Energetska zajednica ispunila glavni cilj za energetsku efikasnost za 2020. godinu

22.02.2022

solar panel - solarni paneli — Photo-illustration: Unsplash (Asia Chang)

Energetska zajednica postigla je glavni cilj za energetsku efikasnost za 2020. godinu postavljen Direktivom o energetskoj efikasnosti iz 2012. godine.

Što se tiče obnovljivih izvora energije, tri ugovorne strane – Albanija, Moldavija i Crna Gora –premašile su svoje nacionalne ciljeve za 2020. godinu prema Direktivi o obnovljivim izvorima energije iz 2009. godine, dok su se ostale strane približile ciljevima.

Direktor Energetske zajednice, Artur Lorkovski, objašnjava da je dostizanje cilja energetske efikasnosti veliki uspeh, iako nisu sve ugovorne strane uspele da dostignu cilj obnovljivih izvora energije do kraja 2020. godine. Ohrabrujuće je, kaže, videti da tehnologije vetra i solarne energije počinju da se probijaju u mešavini energije u kojoj dominira ugalj.

Ministar energetike Ukrajine German Galuščenko rekao je u ime predsedništva Energetske zajednice da su ciljevi za 2020. godinu dali važan podsticaj usvajanju obnovljivih izvora energije i mera energetske efikasnosti u Ukrajini i svim drugim ugovornim stranama.

Pročitajte još:

“Da bi ova dva stuba energetske tranzicije bila na snazi nakon 2020. godine, potrebni su ambiciozni ciljevi za 2030. godinu. Usvajanje čvrstih ciljeva Ministarskog saveta za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i smanjenje gasova staklene bašte za 2030. je glavni prioritet našeg predsedavanja”, rekao je.

Prema podacima koje je objavio Eurostat, kombinovana finalna potrošnja energije svih ugovornih strana je znatno ispod maksimuma utvrđenog Direktivom 2012/27/EU. Sedam ugovornih strana zadržalo je potrošnju energije ispod svog nacionalnog cilja energetske efikasnosti za 2020. godinu, a većina mera energetske efikasnosti sprovedena je u proizvodnom i građevinskom sektoru.

Što se tiče udela energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije, Albanija, Moldavija i Crna Gora su prevazišle svoje nacionalne ciljeve za 2020. godinu postavljene Direktivom 2009/28/EC. Preostale ugovorne strane još uvek mogu da ih sustignu jer su ciljevi obnovljivih izvora energije za 2020. godinu produženi do kraja 2021. na poslednjem Ministarskom savetu. Ne postoji glavni cilj obnovljivih izvora energije za 2020. godinu za Energetsku zajednicu u celini.

Izvor: Energetska zajednica

Otvoren konkurs za “Eko-mentore”

22.02.2022

273317350_1283462335498811_1191441377425969079_n — Foto: EcoHub

EcoHub je raspisao konkurs za novi ciklus “Eko radionica”. Početak programa planiran je za april 2022. godine i traje do juna 2022. godine. Radionice se održavaju jednom nedeljno u toku tri meseca, a rok za slanje prijave je 26. februar u ponoć!

Projekat “Eko radionice” pokrenulo je omladinsko ekološko udruženja EcoHub sa ciljem pružanja stručne prakse studentima fakulteta Univerziteta u Beogradu.

“Misija projekta je umrežavanje mladih, sticanje praktičnog iskustva i razmena znanja. Naša vizija je širenje ekološkog obrazovanja i uvođenje ekologije kao obaveznog predmeta u osnovne škole u Srbiji”, navodi se u saopštenju.

Studenti će kroz program imati priliku da postanu “eko mentori” i da kroz seriju edukativnih radionica i tema koje će držati učenicima odabranih osnovnih škola u Beogradu prikažu značaj ekologije i učestvuju u kreiranju buduće generacije odgovornih i održivih građana.

Pročitajte još:

Osnovano telo za unapređenje ekološkog obrazovanja

Odabrani eko mentori će raditi u studentskim grupama sačinjenim od po dva ili tri člana. Svaka studentska grupa će imati koordinatora projekta iz organizacionog tima koji će uputiti eko mentore u rad pre početka, kao i biti podrška tokom trajanja projekta. Svaki eko mentor sa svojim partnerom ili partnerima, u dogovoru sa koordinatorom, imaće slobodu kreativnog i interaktivnog osmišljavanja svake radionice u okviru unapred određenih nastavnih oblasti koje će obrađivati sa učenicima.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: EcoHub

Srbija nastavlja sa reformama u gasnom sektoru

22.02.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Cilj Srbije je da bude efikasna u reformama u energetskom sektoru, da se povezuje sa svim susedima i da unapređujući svoju energetsku bezbednost doprinosi većoj energetskoj bezbednosti regiona. O ovim aktuelnim temama razgovarali su Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, Artur Lorkovski, direktor Sekretrijata Energetske zajednice i Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU.

Prema rečima ministarke Mihajlović Srbija je imala priliku da predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice u nekim od ključnih trenutaka, i kad je ovaj sastanak prvi put održan, i prošle godine kad su usvojeni veoma važni dokumenti koji predstavljaju osnov za Zelenu agendu, proces dekarbonizacije i zelenu ekonomiju koju želimo da vidimo u našem regionu u narednim decenijama.

