Home Blog Page 360

Novi Sad – 93 miliona dinara za energetsku efikasnost

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Novosađanima će u 2022. godini biti dostupno 78 miliona dinara za unapređenje energetske efikasnosti i to za zamenu stolarije, ugradnju izolacije, instaliranje kotlova i peći na ekološki prihvatljive energente, kao i za ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela.

Sredstva u iznosu od 40 miliona dinara obezbedio je Novi Sad, dok je Ministarstvo rudarstva i energetike pružilo podršku sa dodatnih 38 miliona dinara, navodi se u saopštenju.

“U cilju uspešne realizacije projekata unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene Grad je opredelio sredstva u iznosu od 15 miliona dinara”, dalje se navodi.

Ove aktivnosti su planirane u okviru dva izuzetno značajna strateška dokumenta „Program energetske efikasnosti Grada Novog Sada za period 2022 – 2024. godine“ i „Plan energetske efikasnosti Grada Novog Sada za 2022. godinu“.

Racionalno korišćenje energije i povećana upotreba obnovljivih izvora energije doprinose smanjenju emisije gasova staklene bašte, ublažavanju klimatskih promena i unapređenju kvaliteta životne sredine, što predstavlja odgovoran pristup upravljanju energijom i bezbedan put ka održivom razvoju Novog Sada.

Energetski portal

Tehnologija sa svrhom za održivu ekonomiju i planetu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Headline

Ovogodišnji Kopaonik Biznis Forum fokusiran je na temu održivosti, što je za Simens (Siemens), kao globalnog tehnološkog i softverskog lidera, jedan od strateških ciljeva poslovanja. U okviru prvog zvaničnog dana Foruma, direktorka kompanije Simens Srbija, Medeja Lončar, posebno je istakla šta za održivu, cirkularnu ekonomiju i dobrobit planete znači četvrta industrijska revolucija.

Simens je pre nekoliko godina koncept Industrije 4.0 prepoznao kao šansu da se prilagodi dinamičnim promenama globalne digitalizacije i da kao sistem velikih razmera postavi primer reorganizacije konglomerata, pa samim tim i tehnološke industrije u celini.

“Na vreme smo prepoznali da se biznis okruženje menja i doneli odluku – da upotrebim prigodnu metaforu – da ogroman teretni brod pretvorimo u flotu više manjih, bržih, brodova koji će moći efikasnije da prate dinamične promene na tržištu. To ukratko znači da smo Simens poslovanje postavili kroz više zasebnih kompanija, međusobno povezanih našim inovativnim rešenjima, a koje mogu najbolje i najodrživije da odgovore na različite potrebe tržišta u različitim oblastima“, istakla je direktorka kompanije Simens Srbija, Medeja Lončar, dodavši da je značajan deo kompanijskog portfolija u softverskim rešenjima, jer je tokom poslednjih 10 godina Simens uložio više od 10 milijardi evra u akviziciju softverskih kompanija. Neke od njih, imaju svoje timove i u Srbiji, što najbolje potvrđuje značaj kvalitetnih i stručnih lokalnih kadrova.

Koliko je bitno za portfolio kompanije da ide u korak sa vremenom, toliko je to bitno i za njene zaposlene jer veštine od juče nisu veštine za sutra. Zahvaljujući tzv. growth mindset-u, sa svešću da su promene jedina konstanta, Simens usavršavanje svojih zaposlenih uvek orijentiše ka ideji celo-životnog učenja, kako kroz stalnu nadogradnju znanja i veština, tako i kroz reskilling postojećih kadrova.

Između ostalog i zbog toga Industrija 4.0 praktično predstavlja industriju bez granica, omogućenu održivom digitalnom proizvodnjom. Održiva proizvodnja ima višestruke benefite, od inovativnih proizvoda, preko smanjenja troškova, do značajne redukcije negativnog ekološkog uticaja, što sve zajedno doprinosi stvaranju uspešnih modela poslovanja u okviru cirkularne ekonomije. Zato je jedan od strateških prioriteta Simensa kreiranje takvih savremenih, inovativnih, „tehnologija sa svrhom“, koje recimo mogu individualizovati medicinu, sprovesti energetsku optimizaciju, obezbediti pametne infrastrukture i sl. Ovakvi primeri mogu se pronaći i u Srbiji, gde postoje vrlo uspešne primene Simens digitalnih rešenja u industriji hrane i pića, hemijskoj industriji, procesuiranju industrijskih i otpadnih voda i drugim sferama lokalne proizvodnje.

Izvor: Headline

Novi planovi za Nemačku – do 2035. koristiće samo obnovljivu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nemačka Vlada donela je odluku da ubrza reforme i proces prelaska na obnovljive izvore energije. Prema novim planovima ova zemlja će do 2035. godine svoje potrebe za električnom energijom podmirivati iz obnovljivih izvora energije i zelenog vodonika, što ubrzava i njihove planove da iz upotrebe u potpunosti izbace ugalj.

Ranije objavljivani planovi ove zemlje bili su da do 2050. godine električnu energiju dobijaju iz obnovljivih izvora, a da ugalj prestanu da koriste od 2038. Međutim, klimatske promene, energetska kriza, kao i rat u Ukrajini, uticali su na to da Nemačka krene ka tome da postane potpuno nezavisna od ruskog gasa, nafte i uglja.

Kako bi neophodnu električnu energiju dobijali iz obnovljivih izvora, moraju mnogo uložiti u proširenje kapaciteta. Prema pisanju stranih medija, do 2030. godine biće udvostručeni kapaciteti kada je reč o energiji vetra – 110 gigavata. Dok se očekuje da će na otvorenom moru postići snagu od 30 gigavata.

Kada je reč o solarnoj energiji, predviđanja su takva da će se ona gotovo učetvorostručiti i da će imati kapacitet od 200 gigavata.

Da Nemačka krupnim koracima ide ka tome da smanji emisije štetnih gasova, te i da ispuni ciljeve koji su zacrtani Pariskim sporazumom, pokazuje to da su krajem prošle godine izdvojili 60 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena i modernizaciju zemlje.

Fond će biti korišćen za finansiranje projekata sa ciljem borbe protiv klimatskih promena i unapredjenja nemačke infrastrukture.

