U sistemu cirkularne ekonomije, reciklaža nije najbolje, već poslednje rešenje. Ono koje dolazi posle ponovne upotrebe proizvoda, popravke, novih poslovnih modela koji će produžiti vek proizvoda.
Reciklaža je lek, a smanjenje otpada je prevencija. A Srbija je, kad je reč i o lečenju i prevenciji, na samom početku. Kada govorimo o recikliranju, uglavnom mislimo na komunalni otpad iako on čini mali udeo u ukupnoj količini otpada. Prednost Srbije je ta što može da uči na primeru zemalja koje su u ovaj proces odavno ušle. A ti primeri pokazuju da uspeh reciklaže leži u tri ključna elementa: izgradnji sistema, poverenja u sistem i dobroj i transparentnoj komunikaciji.
Istraživanje u SAD pokazalo je da su Amerikancima plaćanje poreza i berza jednostavniji za razumevanje od reciklaže. Tabele šta može, a šta ne može da se reciklira, zbunjuju i upućene. Zbunjenosti doprinose velike kompanije koje u svom poslovanju koriste reciklažu kao magičnu reč. Poručuju nam da su njihova pakovanja 100 odsto reciklabilna, zaboravljajući da nam kažu da li se ona zaista i recikliraju. Pozivaju nas da donesemo odeću na reciklažu, ne ističući da je procenat garderobe koji se u realnosti reciklira, veoma nizak.
Zašto da recikliram kad ionako sve ide u istu kantu?
Da bi reciklaža bila uspešnija, potrebno je što više pojednostaviti ovaj proces, stimulisati ljude da odvajaju otpad i objasniti im da neće sve ići u istu kantu, što je posebno važno u Srbiji gde je, čini se, iako smo tek na početku, poverenje poljuljano.
Potrebno je dizajnirati proizvode koji će biti jednostavni za reciklažu, uspostaviti primarnu selekciju otpada, jačati svest građana. To znači da u reciklaži komunalnog otpada, pre svega, odgovornost imaju svi – od države i lokalne samouprave, preko komunalnih preduzeća, kompanija, do građana.
Uloga medija je u tom procesu neprocenjiva. Mi u Centru za promociju cirkularne ekonomije se trudimo da teme iz ove oblasti približimo građanima. Da u tome i uspevamo, govore nam priznanja poput onog koje nam je nedavno uručio Naled za seriju tekstova o otpadu od hrane. I još više nam govore reakcije naših čitalaca koje pokazuju da neko novo vreme dolazi u kom su ljudi zabrinuti za životnu sredinu i rešeni da žive po formuli: smanji otpad, ponovo upotrebi proizvod, pa tek onda recikliraj.
To je vreme u kom ljudi ne žele da traže izgovore za sopstveno nečinjenje. Možemo da kažemo da smo mi daleko od recikliranja, a još dalje od cirkularne ekonomije. Možemo da bacamo smeće iz automobila jer „to ionako svi rade”. Možemo da odustanemo na samom početku jer „Srbija nikad neće biti Švedska”. A možemo i da u prodavnicu idemo sa cegerom, da ne bacamo hranu, da odeću „kupujemo” u maminom ormaru. Možemo da pozivamo na odgovornost velike kompanije i da tražimo od vlade da donosi i poštuje propise. Da korak po korak menjamo svoje okruženje. Od nas zavisi.
Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.
