Zajedničkom akcijom građana i stručnjaka zbrinut je riđi mišar – strogo zaštićena vrsta

09.03.2023

buzzard-ptica- orao — Foto-ilustracija: Pixabay (zoosnow)

Na osnovu obaveštenja dobijenih od građana stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su pronašli povređenu pticu grabljivicu u blizini mesta Besni Fok, uz zrenjaninski put, u opštini Palilula (Beograd).

Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode pregledali su pticu koja ima povredu na krilu i jednoj nozi, te su je zbrinuli u prihvatilištu Zoo vrta u Beogradu. Nakon zajedničkog pregleda sa veterinarima i biolozima Zoo vrta, konstatovano je da je ptica stradala elektrokucijom, odnosno električnim udarom na strujnom vodu, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode.

Povređena ptica je riđi mišar (Buteo rufinus), strogo zaštićena divlja vrsta u skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Pročitajte još:

Riđi mišar je predstavnik grupe dnevnih grabljivica, srednje veličine, dužine tela 50-61 cm i raspona krila 130-155 cm. Rasprostranjen je u jugoistočnoj Evropi, Maloj Aziji, većem delu srednje Azije i na Bliskom istoku, kao i u delovima severne Afrike. Nastanjuje stepe, polupustinje, klisure, planinske pašnjake i poljoprivredna područja od nizija do visokih planina. Ugrožava ga gubitak staništa, širenje poljoprivrednih površina i trovanje pesticidima.

U Srbiji je redovna gnezdarica, čija se populacija procenjuje na svega 22-33 gnezdeća para sa brojnošću koja fluktuira usled različitih faktora poput uništavanja staništa i zauzimanja istog širenjem infrastrukture, poljoprivredne prakse i stradanja od elektrokucije i na turbinama vetroelektrana. Populacija riđeg mišara u Srbiji je ocenjena kao ranjiva (VU – Vulnerable), u skladu sa IUCN kriterijumima, a podaci su dostupni u Crvenoj knjizi faune Srbije III – Ptice.

Energetski portal

Pred Srbijom period intenzivnog ulaganja u energetski sektor

09.03.2023

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Sa predstavnicima Saudijskog fonda za razvoj, koji su u poseti Beogradu, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je o dugoročnim strategijama u oblasti rudarstva i energetike.

Tom prilikom, ministarka je istakla da je pred Srbijom period intenzivnog ulaganja u energetski sektor, s obzirom na to da se nalazimo u procesu energetske tranzicije kojom ćemo menjati naš energetski miks, vodeći računa o tome da obezbedimo sigurnost snabdevanja.

Prema njenim rečima, u narednih pet godina, u planu je niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od nekoliko milijardi evra, pre svega u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže, koja će nam omogućiti više OIE na mreži.

Pročitajte još:

U toku je izrada strateških dokumenata, integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove strategije razvoja energetike, koji će utvrditi dugoročne ciljeve i prioritete kako bi se smanjili negativni uticaji energetike na životnu sredinu, vodeći računa o održivosti i stabilnosti energetskog sistema, navela je ministarka.

Saudijski fond za razvoj je vladina agencija Saudijske Arabije osnovana 1974. godine i od tada finansira projekte iz oblasti transporta, energetike, poljoprivrede, vodosnabdevanja i zdravstvene zaštite.

Energetski portal

Najpovoljniji trenutak za ulaganje u poljoprivredu

08.03.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Ulaganja države u poljoprivredu nikada nisu bila veća i nikada nije bio povoljniji trenutak za ulaganje u poljoprivredu, istakla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

„Ako neko razmišlja gde da plasira svoj kapital u Srbiji, mislim da je poljoprivreda trenutno najbolji izbor“, rekla je ministarka i dodala da su otvoreni mnogi programi preko kojih se nude bespovratna sredstva za nove mlade poljoprivrednike.

Kako je naglasila, država prvi put u svojoj krovnoj investicionoj uredbi prepoznaje poljoprivredna gazdinstva i pojasnila da će svako ko uloži od 100.000 do milion evra, imati povrat od 50 odsto, a ako uloži preko milion evra, dodatan povrat je od 25 odsto, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kao jedan od razloga zbog čega je sada pravi trenutak za ulaganje u poljoprivredu, ministarka je navela i situaciju na evropskom i svetskom tržištu i izrazila nadu da će u narednih nekoliko meseci proizvođačima jabuka i drugih voćnih kultura biti otvoreno kinesko tržište.

Govoreći o merama Ministarstva poljoprivrede, Tanasković je kazala da će u martu biti objavljen novi javni poziv u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, za pravna lica, preduzetnike i zadruge koji se bave otkupom, preradom, skladištenjem i plasmanom poljoprivrednih proizvoda, a biće obezbeđeno 12 miliona evra.

Do sada je potpisano ukupno 1.340 ugovora za realizaciju projekata za unapređenje biljne i stočarske proizvodnje ukupne vrednosti 47 miliona evra, od toga su 23,5 miliona evra bespovratna sredstva.

Pročitajte još:

Fokus investicija biće obnovljivi izvori energije, u svetlu globalne energetske krize, oprema za podizanje konkurentnosti proizvodnje, ali i inovacije, digitalizacija i automatizacija procesa.

U okviru ovog projekta Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje bespovratna sredstva za naše poljoprivrednike u visini od 50 odsto ukupnog iznosa investicija. Preostalih 50 odsto sredstava, korisnici imaju prilike da finansiraju tako što mogu da potpišu ugovor o kreditu sa jednom od 11 poslovnih banaka sa kojima Ministarstvo ima saradnju u visini od 40 odsto investicije, dok ostatak od 10 odsto obezbeđuju kao svoje učešće u finansiranju investicije.

Ministarka Tanasković je takođe najavila da će poljoprivredni proizvođači od ove godine moći da nose mleko na analizu u referentnu državnu nacionalnu laboratoriju u Batajnici.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) do sada nije mogla da bude otvorena ka tržištu, jer nije mogla da izda fiskalni račun, objasnila je ministarka.

„Otvorili smo evidencioni račun i spremamo se da izmenimo zakonodavni okvir koji je obavezuje da za to naplaćuje taksu. Ona će već ove godine postati otvorena za tržište i moći će da radi superanalize za poljoprivrednike“, rekla je ministarka.

Na panelu „Poljoprivreda u deglobalizovanom svetu i izazovi s kojima će se Srbija suočiti’’, istakla je da je eAgrar izuzetno značajan za naše poljoprivrednike i saopštila podatak da se do danas 187.000 poljoprivrednika prijavilo i uzelo eID broj za novu platformu eAgrar.

„Jasno je koliko je velika zainteresovanost. Od 16. marta krećemo sa podizanjem registra i sa prijavom, gde će naši poljoprivrednici moći da kažu da li to što imamo u registru i to što oni imaju, njihovo realno stanje, što i jeste ideja’’, rekla je ministarka. Kako je pojasnila, svi registri će biti u okviru eAgrara i država će moći da ukršta te podatke i ima dobru statistiku.

„Moći ćemo da gledamo gde eventualno pada proizvodnja, da bi u narednoj godini pojačali subvenciju u tom delu. Poljoprivrednicima će biti mnogo lakše. Ovaj prvi trenutak je težak, ali kada prvi krug subvencija budu odradili preko eAgrara uvideće koliko im je život lakši sa eAgrarom“, istakla je ministarka Tanasković.

Energetski portal

Cilindrične košnice donose revoluciju u pčelarstvu?

08.03.2023

pčele_košnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Svojim dizajnom podsećaju na šuplje deblo, a svaki deo se lako može zameniti.

Revoluciju u pčelarstvu sa košnicama cilindričnog oblika donose dva mlada nemačka preduzetnika, Filip Pothast i Fabian Visšman koji su 2021. godine osnovali start-up Hiive u Berlinu.

Simulira prirodne uslove

Jedinstvene košnice svojim dizajnom podsećaju na šuplje deblo i simuliraju sličnu mikroklimu. Razvoj konačnog proizvoda je trajao tri godine. Poseban platneni vodootporni prekrivač i izolaciona obloga na bazi gline i drveta daju i do četiri puta efikasniju zaštitu.

Pčelinja zajednica je zaštićena od delovanja vetra, kiše, snega i sunčevih zraka.

Pročitajte još:

Praćenje stanja mobilnim telefonom

Nadzor nad svakom košnicom možete imati 24 h. Dakle, u unutrašnjosti se nalaze senzori koji omogućuju da putem mobilnog telefona pratite stanje. Pregled i zamena se lako obavljaju zahvaljujući modularnom dizajnu i pokretnim delovima. Odvojeni su plodište i medište. Popravka je izuzetno laka.

Celokupni sistem ima za cilj da pčelama pruži što prirodnije uslove uz što manje ljudske intervencije. Za izradu se koristi samo dva odsto drveta u odnosu na klasičan oblik. Cena košnice je 490 evra.

Izvor: Agroklub

Mreža Charge&GO se širi

08.03.2023

punjač-električna-vozila-charge&GO — Foto: Idook Media

Ako vam se čini da razvoj elektromobilnosti u našoj zemlji umnogome liči na komičnu situaciju u kojoj ili imate konzervu ili otvarač, niste mnogo daleko od istine. Vlasnici električnih automobila, ma koliko ih bilo u Srbiji, a pominje se čak 900 registrovanih što novih što polovnih vozila, u stalnoj su potrazi za informacijama o novougrađenim punjačima, dok vlasnici punjača željno iščekuju veći broj električnih vozila kako bi se primakli zacrtanoj margini za isplativost svog biznisa.

Da bismo utvrdili kako se razvija elektromobilnost u našoj zemlji, biće dovoljno da napravimo mali osvrt. Činjenica je da do pre sedam, osam godina gotovo da nije bilo javnih punjača, a izvestan broj kompanija odlučio se za tada vizionarski pristup pa su ugrađivali punjače na svojim parkinzima kako bi učinili mogućom planiranu zamenu svoje flote električnim vozilima. Naravno, tada je bilo tek par desetina električnih vozila.

Danas, stvari stoje malo bolje. Ako danas pogledate mapu na plugshare.com, uočićete na desetine lokacija sa punjačima u našoj zemlji. Ipak, promene u sektoru transporta tek nam predstoje kao i promene u načinu korišćenja prevoznih sredstava. Nema sumnje da će u fokusu biti razvoj mreže punjača za električna vozila kako bi se omogućila tranzicija ka održivom transportu.

U FOKUSU:

Kompanija Charge&GO, kao lider razvoja elektromobilnosti u Srbiji, upravo radi na širenju svoje mreže punjača. Trenutno je u toku postavljanje punjača na svim lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop. Od početka avgusta vozači električnih vozila mogu da svrate do Stop Shop-a u Sremskoj Mitrovici, Lazarevcu i Požarevcu i dopune svoje baterije. Na parkingu Stop Shop-a u Vršcu, dostupan je punjač snage 120 kW, dok je posetiocima ovog lanca prodavnica u Zaječaru na raspolaganju punjač snage 60 kW.

Očekuje se da uskoro budu pušteni u rad punjači snage u rasponu od 24 do 120 kW u Čačku, Subotici i Smederevu, a do kraja godine i na drugim Stop Shop lokacijama širom Srbije.

Na mapi Charge&GO mreže mogu se naći i brzi i ultrabrzi punjači na GAZPROM benzinskim stanicama, kao i na četiri naplatna punkta na autoputu, i to kod Vrčina, Horgoša i Trupala-Niš. Najlakši način za pristup punjačima predstavlja aplikacija Charge&GO koja vozačima električnih automobila pruža mogućnost da napune svoje vozilo, obave plaćanje a zatim i pregledaju sesije punjenja. Potrebno je da prvo da se korisnik registruje i nakon toga može da uživa u svim pogodnostima kao što su niže cene. Osim mreže punjača u našoj zemlji, korisnicima aplikacije na raspolaganju su i hiljade punjača širom Evrope koji su deo partnerske mreže.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Epson i WWF započinju trogodišnje partnerstvo za oporavak i obnovu šuma

08.03.2023

Korporacija Seiko Epson danas je pokrenula trogodišnje međunarodno partnerstvo sa globalnom organizacijom za zaštitu prirode WWF fokusirajući se na obnovu i očuvanje šuma u celom svetu. Ovo je prva saradnja ove vrste za japanski tehnološki brend i bazira se na dobrim odnosima dveju organizacija koje su u martu 2022. otpočele saradnju u cilju očuvanja mora u jugoistočnoj Aziji.

Na osnovu zajedničke ambicije da se radi na rešavanju zajedničkih ekoloških problema, partnerstvo će obuhvatiti tri cilja:

Proučavanje Epsonovog uticaja na životnu sredinu,
Podrška WWF-ovim projektima obnove i očuvanja šuma u sedam zemalja u četiri regiona
Komuniciranje o pitanjima životne sredine.

Kako bi ovo sproveo u delo, Epson planira da u naredne tri godine, počevši od marta 2023. godine, uloži 240 miliona japanskih jena (otprilike 1,6 miliona evra) u WWF projekte očuvanja šuma.

Kroz partnerstvo, Epson će podržavati aktivnosti i napore za oporavak prirode koje sprovodi WWF na nekoliko „frontova krčenja šuma“¹ i imaće za cilj da poboljša održivost u svom lancu snabdevanja kao potpisnik WWF-ovog programa Forest Forward². Da bismo zajedno ostvarili svet koji ima pozitivan uticaj na prirodu, saradnja će takođe promovisati odgovorno korišćenje šumskih resursa (papira) u poslovanju, kao i buduća razmatranja očuvanja slatkovodnih ekosistema i aktivnosti koje doprinose cirkularnoj ekonomiji³.

Pročitajte još:

„Oduševljeni smo što smo potpisali ovaj sporazum sa WWF-om“, rekao je Yasunori Ogawa, globalni predsednik kompanije Epson. „Svet se suočava sa ekološkom katastrofom i od suštinskog je značaja da sada delujemo kako bismo očuvali biodiverzitet naše planete pre nego što bude prekasno. Ovo partnerstvo odražava Epsonovu posvećenost očuvanju životne sredine, smanjenju otpada i obezbeđivanju korišćenja prirodnih resursa na održiv način. Sa ciljem da se ostvari budućnost u kojoj ljudi mogu da žive u harmoniji sa prirodom, WWF je pravi izbor za Epson.“

U 2021. godini, Epson je objavio svoju viziju životne sredine u kojoj se obavezao da će postati ugljenično negativan i da će eliminisati upotrebu neobnovljivih podzemnih resursa do 2050. godine. Da bi postigla ove ciljeve, kompanija pokreće niz inicijativa usmerenih na postizanje dekarbonizacije, uspostavljanja kruženja resursa, obezbeđivanje proizvoda i usluga koji smanjuju uticaje na životnu sredinu i razvoj ekoloških tehnologija. Epson prepoznaje da je angažovanje cele zajednice neophodno da bi se postiglo održivo društvo i radimo sa partnerima kao što je WWF na podizanju svesti i preduzimanju hrabrih poteza za rešavanje ekoloških problema sa kojima se suočava naša planeta“.

„WWF pozdravlja ovo ambiciozno partnerstvo sa Epsonom za budućnost šuma“, rekao je TOBAI, Sadajosi, izvršni direktor WWF Japan. „To nije samo posvećenost jedne kompanije, već takođe predstavlja značajan korak napred u ubrzavanju napora privatnog sektora da spreči degradaciju prirode, posebno šuma, od kojih svi zavisimo“.

Zaštita i odgovorno upravljanje šumskim ekosistemima bili su visoko na dnevnom redu nedavnih globalnih diskusija kao što su UN COP27 za klimu i UN COP15 za biodiverzitet. Od ključne je važnosti da se ova pitanja ređavaju tako što će se svi akteri čvrsto obavezati i hitno napraviti neophodne promene kako bismo preokrenuli gubitak biodiverziteta i izgradili održivije društvo.

Kroz partnerstvo i učešće u programu Forests Forward, Epson i WWF zajedno rade na spasavanju ugroženih šuma u vitalnim predelima unutar i izvan Epsonovog lanca snabdevanja poboljšanjem upravljanja šumama i obnavljanjem prirode.

Detalji o partnerstvu

Projekti očuvanja šuma koje sprovodi WWF Japan

WWF Japan radi na očuvanju šumskih ekosistema u oblastima krčenja šuma kao što su jugoistočna Azija i Južna Amerika, prelasku na održivu proizvodnju poljoprivrednih, šumarskih i stočarskih proizvoda koji su vodeći pokretači krčenja šuma i promovišu održivu potrošnju u Japanu, zemlji koja je poznata kao veliki potrošač.

Rad na očuvanju retkih tropskih šuma i tresetnih močvara koje su dom divljih životinja kao što su tigrovi i orangutani. Okolne šume se smanjuju zbog vađenja sirovina za proizvodnju papira i proizvodnje palminog ulja. Zasluge: © Anton Vorauer/WWF

Razvijanje aktivnosti za promovisanje održive poljoprivrede. Pored očuvanja šuma i drugih ekoloških pitanja, cilj nam je da pomognemo u poboljšanju života malih proizvođača. (Region Jugoistočne Azije Mekong) Zasluge: WWF-Japan

Front krčenja šuma

Uzroci, tempo i veličina krčenja šuma i degradacije šuma su se vremenom menjali. Način na koji su različiti uzroci krčenja šuma povezani i efekti koje oni imaju na šume razlikuju se u različitim regionima. Globalno, primenjeno je mnoštvo pristupa kako bi se zaustavilo krčenje šuma i degradacija šuma. Iako je postignut napredak u zaustavljanju gubitka i degradacije šuma, oba se nastavljaju alarmantnom brzinom. Prema izveštaju WWF-a, 43 miliona hektara šume izgubljeno je u „frontovima krčenja šuma“ u 24 zemlje između 2004. i 2017. Za više detalja, posetite projekte WWF-ovog Fronta za krčenje šuma.

Forest Forward

WWF-ov program Forest Forward uključuje preduzeća, lokalne zajednice i druge ključne zainteresovane strane da promene metode vrednovanja šuma, upravljanja, zaštite i oporavka u korist prirode, ljudi i klime.

Za više detalja posetite https://forestsforward.panda.org/

Cirkularna ekonomija

Za razliku od jednosmernog poslovanja zasnovanog na tradicionalnim metodama masovne proizvodnje i masovnog odlaganja, kružni društveno-ekonomski sistem reciklira ograničene resurse i nastavlja da ih koristi što je duže moguće kako bi eliminisao otpad. Od početne faze razvoja, proizvodi i usluge su dizajnirani da u velikoj meri minimiziraju upotrebu i odlaganje novih resursa.

Epson i WWF Marine Conservation u jugoistočnoj Aziji

Pokrenut 2022. godine u jugoistočnoj Aziji, Epson se udružio sa WWF Singapur kako bi proširio napore na obnovi korala u Indoneziji, Maleziji, Tajlandu i Singapuru, kao i na obnovi mangrova na Filipinima. Radeći sa lokalnim pojedincima i institucijama, ovi napori na obnovi podržavaju i obnavljaju kritično važno zdravlje morskog ekosistema od kojeg svi zavisimo, uz izgradnju kapaciteta među lokalnim zajednicama kao ključnim akterima u dugoročnom održavanju i upravljanju njihovim obalnim resursima. Ovi aktuelni programi dopunjuju predstojeće aktivnosti očuvanja šuma na ostrvima Borneo i Sumatra u cilju zaštite biodiverziteta iznad kopna i pod vodom, doprinoseći obnovi oba ekosistema u većem obimu.

Izvor: Executive

Bajatović: Gas će poskupeti jednom ili dva puta do kraja godine

08.03.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (stevepb)

Najveći udar krize prošle godine pretrpeo je energetski sektor, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović nazvala je ovo najneizvesnijim periodom u energetici u poslednjih 50 godina na panelu posvećenom energetici na Kopaonik biznis forumu, piše Danas.

Ona je istakla da su u takvim uslovima obezbeđene dovoljne količine gasa u skladištima u Mađarskoj i Srbiji, veće rezerve naftnih derivata nego u 2021. i cene električne energije koje su i pored povećanja i dalje među najnižim u regionu čime je sačuvana konkurentnost privrede i privlačnost za investicije.

Da bi prikazala koliko je finansijski udarac bio veliki ona je uporedila cene po kojima je EPS prodavao struju.

„U maju 2021. godine, pre rata u Ukrajini, EPS je formirala cenu za industriju na 60 evra za megavatčas. U julu 2022. električna energija na berzi je bila 372 evra za megavatčas, a u tom trenutku u Srbiji po preporuci vlade, EPS je privredi prodavao po pet puta nižoj ceni, po 70 evra po megavatčasu“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, da bi se pripremili za narednu zimu, pred nama je još mnogo posla.

„Posvetićemo posebnu pažnju dugogodišnjim problemima, neinvestiranju u proizvodnju uglja, neinvestiranju u OIE, potrebi za unapređenjem energetske infrastrukture, produktivnosti energetskih preduzeća i neefikasnosti u potrošnji energije“, rekla je Đedović na panelu.

Ona je rekla da su prioriteti Ministarstva povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije, obezbeđenje domaće potrošnje, povećanje broja ruta i snabdevača energijom i održanje sigurnosti snabdevanja.

Pročitajte još:

Ministarka je najavila i dugo odlagane reforme energetskog sektora kako bi se povećala efikasnost EPS-a, Elektrodistribucije i Srbijagasa.

„Cilj je da sva preduzeća posluju profitabilno, da budu kičma energetskog sistema i budućeg privrednog razvoja“, napomenula je ona.

Što se tiče naredne zime, Đedović je istakla da se ubrzano radi na izgradnji gasne interkonekcije sa Bugarskom, kao i jačanje gasifikacione mreže.

„Nastavićemo da razgovaramo o popunjenosti skladišta u Mađarskoj. Radimo na završetku TE „Kostolac B3“, koja bi trebalo da se završi ove godine. To je dodatnih pet odsto kapaciteta elektroprivrrede i to je nov, moderan, čist sistem koji će pomoći u energetskoj tranziciji“, rekla je Đedović.

Ona je takođe rekla da će u narendih nekoliko meseci biti održane i aukcije za obnovljive izvore energije.

Ministarka je najavila i promene zakona o OIE, završetak nacionalnog energetskog i klimatskog plana, a menjaće se i zakon o energetici.

„Ovo će biti godina enegetskih reformi. Koliko god promene bile bolne i koliko god da iziskuju vreme, one su neminovnost“, poručila je Đedović.

„Energija je najskuplja kada je nema“, rekao je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, ukazujući da bi bila katastrofa u privredi da su cene struje i gasa prebačene na korisnike.

On je najavio „jedno ili dva povećanja“ cene gasa do kraja godine, napominjući da je nabavna cena energenta za Srbijagas 727 dolara, bez troškova, a da Srbijagas prodaje gas po 396 dolara.

„I dalje neće biti tržišne cene, ali je po ovim cenama nemoguće poslovati, posebno i ako se traži investiranje, posebno u zalihe“, rekao je Bajatović dodajući da je odobreno 800 miliona dolara za Srbijagas u budžetu, „što nije puno po ovim cenama, ako želite socijalnu politiku i investicije u zalihe“.

Bajatović se osvrnuo na dostupnost gasa iz različitih pravaca. Pored cevi iz Mađarske kroz koju je trebalo da dolazi ruski gas preko Ukrajine, on je istakao da je važno za Srbiju da može da računa na gas iz Turskog toka.

„Možemo da računamo na neke količine iz Azerbejdžana, ali problem je što oni traže ugovore na 10-15 godina. Treba reći i da izvoz gasa iz Azerbejdžana direktno zavisi od uvoza gasa iz Rusije. Ako ako hoćemo da računamo na gas iz Azerbejdžana i LNG iz terminala u Aleksandropulosu moramo da proširimo kapacitete gasovoda Niš-Beograd“, objasnio je Bajatović.

On je istakao da je u skladištu u Banatskom Dvoru ostalo 296 miliona kubnih metara gasa i da je moguće povećati kapacitet za 200 miliona kubika, a da je u Mađarskoj ostalo oko 200 miliona kubika, što znači da faktički imamo pokrivenu potrošnju u zimskoj sezoni.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Država će obezbediti stabilno snabdevanje energenata

08.03.2023

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Država će obezbediti stabilno snabdevanje svih energenata i u narednom period, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na Kopaonik biznis forumu.

„U vreme svetske energetske krize obezbedili smo dovoljne količine gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, a rezerve nafte uvećane su za 54 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pri tome, uspeli smo da cena električne energije za domaćinstva, uprkos korekciji u januaru, bude i dalje među najnižima u Evropi i regionu, što je slučaj i sa cenom gasa. Zahvaljujući fiskalnim reformama iz prethodnih godina i aktivnom delovanju države u energetskoj krizi, uspeli da sačuvamo konkurentnost privrede i privlačnost Srbije za investicije, kao i da se enormni rast cena na berzama ne prelije u punoj meri na domaće tržište „, naglasila je ministarka.

Na panelu „Energetska sigurnost u uslovima globalne ekonomske krize – Izazovi i preporuke za budućnost“, ministarka Đedović rekla je da je 2023. važna godina za energetski sektor Srbije, u kojoj će biti završeni projekti važni za sigurnost snabdevanja električnom energijom i gasom i određeni dugoročni ciljevi u energetskoj tranziciji i način i put njihovog ostvarivanja, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

,,Posle 32 godine Srbija će dobiti novu veliku elektranu, TE Kostolac B3, snage 350 MW, a završetkom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, povezaćemo se sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke i tako ostvariti diversifikaciju snabdevača. Pripremamo i izmene Zakona o korišćenju OIE koje treba da omoguće sprovođenje aukcija za prvih 400 MW iz energije vetra, a na srednji rok očekujemo da naši kapaciteti iz OIE budu oko tri puta veći nego danas. Ove godine očekuje nas i usvajanje strateških dokumenata kojima ćemo odrediti dugoročne ciljeve u oblasti OIE, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova. Suština ovih procesa je da dok napredujemo u procesu energetske tranzicije, povećavamo udeo OIE u proizvodnji energije i idemo ka dekarbonizaciji energetskog sektora, u svakom trenutku imamo sigurno i stabilno snabdevanje“, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, mesec i po dana do kraja grejne sezone može se reći da je ispunjen prvi zadatak postavljen na početku mandata Ministarstva – obezbeđivanje dovoljnih količina električne energije i gasa za građane i privredu i da domovi građana budu topli.

,,S druge strane, ništa bolje ne testira otpornost od kriznih situacija, niti ima boljeg trenutka od krize da stvari pokrenu ili ubrzaju. Zato smo upravo u ovakvoj situaciji rešili da se uhvatimo u koštac i sa preko potrebnim reformama energetskog sektora, da završimo započete i pripremamo nove projekte, uključujući OIE i reverzibilne hidroelektrane, i da više radimo na promeni svesti u vezi sa potrošnjom energije“, navela je ministarka Đedović.

Govoreći o reformama u energetskom sektoru, ona je rekla da je država prepoznala da i te kako postoji prostor da se unapredi efikasnost donošenja odluka u javnim preduzećima, da se optimizuju procesi i bolje upravlja rizicima.

,,Krajnji cilj je da sva preduzeća u energetskom sektoru posluju efikasno i profitabilno, i da budu “kičma” snažnog energetskog sektora koji će Srbiju učiniti energetski bezbednom i energetski nezavisnom, što je jedan od preduslova za dugoročan i stabilan privredni rast“, rekla je ministarka.

Ona je naglasila veća energetska sigurnost podrazumeva i značajno povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima i će država nastaviti da ulaže u tu oblast i u javnom sektoru i kroz program subvencija za građane.

,,Ne možemo imati veću sigurnost snabdevanja ukoliko samo radimo na povećanju proizvodnje, a ne vodimo računa o tome kako trošimo energiju, jer je na primer, potrošnja toplotne energije po metru kvadratnom u Srbiji oko dva puta veća od proseka u zemljama EU. Obezbedili smo dodatna sredstva za mere povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima, u iznosu od oko 70 miliona evra. Plan je da javni poziv bude raspisan u drugoj polovini 2023, a očekujemo da će subvencije moći da dobije više od 80.000 domaćinstava“, navela je ministarka.

Ministarka je podsetila da je strateški cilj da se obezbedi energetska nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu.

,,To zahteva da ne razmišljamo samo o tome kako će neke odluke biti primljene kod građana, već o tome šta je dugoročno održivo, kako da budemo energetski bezbedni i nezavisni, a da imamo održive cene. Mi smo i do sada nastojali da svako poskupljenje prati rast standarda građana. Na tome ćemo raditi i dalje, i borićemo se da svako naredno povećanje cena bude što manje“, zaključila je ministarka Đedović.