Milica Radičević

29. Kopaonik biznis forum u znaku održivog razvoja

Foto: Kopaonik biznis forum

Najveći ekonomski skup u regionu okupio je veliki broj državnih zvaničnika, predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, članova diplomatskog kora, poslovnih ljudi, kao i domaćih i stranih investitora. Tokom četiri dana trajanja biznis foruma, od 6. do 9. marta, biće održano 33 panela na kojima će govoriti čak 200 panelista. Centralna tema je Srbija 2030: Agenda održivog razvoja.

“Polazeći od činjenice da je Srbija učestvovala u izradi Agende 2030, koja je usvojena na skupštini UN, te da je, zajedno sa drugim zemljama potpisnicima, preuzela obavezu za ispunjenje definisanih ciljeva, smatrali smo da je neophodna reafirmacija ove važne teme“, poručuju organizatori 29. Kopaonik biznis foruma.

Tokom Foruma, razgovaraće se o makroekonomskim analizama i predviđanjima za 2022. godinu za region Zapadnog Balkana, industriji 4.0 i izazovima digitalne transformacije, geopolitičkim pitanjima, energetskoj tranziciji, agendi povezivanja Zapadnog Balkana, zelenoj tranziciji, pitanjima održivosti i digitalizaciji javnih usluga, kao i očekivanjima mladih i digitalizaciji zdravstvenih sistema.

“Srpski Davos” u organizaciji Saveza ekonomista Srbije okupio je političke, privredne i akademske ličnosti naše zemlje. Učešće će na ovogodišnjem Forumu uzeti i guverner Narodne banke Srbije, kao i premijerka Srbije Ana Brnabić, čije je obraćanje planirano za poslednji dan. Takođe, potvrđeno je učestvovanje predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, zatim predsednika privrednih komora zemalja regiona, kao i najznačajnijih privrednika naše zemlje i regiona. Specijalni gost ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma biće Karlos Alvarez-Pereira, potpredsednik Rimskog kluba.

Prognoze ekonomskih kretanja za Zapadni Balkan

Ovogodišnji prvi panel posvećen je ekonomskim kretanjima za region Zapadnog Balkana, na njemu se govorilo o ekonomiji Zapadnog Balkana, stanju u zemljama, kao i o najnovijim dešavanjima u vezi sa pandemijom i vojnom agresijom na Ukrajinu koja ce imati uticaj na cene energenata i finansijske tokove.

Na panelu su učestvovali Piter Senfi, zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja EBRD, Jazmin Čakeri, menadžerka sektora za makroekonomiju, trgovinu i investicije iz Svetske banke i Hrvoje Šimović, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije se uključio onlajn.

Jazmin Čakeri je dala pregled najnovijih ekonomskih dešavanja i izgleda. Istakla je da je u 2021. primetan oporavak ekonomije i da je Svetska banka 2021. procenila stopu rasta na sedam odsto što je veliki rast.

“Tržište rada je počelo da se oporavlja, izvoz takođe, a i strane direktne investicije su na dobrom nivou”, rekla je ona i dodala da je prisutan porast inflacije na Zapadnom Balkanu zbog rasta cena hrane i energenata, kao i da je, posmatrajući fiskalnu stranu, prisutna jaka konsolidacija. Govoreći o ratu u Ukrajini – napomenula je da će rat najviše uticati na cene energenata, što će uticati na porast inflacije i porast cena hrane.

Piter Senfi je dodao da BDP po glavi stanovnika zaostaje, ali i da sa druge strane siromašnije zemlje treba da se razvijaju brže od bogatijih i da je u tome konvergencija. Kako kaže ovo je stabilan region u makroekonomskom smislu, da su valute i dalje stabilne, kao i da se inflacijom jako dobro upravlja u celom regionu.

“Vidimo dosta interesovanja za ulaganje u Zapadni Balkan, mi smo milijardu evra je uložili prošle godine, od toga pola milijarde u Srbiju. Kao investiciona destinacija, Zapadni Balkan je zanimljiv”, zaključio je Senfi.

Kao najveće probleme iz ugla EBRD-a napomenuo je javnu upravu i kapacitete državne uprave koje je neophodno unaprediti, zelena rešenja i integrisanost, tj. promovisati regionalne integracije.

Hrvoje Šimović istakao je makroekonomski pregled u Hrvatskoj i napomenuo da je ovo jedina zemlja koja je članica EU iz regiona Zapadnog Balkana, ali i da ima probleme koji se tiču korupcije.

Dušan Vujović istakao je da je Hrvatska vrlo brzo rešila problem Sberbanke tako što je Hrvatska banka preuzela i na taj način sprečila krizu. Hrvoje Šimović istakao je da je dobro rešen ovaj problem u Hrvatskoj, i naglasio da je udeo Sberbanke u Hrvatskoj bio dva odsto. On je dodao da je većina domaćinstava počela da povlači novac i istakao da se nada da će i to biti uspešno rešeno. Naglasio je Hrvatska ima velike demografske probleme, da se suočila sa odlivom mozgova, kao i kada se govori o održivom razvoju i Zelenoj agendi, da se sve dešava spontano.

Tokom panela govorilo se i o problemu mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu.

Foto: Kopaonik biznis forum

Makroekonomski trendovi u Srbiji – stvaranje održive budućnosti

Na panelu posvećenom makroekonomskim trendovima u Srbiji učestvovali su Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije, Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu, Julija Ustjugova, čefica Kancelarije MMFa u Srbiji i Dušan Vujović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije. Moderator panela bio je Dejan Šoškić, profesor na Ekonosmkom fakultetu.

Pavle Petrović je istakao da ekonomske krize udaraju češće i da će kriza iz 2020. biti nastavljena novom energetskom krizom, kao i da bi se odgovorilo na krizu, potrebne su uređene javne finasnije.

“Snažne fiskalne i monetarne mere u 2020. i 2021. bile su globalno uobičajen odgovor ekonomske politike na zdravstvenu krizu. Mere su bile uspešne, svetska ekonomija se brzo oporavila, ali je Srbija bila ubedljiv rekorder po izdvojenim sredstvima u centralnoj i istočnoj Evropi”, naveo je Petrović i dodao da je javni dug Srbije od 2019. povećan za preko 6 milijardi evra.

