Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Milena Milosavljević je rukovodilac tima za EU Akcioni plan za održivo finansiranje u vodećoj ESG kompaniji i autorka platforme solarnikalkulator.rs čiji je cilj da potencijalnim investitorima pruži sve potrebne informacije kako bi došli do svojih prvih solarnih sistema.

Ova uspešna mlada žena godinama gradi karijeru u Nemačkoj, ali je prve korake napravila upravo u Srbiji, i to uprkos predrasudama.

Sa stereotipima sa prvo suočila kada je kao učenica srednje tehničke PTT škole odlučila da upiše Elektrotehnički fakultet. Nakon završetka ETF-a, zaposlila se u NIS-u i EMS-u, a tri godine kasnije, u ProCredit banci čime se još jednom susrela sa predrasudama – šta će jedan inženjer energetike u banci. Ali, banka je tražila specijalistu za Obnovljive izvore i Energetsku efikasnost što je bio Milenin posao iz snova.

O svemu tome, ali i o karijeri i statusu žena u Nemačkoj, kao i planovima da se u januaru pridruži jednoj od najvećih svetskih banaka gde će voditi tim dekarbonizacije za EMEA region, Milena govori za naš portal.

Pročitajte još:

• ŽIVIMO U DRUŠTVU GDE NAS OD MALENA UČE ŠTA ŽENE (NE)TREBA DA RADE
• VEOMA JE VAŽNO DA OSNAŽIMO ŽENE DA SE BAVE ZELENIM BIZNISOM
• PREDRASUDE OKOLINE SU ME MOTIVISALE DA POSTANEM INŽENJER

Kako i kada ste odlučili da studirate Elektrotehnički fakultet?

Milena Milosavljević: Oduvek mi je matematika bila omiljeni predmet i nekada toliko interesantna da je predstavljala zamenu za igru. Igrom slučaja, upisala sam srednju tehničku PTT školu sa namerom da se odmah nakon toga zaposlim, što je PTT škola omogućavala u Poštama Srbije. Ipak, ja sam nakon prvog časa osnova elektrotehnike zavolela ovu struku i tada u svesci na prvoj strani napisala ETF i <3. Kada je došlo vreme za upis fakulteta, želela sam da polažem prijemni na samo jednom fakultetu.

Da li je to bio generacijski trend među devojkama ili ste se izdvajali iz okoline?

Milena Milosavljević: Iako je u srednjoj školi bilo podjednako devojčica i dečaka, jako mali broj nas je želeo da upise ETF. Iz mog razreda bila sam to ja sa četvoricom drugara. Na ETF-u je bilo sigurno 30 odsto žena u mojoj generaciji, ali većinom iz gimnazija, a na mom smeru energetike bilo je nas 10 od 100. S obzirom na to da je energetika jedini smer na ETF-u vezan za visoki napon, pa samim tim i kasnije opasnije poslove, važi za najviše „muški“.

Da li su vas okolina, porodica i prijatelji hrabrili ili su vam osporavali obrazovni izbor?

Milena Milosavljević:  Pri upisu srednje škole porodica je i davala predloge. ETF je bio samo moj izbor. Iako su u porodici razumeli da je ETF jedini izbor, čak je i razredni predlagao da probam pijemni i na FON-u, ali sam ja rekla da ću ili upisati ETF ili čekati dok ne uspem. Ipak, drugari i okruženje nisu razumeli šta će devojčica, pre svega u tehničkoj školi, pa onda i na ETF-u. Čak je i meni bilo krivo jer su sve moje drugarice išle ili u gimnazije, ekonomske škole, pravne, ali kada je došao dan da upišem ETF i uđem u po meni najlepšu zgradu u Beogradu, više me nije zanimalo mnogo tuđe mišljenje. Bila sam više nego srećna.

Karijeru ste gradili u bankarskom sektoru, iako je neka elektroenergetska kompanija bila logičniji izbor. Otkud u bankarskom sektoru i to baš u ProCredit banci koja je lider u finansiranju solarnih elektrana u Srbiji?

Milena Milosavljević:  Ovo je bio još jedan stereotip sa kojim sam se borila i sama, razmišljajući šta će jedan inženjer energetike u banci. Prve tri godine karijere provela sam u klasičnom energetskom sektoru, radeći prvo za NIS pa EMS gde sam se prevashodno bavila temom kao sto je energetska efikasnost. Ipak, s obzirom na to da sam i diplomski i master rad pisala na temu obnovljivih izvora energije, želela sam jako da nađem posao u toj oblasti. 2012. godine takvih poslova na Infostudu nije bilo.

Kada sam 2015. godine videla oglas ProCredit banke koja je tražila specijalistu za Obnovljive izvore i Energetsku efikasnost, videla sam posao iz svojih snova iako mi uopšte nije bilo jasno zašto jedna banka želi da zaposli inženjera. Sećam se da mi je čak bilo čudno da svojim kolegama sa fakulteta kažem da radim u banci. Ipak, nakon što sam upoznala više nego entuzijastičan zeleni tim banke (čiji današnji ili bivši članovi govore na skoro svakoj konferenciji o zelenoj energiji i održivom poslovanju) i uvidela strategiju ProCredit grupe i viziju za potrebom održivog poslovanja sveobuhvatno, videla sam da bi moj doprinos bio čak i mnogo veći u ozelenjavanju ekonomije nego da radim na samo jednom delu projekta.

Radeći u ProCredit banci sam zapravo i videla na delu da se kroz izbor onoga što se finansira ili, još više, ne finansira, upravo utiče na celokupnu ekonomiju, sve vrste biznisa, ali i ukupno društvo. S obzirom na to da je ProCredit banka lider u zelenom finansiranju, danas smatram da je to bio odličan izbor i ukupno sam u ProCredit banci u Srbiji, a kasnije u ProCredit grupi u Frankfurtu, provela sedam godina. Radila sam na prvim biogasnim elektranama, prvim solarnim elektranama za sopstvenu potrošnju, uvođenju električne energije sa garancijom porekla, ali i na ogromnim projektima grupe u Ukrajini, Kosovu pa i nekim jako zanimljivim izazovima kao sto su energetske zajednice u Grčkoj od 100 MW ili veće kreditne linije koje smo plasirali sa bankama kao što su EBRD i EIB.

Poslovnu budućnost ste pronašli van Srbije? Čime se sada bavite?

Milena Milosavljević:  Nakon ProCredita prešla sam da vodim regulatorni tim za Akcioni Plan EU za održivo finansiranje u okviru jedne od vodećih ESG kompanija. U trenutku izbora novog posla situacija je bila dosta drugačija nego 2012. godine. Sa jedne strane, zato što su sada poslovi u ovoj oblasti vise nego traženi, sa druge strane, nema tako puno ljudi koji imaju dugoročna iskustva. Imala sam priliku zaista da biram pozicije, od razvojnih banaka, investicionih kompanija, razvoja projekata. Ipak, ovaj izbor koji sam donela početkom godine je bio kratkoročan i donet je kao balans između karijere i nazovimo ženskih obaveza (jer je posao omogućavao rad od kuće). Uvidevši da ipak više uživam radeći u banci na projektima dekarbonizacije i ozelenjavanju ekonomije, od januara ću se vratiti bankarstvu i pridružiti jednoj od najvećih svetskih banaka, gde ću voditi tim dekarbonizacije za EMEA region.

Da li se poslovni položaj žena u Nemačkoj razlikuje u odnosu na status koji uživaju u Srbiji?

Milena Milosavljević:  Status žena u Nemačkoj jeste dosta bolji, ali pre svega u delu održivog poslovanja i ovde ćete često videti više žena u toj oblasti. Ipak, kada se radi o čistoj energetici, tu je i dalje moć i prisutnost veća na muškoj strani. Sećam se nekih sastanaka u Srbiji, kada smo razgovarali o projektima za finansiranje, uglavnom nas je uključujući klijenta, konsultante i izvođače, bilo više od 10 i često sam znala da budem jedina žena. Tako je i ovde kada govorimo o poslovima izgradnje i finansiranja elektrana. U drugim oblastima održivog poslovanja i finansiranja, pre svega izveštavanja, pravne službe, finansijske analize, ima dosta više žena. Odnos prema ženama se razlikuje. U Srbiji, da bi vas neko gledao sa uvažavanjem kao ženu inženjera, prvo morate da se dokažete kao veliki poznavalac onoga što govorite, veliki stručnjak i uglavnom da to uradite nenametljivo. Ovde je drugačije, iako ima više muškaraca u nekim okvirima, lako je da vas uvaže kao sagovornika od momenta upoznavanja.

U javnosti ste postali poznati kao kreator Solarnog kalkulatora. Kako ste došli na tu ideju i šta zapravo Solarni kalkulator računa?

Milena Milosavljević: S obzirom na to da se temom Obnovljivih izvora energije bavim više od 10 godina, a da sam proteklih četiri više zadužena za projekte dekarbonizacije u Evropi, želela sam da svoje akumulisano iskustvo i znanje sa tržišta u Srbiji iskoristim za nešto što sam smatrala da bi bilo korisno našim građanima ka ubrzanoj energetskoj tranziciji, za čim je i potreba i interesovanje sve veće zbog energetske stabilnosti, cenovne nezavisnosti, ali i sve većeg zagađenja.

Naime, iako su prve solarne elektrane priključene pre više od 10 godina, srpsko solarno tržište je stagniralo u prethodnom periodu. Višestruki su razlozi za to, a pre svega što je investiciona vrednost bila višestruka, cena električne energije jako niska, a kvote za podsticaj koja je država obezbeđivala su bile jako brzo popunjene, tako da sada, iako postoji moderan zakon o obnovljivim izvorima, te je omogućeno priključenje postrojenja za sopstvenu potrošnju, postoji dosta nepoznanica i nedovoljno znanja jer je tržište zapravo jako mlado.

Potencijalni investitori, iako imaju povećano interesovanje, tragaju za odgovorima kao što su:

• Koliki je sistem potreban za moju potrošnju?
• Koliko bi takav sistem koštao?
• Kolike su moguće uštede?
• Koliki je povraćaj investicije?
• Koja je procedura za priključenje?
• Ko su mogući instalateri i koje su njihove reference?
• Koje banke nude kredite za solarne sisteme i da li postoje grantovi za ulaganje?

Platforma solarnikalkulator.rs nudi odgovore na sva ova „jednostavna“ pitanja. Cilj platforme je da omogući sve potrebne informacije potencijalnim investitorima da dođu do svojih prvih solarnih sistema. Pored toga, ultimativni cilj jeste smanjenje energetske zavisnosti, sigurnije snabdevanje električnom energijom i zeleniji i čistiji izvori energije za sve građane i buduće generacije. Izradu platforme Solarni kalkulator podržava projekat „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“, koji u okviru Nemačke razvojne saradnje sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Upravo ova podrška je omogućila da platforma bude javno dobro, te da nema komercijalnu svrhu što je bila moja velika želja. Da svi tržišni igrači budu prikazani nepristrasno, ali i da su sve informacije besplatno dostupne korisnicima.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Milena Milosavljević:  Što se moje profesionalne karijere tiče, nastavljam da radim na projektima dekarbonizacije u Evropi. Ipak, i dalje imam ideje oko mogućih projekata i za srpsko, ali i za tržište Balkana, tako da mi je želja da se platforma proširi i na ostale balkanske zemlje.

Izvor: OIE Srbija