Energetski portal

Pokrenuta inicijativa za bolju zaštitu vlažnih staništa u Srbiji

07.03.2023

močvara — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

U okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavili su novu inicijativu za unapređenje zaštite vlažnih staništa i očuvanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta u njima, koja je pokrenuta uz podršku Vlade Švedske.

„Zaštita biodiverziteta je pitanje opstanka, jer naše društvo zavisi od raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta na mnogo načina. Cilj podrške koju pružamo Ministarstvu zaštite životne sredine i inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ je da ojača zaštitu i poveća ulaganje u biodiverzitet u narednim godinama. Takođe, postoji snažna potreba za uspostavljanjem širokog dijaloga svih zainteresovanih strana o ovoj važnoj temi“, istakla je Nj.E. Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji.

Vlažna staništa, poput močvara i tresetišta, deluju kao prirodna zaštita od poplava i filteri za različite vrste zagađenja, a pomažu i u ublažavanju klimatskih promena, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida. Međutim, usled aktivnosti poput poljoprivrede, urbanizacije i prekomerne eksploatacije resursa, njihov opstanak je ugrožen.

Nova inicijativa za očuvanje ovih dragocenih prirodnih ekosistema deo je šire podrške za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva u Srbiji, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije.

Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji podsetio je da je platforma „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ pokrenuta zajedno sa Timom Evropa 2022. godine, radi primene principa Zelene agende.

„Jasno je da zelena tranzicija zahteva dalje zajedničke napore, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Veliko mi je zadovoljstvo što danas mogu da pozdravim dodatnu podršku Švedske sprovođenju Zelene agende u Srbiji. Posebno sam srećan što su se ovoj inicijativi EU pridružili dragoceni partneri koji su prihvatili Zelenu agendu. Želim da zahvalim Švajcarskoj, Švedskoj i Srbiji što su izdvojile dodatna sredstva za ovu izvanrednu inicijativu, u kojoj važnu ulogu ima i Evropska investiciona banka“, kaže Bertolini.

Pročitajte još:

Ovom prilikom predstavljena je i nova globalna Konvencija za očuvanje biodiverziteta – Kunming-Montreal, koja je usvojena na 15. Konferenciji UN o biološkoj raznovrsnosti u decembru 2022. godine, i ukazano kako će Vlada Srbije uskladiti zaštitu prirode sa ovim sporazumom.

„Za Ministarstvo zaštite životne sredine jedan od prioriteta je implementacija Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi. Trenutno se intenzivno radi na Nacionalnoj strategiji zaštite životne sredine. Takođe, Ministarstvo je povećalo ulaganja za zaštićena područja u 2023. godini na 355 miliona dinara. Sledi izrada novog Zakona o zaštiti prirode i podzakonskih akata, dalji rad na unapređenju ekološke mreže i izradi predloga Natura2000, što je sve pokazatelj da su zaštita prirode i biodiverziteta za nas prioritetne oblasti,” istakla je Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Ona je podsetila da je Srbija, kao zemlja članica Ramsarske konvencije, proglasila jedanaest vlažnih područja od međunarodnog značaja, od kojih je poslednje proglašeno područje Đerdap 2020. godine i istakla da je Dekada obnove ekosistema 2021-2030 prilika da se ovi ekosistemi, od vitalnog značaja za život ljudi, a izuzetno osetljivi na ljudski uticaj, očuvaju i obnove.

„Kako bi pomogli Srbiji da očuva i zaštiti svoja vlažna staništa, pružićemo podršku za unapređenje zakonodavnog okvira i znanja stručnjaka u oblasti zaštite prirode, kao i za primenu inovativnih rešenja i razvoj održivih mehanizama finansiranja za obnovu biodiverziteta“, rekao je Anas Karman, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Kako bi se svi zainteresovani akteri uključili u dijalog na ovu temu, danas je održana i panel diskusija o očuvanju biodiverziteta i prirodnih staništa u kojoj su učestovali predstavnici i predstavnice Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Mladih istraživača Srbije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ministarstva zaštite životne sredine, Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Ovaj događaj je organizovan u okviru inicijative „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene“, pod okriljem projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Sastanak Pregovaračke grupe 27 – životna sredina i klimatske promene

07.03.2023

landscape-zemlja-priroda-Kanada — Foto-ilustracija: Pixabay (Alain Audet)

U organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku ENVAP projekta, u Privrednoj komori Srbije, održan je sastanak Pregovaračke grupe 27, kome je prisustvovalo preko 80 učesnika.

Sastanak je otvorila državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine i predsednica Pregovaračke grupe 27, Sandra Dokić, predstavljajući trenutne pozicije i rokove u Akcionom planu za ispunjavanje merila za zatvaranje Poglavlja 27.

Državna sekretarka je na početku podsetila prisutne članove radne grupe da je u decembru 2021. godine, na međuvladinoj konferenciji Srbije i Evropske unije u Briselu otvoren klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pregovorima o pristupanju, među kojima i Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. U nastavku je istakla da je za zatvaranje Poglavlja 27 identifikovano ukupno 8 merila, od čega je sedam sektorskih, a jedno horizontalno i odnosi se na jačanje institucionalnih kapaciteta. Ukratko je dala pregled trenutnog stanja i rokova za transpoziciju EU propisa u okviru akcionog plana, istakavši da treba još jednom preispitati i usaglasiti rokove između svih nadležnih ministarstava i institucija.

Pročitajte još:

Govoreći o svakom potpoglavlju, od horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduha, kvaliteta vode, upravljanja otpadom, preko zaštite prirode, kontrole industrijskog zagađenja, hemikalija, buke, klimatskih promena, pa i oblasti civilne zaštite, ona je posebno naglasila da će članovi Pregovaračke grupe, nakon svih unetih izmena i dopuna, dobiti akcioni plan na mišljenje i izjašnjavanje.

Pomoćnik ministarke životne sredine i zamenik predsednika Pregovaračke grupe 27, Dušan Čarkić, je govorio o pripremi Izveštaja o napretku Srbije za 2023. godinu za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Izvor: PKS

Koji je zvuk automobila?

07.03.2023

Manje od dvadeset dana pre otvaranja kapija 55. Međunarodnog salona automobila i 15. Međunarodnog sajma motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“, koji se na Beogradskom sajmu održavaju od 22. do 28. marta 2023. godine, skoro sve je spremno za ovaj veliki svetski auto-moto hepening.

Poznat je i „redizajnirani“ raspored izložbi, brendova i svih drugih eksponata i usluga po halama, što je od značaja za veliki broj posetilaca koji ovu manifestaciju prate duži niz godina.

Tako će se u hali 3 naći svi premijum brendovi, kao što su BMW, Mini, Maserati, Audi, Porsche, Mercedes. Svi ostali automobilski brendovi biće u centralnoј hali 1, gde će se smestiti velikani kao što su Volkswagen, Nissan, Chery, Škoda, Subaru, Geely, Volvo, Kia, Mazda, Renault, Dacia, Hyundai, Ford, MG, Citroen, Fiat, Alfa Romeo, Jeep.

Motocikli i oprema biće u hali 4, laka privredna vozila u hali 3A, a prateća automobilska oprema u halama 2 i 1A.

U vezi s tim, okolnosti su uslovile još jednu promenu – uređivanje štandova i ostalog enterijera neće biti posao izlagača i vlasnika brendova nego će se sve odvijati u okviru jedinstvene scenografije sa unificiranim i jednoobraznim izložbenim prostorima opremlјenim u režiji Beogradskog sajma.

Pročitajte još:

Svi članovi Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, što znači i svi brendovi na našem tržištu, uložili su izvanredan napor da u poznatim globalno teškim okolnostima pripreme za ovu priliku što veći broj noviteta i premijera. Iako je obezbeđivanje izložbenih primeraka u postojećim uslovima bio najveći mogući izazov, brendovi su se potrudili da posetioci ne budu uskraćeni ni za šta što je trenutno najnovije u ponudi. To znači da će svi svetski proizvođači predstaviti aktuelnu ponudu novih električnih, hibridnih i plug-in hibridnih modela, kao i najnovije modele sa konvencionalnim pogonima poslednje generacije.

Da će biti tako uvoznici automobila su nezvanično nagovestili već u ranom predsajamskom periodu, znatno pre predstojeće finalne liste noviteta i premijera. Tako je Audi, pored ostalog, najavio sportski „klasični“ turbobenzinac „RSR“ ali i „Q8 e-tron“, koji je naslednik Audijeve porodice električnih SUV-ova. Kineski Chery će predstaviti i „Omodu 5“, s prefiksom „umetnost u pokretu“, i „Tiggo 8 Pro“, sjajnog kineskog SUV povratnika na srpsko tržište. Dacia će predstaviti sva četiri svoja inovirana modela – Sandero, Logan, Jogger i Duster. Ford je preporučio svoj „Ranger Raptor“, sportsku varijantu pikapa sa specifičnim podešavanjem. Još jedan povratnik, kineski Geely, predstaviće se svojom SUV-om „Atlas Pro“. Seat na sajam donosi i sportski brend Cupra sa modelom „Leon“. Od Hyuindaija se pored ostalog, može očekivati i „IONIQ 6“, originalna kupe limuzina u deko-stilu sa futurističkim elementima. Mazda dolazi sa modelom „CX-60“, prvim plug-in hibridom u istoriji fabrike i svojim četvrtim SUV-om sa pet sedišta. KIA dovozi „Niro“, veći i prostraniji od svog prethodnika, i premijerni modernizovani Picanto, najmanji model te korejske fabrike.

Mercedes-Benz je blagovremeno najavio modernizovani i atraktivniji „GLC“ i avangardni luksuzni SUV „EQS“. Legendarni britanski brend u kineskom posedu MG pripremio je globalni električni model „4EV“ koji u Evropu dolazi kao „MG4“. Tu je i veliki SUV „HS“ iz iste fabrike. Nissan priprema četvrtu generaciju SUV-a „X-Trail“. Opel će ponuditi i izdanje nove Astre za veliki transport – „Astra Sports Tourer“. Porsche dolazi sa sa „Taycan Sport Turismom“. Peugeot će se preporučiti i novim izdanjem „408“ iz sve popularnije klase kupe-krosovera. Reanultov Austral, naslednik Kadjara, nosilac je priznanja Autobest 2023. Škoda dovozi „Enyak RS iV“, sa trenutno najsnažnijim pogonskim sistemom koji češka fabrika nudi. Toyotaće predstaviti „bZ4X“, prvi elektromobil sa baterijama smeštenim ispod poda, a tu je i povišena verzija „Corolle Cross“. Volkswagen afirmiše električni „buli“ „ID-Buzz“ i „Multivan“, novi „T7“, sa plug-in pogonskim hibridnim pogonom. Volvoov „XC90 Recharge“ privući će pažnju kao vodeći model kompanije osvežen za 2023.

Kad su u pitanju najave iznenađenja, ni „Motopassion“ nije bez aduta. Tamo će uvoznik Burnout parkirati čak pet premijera Ducatija i jednu Benellija. Snow će predstaviti čak sedam premijera „Triumpha“, dve „Polarisa“ i jednu „Indian Motorcyclesa“. Delta će ukrasiti podij sa čak sedam premijera KTM-a, dve Honde i tri BMW-a. Guevara će u vom sektoru imati pet premijera proizvođača CFMOTO i jednu ZEEHO. PGS Motori planiraju dve premijere „Moto Guzzija“, dve „Aprilie“, jednu Vespe i jednu Piaggia. Pridružiće im se Kompp Co sa po dve premijere „Husqvarne“ i „Malagutija“. U kategoriji ATV-a Rotam će imati najmanje jednu premijeru brenda Odes. Do početka sajma spisak će biti značajno dopunjen.

Da li će uvoznici ostati pri ovakvim „najavama“, šta će od svega ostati, a pogotovo šta će sve novo biti uključeno u finalni spisak noviteta, premijera ali i proverenih već viđenih modela, biće poznato za samo nekoliko dana. U svakom slučaju, na oba sajma možda najveća novost je veliki povratak kineskih proizvođača.

Pred posetiocima će se naći reprezentativna ponuda svih vidova drumskog saobraćaja, automobilske i prateće industrije, lakih dostavnih vozila i garažno-servisne opreme, ali i ponuda banaka, lizing kompanija i osiguravajućih društava, koji će potencijalnim kupcima pomoći da svoje dileme u vezi sa izborom i kupovinom novog vozila ili neke od dodatnih usluga razreše na najbolji mogući način.

Reagujući na interesovanje posetilaca, izlagači u sektoru prateće automobilske industrije, garažno-servisne opreme i rezervnih delova takođe najavljuju posebne i atraktivne promocije kako standardne i univerzalne opreme tako i kompatibilne i prateće opreme za ekološki napredna vozila, značajan izbor punjača za električna vozila te solarnih modula za primenu u auto-industriji i druge odgovarajuće infrastrukture.

Za medijske profesionalce u oblasti auto-moto industrije predviđen je i novinarski dan („press day“), i to 21. marta – dan pre zvaničnog početka manifestacije.

Strateški partneri – Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, Udruženje proizvođača drumskih vozila Srbije i generalni sponzor kompanija DDOR Osiguranje Novi Sad – i ove godine će biti nezamenjivi i kompetentni saradnici u realizaciji ovih manifestacija.

Radno vreme Sajma automobila i sajma „Motopassion“ biće od 10 do 20 časova. Cena pojedinačne ulaznice 450 dinаrа, grupne 350, za organizovane posete studenata i đaka 250 dinara. Cena porodične karte 1.000 dinara. Cena parkinga u krugu Sajma 150 din/1h, maksimalno 1.000 dinara po danu.

Izvor: Beogradski sajam

Srbiji treba još uglja – Iz Polja G u Kolubari kopaće se dodatnih 7,7 miliona tona

07.03.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

„Elektroprivreda Srbije“ i Ministarstvo zaštite životne sredine objavili su obaveštenje o podnetom zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Dopunskog rudarskog projekta proširenja površinskog kopa „Polje G“ u rudarskom basenu „Kolubara“.

Kako je navedeno u zahtevu investitora JP „EPS Ogranak RB Kolubara“, s obzirom na ogroman rast potrošnje električne energije, zbog stabilnosti elektroenergetskog sistema neophodno je blagovremeno raditi na obezbeđivanju uslova za otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće ugljenokope.

„Prema sadašnjim sagledavanjima, RB „Kolubara“ je u delikatnoj situaciji, jer se neki kopovi bliže kraju eksploatacije, drugi nisu u mogućnosti da ostvaruju godišnju projektovanu proizvodnju uglja, a sa pripremnim aktivnostima za otvaranje zamenskih kapaciteta se dosta kasni“, navodi se u dokumentu.

Kako se objašnjava, Glavni rudarski projekat PK „Polje G“ („Projekt“ Lazarevac) je urađen 2014. godine i prema njemu je na ovom površinskom kopu ukupna količina uglja za otkopavanje oko 35 miliona tona. Projektovana godišnja proizvodnja uglja je pet miliona tona (zamenski kapacitet za ugašeni rudnik „Veliki Crljeni“), a proizvodnja uglja je započeta krajem 2017. Do kraja 2021. je iz kopa dato oko 21,9 miliona tona uglja, što znači znači da je preostalo za otkopavanje još oko 13,1 miliona tona.

Pročitajte još:

„Sa projektovanom proizvodnjom kop bi završio sa otkopavanjem uglja u sledećoj godini, ali, s obzirom na potrebu koja se javila, uočen je prostor za proširenje na istok i jugoistok. U toj zoni bi se moglo dodatno, otkopati oko šest miliona tona uglja, kao i mogućnost proširenja i prema zapadu, gde bi se moglo, dodatno, otkopati oko 1,7 miliona tona uglja. Sa projektovanom proizvodnjom, znači da bi kop produžio životni vek za oko 1,5 godinu“, navodi se u dokumentu.

Takođe, dodaje se, kako je evidentno da će proizvodnja uglja na novom PK „Radljevo“ kasniti, zbog kašnjenja sa nabavkom opreme koja je predviđena po glavnom rudarskom projektu, odlučeno je da bi se proširenjem polja „G“ dobila još 1,5 godina za početak proizvodnje uglja na PK „Radljevo“.

Nedavno je „Elektroprivreda Srbije“ raspisala je i tender za tehničku kontrolu glavnog rudarskog projekta otvaranja novog ležišta zapadni „Kostolac“. Projektovani godišnji kapacitet u prvoj fazi eksploatacije iznosio tri miliona tona uglja za potrebe termoelektrana u Obrenovcu, a u drugoj fazi još 200.000 tona rovnog uglja za snabdevanje termoblokova u „Kostolcu B“.

Izvor: eKapija

Valjevo: Javni konkurs za sufinansiranje nabavke kotlova na biomasu

07.03.2023

Briketi, pelet, grejanje, loženje — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Valjevo raspisao je Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava krajnjim korisnicima, domaćinstvima, u cilju smanjenja zagađenja vazduha.

Predmet sufinansiranja obuhvata nabavku kotlova na biomasu, odnosno drveni pelet, briket i sečka, za porodične kuće kod kojih je postojeće grejanje na ugalj, lož ulje, mazut ili drvo.

Udeo sredstava podsticaja iznosiće 70 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 150.000 dinara sa PDV-om.

Ukupno planirana sredstva koje je grad Valjevo zajedno sa sredstvima Ministarstva životne sredine dodeljuje putem ovog javnog konkursa iznose 20.000.000 dinara.

Pročitajte još:

Rok za podnošenje prijave je 23. mart 2023. godine.

Detalje o uslovima prijave na konkurs i druge informacije pročitajte ovde.

Energetski portal

Budućnost privrede u inovacijama i zelenim tehnologijama

07.03.2023

Panel o finansiranju cirkularne ekonomije, Kopaonik biznis forum — Foto: Simens

„Zelena ekonomija nije trend, već neophodnost. Tehnologija, digitalizacija i inovacije su odgovor na kreiranje održive budućnosti. Kompanije koje to ne budu shvatile, za deceniju ili dve nestaće sa globalne poslovne mape“, istakla je Medeja Lončar, direktorka kompanije Simens Srbija na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu i podsetila da evropska regulativa i finansijsko tržište prave krupne iskorake u podržavanju „zelenih projekata“.

U okviru panela na temu finansiranja cirkularne ekonomije, direktorka Simensa je naglasila da je ova kompanija konkurentna upravo zato što je posvećena inovacijama i što održivo posluje.

„Moja poruka svim privrednicima bila bi identična onoj koju je pre 175 godina izrekao osnivač Simensa kada je istakao da ne želi da proda budućnost firme za kratkoročni profit. To je ostala smernica i pravac razvoja naše kompanije u kojoj se ne razmišlja kratkoročno, a veoma je aktuelno i danas kada pričamo o održivom razvoju“, izjavila je Lončar.

Kompanija koja je još pre 50 godina organizovala odeljenje za zaštitu životne sredine, a pre 25 godina predstavila svoj prvi izveštaj o okolini, preteču današnjih izveštaja o održivosti, smatra da su digitalizacija u industriji i energetici, korišćenje obnovljivih izvora energije, čuvanje resursa i cirkularna ekonomija, jedini siguran put za planetu.

Pročitajte još:

„Mi moramo da shvatimo da održivi razvoj nije trošak, već investicija u budućnost. Čak i u teškim vremenima treba da mislimo održivo i investiramo odgovorno kao i da ulažemo u dalju modernizaciju. Primera radi, implementacijom Simensovih tehnologija i rešenja kod naših kupaca i partnera izbegnuto je stvaranje emisije CO² za 150 miliona tona u 2022. godini“, navodi direktorka ove kompanije.

Kako je istakla, Simens je jedan od pionira u održivom poslovanju, a iz godine u godinu pojačava svoje aktivnosti u ovoj oblasti.

„Jedna smo od prvih kompanija u svetu koja se još pre osam godina obavezala da će biti karbon neutralna do 2030. Do sada smo smanjili emisiju CO² za 46 odsto u našim objektima i fabrikama, 65 miliona evra smo uložili u projekte energetske efikasnosti što je rezultiralo sa oko 13 miliona uštede godišnje, a 78 odsto energije u našim poslovnim prostorima dolazi iz obnovljivih izvora“, poručila je Lončar u svom obraćanju učesnicima panela.

Održivost je postala važan kriterijum za poslovanje u svim oblastima.

„Na delu imamo nekoliko uticaja: regulativu poput EU taksonomije koji direktno usmerava tržište kapitala ka održivim projektima; kompanije koje na zahtev kupaca traže od svojih dobavljača da poštuju standarde odgovornog ponašanja kao i investitore koji zahtevaju da projekti imaju jasnu zelenu komponentu. Tu je i povećan nadzor javnosti kroz aktivističke pokrete, potrošače koji traže zdrave proizvode i zaposlene koji žele da rade u kompanija koje odgovorno posluju“, istakla je Lončar.

Kada je reč o stanju cirkularne ekonomije u našoj zemlji, direktorka Simensa je rekla da Srbija ima mnogo potencijala u ovoj oblasti, ali i mnogo posla. Kako je istakla, ovo je maraton za Srbiju i potrebna joj je dobra fizička priprema.

„Cirkularna ekonomija je prilika za budući razvoj održivog društva u Srbiji. Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i dodatno povećati konkurentnost privrede. Da bi se to desilo, moramo mnogo više da radimo na jačanju znanja privrednika na temu regulative, ekonomske isplativosti i neophodnosti njenog uvođenja zbog EU regulative. U ovom delu država i privredne komore, baš kao Nemačko-srpska privredna komora, mogu značajno da pomognu. Takođe, treba razmišljati i o poreskim olakšicama za kompanije kao i o dodatnoj finansijskoj podršci države za zelene projekte“, izjavila je Lončar.

Izvor: Simens Srbija

U Rimu će se graditi najveća urbana solarna farma na svetu

06.03.2023

solar-gb0880495b_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Rim planira izgradnju najveće solarne farme na svetu zahvaljujući kojoj će biti domaćin Svetskog sajma 2030. godine. Iza projekta Expo Solar Park stoje CRA – Carlo Ratti Associati, arhitekta Italo Rota i urbanista Ričard Burdet. Izložba će imati tri glavne oblasti: grad, park i bulevar.

Projekat Expo Solar Park koristi obnovljivu energiju kao osnovu za urbano dobro 21. veka. Vizija master plana je da projekat oživi okolinu, ali i da je dekarbonizuje.

Solarna farma će se prostirati na površini od 150.000 kvadratnih metara i može se pohvaliti proizvodnim kapacitetom od 36 megavata, što je čini najvećom urbanom, javno dostupnom solarnom farmom na svetu, navodi se u saopštenju.

Sastoji se od stotina jedinstvenih energetskih stabala koje otvaraju i zatvaraju svoje panele tokom celog dana, sakupljajući energiju, a posetiocima nude i dovoljno hlada. Odozgo, ova infrastruktura daje celoj lokaciji Expo-a prepoznatljiv mozaični izgled. Ova složena energetska mreža je dopunjena paviljonom Eko-sistem 0.0, najvišom zgradom Expo-a, koja obezbeđuje hlađenje putem isparavanja.

Pročitajte još:

Master plan deli lokaciju Exo 2030 Rim na tri glavne oblasti: grad, bulevar i park. Grad na zapadu funkcioniše kao Exo Village, a nakon događaja postaće produžetak kampusa Univerziteta Tor Vergata. Bulevar, centralna pešačka osovina je staza kroz sve nacionalne paviljone. Park na istoku je prekriven bujnom vegetacijom i naglašen tematskim zgradama, uključujući Pale Blue Dot, paviljon posvećen širenju znanja o svetu prirode.

Posvećenost revitalizaciji susedstva je i primer prenamena ogromnog sportskog kompleksa koji je dizajnirao španski arhitekta Santjago Kalatrava. Napuštena 15 godina, struktura, lokalno poznata kao Le Vele, postaće jedan od vodećih paviljona Expo 2030 Rim, gde će biti domaćini javnih događaja i prikazivanje transformacije Tor Vergata.

Pored njega, glavni ulaz izložbenog mesta služi kao primarna pristupna tačka sa nizom novih saobraćajnih i pokretnih veza. Među njima, dugačak zeleni koridor povezuje Expo 2030 Rim sa susednim arheološkim nalazištima na Apijevom putu i drugim istorijskim građevinama i spomenicima Rima.

Expo 2030 Rim održaće se u Tor Vergati, ogromnoj oblasti u opštini Rim koja je dom istoimenog univerziteta, jednog od vodećih akademskih centara u Italiji, kao i gusto naseljenog stambenog okruga. Nakon Svetskog sajma 2030, svi paviljoni za događaje će se koristiti za različite funkcije, dajući oblik novom inovatorskom okrugu u italijanskoj prestonici.

Energetski portal

UN donele istorijski Sporazum o svetskim morima

06.03.2023

Art Occupation in New York City to Demand a Global Ocean Treaty — Foto: Greenpeace

Veoma važan UN-ov Sporazum o svetskim morima napokon je donet nakon gotovo dve decenije pregovora. Tekst Sporazuma sada će se tehnički urediti i prevesti pre službenog usvajanja na narednoj sednici. Ovaj sporazum je veliki uspeh i značajan korak u zaštiti svetskih mora, ali i važan pokazatelj da multilateralizam još uvek postoji i funkcioniše u sve podeljenijem svetu kad za to postoji politička volja.

Postizanje ovog Sporazuma održava živim tzv. “cilj 30×30”, odnosno zaštitu 30 odsto svetskih mora do 2030. godine, čime se utire put prema stvaranju morskih rezervata koji će biti potpuno ili u velikoj meri zaštićeni. Još uvek postoje manjkavosti u predlogu Sporazuma, kao i potreba da potpisnice osiguraju njegovo sprovođenje na efikasan i pravedan način – tek tada će moći da se smatra zaista ambicioznim.

,,Ovo je zaista istorijski dan za zaštitu svetskih mora i znak da u podeljenom svetu zaštita prirode i ljudi mogu pobediti geopolitičke interese. Države zaslužuju našu pohvalu zbog želje za postizanjem kompromisa i ostavljanja po strani različitih pogleda s ciljem donošenja sporazuma koji će zaštititi svetska mora, ali i život i sredstva za život milijardi ljudi, kao i povećati našu otpornost prema klimatskim promenama’’, rekla je u Nju Jorku dr. Laura Meler, voditeljka kampanje za okeane Grinpis Nordik.

Pročitajte još:

Kako Meler navodi, napokon možemo da pređemo iz reči u stvarne promene na svetskim morima.

,,Države sad moraju formalno prihvatiti Sporazum i što pre da ga ratifikuju kako bismo stvorili zaštićene morske rezervate preko potrebne našoj planeti. Sat još uvek otkucava kad je reč o dosezanju cilja 30×30. Ostalo nam je još samo pola decenije da se on ostvari pa nema opuštanja po tom pitanju,” zaključuje Meler.

Koalicija visokih ambicija koja uključuje EU, SAD i UK, kao i Kinu, bile su ključne za postizanje dogovora, iskazavši spremnost na kompromis u poslednjim danima pregovora, gradeći koaliciju umesto stvaranja razdora. Male ostrvske zemlje pokazale su se dobrim vođama tokom pregovora, a Grupa G77 pobrinula se da se Sporazum sprovede u praksi na pravedan i pošten način.

Pravedna raspodela finansijske koristi od tzv. morskih genetskih resursa bila je ključna tačka spora, a razrešena je poslednjeg dana pregovora. Deo Sporazuma koji se odnosi na zaštićena morska područja uklanja nefunkcionalni proces donošenja odluka koncenzusom, koji nije doveo do zaštite okeana pomoću postojećih regionalnih tela poput Komisije za očuvanje antarktičkih morskih živih resursa (CCAMLR). Premda tekst još uvek sadrži važna otvorena pitanja, ovaj sporazum dobra je radna podloga i početna tačka za zaštitu 30 odsto svetskih mora.

Cilj 30×30, koji je dogovoren na Konferenciji o biodiverzitetu COP15 u Montrealu, ne bi bio postignut bez ovog istorijskog Sporazuma. Od ključne je važnosti da države hitno ratifikuju Sporazum i krenu sa uspostavljanjem potpuno zaštićenih rezervata koji pokrivaju 30 odsto svetskih mora do 2030. godine.

Sada započinje težak posao ratifikovanja sporazuma i aktivne zaštite svetskih mora. Moramo da iskoristimo ovaj trenutak kako bismo zaustavili druge pretnje, poput rudarenja u morskim dubinama, i koncentrisati se na sprovođenje zaštite. Više od 5,5 miliona ljudi potpisalo je Grinpisovu peticiju kojom se traži snažan Sporazum. Ovo je velika pobeda svih njih!

Izvor: Greenpeace

1...190191192...1.529 Page 191 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM