Niška Toplana traži privatnog partnera za grejanje na biomasu

Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat javno-privatnog partnerstva kojim bi tri kotlarnice u Nišu prešle sa mazuta i lož-ulja na biomasu naći će se pred niškim odbornicima, a ukoliko ga oni odobre, niška Gradska toplana će moći da raspiše javnu nabavku za privatnog partnera. Predviđeno je da partnerstvo traje 30 godina, procena da će za investiciju biti potrebno oko 2,4 miliona evra, a iz Toplane obrazlažu da bi ovaj projekat osim čistijeg vazduha doneo i uštedu.

Ukoliko se ovaj projekat javno-privatnog partnerstva ostvari, na biomasu bi mogle da pređu kotlarnice PMF, Mika Antić i Krivi vir.

Iz Toplane procenjuju da je neto vrednost projekta 2.411.084 evra, a da je period povraćaja novca 13,8 godina.

U obrazloženju piše da bi to smanjilo cene grejanja i troškove proizvodnje toplotne energije, omogućilo sigurnije snabdevanje korisnika, rasteretilo opštinske resurse i smanjilo emisiju štetnih gasova.

“Zamenom postojećeg energenta mazuta sa novim energentom biomasom (drvnom sečkom) u proizvodnji toplotne energije u količini od oko 54.300 MWh godišnje ostvaruje se ušteda za nabavku energenta u iznosu od oko 90.132.558 dinara, odnosno 766. 562 evra uzimajući u obzir aktuelne cene energenata”, navedeno je u dokumentima.

Kako je istaknuto, očekuju se uštede u troškovima električne energije od 35 odsto, a realizacija projekta dovela bi i do angažovanja lokalnih firmi, dok bi privatne investicije u javnu infrastrukturu sprečile dalje zaduživanje.

Direktor Toplane Predrag Milačić ranije je pojasnio da je ideja da privatni partner izradi postrojenja i da se ugovorom obaveže za količinu toplotne energije koju bi predavao javnom preduzeću, a ono bi snabdevalo korisnike.

Osim toga, napomenuo je da su svi energenti koji se danas koriste iz izvoza, a da bi drvnu masu kupovali od fabrika iz okoline Niša, čime bi se razvijala lokalna zajednica.

Podsetimo, niška Toplana trenutno ima 16 toplotnih izvora. Sedam koristi gas kao energent, osam mazut i jedna lož-ulje. Prvih sedam proizvodi oko 95 odsto toplotne energije, a ostalih devet ispod 5 odsto.

Izvor: Južne vesti

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti