Najveći udar krize prošle godine pretrpeo je energetski sektor, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović nazvala je ovo najneizvesnijim periodom u energetici u poslednjih 50 godina na panelu posvećenom energetici na Kopaonik biznis forumu, piše Danas.
Ona je istakla da su u takvim uslovima obezbeđene dovoljne količine gasa u skladištima u Mađarskoj i Srbiji, veće rezerve naftnih derivata nego u 2021. i cene električne energije koje su i pored povećanja i dalje među najnižim u regionu čime je sačuvana konkurentnost privrede i privlačnost za investicije.
Da bi prikazala koliko je finansijski udarac bio veliki ona je uporedila cene po kojima je EPS prodavao struju.
„U maju 2021. godine, pre rata u Ukrajini, EPS je formirala cenu za industriju na 60 evra za megavatčas. U julu 2022. električna energija na berzi je bila 372 evra za megavatčas, a u tom trenutku u Srbiji po preporuci vlade, EPS je privredi prodavao po pet puta nižoj ceni, po 70 evra po megavatčasu“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, da bi se pripremili za narednu zimu, pred nama je još mnogo posla.
„Posvetićemo posebnu pažnju dugogodišnjim problemima, neinvestiranju u proizvodnju uglja, neinvestiranju u OIE, potrebi za unapređenjem energetske infrastrukture, produktivnosti energetskih preduzeća i neefikasnosti u potrošnji energije“, rekla je Đedović na panelu.
Ona je rekla da su prioriteti Ministarstva povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije, obezbeđenje domaće potrošnje, povećanje broja ruta i snabdevača energijom i održanje sigurnosti snabdevanja.
Pročitajte još:
- UVOZ STRUJE I GASA KOŠTAO SKORO 3,2 MILIJARDE EVRA U 2022.
- ĐEDOVIĆ: NASTOJAĆEMO DA POSKUPLJENJE STRUJE I GASA BUDE ŠTO MANJE
- CENE GASA U EVROPI PALE ISPOD 650 DOLARA ZA 1.000 KUBNIH METARA
Ministarka je najavila i dugo odlagane reforme energetskog sektora kako bi se povećala efikasnost EPS-a, Elektrodistribucije i Srbijagasa.
„Cilj je da sva preduzeća posluju profitabilno, da budu kičma energetskog sistema i budućeg privrednog razvoja“, napomenula je ona.
Što se tiče naredne zime, Đedović je istakla da se ubrzano radi na izgradnji gasne interkonekcije sa Bugarskom, kao i jačanje gasifikacione mreže.
„Nastavićemo da razgovaramo o popunjenosti skladišta u Mađarskoj. Radimo na završetku TE „Kostolac B3“, koja bi trebalo da se završi ove godine. To je dodatnih pet odsto kapaciteta elektroprivrrede i to je nov, moderan, čist sistem koji će pomoći u energetskoj tranziciji“, rekla je Đedović.
Ona je takođe rekla da će u narendih nekoliko meseci biti održane i aukcije za obnovljive izvore energije.
Ministarka je najavila i promene zakona o OIE, završetak nacionalnog energetskog i klimatskog plana, a menjaće se i zakon o energetici.
„Ovo će biti godina enegetskih reformi. Koliko god promene bile bolne i koliko god da iziskuju vreme, one su neminovnost“, poručila je Đedović.
„Energija je najskuplja kada je nema“, rekao je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, ukazujući da bi bila katastrofa u privredi da su cene struje i gasa prebačene na korisnike.
On je najavio „jedno ili dva povećanja“ cene gasa do kraja godine, napominjući da je nabavna cena energenta za Srbijagas 727 dolara, bez troškova, a da Srbijagas prodaje gas po 396 dolara.
„I dalje neće biti tržišne cene, ali je po ovim cenama nemoguće poslovati, posebno i ako se traži investiranje, posebno u zalihe“, rekao je Bajatović dodajući da je odobreno 800 miliona dolara za Srbijagas u budžetu, „što nije puno po ovim cenama, ako želite socijalnu politiku i investicije u zalihe“.
Bajatović se osvrnuo na dostupnost gasa iz različitih pravaca. Pored cevi iz Mađarske kroz koju je trebalo da dolazi ruski gas preko Ukrajine, on je istakao da je važno za Srbiju da može da računa na gas iz Turskog toka.
„Možemo da računamo na neke količine iz Azerbejdžana, ali problem je što oni traže ugovore na 10-15 godina. Treba reći i da izvoz gasa iz Azerbejdžana direktno zavisi od uvoza gasa iz Rusije. Ako ako hoćemo da računamo na gas iz Azerbejdžana i LNG iz terminala u Aleksandropulosu moramo da proširimo kapacitete gasovoda Niš-Beograd“, objasnio je Bajatović.
On je istakao da je u skladištu u Banatskom Dvoru ostalo 296 miliona kubnih metara gasa i da je moguće povećati kapacitet za 200 miliona kubika, a da je u Mađarskoj ostalo oko 200 miliona kubika, što znači da faktički imamo pokrivenu potrošnju u zimskoj sezoni.
Tekst u celosti pročitajte ovde.
Izvor: Danas
