Home Blog Page 359

Nemačka će reaktivirati elektrane na ugalj

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Nemačka je, u trenutku dok se sprema da zatvori svoje poslednje nuklearne elektrane, odlučila da reaktivira stare termoelektrane na ugalj kako bi osigurala stabilno snabdevanje strujom.

Planove Nemačke da se odrekne i nuklearne energije i uglja zakomplikovale su pretnje Rusije da će obustaviti isporuku prirodnog gasa Evropi. Nemačka se za gas, iako je takođe fosilno gorivo, opredelila kao prelazno rešenje u tranziciji do čistih izvora energije.

“Ugalj će igrati ključnu ulogu”, rekao je ministar energetike pokrajine Donja Saksonija Olaf Lis. Ta odluka je, prema njegovim rečima, na neki način iznuđena, s obzirom na raniju odluku Nemačke da se do 2030. godine potpuno odrekne uglja.

Nemačka bi mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima u snabdevanju energentima ako Rusija, kao odgovor na zapadne sankcije, ostvari pretnju i prestane da šalje gas kroz gasovod “Severni tok 1”.

Nemački ministar privrede Robert Habek rekao je, na istoj konferenciji za novinare sa Lisom, “da treba priznati da je Nemačka sebe u poslednjih 20 godina dovela u veću zavisnost od fosilnih goriva iz Rusije”.

“Stvari ne stoje dobro. Svi napori savezne vlade, pa i cele zemlje, usmereni su na to da se ta zavisnost što je pre moguće smanji”, rekao je Habek, lider nemačkih Zelenih, koji se protive upotrebi fosilnih goriva, ali i nuklearne energije.

Pa ipak, termoelektrane će po svoj prilici biti ponovo uključene upravo po naređenju ministra Habeka, koji je ujedno i ministar za klimatska pitanja.

“Ako želimo da budemo nezavisniji, moraćemo da koristimo ugalj”, dodao je Lis, koji se novinarima obratio u ime pokrajinskih ministara energetike, sa kojima se Habek vanredno sastao 8. marta.

Nemačka trenutno raspolaže elektranama na ugalj ukupnog kapaciteta oko 45 gigavata, od kojih su neke isključene, a druge samo stavljene na “stend baj” kako bi se u vanrednim situacijama garantovalo snabdevanje energijom.

Habek je rekao i da su nemačke strateške rezerve uglja tolike da će termoelektranama omogućiti da rade 30 dana bez novih isporuka.

Vlada u Berlinu prethodno je, uprkos problemima sa energentima, odlučila da ne produži rad svojih nuklearnih elektrana, čiji je ukupni kapacitet 9,5 GW. Nemačka je prošle godine isključila tri elektrane, ukupnog kapaciteta 4,2 GW.

Vlada je 8. marta odlučila da “nije preporučljivo” da se produži životni vek atomskih centrala koje još rade, i koje takođe uskoro treba da budu isključene, a da je prekasno za reaktiviranje već isključenih.

Odluku da se potpuno odrekne nuklearne energije Nemačka je donela posle nesreće u japanskoj centrali Fukušima, 2011.

Izvor: Beta/Euractiv

Benzin ukrao Amerikancima 824 miliona IQ poena

Photo-illustration: Unsplash (Mahkeo)
Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Rodgerson)

Uvek sam se radovala mirisu benzina i trudila se da ga što više udahnem tako da i sat vremena nakon napuštanja pumpe obitava u mojim sinusima. Kasnije sam shvatila da i druga deca vole naftne derivate, a neki su čak krišom otvarali kanistere i inhalirali do besvesti (bukvalno).

Iako je ovo bio jedan od onih dečijih nestašluka koje smo srećom preživeli, a koji sada prepričavamo u stilu ’’kako su se deca 90-ih čeličila, a roditelji nas nisu držali pod staklenim zvonom’’, teško nama ako je u pitanju bio olovni benzin (a verovatno jeste).

Kada vam je zdravlje motora važnije od ljudskog zdravlja, onda dodate olovo u benzin.

Iako su znali da izloženost olovu može dovesti do smanjene inteligencije, male zapremine mozga, pa čak i niza mentalnih poremećaja, prevagnulo je to što olovni beznin doprinosi većoj snazi i manjem habanju motora.

Decenijama su ljudi širom sveta bili izloženi toksičnim isparenjima pri svakom punjenju rezervoara jer je olovni benzin postao veoma zastupljen otkako se prvi put pojavio 20-ih godina prošlog veka. Sreća pa je napokon otišao u istoriju pre dve decenije (kod nas je zabranjen od 2006. godine), ali su posledice i te kako vidljive danas.

Doktorant Aron Ruben sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini objavio je studiju u kojoj je želeo da ustanovi kakve zdravstvene posledice imaju oni koji su rođeni u Americi pre 1996. jer je to godina kada je olovni beznin zvanično izbačen iz upotrebe.

Koristeći javno dostupne podatke o nivoima olova u krvi dece, otkrio je da je od 2015. godine više od polovine američke populacije imalo klinički zabrinjavajuće nivoe olova u krvi kada su bili deca.

Ruben procenjuje da je izloženost olovu u detinjstvu umanjila kumulativni IQ amerikanaca za 824 miliona poena – skoro tri poena po čoveku, dok je kod onih koji su rođeni 60-ih godina prošlog veka, kada je upotreba olovnog benzina bila na vrhuncu, IQ možda manji za šest poena.

Nekome će par poena manje na IQ testu izgledati zanemarljivo, ali autor studije tvrdi da je uticaj olova toliko dramatičan da može odrediti da li će neko biti klasifikovan kao osoba sa ispodprosečnim kognitivnim sposobnostima (koeficijent inteligencije manji od 85) ili osoba sa intelektualnim invaliditetom (koeficijent inteligencije ispod 70).

Iako je opštepoznato da fosilna goriva ne plaćamo samo novčanicama, već nas koštaju i zdrave životne sredine, nikada ne bih pomislila da smo benzin doskora plaćali IQ poenima.

Milena Maglovski

Kod “Kovačice” uskoro i vetropark “Pupin”

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)
Foto: Kopaonik biznis forum

U okviru postojećeg kompleksa “Kovačica” uskoro bi mogla da počne izgradnja vetroparka “Pupin”, sve dozvole su spremne, čeka se zaokruženje regulativnog okvira kako bi radovi počeli.

Za ovaj vetropark građevinsku dozvolu je izdao Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u junu 2021. godine. Kako je tada rečeno planirana je izgradnja 16 vetrogeneratora najmodernije tehnologije ukupne snage 95,5 MW.

O ovome projektu, kao i o učešću na 29. Kopaonik biznis forumu, razgovarali smo sa Milošem Colićem, generalnim direktorom kompanije „New Energy Solutions“.

“Kada je reč o vetroparku “Pupin”, projekat je spreman, imamo sve dozvole, početak izgradnje zavisi od zaokruživanja zakonodavnog okvira, sadržaja podzakonskih akata, kao i maksimalne otkupne cene koja je postavljena za trenutnu aukciju. Imajući u vidu inflaciju i sve neophodne komponente za izgradnju elektrane, trenutna maksimalna otkupna cena nije adekvatna i nju bi trebalo, po našem mišljenju, da revidira Agencija za energetiku. Zato ćemo, kada svi parametri za isplativost projekta budu poznati, odlučiti da li ćemo ići na aukciju i kada će početi izgradnja”, objašnjava za Energetski portal Colić.

Sama izgradnja vetroparka “Pupin” trajaće od 12 do 18 meseci, što je prilično kratak rok, ali imajući u vidu da je kompletna priključna infrastruktura već urađena tokom izgradnje parka “Kovačica”, nije nerealan.

Kada je reč o planovima za neke nove projekte, Miloš Colić, kaže da ih ima, ali da je rano o njima razgovarati.

“Trenutno postoji hiperprodukcija nečega što bi se pre nazvalo ideja a ne projekat, to trenutno pravi iskrivljenu sliku o realno izvodljivim projektima i vremenu kada oni mogu i planiraju da priključe na mrežu. A sve je to izazvano velikim interesovanjem investitora u obnovljive izvore energije, tako i parametri pokazuju da će većina ulaganja u budućnosti u energetiku biti upravo u obnovljive izvore”, kaže Colić.

Naš sagovornik bio je učesnik Kopanik biznis foruma, gde je na panelu “Energetska politika u Srbiji: Kako ostvariti održivost do 2030.” diskutovao o energetskoj tranziciji u našoj zemlji.

“Srbija je zauzela zeleni energetski kurs i u budućnosti se mogu očekivati nove investicije i novi projekti. Naša kompanija, koja već deceniju razvija, kontroliše i upravlja najboljim projektima u ovoj oblasti, koji su u Srbiji sagrađeni, sigurno će u “energetskoj revoluciji” kako je to nazvala Zorana Mihajlović, ministarska rudarstva i energetike, imati da ponudi nove projekte”, ističe Colić.

Udruženje Obnovljivi izvore energije Srbije nedavno je proslavilo prvu godinu poslovanja, o njemu i planovima za budućnost razgovaralo se na forumu.

“Udruženje sarađuje i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Ministarstvom rudarstva i energetike, u narednom periodu trudićemo se da utičemo na povećanje svesti o obnovljivim izvorima energije i o tome zašto će nam trebati više instalisane snaga iz obnovljivnih izvora”, zaključuje Colić.

Milica Radičević

“Sadiša” sačuvao 72 velika stabla u Beogradu

Foto: JKP „Zelenilo – Beograd”
Foto: Grad Beograd

Zahvaljujući mašini za presađivanje stabala “Sadiši”, stablo kuglastog bagrema presađeno je danas na šetalište u Bulevaru Nikole Tesle.

Ova mašina je opremljena sa četiri polukružna noža koja se pokreću hidrauličnim pogonom. Noževi se postavljaju oko stabla u položaj koji obuhvata zemlju oko korena, a kada se sva četiri noža spuste, stablo se izdiže i prenosi na novu lokaciju gde se spušta u unapred pripremljenu sadnu jamu iskopanu uz pomoć mašine i istih je dimenzija kao i busen stabla koji se presađuje.

Kako je rekao Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, “Sadiša” je do sada presadio 72 velika stabla, u budućnosti će pomoću njega može spasiti na hiljade drveća.

Direktor „Zelenila – Beograd” Slobodan Stanojević ističe da su mašinom su do sada presađivane razne vrste drveća, među njima i dosta četinara. Najveće stablo koje je na ovaj način sačuvano je visine petnaestak metara. 

Kako je dodao vredni radnici ovog preduzeća svakodnevno održavaju sve zelene površine u glavnom gradu, u toku prošle godine zasadili su oko osam i po hiljada stabala.

Energetski portal

Kikinda dobija postrojenje za prečišćavanje vode za piće

Foto: Grad Kikinda
Foto: Grad Kikinda

Počeli su radovi na izgradnji postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, investicija vredna više od 11 miliona evra rešiće višedecenijski problem vodosnabdevanja grada. Završetak radova je planiran za kraj 2023. godine.

“Ovo je veliki dan za Kikindu, obišli smo početak radova na gradilištu Fabrike vode, o čemu se toliko godina priča. Zahvaljujem se svima, koji su pomogli u ovom, velikom poduhvatu za naš grad i za sve sugrađane. Zahvaljujem se ministru Momiroviću, gospodinu Hartmanu, predstavniku KFW-a, što su ovde sa nama i što su deo realizacije dugo planiranih radova. Znate, kada imate ovakav, višedecenijski problem i nakon oko pet godina, vidite da je rešenje ipak tu. Intenzivno smo radili na pronalaženju rešenja, pronalaženju najbolje tehnologije i siguran sam da će dokazana tehnologija naših prijatelja iz Nemačke doprineti da Kikinđani imaju pijaću vodu kakvu zaslužuju”, rekao je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, navodi se u saopštenju.

Da je u pitanju ekološki i komunalni projekat koji je bio neophodan, rekao je i Rudiger Hartman, direktor predstavništva Nemačke razvojne banke KFW u Srbiji i dodao da je projekat, u kom učestvuje Kikinda, jedan od pet projekta vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda.

“Mnogo energije smo uložili u prethodnom periodu, kako bismo ove radove pripremili na valjan način. Želimo da od ove Fabrike vode napravimo jedan uspešan projekat, koje ćemo preneti i na druge gradove u Vojvodini, kako bismo u narednih sedam – osam godina rešili pitanje vodosnabdevanja. Očekujem da nakon dve godine, ovde završimo radove i da Kikinđani dobiju kvalitetnu pijaću vodu. Mi smo, takođe, u završnoj fazi projektovanja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Planiramo da u narednom periodu počnemo i sa tim radovima“, rekao je Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ministar Momirović je na kraju posete izjavio da očekuje da izgradnja brze saobraćajnice od Sombora do Kikinde – „Osmeh Vojvodine“ bude završena u roku od četiri godine i da će, saobraćajnica duga 175 kilometara, biti na nivou najviših evropskih standarda.

Buduća putna komunikacija Bački Breg–Nakovo povezaće granične prelaze Srbije sa Rumunijom i Mađarskom i biće najbrža veza između Kikinde i Sombora, odnosno omogućiće vezu Bačke i Banata sa centralnom i zapadnom Srbijom auto-putem Beograd–Subotica.

Energetski portal

Kineski naučnici našli litijum na Himalajima – Niče li rudnik ispod Mont Everesta?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nedavno otkriće velikih količina litijuma u blizini Mont Everesta zabrinulo je ekološke stručnjake. Iako bi ove rezerve mogle da obezbede rastuću tražnju za metalom koji je osnovni element u baterijama za električna vozila, rudarenje na Himalajima moglo bi da ima nepovratne ekološke posledice, posebno kad je sveža voda u pitanju, tvrde stručnjaci, prenosi portal Eco Business.

Kineska akademija nauka procenjuje da bi moglo da bude dobijeno milion tona litijum oksida i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini. Prostor se nalazi na oko tri kilometra od Ćiongđaganga, vrha na kineskoj strani Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.

Ipak, kineski stručnjaci su pokušali da uvere javnost da je teren pristupačan i da, ukoliko bude rudarenja, neće biti potrebe za dubokim iskopavanjem.

Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, i dalje uvozi oko 70 odsto metala.

Mada se rudarenje različitih metala sprovodi na Himalajima već dugo, Kina je tek poslednjih godina, sa otkrićem velikih rezervi zlata, srebra i drugih dragocenih metala vrednih 60 milijardi dolara, započela rudarenje na industrijskom nivou. I ove aktivnosti zabrinule su naučnike zbog ekološkog uticaja i potencijalnih geopolitičkih implikacija.

Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu, kaže da bi rudarenje litijuma na novoj lokaciji bilo energetski i vodno intenzivno.

“Potrebna vam je energija, najverovatnije, hidro, ne samo da pomerite zemljište, već i da izvlačite litijum. Za oba procesa potrebna je voda”, ukazao je Pelto.

On procenjuje da bi voda morala da dođe iz obližnjih glečera i da bi najverovatnije trebalo izgraditi rezervoar. Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na Jangce i Žutu reku, dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibetanskog platoa.

Sa druge strane, Ćin Kedžang, direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, rekao je za ScienceNet da je “lokacija za rudarenje pogodna, ima ruralni betonski put, stene su izložene, pa nema potrebe za dubokim iskopavanjem”.

Ipak, sve je i dalje u “predistražnoj” fazi, naglasio je i dodao da je potrebno još itraživanja koja bi dokazala održivost rezervi i razvila detaljan plan.

Pelto ipak postavlja pitanja kako bi se logistički izvela ova operacija.

“Reč je i o visini i o udaljenosti. Ne možete napraviti fabriku u blizini rudnika i biće zanimljivo videti da li je proces ekonomski isplativ”, zaključio je Pelto.

Izvor: eKapija

Kopaonik biznis forum – kakvi nas izazovi očekuju

Foto: Kopaonik biznis forum

29. Kopaonik biznis forum svečano je zatvorentradicionalnim obraćanjem Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista koji je izneo zaključke ovogodišnjeg skupa.

Centralna tema ovog najvećeg ekonomskog regionalnog skupa koji organizuje Savez ekonomista Srbije u partnerstvu sa kompanijom Mastercard bila je „Srbija 2030: Agenda održivog razvoja“. Tokom četiri dana održano je 33 panela na kojima je govorilo 200 panelista, a realizovano je i 8 plenarnih obraćanja. Oko 100 akreditovanih novinara pratilo je rad 29. Kopaonik biznis foruma.

Aleksandar Vlahović istakao je da je na Forumu, u hotelu Grand Kopaonik bilo 1250 učesnika. On je dodao da su teme poput rata u Ukrajini, rast cena energenata i prekinuti globalni lanci snabdevanja bile prisutne na ovogodišnjem skupu, ali sve u svetlu Agende održivog razvoja.

“Suština održivog razvoja i jeste da iznedrite privrednu strukturu koja će biti otporna na eksterne šokove kakav je ovaj u kome živimo. Forum je pokazao potrebu jednog ovakvog godišnjeg okupljanja privredne, političke i akademske elite,“ izjavio je Vlahović i dodao da samo jednom razmenom argumenata možemo doći do kvalitetnih rešenja.

On je istakao da su učesnici u načelu saglasni da je Srbija imala dobar ulazak iz fiskalnog ugla u 2022, ali i da sada živimo u vremenu izrazite geopolitičke krize i nadolazeće ekonomske krize te je preporuka Kopaonik biznis foruma nosiocima ekonomske vlasti i kreatorima ekonomskih politika da fiskalna politika bude zasnovana na načelu opreznosti, načelu štednje, da se stvara veći fiskalni prostor da bi moglo da se interveniše na strani ponude, kao i da monetarna politika mora da nađe balans između instrumenata za smanjenje inflacije i instrumenata koji treba da podstaknu rast.

Tokom poslednja dva dana Foruma panelisti su diskutovali o tome kako ostvariti održivost do 2030. godine, digitalizaciji javnih usluga i zdravstvenog sistema u Srbiji, te o položaju žena u nauci, održivosti poljoprivrede, zelenoj tranziciji i šta mladi očekuju.

Biznis sektor može da utiče i pomogne mladima, da utiče na razvoj njihovih veština. Ulaganje u budućnost počinje ulaganjem u mlade.

Na panelu Energetska politika u Srbiji: Kako ostvariti održivost do 2030. Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike rekla je da “kada se prave određene promene, normalno je da postoje otpori i treba da ih svedemo na najmanju moguću meru i realizujemo planove. Pričamo o energetskoj revoluciji i promeni energetske infrastrukture”.

Savez ekonomista za tri nedelje će objaviti precizne zaključke i preporuke kreatorima ekonomske politike. 

Predsednik Saveza ekonomista Srbije najavio je da će naredni, jubilarni, 30. Kopaonik biznis forum biti održan na istom mestu, od 5. do 8. marta 2023. godine.

Izvor: Kopaonik biznis forum

Solarni paneli za proizvodnju struje i vode 

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Sigurno i stabilno snabdevanje vodom, energijom i hranom su neki od najvažnijih faktora savremenog života. Nažalost u nekim zemljama građani nemaju mogućnost da neomateno koriste vodu-energiju–hranu, što zbog podneblja u kom žive, što zbog klimatskih promena.

Na sreću, svih nas, naučnici i istraživači neprestano rade na rešenjima koja nam mogu olakšati i obezbediti sve ono što nam je potrebno za svadodnevni život.

Tako je tim naučnika i istraživača iz Saudijske Arabije osmislio je solarne panele koji, osim što proizvode struju, vlagu iz vazduha pretvaraju u vodu koja može da se koristi za zalivanje useva. Ovaj inovativni dizajn, nazvan WEC2P (water-electricity-crop co-production) predstavili su u časopisu Cell Reports Physical Science.

Naime, oni su solarne ploče postavili na spacijalno napravljen hidrogel, to je gel koji je napravljen od polimera koji efikasno upijaju vodenu paru iz vazduha i pretvaraju je u vodu. Dok su ispod solarnih ploča postavljenje su kondenzacione komore u koje se sakuplja voda.

Ceo sistem funkcionište tako što hidrogel uveče ili noću upija paru iz vazduha, a zatim, tokom dana, solarni paneli – njihova toplota, zagreva hidrogel. Tokom ovog procesa iz hidrogela se oslobađa vlaga koja se zatim sakuplja u kondenzacionim komorama. Istovremeno ovaj proces sprečava panele da se pregreju.

Prototip sistema je tri meseca testiran u Saudijskoj Arabiji. Tokom juna, voda dobijena iz ovog sistema korišćena je za navodnjavanje spanaća. U dvonedeljnom terenskom testu solarna ploča je proizvela 1519 vat-časova struje i oko dva litra vode.

Kako su zaključili članovi tima, uspešno su osmislili sistem koji može da proizvede i električnu energiju i vodu. On je posebno je pogodan za oblasti u kojima vlada suša, jer može da obezbedi struju i vodu za udaljenje zajednice i da na taj način obezbedi normalan život ljudi i siguran uzgoj useva.

Milica Radičević

Iskustvo koje pomera granice

Foto: Bojan Džodan
Foto: Bojan Džodan

Kratko putovanje električnim automobilom po Srbiji 2022. godine ne bi trebalo da predstavlja naročit problem, pogotovo ako se uzme u obzir da je u drugim evropskim državama ovaj vid transporta uveliko razvijen. Napravili smo mali eksperiment i slede utisci iz prve ruke.

Na putovanje sam krenula svetskim šampionom, elegantnim i brzim Jaguarom, koji ne samo da ima domet nešto manji od 400 km u gradskim uslovima, nego i bateriju koju možete „napasti” strujom jačine 100 kW. Ovaj podatak je veoma značajan za one koji razmišljaju o kupovini električnog vozila, a imaju dovoljno veliku platežnu moć i razvijenu svest o ekologiji.

Odmah na početku, želim da napomenem da postoji nekolicina brzih punjača postavljenih po Srbiji koji se nalaze u mreži kompanije charge&GO i da su iz ove kompanije najavili da će instalirati i značajan broj brzih punjača u prvoj polovini ove godine. 

Što se našeg glavnog aktera tiče, a to je Jaguar I-Pace, on je dugačak više od četiri i po metra, a širok preko dva metra. Veoma je stabilan, jer su baterije smeštene „u podu” vozila, a prtljažnik je upravo zbog pozicije baterija blago izdignut i plići, ali sasvim pristojne veličine. Prilikom dizajna, vodili su računa o aerodinamičnosti, zato ovaj model poseduje tunel koji spaja rešetku hladnjaka i usečeni deo na haubi kao kod trkačkih automobila. Generalno, Jaguar I-Pace je prostran, veoma okretan, ima odličan odziv, lak je za vožnju, a parking asistencija savršeno funkcioniše. 

Foto: Bojan Džodan

Sa ovakvim predznanjem, moja malenkost je uz veliki entuzijazam rešila da proveri kako bi izgledalo ukoliko bi ponosni vlasnik jednog I-PACE modela trebalo da stigne na poslovni sastanak u Niš. Društvo su mi pravili moja nova koleginica Milica i jedan sjajni fotograf. Bez njih ova avantura ne bi bila potpuna. Naravno da nismo ni pomišljali da ćemo nadmašiti naše prijatelje Andreja Kulundžića ili Mladena Alvirovića, koji vladaju ovim žanrom bez premca. Mi smo ipak sasvim drugačija ekipa, upravo zbog nas dve. Sigurno niste videli mnogo devojaka da učestvuju u ovoj aktivnosti koja tradicionalno pripada muškoj populaciji. U skladu sa trenutnim ograničenjima, tačnije nedovoljnim brojem brzih punjača, morale smo precizno da isplaniramo ovaj poduhvat s obzirom na to da domet električnog automobila znatno varira u zavisnosti od toga da li se vozi po gradu ili na otvorenom putu. 

Tokom prvog dana vozili smo se Beogradom i nismo naišli ni na kakve prepreke. Svaka zaposlena žena, majka sa decom ili devojka koja vodi intenzivan društveni život, može bez ikakvih problema da bude i ponosna vlasnica električnog Jaguara, ne razmišljajući danima o punjenju vozila, čak ni u zimskim uslovima kada efikasnost baterije opada za nekih 30 odsto. U gradskim uslovima, vaš najbolji prijatelj je regenerativna energija koja dopunjuje baterije svakim popuštanjem gasa, što znači da gradske gužve i „kreni-stani” vožnja napokon imaju svoje prednosti.

U gradu nismo ispitivali brzinu ovog vozila, ali na autoputu se pokazao izuzetno dobro. Bez obzira na trenutne, zimske uslove, kada vozite četvorotočkača koji nosi titulu „Automobil godine” za vas zime nema. Kako biste smanjili potrošnju baterije, naravno treba da isključite klimu. Prednost ovog lepotana je da će vas uspešno grejati u zimskim danima i kada klima nije uključena, u šta smo se nas troje i uverili.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Još jedan ekološki incident na Limu

Foto ilustracija: Pexels
Foto-ilustracija: Pixabay

Mreža nevladinih organizacija severa tvrdi da se na vodotoku reke Lim u Bijelom Polju dogodio još jedan ekološki incident i pozivaju nadležne da hitno, represivnim merama prema zagađivačima, zaštite vodotok.

Kako navode pre osam dana iz poslovne zgrade preduzeća “Put Gors” u Bijelom Polju ispušteno je lož ulje u sistem kanalizacije i dalje u vodotok Lima, čime je izazvan ekološki incident.

“Po prijavi koju smo dobili od građana, naši aktivisti su za dane vikenda obišli teren i trasu kanalizacionih cevi i šahtova koji od zgrade preduzeća “Put Gros” vode pored mlekare i dalje prema Limu i konstatovali da se celim područjem širi nesnosan smrad nafte, a da se na ispustu kanalizacione cevi nalaze mrlje naftnih derivata koje bez ikakvog tretmana, direktno ulivaju u vodotok”, navodi se u saopštenju Mreže NVO severa.

Kažu da je to samo jedan u nizu učestalih incidenata koji izazivaju privredni subjekti, a koji nažalost imaju poguban uticaj na kvalitet vode reke Lim.

“Prema našim saznanjima juče su na licu mesta bili inspektori koji istražuju na koji način je došlo do incidenta i kako je moguće da je, navodno, lož ulje dospelo u kanalizaciju, a kasnije u vodotok. Inspektori rade na utvrđivanju uzroka i razloga za ispuštanje veće količine naftnih derivata u vodotok Lima iz zgrade u kojoj se nalazi ovo preduzeće”, poručuju je iz Mreže nevladinih organizacija severa.

Voda Lima i njegovih pritoka je, kako kažu, vrlo lošeg kvaliteta jer se sva gradska kanalizacija i otpadne vode i industrije i drugih zagađivača, ispuštaju u pritoke ili direktno u Lim.

“Voda Lima kao međunarodni vodotok je izuzetno lošeg kvaliteta nizvodno od Andrijevice, Berana, Bijelog Polja, gde samo u Beranama imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali šta to vredi kad sva fekalna i druga kanalizacija iz Bijelog Polja bez ikakvog tretmana i prerade uliva u reku. Još nema naznaka kada će i da li će Opština Bijelo Polje započeti gradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”, navode u saopštenju.

Iz Mreže nevladinih organizacija severa poručuju da će to u narednom periodu predstavljati ozbiljan problem Crnoj Gori u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i zatvaranju Poglavlja 27.

“Pozivamo nadležne da hitno preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti i represivnim merama prema zagađivačima zaštite vodotok Lima, jer očigledno da svi dosadašnji apeli i molbe nijesu urodili plodom, naprotiv dosadašnja blaga kaznena politika je dovela do toga, da se zagađivači i dalje ponašaju vrlo komotno i osiono”, zaključuje se u saopštenju ove organizacije.

Izvor: RTCG

Mihajlović: Neće biti poskupljenja struje i gasa, ostaju ograničenja cene goriva

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: JP Srbijagas

Situacija sa snabdevanjem i isporukom energije i energenata u Srbiji je stabilna i nema nikakvih restrikcija niti ograničenja.

“Najvažnije za građane i privredu je da svih energenata ima dovoljno. Ima dovoljno naftnih derivata i gasa, struja se proizvodi. Manji je uvoz struje u odnosu na prethodne mesece, ima i dovoljno toplotne energije”, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, navodi se u saopštenju.

“Što se tiče ograničenja cene naftnih derivata, sigurno će se menjati Uredba o ograničenju visine cena naftnih derivata. Zadržaće se određena ograničenja, ali ćemo pokušati da napravimo bolji balans između veleprodajne i maloprodaje cene. Jer to je osnovni razlog zašto se na nekim manjim pumpama ne prodaju naftni derivati – ima ih dovoljno, ali je problem bio u ceni”, rekla je Mihajlovićeva.

Kako je dodala cena električne energije i gasa za domaćinstva se neće menjati, bez obzira na rast cena energije i energenata na berzama.

Obezbeđene dovoljne količine naftnih derivata

Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije saopštilo je da je na sednici Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima analizirana trenutna situacija u energetskom sistemu, u proizvodnji električne energije, snabdevanju gasom, naftom i naftnim derivatima, kao i stanje rezervi energenata.

Na sednici je konstatovano da su, u uslovima značajnih promena na tržištu nafte i naftnih derivata, obezbeđene dovoljne količine naftnih derivata i da nije ugrožena sigurnost snabdevanja.

Na sastanku Posebne radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, učestvovali su i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija, JP EPS, „Elektromreže Srbije”, „Elektrodistribucije Srbije“, NIS-a.

Energetski portal

Rat pogurao cenu pšenice od Novog Sada do Čikaga

Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)
Foto-ilustracija: Pixabay

Pšenice na tržištu ima dovoljno, ali je sve skuplja. Rat u Ukrajini dodatno je pogurao cenu, pa je tako na Produktnoj berzi u Novom Sadu 36 dinara bez PDV-a. Najavljeno ograničenje izvoza trebalo bi da primiri cenu hlebnog zrna na domaćem tržištu. Teško je predvideti šta će se događati narednih meseci, ali je sigurno da jeftine hrane više nema.

Na cenu pšenice utiču vremenski uslovi, primena agrotehnike, cene đubriva i goriva, troškovi skladištenja i transporta, kao i visina državnih subvencija.

Iako je ima dovoljno, poslednjih meseci sve je skuplja. Razlog – geopolitička dešavanja. Od izbijanja sukoba u Ukrajini hlebno zrno je na berzi u Parizu poskupelo više od 50, a u Čikagu preko 70 odsto.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS kaže da čim je situacija turbulentna, oni koji imaju robu koriste situaciju da dignu još više cene da iskoriste situaciju da naprave ekstra profit.

“Kod nas ovaj rast nije tako izražen kao na svetskim berzama, jer smo mi spot tržište, gde se konkretno trguje sa robom, za razliku od svetskih tržišta gde su najveći trgovci finansijski fondovi. Oni su ti koji ulažu kapital u trgovini žitaricama jer tu vide bolju zaradu nego u plasmanima u neke druge investicije”, kaže Bogunović.

Za dve nedelje cena pšenice u Srbiji porasla je 20 procenata, i iznosi 36 dinara po kilogramu bez PDV-a.

“Naše tržište je otvoreno i preko izvoznika formira se cena na srpskom tržištu. Ako inostrani kupac može da plati više za istu robu, to se preliva, potražnja po višim cenama diktira se i kod nas. Domaći kupci moraju da se prilagođavaju da bi došli do robe. Po sistemu spojenih sudova, sve što se dešava na svetskom tržištu dešava se kod nas”, objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze.

Teško je predvideti koliko će pšenica, ali i ostale žitarice, koštati narednih meseci. Psihološka granica, kažu stručnjaci, već je probijena.

“Ova mera koja će se doneti u smislu zabrane izvoza će stabilizovati domaće tržište, ali generalno će u svetu cena rasti ako imamo u vidu koliko rastu energenti, koliko je poskupelo đubrivo. Ovo je jedna od najskupljih setvi koju imamo u proteklom periodu i očekuje se da će cene biti više u narednom periodu. Nema više jeftine hrane”, kaže Goran Đaković, agroekonomista.

“Šta će tačno poskupeti to je pitanje od milion dolara. Ono što mora sigurno da se koriguje to je cena goriva“, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

Budući da Srbija proizvodi više hrane nego što troši, porast cena znači veću zaradu od izvoza. S druge strane, to donosi i poskupljenja u prodavnicama, zbog čega je država već ograničila cene osnovnih životnih namirnica i goriva

Izvor: RTS

29. Kopaonik biznis forum – održivo poslovanje i novi izazovi

Foto: Kopaonik biznis forum

Učesnici 29. Kopaonik biznis foruma nastavljaju razgovore o energetskoj i zelenoj tranziciji, Zelenoj agendi, cirkularnoj ekonomiji, održivoj poljoprivredi, zaštiti životne sredine, digitalnom razvoju, regionalnoj saradnji i budućnosti Evrope.

Nakon obraćanja Aleksndra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije, okupljenima su se obratili Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije i Siniša Mali, ministar finansija. Specijalni gost bio je Jan Matrijan Kes, šef misije MMF-a u Srbiji. 

Održano je dvanaest panela, na kojima su stručnjaci diskutovali na razne teme, a mi vam prenosimo jedan od najzanimljivih. 

Regionalna saradnja kao preduslov održivog poslovanja

Učesnici panela Regionalna saradnja kao preduslov održivog poslovanja zaključili su da bi saradnja država u regionu trebalo da bude na neki način prva linija odbrane privrede od posledica ukrajinske krize, kao i da je regionalna saradnja prvi odgovor na ovu globalnu krizu.

Panelom je moderirao Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova u Srbiji i Crnoj Gori, a učestvovali su Sanjin Arifagić, šef USAID projekta Diaspora Invest, Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonijem Mihailo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Nina Drakić, predsednica Privredne komore Crne Gore.

Mihailo Vesović je istakao da među privrednicima postoje razlozi za zabrinutost zbog situacije u Ukrajini i da je zato potrebno pojačati regionalnu saradnju.

“Potrebno je podići poslovne aktivnosti da bi se ublažile posledice krize, jer ona svakog dana postaje sve dublja. Sve smo dalje od scenarija da će ovo ostati lokalnog karaktera. Sve što će uticati na globlanu ekonomiju uticaće i na nas, jer su naše ekonomije objektivno slabe i bile su u problemu i pre krize”, kaže Vesović.

Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je naglasio da će svi u regionu biti pogođeni posledicama ukrajinske krize. Azeski je rekao da ima čak 71 inicijativa za rešavanje problema u regionu ZB, ali da sve one dolaze sa strane i da će Otvoreni Balkan uspeti samo ako tu inicijativu prihvatimo kao našu. Ta inicijativa dolazi od privrednika i zato će uspeti.

Predsednica Privredne komore Srbije Crne Gore Nina i Drakić je rekla da će se sukob u Ukrajini odraziti na sve ekonomije u regionu. Takođe je naglasila da će inflacija zahvatiti ceo Zapadni Balkan zbog rasta cena osnovnih životnih namirnica, kao i da će se situacija u Ukrajini odraziti na snabedevanje žitaricama zato što su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica u svetu.

“Verujem da je regionalna saradnja važan način za izlazak iz krize. Srbija je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera Crne Gore i važno je da Crna Gora iskoristi i poziciju Srbije za trgovinu”.

Tokom četiri dana trajanja biznis foruma, od 6. do 9. marta, biće održano 33 panela na kojima će govoriti čak 200 panelista. Centralna tema je Srbija 2030: Agenda održivog razvoja.

Izvor: Kopaonik biznis forum

Soni i Honda zajedno prave električne automobile

Foto: Honda press
Foto: Soni

Kompanije Soni (Sony) i Honda odlučile su da zajedničkim snagama krenu u proizvodnju električnih automobila i razvoj kako, baterija za ova vozila, tako i svega što prati elektromobilnost.

Čelni ljudi ova dva giganta još uvek pregovaraju oko svih detalja saradnje, međutim sigurno je da će biti osnovana Nova kompanija (New Company) za razvoj i prodaju vozila sa nultom emisijom.

Prema najavama prvo električno vozilo Sonija i Honde na ulicama bi trebalo da bude već 2025. godine. Automobili Nove kompanije prodavaće se u Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu i Evropi.

U zajedničkom saopštenju kompanija navodi se da će Honda biti zadužena za proizvodnju prvog modela, dok će Soni raditi na razvoju softverske platforme za automobile. Osim toga Soni će pažnju posvetiti i novim tehnologijama, poput onih za obradu slika, zabavu i muziku. 

Jedno je sigurno, zajedno će kreirati novu tehnologiju koja će ubrzati širenje mobilnosti širom sveta.

I Soni i Honda već uveliko rade na razvoju električnih automobila. Na najznačajnijem tehnološkom događaju na svetu – CES 2022, Soni je predstavio novi prototip električnih SUV vozila VISION-S 02.

Zanimljivo je to što će vozilo imati sedam sedišta, a maksimalna brzina kojim će moći da se kreće je 180 kmh. Ovaj električni automobil će koristiti istu EV/klaud platformu kao i prototip VISION-S 01 koji se već testira na javnim putevima.

Honda planira da sve svoje modele prebaci na električni pogon do 2040. godine, a dva nova modela na struju javnosti će biti prestavljena 2024. godine.

Milica Radičević

Republika Srpska – Stupio na snagu novi Zakon o obnovljivim izvorima energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)
Foto-ilustracija: Pixabay

Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije Republike Srpske stupio je na snagu 5. marta 2022. godine. Novine koje donosi odnose se na podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, kao i kod nas, uvodi se novina kupac-proizvođač električne energije (prozjumer).

Prema ranijem pisanju RTRS-a kupci električne energije iz kategorije domaćinstva ili zajednice etažnih vlasnika sada mogu da istovremeno budu i kupci i proizvođači energije iz vlastitih solarnih elektrana.

Kako je objašnjeno vlasnik objekta može da izgradi i priključi malu solarnu elektranu na svom objektu, uz dvosmerno brojilo, koristi je za vlastite potrebe, a višak energije može da šalje u distributivnu mrežu. Nije potrebna nova građevinska dozvola za objekat. Izgradnju i priključenje prate licencirana firma i operater distributivnog sistema.

U ranije objavljenom saopštenju Centra za zaštitu životne sredine, kada je reč o novom Zakonu, najveći uspeh je ukidanje podsticaja za male hidroelektrane veće snage od 150 kW, te ograničavanje podsticaja za mikrohidroelektrane za koje je postojala kontra-inicijativa da se ta snaga poveća na 500 kW što je jedna od preporuka Energetske zajednice.

“Ponosni smo na uspeh koji smo postigli da se podsticaji za hidroelektrane ograniče na ta mikro postrojenja do 150 kW, a još više smo ponosni na činjenicu da veća postrojenja od 150 kW do 10 MW neće biti predmet podsticaja. Time smo dali jedan veliki doprinos zaustavljanju navale gradnje i još više suzili prostor projektima malih hidroelektrana. Pored toga smo insistirali da se veća prava i mogućnosti obezbede za projekte „građanske energije“ te su kupci-proizvođači kao i zajednice obnovljive energije po prvi put značajno prepoznati u ovom Zakonu”, rekao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu.

Energetski portal

Usijane cene nafte i gasa, histerična rasprodaja akcija – nazire li se ovome kraj

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Rusko-ukrajinski sukob usijao je svetske berze: cena gasa je na istorijskom maksimumu – 3.600 dolara, nafta dostiže i 139 dolara, rekordne su cene metala i pšenice. Samo u februaru cene hrane skočile su za petinu i najveće su u istoriji. Iz Vlade poručuju da je snabdevanje energentima normalno i da Srbija ima dovoljno hrane.

Snabdevanje evropskih potrošača ruskim gasom i naftom je redovno. Ipak, berze su eksplodirale jer se, posle Sjedinjenih Država i nekih zemlja Evropske unije, i Japan zalaže za sankcije ruskom naftnom sektoru. Međutim Nemačka upozorava da nema brze zamene za ruske energente.

“Savezna vlada već nekoliko meseci radi na nalaženju alternative za rusku energiju sa partnerima u Evropskoj uniji i šire. Ali to je nemoguće izvesti preko noći. Zato je naša promišljena odluka da privredni subjekti u energetskom sektoru nastave aktivnost sa Rusijom”, kaže Olaf Šolc, nemački kancelar.

I dok se vaga o jačim sankcijma, u nekim evropskim zemljama litar goriva je već 2,5 evra. Portugalci opsedaju španske pumpe.  

Unca zlata košta gotovo 2.000 dolara, a rastu i cene svih drugih metala. To ne čudi jer Rusija pokriva 40 odsto svetskih potreba za platinom, sedam odsto za niklom i šest odsto za aluminijumom. To su sve dugoročni ugovori, a sankcije Rusiji su sve oštrije.

“Očigledno cene idu u nebo. Cene energenata zavise od ekonomskog ciklusa i geopolitike. Sada dominira geopolitika. Vidite šta se dešava. Jako je teško nekim merama ovo sprečiti jer zbog energetske sigurnosti svi žele da obezbede svoje rezerve na što većem nivou, s obzirom na to da je trajanje rata neizvesno”, kaže dr Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

I pšenica je sa cenom od 360 dolara po toni najskuplja u protekle četiri godine. Država najavljuje zaštitu domaćeg tržišta uvođenjem izvoznih kvota, a u “Udruženju žita Srbije” su optimisti jer svet, kažu, raspolaže sa 280 miliona tona zaliha najtraženije žitarice.

“Sasvim je sigurno da globalnih nestašica na svetskom tržištu pšenice i kukuruza neće biti. Neminovno je da će doći do neke promene što se tiče velikih trgovinskih tokova, veliki svetski kupci i uvoznici pšenice moraće sebi da pronađu neka alternativna tržišta i za to će biti potrebno neko vreme ali ono što je sigurno je da Srbija proizvodi više žitarica i uljarica nego što je nama potrebno”, rekla je Sunčica Savović, direktorka “Udruženja žita Srbije”.

Posledice rusko-ukrajinskog sukoba pritiskaju sve globalne berze koje beleže histeričnu rasprodaju akcija. Evro je oslabio i na najnižem je nivou u protekle dve godine, dok je dolar ojačao za 2,3 odsto od prošle sedmice.

Izvor: RTS