“Zajedno ćemo raditi na tome da čitav region bude energetski bezbedniji, i da sve što radimo, od regulative do projekata, bude u skladu sa najvišim zahtevima kad je reč o zaštiti životne sredine. Zelena agenda je novi model rasta i mere koje donosimo u oblasti energetske efikasnosti i razvoj obnovljivih izvora energije treba da doprinesu tome da unapređujemo našu energetsku bezbednost. Ništa neće biti urađeno preko noći, važno je da svi koraci budu sprovedeni na održiv način, ali tako da obezbedimo razvoj u onim oblastima koje predstavljaju budućnost, kako bismo imali i više energije i zeleni razvoj”, rekla je Mihajlovićeva, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je dodala da će jedna od važnih tema u saradnji sa Energetskom zajednicom, pored nastavka implementacije donetih zakona i direktiva koje je usvojila Energetska zajednica, biti nastavak reformi u energetskom sektoru i dalje otvaranje tržišta, pre svega u gasnom sektoru, za šta će biti formirana i posebna radna grupa sa predstavnicima Sekretarijata Energetske zajednice i Delegacije EU u Srbiji.

Direktor Sekretrijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je da je Srbija ostvarila veliki napredak u energetskim reformama i otvorila poglavlja koja se tiču energetike i Zelene agende.

Lorkovski je posebno naglasio važnost nastavka reformi koje imaju za cilj otvaranje tržišta, kako u elektroenergetskom, tako i u gasnom sektoru, gde reforme nisu bile dovoljno efikasne u prethodnom periodu.

“Prepoznajući prilike i izazove u energetskoj tranziciji, Zorana Mihajlović i Sekretarijat Energetske zajednice tesno će sarađivati kako bi obezbedili da građani Srbije imaju održivu energetsku budućnost. Napredak je moguć kroz zajednički rad pod okriljem procesa koje vodi Energetska zajednica, snažnu regionalnu saradnju i sprovođenje procesa dekarbonizacije na način koji je ekonomski efikasan i u korist svih građana”, naveo je Lorkovski.

Šef Delegacije EU u Republici Srbiji, Emanuele Žiofre, rekao je da je Srbija prošle godine otvorila klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost u pregovorima sa Evropskom unijom, i da bi pregovarački proces trebalo da doprinese daljem sprovođenju reformi u energetskom sektoru i unapređenju regulatornog okvira u Srbiji u oblasti energetike.

“Želimo da promovišemo čistu energiju, podizanje standarda u oblasti energetike i zaštite životne sredine, koje treba da doprinesu i boljim prilikama za ekonomski razvoj, u korist građana Srbije, što je i suština Zelene agende. Radujemo se da vidimo postavljanje ambicioznih ciljeva Srbije u integrisanom klimatskom i energetskom planu, kroz inkluzivni proces koji će uključiti sve aktere, i smatramo povećanje energetske efikasnosti posebno važnom tačkom u tom procesu”, rekao je Žiofre, i dodao da će EU nastaviti da tesno sarađuje sa Srbijom u procesu energetske tranzicije.

On je dodao da će projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, čiju gradnju je finansijski podržala Evropska unija, doprineti regionalnom povezivanju i diverzifikaciji snabdevanja prirodnim gasom.

Energetski portal

Obale Lima u Bijelom Polju pretvorene u gradsku deponiju

22.02.2022

reka-smeće — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

NVO ,,Euromost” napravila je snimke koji prikazuju kako izgledaju obale Lima u Bijelom Polju i upozorava da je situacija još gora nego predhodnih godina, piše RTCG.

“Za trenutnu situaciju su najviše krive lokalne inspekcije, pre svega bjelopoljska Komunalna policija, kao i ekološka i inspekcija za vode, koje ništa ne preduzimaju da bi sprečili uništavanje ove reke, kao i deponovanje ogromnog otpada na njenim obalama”, navode u saopštenju.

Ističu da otpad odlažu svi, od građana, Javnih lokalnih i državnih ustanova, do privatnih preduzetnika i proizvođača u ovom gradu.

“Očigledno, da će se Komunalne službe iz Priboja i Višegrada i ove godine morati spremiti kao i predhodnih godina, da spašavaju šta se mora spašavati, jer će se sa prvom velikom kišom plutajući otpad iz Bijelog Polja naći u Prijepolju, Priboju i Višegradu”, poručuju u saopštenju.

Pročitajte još:

Interesantno je, ističu, prema podacima koje su dobili od Komunalne policije u Bijelom Polju, da poslednje tri godine nisu podneli nijednu prekršajnu prijavu protiv počinioca, kao da se ništa ne odlaže na obalama Lima.

Pozivaju Upravu za inspekcijske poslove, bjelopoljsku komunalnu policiju i sve nadležne organe, da konačno počnu da rade svoj posao i preduzmu mere prema svima koji uništavaju ovu reku.

Izvor: RTCG

Šta izaziva požar na baterijama električnih vozila?

21.02.2022

auto_požar — Foto-ilustracija: Unsplash (Gwendel Bar)

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Hearne)

Ako iz vašeg električnog četvorotočkaša dopire neobično šištanje i gust dim – imamo loše vesti za vas. Srećom, požari na električnim vozilima su retki, a kako piše The Driven, na 100.000 prodatih automobila, u proseku se zapali 25 vozila. Vozači hibridnih automobila imaju više razloga za brigu jer se na 100.000 prodatih vozila zapali blizu 3.474.

Ipak, nema sumnje da je neophodno unaprediti bezbednost litijum-jonskih baterija jer one imaju sve predispozicije da se samozapale.

Problem je u tome što ćelije baterija zadržavaju energiju čak i kada indikator pokazuje da je baterija prazna. Postoji rizik da ova energija nekontrolisano pobegne i izazove ispuštanje gasova kao što su kiseonik, vodonik, metan, ugljen-monoksid i fluorovodonična kiselina. Mešavina ovih gasova izaziva još veće temperature što najzad može da dovede do pucanja i paljenja ćelija, piše Autocar.

Pročitajte još:

„Jednom kada je ’termalni beg’ započeo, nijedan sistem za upravljanje baterijama ili prekidač ne može ga zaustaviti. Požar baterije se može kontrolisati, ali se ne može ugasiti“, rekao je profesor čiste i primenjene elektrohemije na Univerzitetu Njukasl Pol Kristensen za Autocar.

Požar izazvan li-jon baterijama se teško gasi, a stručnjaci savetuju potapanje vozila u vodu na nekoliko nedelja do momenta kada više ne predstavlja opasnost po okolinu. Ovakav sistem već se primenjuje u Danskoj, a njihove vatrogasne jedinice opremljene su specijalnim vozilom koje odvozi zapaljeni EV u prikolici punoj vode.

Kako je broj električnih vozila u Evropi sve veći, javila se potreba za specijalno obučenim vatrogascima koji će efikasno i pravilno moći da gase požare izazvane li-jon baterijama. Obuka uključuje detaljno upoznavanje sa strukturom baterija i opasnostima koje mogu uslediti nakon pojave plamena kao što su eksplozija i izlaganje toksičnim gasovima.

Milena Maglovski

Nacrt dokumenta EK: Cene energije ostaće visoke i kolebljive barem još godinu dana

21.02.2022

sijalica_svetlo — Foto-ilustracija: Pixabay

Cene gasa i struje “ostaće visoke i nestabilne najmanje do 2023.”, prema dugoročnim procenama u nacrtu dokumenta Evropske komisije o cenama energije koji će biti objavljen sledećeg meseca.

Nacrt dokumenta, u koji je imao uvid EURACTIV, daje mračnu sliku visokih i nestabilnih cena energije i u narednim godinama, što će gurati inflaciju, loše uticati na domaćinstva i povećati troškove poslovanja.

U nacrtu dokumenta, koji treba da bude objavljen početkom marta i koji bi do tada mogao da bude izmenjen, upozorava se da se energetska kriza (izazvana rastom cena gasa i pojačana kvarenjem odnosa sa glavnim evropskim snabdevačem Rusijom) pogoršala od jesenas i trajajaće duže nego što se očekivalo, barem do 2023.

Velikoprodajne cene gasa su za oko 400 odsto veće nego pre godinu dana a cene struje na veliko porasle su za 260 odsto. To je dovelo do rasta cena na malo, gasa za 51 a struje za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u nacrtu.

Te “dugotrajno visoke cene energije nepovoljno deluju na ekonomiju” i očekuje se “da ostanu ključni motor inflacije u 2022. godini”. Visoke cene već su pogodile industrije velike potrošače energije i verovatno će uticati na rast cena drugih proizvoda, uključujući hranu.

Kriza takođe “sve više deluje nepovoljno na evropska domaćinstva i ‘osetljive’ potrošače koji troše veći deo ukupnih prihoda za račune za energiju, čime se produbljuju razlike i uvećava nejednakost u EU”, navodi se u dokumentu koji je procurio.

Pročitajte još:

Skladišta gasa i diverzifikacija

U nacrtu se navodi 12 akcija koje EU može da preduzme da ublaži energetsku krizu koja traje, uključujući povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju, sprovođenja mera uštede energije i dalju podršku pogođenim domaćinstvima i kompanijama. Tu su i mere za unapređenje otpornosti evropskog snabdevanja gasom.

Komisija kao prvo predlaže zakonsku obavezu članica da obezbede minimalni nivo skladištenja gasa do 30. septembra u godini. U skladu sa time, Komisija će ove godine početi pilot projekat podrške članicama i operatorima da sprovode zajedničke javne nabavke radi punjenja skladišta do minimalno zahtevanog strateškog nivoa.

Takođe se u dokumentu govori o diverzifikaciju isporuka sa ruskih gasovoda ka tečnom prirodnom gasu (LNG) koji se sada uglavnom uvozi iz SAD i Katara.

Kako se navodi, svaki region EU sada ima direktnu ili indirektnu vezu sa LNG terminalom, što se pokazalo kao dobro poslednjih meseci.

U januaru je uvoz LNG bio najveći do sada, navodi se i dodaje da će Komisija nastaviti diplomatske aktivnosti i dijalog sa proizvođačima gasa, potrošačima i tranzitnim zemljama, poput SAD, Katara, Japana, Egipta, Azerbejdžana i Turske.

Ipak, Komisija priznaje da će se kriza nastaviti i 2023, kaže francuski stručnjak, profesor na Univerzitetu Sajens Po (Science Po) u Parizu Tjeri Bros.

“Potrebno nam je više obnovljivih, treba nam više gasa, više nuklearne energije. Sve dok se ne pozabavimo tim osnvnim pitanjem krize, samo ćemo gurati (krizu) još godinu dana”, rekao je Bros.

Pored toga, kako je rekao Bros, proizvođačima gasa će biti potrebni podsticaji da povećaju isporuke, uključujući garancije EU da se neće protiviti dugoročnim ugovorima kojima Komisija nije naklonjena.

Takođe, prema dokumentu, Komisija ispituje bojazni oko “mogućeg narušavanja konkurencije od strane kompanija aktivnih na evropskom tržištu gasa i posebno Gasproma”.

Povećanje udela obnovljivih izvora

Prema Komisiji, najbolje rešenje za smanjenje zavisnosti od uvoznog gasa i za niže cene na duži rok jeste ubrazvanje sprovođenja evropskog Zelenog dogovora.

“Zbog nedovoljno obimne i brze zelene tranzicije, cene struje u EU znatno će zavisiti od gasa do 2030. godine”, piše u dokumentu.

Međutim, upozorava se da investicije u obnovljive još nisu na nivou potrebnom za proizvodnju dovoljne količine energije za evropske potrebe. Navodi se i da je potrebno pozabaviti se pitanjem dozvola kako bi se omogućio brz razvoj velikih projekata obnovljive energije.

U dokumentu se navodi i da je stav Komisije da cene ugljenika na tržištu nisu mnogo uticale na rast cena energije. U januaru je tona CO2 na EU tržištu ugljenika koštala između 80 i 100 evra.

Izvor: EURACTIV.rs

Francuska – 100 GW solarne energije do 2050. godine

21.02.2022

solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Prvi čovek Francuske ima jasan cilj, a to je da ova zemlja do 2050. godine postane ugljenično neutralna. Prema Emanuelu Makronu to se može ostvariti pomoću nuklearne energije i ubrzanim razvojem obnovljivih izvora energije.

Solarna i energija vetra na moru postaju uzdanice ove zemlje. U planu je izgradnja 5 GW solarnih elektrana godišnje, kao i 50 priobalnih vetroelektrana sa kombinovanim kapacitetom od najmanje 40 gigavata.

Kako je Makron rekao, a preneli svetski mediji, posebna pažnja biće posvećena solarnoj energiji i cilj je da se napravi ravnoteža između solarnih panela na krovovima i onima koji su postavljeni na zemlji.

Cilj je da se do 2050. godine iz solarne energije dobija 100 gigavata.

Za dobijanje neophodnih dozvola za gradnju solarne elektrane sada je potrebno pet godina, dok sam proces izgradnje traje nekoliko meseci, što prema Makronovom mišljenju, treba odmah menjati.

Pročitajte još:

On je istakao da fabrike u Francuskoj što pre moraju da počnu da proizvodi solarne panele, kao i sve što je neophodno za izgradnju ovih elektrana.

Osim velikih ulaganja u obnovljive izvore energije, ova zemlja u velikoj meri će se oslanjati i na nuklearnu energiju. U planu je izgradnja nekoliko nuklearnih reaktora, što i nije dočekano sa oduševljenjem.

Prvi novi reaktor u rad bi trebalo da bude pušten do 2035. godine.

Da li će Francuska uspeti u tome da do 2050. godine dostigne nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

Kragujevac – Stigli prvi kotlovi u “Energetiku”

21.02.2022

U “Energetiku” u Kragujevcu stigla su prva dva kotla na gas, uskoro stižu još tri. Radi se o najvećim kotlovima koji se proizvode u savremenoj industrijskoj praksi renomiranog nemačkog proizvođača Visman (Viessmann).

“Ako gledamo sa ekološkog aspekta ovo je istorijski momenat za Kragujevac. Kotlovi su materijalizacija svega onoga o čemu smo do sada razgovarali i što je trebalo promeniti u sistemu daljinskog grejanja”, istakao je Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca, navodi se u saopštenju.

Kada budu isporučena još tri kotla, što bi trebali da bude krajem meseca, počinje njihova montaža.

“Ovo je poslednja sezona grejanja na ugalj u Kragujevcu tokom koje je vazduh veoma zagađen”, poručio je gradonačelnik Dašić i istakao da najveću zahvalnost duguju Ministarstvu zaštite životne sredine i Vladi Republike Srbije i zahvaljujući podršci i velikoj i značajnoj investiciji koja će, pored kvalitetnijeg grejanja, Kragujevčanima obezbediti čistiji vazduh.

Prema rečima direktora “Energetike”, dr Andreje Ilića, kotlarnica je koncipirana i projektovana po najsavremenijoj tehnologiji.

“Stigao je veliki deo opreme vrednosti oko četiri miliona evra. Isporučeni su ventilatori svežeg vazduha, izmenjivači toplote, gorionici za nove kotlove. Za zamenu glavnog toplovoda ka gradu stiglo je 3,6 kilometara predizolovanih cevi i cevnih elemenata”, objašnjava Ilić.

Kako se dalje navodi, na već pripremljeni plato postavlja se dizalica nosivosti 500 tona, skida se deo krova na fabrici i kotlovi se postavljaju na noseću čeličnu konstrukciju. Nakon postavljanja kotlova na ležišta sledi njihova montaža, opremanje i formiranje svih cevnih elemenata.

Pročitajte još:

“Pre početka nove grejne sezone biće izvršene sve potrebne probe, a kada vremenski uslovi budu pogodini dokazuju se parametri. Za Kragujevčane ovo je rešenje višedecenijskog problema jer toplana više neće zagađivati vazduh, a s druge strane dobiće savremeno, pouzdanije, sigurnije i kvalitetnije daljinsko grejanje”, objašnjava Ilić.

Modernizovan sistem daljinskog grejanja na gas, višestruko će smanjiti zagađenje životne sredine.

Energetski portal

Beograd – U petak počinje izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava

21.02.2022

Izgradnja sekundarne kanalizacione mreže na levoj obali Dunava, u okviru zajedničkog projekta Beograda, Evropske investicione banke i Evropske unije, počinje u petak, 25. februara.

“Kanalizacija na levoj obali Dunava gradi se iz sredstava Beograda, koji obezbeđuje 20 miliona evra, i Evropske investicione banke, koja daje 35 miliona evra kroz kredit. U petak počinjemo da radimo prvi deo kanalizacije koji se plaća iz budžeta grada. To je izgradnja pet kilometara sekundarne kanalizacione mreže sa 450 kućnih priključaka za deo naselja Krnjača i u mesnoj zajednici Dunavski venac na području oko Ulice Jovice Vasiljevića”, rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima Beograd je već završio izgradnju preko sedam kilometara sekundarne kanalizacione mreže u Bloku Braće Marić u naselju Krnjača, te da je u toku izgradnja kanalizacione crpne stanice „Krnjača 2”.

“Ova kanalizaciona crpna stanica prihvataće najveći deo otpadnih voda leve obale Dunava i potiskivaće ih ka postrojenju za prečišćavanje u Krnjači, za koji smo raspisali tender koji se realizuje na osnovu ugovora između Beograda i Evropske investicione banke”, kaže on, navodi se na sajtu grada.

Pročitajte još:

Zamenik gradonačelnika je rekao da tender obuhvata projektovanje i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Krnjača” sa planiranim proširenjem kapaciteta fabrike u budućnosti. U fabrici će se odvijati svi procesi neophodni za postizanje biološki ispravnih standarda za ispuštanje prečišćenih voda u Dunav.

“Do petka naredne nedelje, po dobijanju saglasnosti EIB-a na tendersku dokumentaciju, raspisujemo javnu nabavku za izgradnju 80 kilometara kanalizacije na području naselja Krnjača, sa kolektorima u Zrenjaninskom putu, Borči i Kotežu i rekonstrukcijom kanalizacionih crpnih stanica”, ističe Vesić.

Energetski portal

U planu izgradnja druge faze regionalne deponije neopasnog otpada Željkovac u Leskovcu

21.02.2022

PWW deponija dva iz Leskovca planira izgradnju druge faze regionalne deponije neopasnog otpada Željkovac na KO Guberevac i Gornji Bunibrod. Tim povodom Ministarstvu zaštite životne sredine podnet je zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kompleks deponije Željkovac je započeo probni rad 2010. godine i potom nastavio sa radom. Popunjavanjem I faze ukazala se potreba za otvaranje druge faze izgradnje tela deponije. Njom su određena unapređenja u rešenjima, a u cilju što efektnije zaštite životne sredine, navedeno je u dokumentaciji.

Projektom u II fazi izgradnje predviđena je izgradnja: lagune za procednu vodu, postrojenja za prečišćavanje procednih voda, prostora za tretman otpada, Platoa za degazaciju, kao i izgradnja tela deponije za II fazu eksploatacije. Ukupna površina u okviru granice uže zone deponije iznosi 85.928 m2.

Telo deponije II faze (polje B1) formirano je u vidu dve kaskade sa pristupnom saobraćajnicom između njih. Oko čitavog tela deponije predviđeni su nasipi kako se sadržaj deponije ne bi razlio van predviđenih granica. Obloga tela deponije sidri se u anker kanale koji se nalaze na projektovanim mestima.

Pročitajte još:

Telo deponije od atmosferskih voda zaštićeno je površinskim kanalima. U samom telu deponije predviđene su drenažne cevi za odvod prljave vode. Manipulacija oko tela deponije obavlja se internim saobraćajnicama od kojih su neke asfaltirane, a neke nasute tucanikom.

Na lokaciji II faze izgradnje formira se podloga od glinovitog tla na lokaciji, koja će služiti za odlaganje otpada.

O deponiji Željkovac

Deponija Željkovac je planirana za tretman otpada koji se prikuplja iz šest opština Jablaničkog regiona: Leskovac, Lebane, Bojnik, Medveđa, Crna Trava i Vlasotince. Regionu su se priključile i opštine Prokuplje, Žitorađa i Vladičin Han.

Prema proračunatoj količini otpada, shodno broju stanovnika za ovaj region, kapacitet deponije je projektovan za vremenski period odlaganja od 27,5 godina.

Izvor: eKapija

Naučnici ustanovili – više hemikalija, manje reči

20.02.2022

beba — Foto-ilustracija: Unsplash (Colin Maynard)

Konstatno smo izloženi nizu hemikalija koje u životnu sredinu dospevaju iz industrije, termoeletrana na fosilna goriva i saobraćaja.

U dodir sa opasnim materijama dolazimo kroz vodu, vazduh i hranu, ali su koncentracije tih hemikalija uglavnom zanemarljive da bi predstavljale veliku pretnju po ljudsko zdravlje. Međutim, naučnici upozoravaju da ne treba da govorimo o uticaju pojedinačnih jedinjenja na naš organizam, već pre o mešavini hemikalija koje mogu ostaviti trajne posledice.

Brojna istraživanja ukazuju na to da kontinuirana izloženost pojedinim hemikalijama izaziva poremećaj rada endokrinog sistema, a nedavno im se pridružila i studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Upsali.

Švedski stručnjaci utvrdili su vezu između hemikalija pronađenih u krvi i urinu trudnica i kasnog razvoja govora kod dece do 30 meseci starosti. Hemikalije su identifikovane kao ftalati koji se dodaju plastici radi omekšavanja, bisfenol A koji ima svojstvo hormona i druga jedinjenja poreklom iz industrije.

Pročitajte još:

Ove hemikalije ometaju pravilan rad hormona i mogu izazvati intelektualni poremećaj i autizam kod dece, stoju u studiji objavljenoj na sajtu Univerziteta u Upsali.

„Otkrili smo da mešavina remeti regulaciju gena povezanih sa autizmom, ometa diferencijaciju neurona i menja funkciju tiroidnih hormona u nervnom tkivu“, kaže glavni istraživač Đuzepe Testa.

Profesorka fiziologije i endokrinologije u Prirodnjačkom muzeju u Parizu Barbara Demeneik objašnjava da su optimalni nivoi hormona štitne žlezde majke potrebni u ranoj trudnoći za rast i razvoj mozga deteta, te da ne iznenađuje odloženi razvoj govora kao posledica prenatalnog izlaganja hemikalijama.

Naučnici se sada zalažu za drugačiji pristup proceni rizika od hemikalija tokom trudnoće, naglašavajući da nije dovoljno u obzir uzeti podjedinačna jedinjenja, već da se moraju meriti i pratiti mešavine hemikalija koje dokazano utiču na razvoj ploda.

Milena Maglovski

Od nas zavisi

20.02.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

U sistemu cirkularne ekonomije, reciklaža nije najbolje, već poslednje rešenje. Ono koje dolazi posle ponovne upotrebe proizvoda, popravke, novih poslovnih modela koji će produžiti vek proizvoda.

Reciklaža je lek, a smanjenje otpada je prevencija. A Srbija je, kad je reč i o lečenju i prevenciji, na samom početku. Kada govorimo o recikliranju, uglavnom mislimo na komunalni otpad iako on čini mali udeo u ukupnoj količini otpada. Prednost Srbije je ta što može da uči na primeru zemalja koje su u ovaj proces odavno ušle. A ti primeri pokazuju da uspeh reciklaže leži u tri ključna elementa: izgradnji sistema, poverenja u sistem i dobroj i transparentnoj komunikaciji.

Istraživanje u SAD pokazalo je da su Amerikancima plaćanje poreza i berza jednostavniji za razumevanje od reciklaže. Tabele šta može, a šta ne može da se reciklira, zbunjuju i upućene. Zbunjenosti doprinose velike kompanije koje u svom poslovanju koriste reciklažu kao magičnu reč. Poručuju nam da su njihova pakovanja 100 odsto reciklabilna, zaboravljajući da nam kažu da li se ona zaista i recikliraju. Pozivaju nas da donesemo odeću na reciklažu, ne ističući da je procenat garderobe koji se u realnosti reciklira, veoma nizak.

U fokusu:

Zašto da recikliram kad ionako sve ide u istu kantu?

Da bi reciklaža bila uspešnija, potrebno je što više pojednostaviti ovaj proces, stimulisati ljude da odvajaju otpad i objasniti im da neće sve ići u istu kantu, što je posebno važno u Srbiji gde je, čini se, iako smo tek na početku, poverenje poljuljano.

Potrebno je dizajnirati proizvode koji će biti jednostavni za reciklažu, uspostaviti primarnu selekciju otpada, jačati svest građana. To znači da u reciklaži komunalnog otpada, pre svega, odgovornost imaju svi – od države i lokalne samouprave, preko komunalnih preduzeća, kompanija, do građana.

Uloga medija je u tom procesu neprocenjiva. Mi u Centru za promociju cirkularne ekonomije se trudimo da teme iz ove oblasti približimo građanima. Da u tome i uspevamo, govore nam priznanja poput onog koje nam je nedavno uručio Naled za seriju tekstova o otpadu od hrane. I još više nam govore reakcije naših čitalaca koje pokazuju da neko novo vreme dolazi u kom su ljudi zabrinuti za životnu sredinu i rešeni da žive po formuli: smanji otpad, ponovo upotrebi proizvod, pa tek onda recikliraj.

To je vreme u kom ljudi ne žele da traže izgovore za sopstveno nečinjenje. Možemo da kažemo da smo mi daleko od recikliranja, a još dalje od cirkularne ekonomije. Možemo da bacamo smeće iz automobila jer „to ionako svi rade”. Možemo da odustanemo na samom početku jer „Srbija nikad neće biti Švedska”. A možemo i da u prodavnicu idemo sa cegerom, da ne bacamo hranu, da odeću „kupujemo” u maminom ormaru. Možemo da pozivamo na odgovornost velike kompanije i da tražimo od vlade da donosi i poštuje propise. Da korak po korak menjamo svoje okruženje. Od nas zavisi.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Klimatske promene otežaće kontrolu budućih zaraznih bolesti

20.02.2022

thermometer-temperatura-sunce-leto-vrućina — Foto-ilustracija: Pixabay

Temperaturne turbulencije, kao što su toplotni talasi, mogu imati veoma različite efekte na stope budućih infekcija i ishode bolesti u zavisnosti od prosečne pozadinske temperature, stoji u izveštaju objavljenom u eLife-u.

Ovaj neprofitni naučni časopis otvorenog pristupa za biomedicinu i nauke o životu u studiji sugeriše da će biti sve teže predvideti posledice klimatskih promena na interakcije domaćin-patogen kako globalne temperature rastu i ekstremni vremenski događaji postaju sve češći.

Zarazne bolesti imaju duboke efekte na ljude, domaće i divlje životinje. Dobro je poznato da su interakcije između patogena i njihovih domaćina osetljive na promene temperature. Ali ono što je manje dobro shvaćeno je kako iznenadne i ekstremne varijacije temperature utiču na ovaj odnos i kako to utiče na ukupne stope infekcije i ishode bolesti.

Naučnici su u studiji ispitali efekte različitih temperatura na različite osobine organizma malog raka “Daphnia magna” i njegovog poznatog parazita u crievima “Odospora colligata”. Prenos parazita je reprezentativan za klasični prenos iz životne sredine, sličan onom kod bolesti kao što su SARS-CoV-2 i kolera.

Pročitajte još:

Tim je posmatrao kako su organizmi reagovali na tri različita temperaturna režima: konstantnu temperaturu i dva varijabilna režima, sa dnevnim fluktuacijama od +/- tri stepena i trodnevnim toplotnim talasima od šest stepeni iznad temperature okoline. Zatim su izmerili životni vek rakova, plodnost, status infekcije i broj spora parazita u njihovim crevima. Na kraju su obrađivali podatke u statističkom modelu kako bi uporedili uticaj tri različita temperaturna režima.

„Naši nalazi pokazuju da varijacije temperature menjaju ishod interakcija domaćin-patogen na složene načine. Ne samo da varijacije temperature utiču na različite osobine domaćina i patogena na poseban način, već su bitni i tip varijacije i prosečna temperatura na koju se primenjuje“, pojašnjava se u studiji, uz komentar da promenjivi obrasci klimatskih varijacija, koji se naslanjaju na promene srednjih temperatura zbog globalnog zagrevanja, mogu imati duboke i neočekivane efekte na dinamiku bolesti. Stoga će, kako se zaključuje, biti znatno teže predvideti i kontrolisati buduća zarazna oboljenja.

Izvor: RTCG

WWF pokrenula regionalnu kampanju „Love It or Lose It“

20.02.2022

pčela_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kris Mikael Krister)

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF je na Dan zaljubljenih pokrenula regionalnu kampanju „Love It or Lose It“ („Voli ili izgubi“), proglašavajući tako 2022. ključnom godinom u kojoj svojim delima treba da pokažemo ljubav prema prirodi, od koje zavisi celo čovečanstvo.

U skladu sa svojom misijom zaštite divljih životinja i izgradnje budućnosti u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, WWF kampanja predstavlja područja našeg regiona bez kojih bi on bio u potpunosti drugačiji: Jadransko more, netaknute šume, čiste reke, zaštićena područja koja nam osiguravaju stabilnu klimu, te dinarski krš. Mnoga od tih mesta će nestati ukoliko nastavimo sa štetnim delovanjem – od nekontrolisane seče šuma, regulacije reka, prekomernog izlova do zagađenja vazduha.

„Naša priroda nikada nije bila pod većim pritiskom, a već smo izgubili veliki broj vrsta i staništa. Vreme je da prirodi pokažemo ljubav“, ističe Petra Boić Petrač, direktorka komunikacija u WWF Adriji. „Ljubav je najdragoceniji resurs koji imamo i bez nje ne možemo da napredujemo. Kada nešto volimo, želimo to i da zaštitimo. Ono što volimo poštujemo i čuvamo. Pokazujući ljubav prema prirodi, možemo da pomognemo u osiguravanju njenog opstanka, a to nam je neophodno i za naš opstanak“.

Pročitajte još:

WWF će tokom cele godine kroz ovu kampanju da predstavlja specifična mesta našeg regiona bez kojih on ne bi bio tako poseban. Od neverovatnih šumskih područja nacionalnih parkova Tara ili Sutjeska, slatkovodnih ekosistema poput Skadarskog jezera i Evropskog Amazona koji je UNESCO prošle godine proglasio petodržavnim rezervatom biosfere, pećina poput Grabovače, Vjetrenice ili Postojnske jame, nacionalnih parkova Triglav, Krka ili Prokletije, do prekrasnih morskih parkova kao što su Lastovo ili Telašćica.

WWF u kampanji, koja je objavljena na stranici wwfadria.org, koristi novu verziju pesme Elvisa Prislija „Love Me Tender“ koju je otpevao američki kantautor K.S. Rouds. Uz dva videa, kampanju će pratiti niz objava na društvenim mrežama sa kojima će WWF podizati svest o neophodnoj zaštiti naše jedinstvene prirode. Kampanja prikazuje odnos koji imamo sa prirodom i šta bismo mogli da izgubimo ako je ne volimo dovoljno da je očuvamo. Zavirite u prirodu koju ne smemo da izgubimo!

Izvor: WWF Adria

Stiže Renault na vodonik

19.02.2022

car-automobil-Reno — Foto-ilustracija: Pixabay

Renault je jedan od vodećih brendova kada je reč o električnim automobilima u Evropi. I tokom pandemija prodaja vozila na e-pogon ovog proizvođača značajno je porasla, što im dodatno daje vetar u leđa da nastave ka tome da u svom asortimanu imaju samo vozila koja ne emituju štetne gasove.

Alert, teaser! Make way for #Renault new concept car embodying the commitments of its #sustainable development strategy:
✔environment
✔safety
✔inclusion
Discover more here: https://t.co/V4SNo2SxUu pic.twitter.com/A5pL1ExmtI
— Renault Group (@renaultgroup) February 18, 2022

Da u Renaultu vredno rade na razvoju novih tehnologija pokazuje zatamljena tizer slika koja najavljuje novi koncept automobila.

Automobili sa “motorima na vodonik” savršeno se uklapaju u strategiju “održivog razvoja” kompanije.

Pod rukovodstvom Žila Vidala, direktora dizajna Renaulta, ovaj koncept automobila je deo nedavno objavljenog cilja kompanije da postigne 100 odsto mešavinu električne energije do 2030. godine.

Pročitajte još:

Ovaj novi koncept automobila javnosti će biti prezentovan u maju 2022. godine.

Prema do sada viđenom, novi automobil nema električne motore, već motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji radi na vodonik. Kako navode iz kompanije “auto bez presedana” donosi novitete i kada je reč o cirkularnoj ekonomiji, reciklaži i drugo.

Kakve sve novitete Renault priprema videćemo za nekoliko meseci.

Milica Radičević

Kako do manjih računa za struju

19.02.2022

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Dolazak jeseni i hladni dani mnogima zadaju glavobolje. Osim priprema za polazak u školu i stavljanja zimnice, treba se spremiti i za grejnu sezonu koja je pred vratima. Vrtoglave sume na računima za struju tokom zimskih meseci, a sve češće i letnjih, postaju prava noćna mora.

Ako ste se već zapitali kako zadržati toplotu zimi, a hladnoću leti, ili kako da učinite vaš dom energetski nezavisnim i efikasnim, verovatno ste saznali da možete da preduzmete različite mere kao što su zamena dotrajale stolarije, postavljanje izolacije, ugradnja novih individulnih ložišta na biomasu i gas, ili toplotne pumpe, kao i nabavka nove bele tehnike. Primenom ovih mera smanjuje se potrošnja električne energije. Ipak, kako još smanjiti konačni iznos na računu za struju? Odgovor je sasvim sigurno u sopstvenoj proizvodnji, a ona je moguća postavljanjem solarnih panela na krov kuće.

Usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) i Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Vlada Republike Srbije omogućila je kako nove investicije tako i povećanje učešća OIE u ukupnoj proizvedenoj energiji.

Novi zakoni donose brojne značajne promene koje smo dugo očekivali. Među novinama se nalaze i subvencije za podsticanje energetske efikasnosti, kao i za ugradnju solarnih panela na krovove kuća. Država i lokalne samouprave obezbeđuju 50 odsto sredstava, dok građani moraju izdvojiti ostatak.

U fokusu:

Budući je za ovakve radove neophodno izdvojiti pozamašna sredstva, mnogi građani suočeni su da činjenicom da im za to treba finansijska pomoć. U moru ponuda treba izabrati banku koja pruža kompletnu uslugu najvišeg kvaliteta kako stanovništvu tako i malim i srednjim preduzećima.

Dobar glas i dugogodišnje iskustvo često je presudno kada treba izabrati partnera za neki posao. ProCredit banka se već godinama bavi promocijom i ulaganjima u obnovljive izvore energije. Poseban značaj pridaju odgovornom bankarstvu, promovisanju ulaganja u projekte iz oblasti energetske efikasnosti i razvijanju kulture štednje među svojim klijentima. Zaštita životne sredine spada u glavne prioritete ove banke, a sve češće i njenih klijenata.

ProCredit banka je potpuno digitalizovana, što omogućava lakše, brže, jednostavnije, i potpuno sigurno korišćenje svih bankarskih usluga.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

1...364365366...1,575 Page 365 of 1,575

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM