, istakao je Šnajder.

HE “Dabar” biće završena za najkasnije pet godina, ukupne snage 160 megavata i reč je o prvom velikom energetskom projektu na prostoru bivše Jugoslavije u poslednjih 30 godina.

Energetski portal

1...355356357...1.574 Page 356 of 1.574

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

EP: Kako prevazilazite izazove kada je u pitanju duži period čekanja na isporuku vozila i smanjen lager?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 decembar

Events for 31st decembar

Events for 1st januar

Events for 2nd januar

Events for 3rd januar

Events for 4th januar

Events for 5th januar

Events for 6th januar

Events for 7th januar

Events for 8th januar

Events for 9th januar

Events for 10th januar

Events for 11th januar

Events for 12th januar

Events for 13th januar

Events for 14th januar

Events for 15th januar

Events for 16th januar

Events for 17th januar

Events for 18th januar

Events for 19th januar

Events for 20th januar

Events for 21st januar

Events for 22nd januar

Events for 23rd januar

Events for 24th januar

Events for 25th januar

Events for 26th januar

Events for 27th januar

Events for 28th januar

Events for 29th januar

Events for 30th januar

PIŠITE NAM