”Na kraju 2019. dug države je bio 24,4 milijarde evra, na kraju 2021. 30,5 milijardi evra što je rast od 25 odsto u samo dve godine”, naveo je i dodao da bi rat u Ukrajini mogao da pojača pritisak na kurs dinara kao i da bi fiskalna politika trebalo da utiče na kočenje inflacije.

Nikola Pontara se osvrnuo na značaj zelene tranzicije i održivog rasta u Srbiji.

“Ako pogledamo Srbiju, ona u poređenju sa drugim zemljama, dobro stoji, 50 odsto primarne energije se proizvodi u zemlji, na žalost iz lignita”, rekao je i dodao da Srbija razmišlja o dugoročnoj strategiji u sektoru energetike kao i da je jasno da će ugalj prestati da bude dominantan izvor energije, tj. da će postrojenja morati da budu modernizovana.

“Važno je da nastavimo da naglašavamo značaj ukidanja uglja ne samo jer je on štetan za životnu sredinu već i za troškove, jer će biti finansijsko opterećenje za Srbiju ako ga ne bude polako ukidala”, kaže Pontara.

Govoreći o pristupanju i ulasku države u EU, rekao je da su potrebne jake institucije koje će predvoditi poslovni sektor.

Saša Ranđelović je rekao da se u prethodnih godinu dogodila konvergencija, kao i da u opusu politike treba da bude podsticanje rasta privrede. Dodao je da su sve poreske stope u Srbiji ispod proseka u EU osim poreza na rad.

Julija Ustjugova je izjavila da MMF radi na novom finsijskom aranžmanu sa Srbijom u kontekstu građenja održive budućnosti. Ona je istakla tri prioriteta – makroekonomsku i finansijsku stabilnost kao ključne za održivu budućnost, značaj fiskalnog stuba u održanju makroekonomske stabilnosti i činjenicu da održivost ima više aspekata i da postoje oblasti koje su zajednički izabrani u reformskom programu.

Izvor: Kopaonik biznis forum

Obezbeđene dovoljne količine nafte, naftnih derivata i gasa

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Za domaće tržište su obezbeđene dovoljne količine nafte, naftnih derivata i gasa, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, uz napomenu da snabdevanje nije ugroženo i da nema nikakvih ograničenja u kupovini naftnih derivata.

Mihajlović je navela da naša zemlja ima u rezervama dizela i benzina za 60 dana, mazuta za 122 dana, a u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru ima 100 miliona kubnih metara gasa, što je dovoljno za narednih 10 dana, ako se računa prosečna potrošnja.  

“U Srbiji nema nikakvih problema sa snabdevanjem i isporukom nafte i naftnih derivata, niti će biti restrikcija u kupovini”, istakla je ona, navodi se u saopštenju.

Kako je dodala država je na vreme obezbedila dovoljne količine energenata u rezervama i da nema prekida u snabdevanju uprkos ratu u Ukrajini i svakodnevnom rastu cena na tržištu.

“Država je odgovornom finansijskom politikom obezbedila stabilnost i na vreme smo preduzeli sve mere kako ne bi došlo do nestašice energije i energenata uprkos krizi na svetskim tržištima i svakodnevnom rastu cena energije i energenata na berzi”, poručila je ministarka.

Energetski portal

Vodonik kao obećavajuća alternativa ruskom gasu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Iako je još uvek veoma teško predvideti kako će kriza u Ukrajini uticati na evropsku ekonomiju, jedna od mogućih alternativa nakon obustave ruskog gasa mogla bi biti vodonik, predviđaju nemački stručnjaci. Imajući u vidu činjenicu da svake godine iz Rusije u Evropu stiže 160 milijardi kubnih metara gasa – 40 odsto ukupnog uvoza potrebnog za snabdevanje prirodnim gasom – posledice ove krize su velike, ocenjuju iz konsultantske kuće Horváth.

Kao adekvatan odgovor vide udaljavanje od vađenja gasa, termoelektrana na ugalj i nuklearne energije i povećanje napora ka energiji iz obnovljivih izvora

“Govoreći iz vremenske perspektive, verovatno bismo se prvo okrenuli ekološki nepovoljnim alternativama u kratkom roku, pre nego što energetska tranzicija dobije zamah. Kratkoročna opcija bi mogla biti uvoz tečnog prirodnog gasa. Vodonik je obećavajuća alternativa, ali ne i kratkoročno rešenje”, istakla je Maria Boldor iz firme Horváth.

Ona je dodala da je zeleni gas ili biogas takođe potencijalna zamena, iako je njegova proizvodnja ograničena dostupnošću biomase.

Iz kompanije Horváth takođe napominju da svaka kompanija treba da se pripremi za aktuelnu krizu s obzirom na previranja na tržištu. Neke od preporučenih hitnih radnji su, pre svega, zaštita zaposlenih i kupaca i planiranje scenarija za ekstremne situacije.

“Pristup “Čekamo pa ćemo videti” nije opcija, jer biznis treba da bude spreman na najgore. Budite svesni uticaja situacije na poslovanje u narednih tri, šest i 12 meseci”, kaže Boldor.

Uzimajući u obzir prirodu trenutne krize i njen uticaj na slobodu kretanja lične i radne snage/izbeglice, značajan lanac snabdevanja i odgovarajući poremećaji prihoda biće neizbežni, a kriza likvidnosti će postati verovatna za mnoga preduzeća.

U tom kontekstu, planovi za vanredne situacije i skup akcija koje se mogu odmah izvršiti moraju biti definisani kako bi se obezbedilo brzo i efikasno donošenje odluka, savetuju stručnjaci iz kompanije Horváth.

“Niko ne zna koliko dugo će kriza trajati – ne računajte na brz povratak potražnje, već na duži period “kriznog režima” i imajte spremnu strategiju za povratak”, zaključuje Boldor.

Kao jednu od ključnih stvari nemački stručnjaci ističu i formiranje “Liderskog tima za krizni menadžment”, posvećenog samo upravljanju krizama, sedam dana u nedelji.

Sukob u Ukrajini nosi ogromne rizike za svetsku ekonomiju koja se još uvek nije u potpunosti oporavila od pandemije koronavirusa. Primenjene sankcije su jasan pokazatelj kazne od strane zemalja EU, uporedo sa svešću da će te sankcije uticati na njihove sopstvene ekonomije. Pošto je stepen nepredvidivosti visok, potrebno je definisati scenarije koji se tiču snabdevanja naftom i gasom (bez prekida, poremećaj u snabdevanju energijom, isključenje gasa). Cene energije su glavni kanal kroz koji rat u Ukrajini ima neposredan uticaj. Rizik je posebno akutan u Evropi, jer je Rusija njen glavni snabdevač naftom i gasom.

Izvor: New Media Team

PKS: U trgovinama dovoljno svih namirnica, nema potrebe praviti zalihe

Foto-ilustracija: Unsplash (Rob Maxwell)
Foto-ilustracija_ Unsplash (Mehrad Vosoughi)

Svi trgovinski lanci u Srbiji uredno su snabdeveni svim vrstama namirnica, na zalihama je dovoljno robe i nema potreba da potrošači prave zalihe i plaše se eventualnih nestašica, rekao je Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, nakon obilaska trgovina.

“U stalnoj smo komunikaciji sa trgovcima, svega u radnjama ima dovoljno ne treba praviti zalihe. Iako beležimo rast tražnje za osnovnim životnim namirnicama, situacija na terenu pokazuje da u srpskim prodavnicama ima dovoljno svega. Apelujem na potrošače da ne prave zalihe, jer je tržište uredno snabdeveno i tako će biti u narednom periodu”, poručuje Malinović.

Tržište Srbije, po njegovim rečima, uredno je snabdeveno ne samo prehrambenim proizvodima nego i drugom robom uključujući energente i druge sirovine i nema razloga za strah i paniku.

Izvor: Privredna komora Srbije

Prvi električni Jeep stiže 2023.

Foto: Promo / Jeep
Foto: Promo / Jeep

Tokom predstavljanja strategije Stelantisa za postizanje ugljenične neutralnosti „Dare Forward 2030“, izvršni direktor ove miltinacionalne kompanije Karlos Tavarez po prvi put je otkrio fotografije potpuno električnog Jeep modela koji će zvanično ući u proizvodnju početkom iduće godine.

Iako još uvek nije poznato mnogo detalja o ovom atraktivnom modelu, električni Jeep će najverovatnije koristiti STLA platformu, jednu od četiri platforme dizajnirane specijalno za Stelantisovu liniju električnih vozila.

Tavarez navodi da je Stelantis posvećen ciljevima održivog razvoja te obećao da će kompanija ostvariti ugljeničnu neutralnost do 2038. godine u čitavom lancu snabdevanja. Da bi ovo postigli, neophodno je da Stelantis ostvari 100 odsto prodaje električnih automobila u Evropi do 2030. godine,  a  50 odsto u Sjedinjenim Državama.

„Stelantis će biti industrijski šampion u ublažavanju klimatskih promena time što će postati kompanija sa nultim emisijama ugljenika do 2038. godine i smanjenim emisijama za 50 odsto do 2030. Preuzimanje vodeće uloge u dekarbonizaciji, kao i odlučujući korak napred u cirkularnoj ekonomiji, biće naš doprinos društvu“, rekao je Tavarez.

Tokom prezentacije, direktor Stelantisa najavio je proizvodnju još jednog električnog modela brenda RAM koji će nadmašiti konkurenciju po dometu, dizajnu i brzini punjenja.

„Danas vam sa oduševljenjem predstavljamo prvi potpuno električni SUV marke Jeep koji će biti lansiran početkom 2023. godine, kao i pregled novog kamioneta Ram 1500 BEV koji stiže 2024. Naše putovanje je podstaknuto fokusom na inovacije i inženjersku izvrsnost zahvaljujući kojoj ćemo implementirati najnoviju tehnologiju u svim našim modelima“, rekao je Tavarez u Amsterdamu.

Milena Maglovski

Orlovi krstaši nestali sa Fruške Gore, da li su tekunice sledeće koje će nestati

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeremy Cai)
Foto: Wikipedia/Jorge Reyes

Pokret Odbranimo šume Fruške gore optužio je upravu Nacionalnog parka Fruška gora da od javnosti skriva informacije od javnog značaja i ne želi da odgovori na pitanja koja im taj pokret postavlja u vezi sa očuvanjem ugroženih vrsta na Fruškoj gori.

Taj pokret je u saopštenju za javnost povodom Svetskog dana biodiverziteta naveo da je od Uprave Nacionalnog parka Fruška gora tražio, ali nije dobio informacije od javnog značaja o uslovima zaštite prirode na hranilištu za nekrofagne vrste ptica na kamenolomu Debeli Cer na Andrevlju.

“Informacije smo tražili sa ciljem da pokušamo da utvrdimo zašto je orao krstaš, naš nacionalni simbol, trajno isčezao sa područja Fruške gore”, kazala je Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.

Dodala je da su informacije tražili podstaknuti navodima uprave Nacionalnog parka (NP) kako “već 16 godina zaredom NP Fruška gora tokom zimskih meseci organizuje rad zimskog hranilišta za nekrofagne vrste ptica”.

“Naravno, svi koji pomno prate dešavanja na Fruškoj gori i posetioci upućeni u temu znaju jako dobro da hranilište na Debelom ceru ne radi već godinama i da su takvi navodi potpuno netačni. Dakle, pored prekomerne seče šuma, generalnog uznemiravanja i ugrožavanja svih ptica i preoravanja pašnjaka, možemo slobodno reći da je i nedostatak redovne zimske prihrane jedan od nekoliko kumulativnih razloga zašto je krstaš sa Fruške gore isčezao”, kazala je Dragana Arsić.

Dušan Beredji iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore ocenio je da, ako se ovako nastavi, ista sudbina čeka i tekunice, glodare nalik vevericama, koji je simbol fruškogorskih pašnjaka.

“Revitalizaciju pašnjaka kao meru očuvanja tekunice do pre nekih šest-sedam godina uglavnom su sprovodili studenti biologije, a Nacionalni park Fruška gora je pomagao mehanizacijom i delom ljudstvom. Nakon toga, koliko smo upućeni jer nemamo povratne informacije, nije se ništa radilo, što stanje na terenu može i da potvrdi. Pašnjaci se pale, preoravaju, zarastaju u žbunje”, kazao je Beredji.

Ocenio je da Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora “uopšte ne deluje da ima snage, volje i znanja” da rešava nagomilane probleme vezane za biodiverzitet te vojvodjanske planine.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Tržište žitarica divlja: Cene pšenice bi mogle da pređu 400 evra po toni?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Tomasz Filipek)

Zbog Rusko-Ukrajinske krize cene žita rastu, a osnovni razlog je poremećen saobraćaj u Crnom moru. Najnovije informacije govore i o tome da je ruska vojska juče zauzela Herson, stratešku crnomorsku luku. Trgovina žitom i prolećno naručivanje nisu mogući, objavio je Agrarheute. Smanjuju se globalne zalihe pšenice, kukuruza, ječma, nafte i gasa na neodređeno vreme. Cene pšenice su u sredu porasle na 380 evra što ukazuje na ogromnu neizvesnost i oskudicu.

Sukob je doveo do povećanja troškova poljoprivrednih proizvoda. Ukrajinske luke ostaju zatvorene do kraja sukoba, dok Rusija ostaje izolovana od međunarodne zajednice. Prema podacima Matif-a, u Parizu je u sredu zabeležen porast za ugovore o pšenici za 28,75 evra po toni na 380 evra, a majski ugovor popeo se za 18 evra na 358,25 evra. Cena novog useva porasla je sa jednog evra na 307 evra. Za kukuruz je porasla sa 15 na 355 evra, a novim rodom trgovano je nepromenjeno za 264 evra.

Pored svega, u Ukrajini je ugrožena prolećna setva jarih žitarica i kukuruza koju poljoprivrednici ne mogu obaviti.

Cene su dostigle svoj istorijski maksimum kako sukob eskalira. Na tržištu fjučersa u SAD-u, prvi ugovor za pšenicu je u sredu naveče kotiran na 1.059 centi po bušelu. To je 75 centi više nego dan ranije i mogući dnevni limit i maksimum od 14 godina. One kukuruza su porasle za osam centi na 734 centa po bušelu.

Otežana kupovina pšenice i ječma

Trgovci žitom prijavljuju brojne zahteve za otkup žitarica evropskog, američkog i južnoameričkog porekla kao alternativu pšenici i kukuruzu iz Rusije i Ukrajine. Kina je naredila lokalnim uvoznicima da brzo osiguraju zalihe ječma i kukuruza, kao i zalihe gasa i nafte.

Egipat, najveći svetski uvoznik pšenice, proteklih dana je bezuspešno pokušao da završi dva tendera za otkup pšenice koji su na kraju otkazane zbog nedostatka crnomorskih ponuda. Francuska i SAD su ponudile pšenicu po 400 dolara po toni.

Porasle su i cene ječma. U sredu je stočni ječam na veletržnici u Hamburgu kotiran po ceni od 340 evra po toni što je novi rekord i takođe rezultat blokade crnomorskih luka. Ukrajina i Rusija su odgovorne za 18 odnosno 13 odsto svetskog izvoza ječma.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kina je nedavno dozvolila uvoz pšenice iz Rusije, a slična situacija bi mogla biti i sa ječmom.

Cene kukuruza na evropskom tržištu su ove sedmice izuzetno porasle, a evropski se prodavao po enormno visokim iznosima.

Cene gasa su dostigle rekordne nivoe

Cene nafte su u sredu skočile na osmogodišnji maksimum. Brent sirova nafta porasla je na preko 113 dolara po barelu, najviše od juna 2014. godine, što je više od 40 odsto ove godine. Sirova nafta još nije predmet sankcija, trgovci su nervozni oko kupovine, skladištenja ili otpreme one iz Rusije.

Cene gasa u Evropi su porasle, zbog bojazni da bi sankcije EU protiv Rusije uskoro mogle uticati na njegovu isporuku.

Ovo povećanje će povećati troškove proizvodnje mineralnih đubriva. Mnogi proizvođači đubriva su masovno smanjili proizvodnju što je pogoršalo krizu na tom tržištu. Ako se ovome doda da je Rusija jednog od najvećih svetskih izvoznika, one mogu još više rasti.

Izvor: Agroklub

Projekat jačanja kapaciteta na Zapadnom Balkanu BACID III produžen do 2024. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Gradovi i opštine sa visokom finansijskom autonomijom bili su otporniji kako tokom ekonomske krize 2008. godine tako i trenutno tokom pandemije virusa korona, zaključeno je na skupu povodom produžetka BACID III programa jačanja kapaciteta (Good Governance) Austrijske agencije za razvoj. Trogodišnji program jačanja kapaciteta Dunavske regije i Zapadnog Balkana BACID III (Building Administrative Capacity in the Danube Region & Western Balkans) produžen je do 2024. godine.

“Dobra uprava (Good Governance/Corporate Governance) ne uspeva od danas do sutra, naprotiv transparentna i dobra uprava je veliki i dugogodišnji posao. Na dobroj upravi mora redovno da se radi a aktuelna pandemija je još povećala izazove na lokalu”, izjavio je generalni sekretar Austrijskog saveza gradova i opština Tomas Veninger.

Zbog toga su pokrovitelji programa Austrijska agencija za razvoj, Austrijski savez gradova i opština i Centar za istraživanje uprave (KDZ) odlučili da se projekat BACID III produži do 2024. godine i da se projekti na Zapadnom Balkanu i u Republici Moldaviji i dalje podržavaju.

“Uspešni primeri decentralizacije su digitalni projekat u oblasti mobilne nege starih lica u Velesu u Severnoj Makedoniji i digitalizacija upravljanja javnim parkiralištima u Somboru” istakao je Veninger.

Oba projekta zasnivaju se na saradnji zaposlenih u javnoj upravi, civilnog društva i stanovništva kao i donosioca odluka. Aktivnim učešćem sve grupe profitiraju boljim javnim servisom.

Projekat BACID III

BACID III projekat – Jačanje kapaciteta Dunavske regije (Building Administrative Capacities in the Danube Region) je krajem 2021. produžen za dodatne dve i po godine i biće finansiran od strane Austrijske razvojne agencije iz sredstava austrijske razvojne saradnje. Izuzetno uspešni projekti prethodnih godina bili su inicijativa za održivi razvoj opština. Više od 70 manjih projekata i Online-platforma prvi put čine stepen decentralizacije lokalne samouprave i opštinske finansije u jugoistočnoj Evropi transparentnim i javno dostupnim. Lokalni projektni partneri su ReSPA (respanet.eu) i NALAS (nalas.eu).

Ubuduće su u okviru mreže planirani projekti sa Bečom – Grupa Evropa i međunarodni odnosi Magistratske direkcije ili kancelarije Beča u inostranstvu – EuroComm-PR.

Austrijski savez gradova i opština je predstavništvo gradova i većih opština u Austriji. Trenutno je zastupljeno 259 opština. U gradovima u Austriji živi 5,5 miliona stanovnika, 71 odsto radnih mesta se nalaze u gradovima.   

Izvor: Eurocomm-PR

Crna Gora – U planu povećanje udela solarnih i vetroelektrana u energetskom miksu 

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore ima u planu pokretanje sveobuhvatnog programa koji se odnosi na povećanje udela solarnih i vetroelektrana u energetskom miksu izvora zemlje, a sve uz tehničku podršku EBRD-a.

“Program će svakako obuhvatiti reviziju zakonodavstva kako bi se razjasnio okvir za konkurentnu nabavku energije iz obnovljivih izvora i odgovarajući mehanizam podrške, kao i osmšljavanje i sprovođenje aukcija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora”, piše u saopštenju Ministarstva.

Kako se dalje navodi, konkurentno nadmetanje, kroz koje će podrška biti obezbeđena putem šeme zasnovane na tržistu, to će omogućiti dodavanje novih proizvodnih kapaciteta, po konkurentnim cenama uz postizanje ciljeva integracije tržista, a sve u skladu sa obavezama koje proizilaze iz članstva u Energetskoj zajednici.

Ovo će omogućiti Crnoj Gori da iskoristi svoje izvore vetra i sunca, po konkurentnim cenama i podstakne upotrebu čiste energije u održivom i raznovrsnom energetskom sektoru.

Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije biće razvijen kao deo zadatka, sa ciljem promovisanja veće upotrebe energije iz obnovljivih izvora. 

Planirano je da se Zakonom utvrdi širok okvir za procese kontinuiranog nadmetanja za obnovljivu električnu energiju i definišu pravila za pružanje podrške projektima obnovljive energije. Takođe, Zakon će precizirati tranzicione mehanizme koji će biti na snazi do uspostavljanja tržista dan unapred.

Energetski portal

Green Art Inkubator pokrenuo serijal Climate Late Night 

Foto: Promo
Foto: Promo

Green Art Inkubator je pokrenuo serijal Climate Late Night u kom će predstavljati međunarodne umetnike koji deluju u oblasti zaštite životne sredine i istaknute ekološke aktiviste.

Josh Fox je publici najpoznatiji po nagrađivanom dokumentarnom filmu Gasland, koji je bio nominovan za Oskara, a doneo mu je prestižnu Emmy nagradu. Njegov aktivistički angažman je, između ostalog, usmeren ka podizanju svesti o opasnosti frakinga (hidrauličkog frakturisanja), a prepoznat je kako u granicama SAD-a, tako i širom sveta. Pored filma Gasland, Fox je autor filmova How To Let Go of the World And Love All the Things Climate Can’t Change i Awake: A Dream from Standing Rock .

U prvoj epizodi serijala Climate Late Night, koji je upravo pokrenula inicijativa Green Art Inkubator, govorio je o krizi poverenja u nauku, kao problemu koji klimatsku zajednicu okupira već decenijama, motivaciji za bavljenjem temom zaštite životne sredine i razornim uticajem klimatskih promena na prirodu i zdravlje pojedinaca, važnim lekcijama i iskustvima koja je stekao kroz različita polja umetničkog i aktivističkog delovanja.

“Mislim da sam oduvek bio aktivista – od najranijeg detinjstva. Kao klinac sam, po zgradi u kojoj sam živeo, kačio postere “Save the whales”. Kada sam imao 17 godina pridružio sam se koaliciji Act Up, koja je usmerena ka poboljšanju životnih i medicinskih uslova za obolele od HIV-a. Rad u pozorištu je za mene bio veoma značajan, jer sam tu shvatio šta je pravda. Od grčkih tragedija i Šekspira, do Artura Milera – ti komadi su me učili značaju pravde. Pozorište je potraga za pravdom, drama je potraga za pravdom. Ono što predstavljaš publici u pozorištu ili na filmu ima moć da menja gledaoce i njihovu svest. Svaka velika umetnost uključuje aktuelna politička promišljanja svog doba. Hamlet je direktno referisao na aktuelni politički trenutak u kom je Šekspir živeo. Možemo se setiti i brojnih drugih primera. Ako isključimo političnost – to delo više nije toliko revolucionarno, nije više toliko značajno i onda ne možemo govoriti o velikoj umetnosti. U aktuelnoj američkoj produkciji – na filmu ili televiziji, primećuje se manjak političkog konteksta. Autori se prave da ne žive u svetu u kom žive. To me jako nervira”, rekao je on.

Josh Fox je govorio o snimanju nagrađivanog dokumentarnog fima Gasland.

“Ovaj film je nastao bez novca. Vozio sam se po celoj zemlji, spavao u kombiju ili na kauču ljudi koje ne poznajem. Budžet za snimanje filma nije bio ni 3000 dolara. Pre toga sam više od deset godina radio u pozorištu na velikim projektima koji uključuju mnogo ljudi, te sam imao iskustva, ali i kontakte, koji su u nekim trenucima bili ključni za razvijanje ovog projekta. Met Sančez i ja smo poslali taj film na Sandens festival misleći da će možda neko pogledati, ko zna. Odmah su nas pozvali i rekli da su zainteresovani, da pošaljemo još materijala, jer nismo imali gotov film, odnosno, poslali smo šta smo imali. Završili smo film noć pred prikazivanje na Sandensu. Sećam se da smo išli na brojne glamurozne, holivudske žurke na tom festivalu. Razgovarali smo sa svim tim zvezdama o problemima frakinga, a oni su me gledali sa čuđenjem pitajući se ko sam ja i o čemu pričam. Znao sam da ih to ne zanima. Posle deset dana na Sandensu, dok smo se vozili u kombijima od jedne do druge projekcije, ja sam čuo kako svi ti ljudi jedni drugima objašnjavaju šta je fraking. Nismo mogli da verujemo čemu smo prisustvovali. Tada sam pomislio – uspeli smo”, zaključuje Josh Fox.

Izvor: Green Art Inkubator

EPS – Objavljeni modeli ugovora za prozjumere

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

“Elektroprivreda Srbije” (EPS) objavila je modele ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem – domaćinstva i sa neto obračunom – kompanije. Što praktično znači da nema prepreka za uvođenje statusa kupac-proizvođač (prozjumer) u Srbiji.

Obaveštenje “Elektroprivrede Srbije” prenosimo u celosti.

U skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije i Uredbom o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, kao jedan od snabdevača na tržištu električne energije u Republici Srbiji, učestvuje u procesu zaključenja ugovora sa potpunim snabdevanjem sa neto merenjem odnosno neto obračunom sa kupcima-proizvođačima.

Da bi krajnji kupac postao kupac-proizvođač, u zavisnosti od kategorije, neophodno je da podnese odgovarajući zahtev snabdevaču na elektronsku adresu kp@eps.rs:

– Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, ako je krajnji kupac domaćinstvo ili

– Zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom, ako krajnji kupac nije domaćinstvo ili stambena zajednica.

Nakon obrade podnetih zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom, snabdevač će sa kupcem-proizvođačem zaključiti odgovarajući ugovor:

– Model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem ili

– Model ugovora o potpunom snabdevanju sa neto obračunom

Pre podnošenja zahteva za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, odnosno neto obračunom snabdevaču, neophodno je da krajnji kupac izgradi proizvodni objekat (za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem) i prilagodi merno mesto za sticanje statusa kupca-proizvođača, u skladu sa propisima i standardima. U postupku priključenja proizvodnog objekta krajnji kupac je dužan da operatoru sistema dostavi original izjave izvođača radova sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima.

Odmah nakon zaključenja ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem odnosno neto obračunom, snabdevač obaveštava o istom operatora sistema, koji će u roku od pet dana priključiti objekat krajnjeg kupca kao kupca-proizvođača na elektroenergetski sistem.

Operator sistema će odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana priključenja objekta kupca–proizvođača na elektroenergetski sistem, upisati krajnjeg kupca u Registar kupaca–proizvođača, koji time stiče status kupca-proizvođača.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: EPS

Komesari EU pozivaju na povećanje evropske solarne industrije

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Glavni akteri solarne industrije okupili su se ove nedelje u Briselu, pod francuskim predsedavanjem EU, kako bi predstavili način na koji evropska solarna industrija može da odgovori na klimatske i energetske izazove sa kojima se kontinent suočava.

U organizaciji Francuske komisije za alternativnu i atomsku energiju CEA, Evropske trgovinske asocijacije SolarPower Europe i EIT InnoEnergy, najvećeg akceleratora održive energije u Evropi, događaj se fokusirao na ponovni razvoj solarne proizvodnje u Evropi i pitanje kako osigurati maksimalnu sinergiju između klime Evropske unije i industrijskih ambicija.

Kako je predviđeno da će potražnja za električnom energijom iz solarnih sistema porasti sa tri na 15 odsto do 2030. godine, komesarka EU za energetiku, Kadri Simson, otvorila je sednicu podvlačeći ulogu solarne energije u postizanju energetske stabilnosti jer „niko ne može blokirati pristup suncu“.

Govoreći o strategiji za proizvodnju solarne energije u Evropskoj uniji, Simson je dodala da će “tehnologije nastaviti da rastu kako potražnja za solarnom energijom bude rasla. To predstavlja priliku za snabdevanje, a EU ima sve što je potrebno da je iskoristi.”

Govornici iz celog solarnog lanca vrednosti istakli su ključnu prednost solarnog sektora EU, a to je globalno tehnološko liderstvo. U diskusijama je naglašena potreba za povećanjem proizvodnje u svim sektorima solarne energije uz brzo rešavanje preostalih prepreka kao što su kašnjenja u projektima i visoki kapitalni i operativni troškovi.

Učesnici su govorili o ključnoj ulozi Evropske solarne inicijative u isporuci evropskih solarnih proizvodnih kapaciteta potrebnih za zadovoljenje potražnje i dobili su pregled narednih koraka Inicijative. Očekuje se da će finansijski stub Inicijative – Platforma za poslovna ulaganja – uskoro objaviti odluke o finansiranju za tri velika solarna proizvodna projekta.

Komesar EU za unutrašnje tržište, Tijeri Breton, dao je završne napomene u kojima je naveo kako se izazovi postavljanja solarne energije mogu rešiti kroz bolji pristup finansiranju, podršku za inovacije i obezbeđivanje otpornosti evropskih lanaca snabdevanja sirovinama. Komesar je ponovio posvećenost Evropske komisije cilju Evropske solarne inicijative za proizvodnju od 20 GW u EU za 2025. godinu.

„Razvoj solarne energije je od suštinskog značaja za postizanje naših evropskih klimatskih ciljeva i to će biti moguće samo ako ponovo izgradimo evropsku fotonaponsku industriju. Evropa ima sve mogućnosti da izgradi svoju stratešku autonomiju u ovoj oblasti, podržavajući inovacije i razvoj velikih proizvodnih kapaciteta, kao što to radimo u Francuskoj u okviru Francuske 2030”, rekao je Tomas Kurb, generalni direktor francuskog direktorata za preduzeća.

„Jedna od prednosti Evrope leži u njenim istraživačkim i tehnološkim organizacijama koje su razvile nove tehnologije generisanja solarnih ćelija sa visokim nivoima performansi. Kao RTO, CEA sprovodi svoje aktivnosti istraživanja i razvoja sa stalnom brigom, ne samo da donese naučne odgovore na društvene izazove, već i da prati prenos naših laboratorijskih rezultata u industriju”, prokomentarisao je Fransoa Žak, generalni direktor CEA.

Valburga Hemetsberger, izvršni direktor SolarPover Europe, rekla je da Evropa mora hitno ubrzati tranziciju obnovljive energije kako bi se izborila sa klimatskom krizom i smanjila zavisnost od uvoza energije.

Foto-ilustracija: Pixabay

“Prema našem scenariju pre krize, 30 GW solarne energije, među kojima 1,5 miliona solarnih krovova, biće postavljeno do kraja 2022. Solarna industrija je spremna da poveća ove cifre, s obzirom na hitnost. Da bismo podržali energetsku tranziciju, moramo brzo da obezbedimo optimalne uslove za evropsku domaću PV proizvodnju. To znači otključavanje investicija za brzo povećanje industrije i odlučnu industrijsku strategiju koja podržava proizvođače”, kazala je Hemetsberger.

Dijego Pavija, izvršni direktor EIT InnoEnergy, zaključio je događaj podvlačeći važnost da industrija ide brzo i da bude hrabra.

„Posle godinu dana, Evropska solarna inicijativa se pojačava sa tri proizvodna projekta u izradi u okviru Platforme za poslovna ulaganja i zahvaljujući industrijski ambiciozanom doprinosu solarnoj strategiji EU sa ciljem stvaranja konkurentnog poslovnog okruženja potrebnog za obnavljanje fotonaponske industrije. Uveren sam da će EU, industrija i finansijske institucije koje rade zajedno, postići cilj proizvodnje 30 GW solara, od metala do modula, u EU do 2025. godine, čineći EU otpornom i globalnim liderom za održive fotonaponske tehnologije”, istakao je Pavija.

„Naš sastanak je ukazao na strateški značaj solarnog lanca vrednosti i proizvodnih projekata koji podržavaju energetski suverenitet Evrope. Doprinosi svetski poznatih govornika su ilustrovali koliko je bliska saradnja između industrije i istraživanja neophodna za pokretanje održive energetske tranzicije u Evropi sa globalnim ambicijama”, rekao je Roč Drozdovski-Strehl, izvršni direktor IPVF-a.

Izvor: SolarPower Europe

Zelene investicije za energetski efikasnu budućnost

Foto ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija troši četiri puta više energije nego što je prosek Evopske unije i to zbog toga što su objekti u našoj zemlji nedovoljno energetski efikasni. Zato je neophodno što pre napraviti drastične promene, koje su sada lakše ostvarljive zahvaljujući usvojenom Zakonu koji donosi mnoge novine, među kojima se nalaze i subvencije za podsticanje energetske efikasnosti. Država i lokalne samouprave obezbeđuju 50 odsto sredstava, dok građani izdvajaju ostatak.

I sve to zvuči veoma lepo, ali nikako ne smemo zaboraviti činjenicu, za unapređenje energetske efikasnosti doma neophodna su pozamašna finansijska sredstva. 

Kako pronaći pravu podršku?

Mnoge banke u ponudi imaju kredite zahvaljujući kojima bi obezbedili sredstva za ulaganja u energetsku efikasnost. Međutim, uvek je najbolje izabrati onu koja posebnu pažnju posvećuje zelenim investicijama, a sopstvenim primerom pokazuje koliko je ova oblast važna.

ProCredit banka godinama ulaže u obnovljive izvore energije, kao i u projekte iz oblasti energetske efikasnosti. Jedan od glavnih prioriteta banke je zaštita životne sredine, a sve češće, ona se nalazi u fokusu i njihovih klijenata. Zato i ne treba da čudi što prilikom uvođenja novina u poslovanju poseban osvrt stavljaju upravo na ove oblasti koje su važne za celo društvo.

Kredit za energetsku efikasnost ProCredit banke osmišljen je tako da građani mogu da dobiju povraćaj investicije do 20 odsto. Sredstva u iznosu do 600.000 dinara mogu se iskoristiti za zamenu stolarije, ventilacije, izolacije, postavljanje toplotnih pumpi i kotlova na gas, solarnih panela, kao i efikasne rasvete i kućnih uređaja. 

Ukoliko se za unapređenje energetske efikasnosti doma koristi samo jedna tehnologija, recimo zamena stolarije, povraćaj sredstava iznosi 15 odsto, a kada se kombinuju dve ili više, izolacija i zamena stolarije, povraćaj je do 20 odsto.

Kako podneti zahtev za kredit i povraćaj?

Prvi korak – izabrati tehnologije, u Tehnološkom sektoru, koji je razvio GEFF, izabrati tehnologije, a zatim preuzeti sertifikat prihvatljivosti.

Drugi korak – prikupiti profakture od dobavljača, u okviru Tehnološkog sektora postoji spisak dobavljača koji prodaju energetski efikasne proizvode i tehnologije.

Treći korak – zahtev za kredit – podnosi se onlajn. Potrebno je pripremiti šest poslednjih izvoda sa računa, sertifikat tehnologije i profakturu dobavljača. Moguće je podneti zahtev, a dokumentaciju dostaviti naknadno.

Četvrti korak – završetak radova i instalacija odabranih tehnologija, nakon isplaćenog kredita, od banke dobijate potvrdu da je novac uplaćen na račun dobavljača. Nakon završetka radova i postavljanja tehnologije, neophodno je da dobavljač izda fakturu.

Peti korak – zahtev za verifikaciju i povraćaj novca, nakon završetka radova treba podneti zahtev onlajn za povraćaj novca kroz Sistem za verifikaciju.

Šesti korak – GEFF tim će verifikovati investiciju, tim sastavljen od stručnjaka za energetsku efikasnost proveriće i potvrditi da je investicija u skladu sa uslovima kredita. Oni mogu izlaziti na teren i proveravati na licu mesta.

Sedmi korak – ProCredit banka, nakon potvrde GEFF tima, uplaćuje novac od povraćaja, iznos do 20 odsto.

Zahtev za kredite za energetsku efikasnost možete podneti onlajn, stručnjaci ProCredit banke su tu za sva pitanja, dok dodatne informacije možete naći na sajtu banke.

Unapređenje energetske efikasnosti objekata u velikoj meri će doprineti uštedi energije, kao i u sigurnom snabdevanju, dok će znatno uticati na energetski sektor i smanjiće uticaj na životnu sredinu i klimatske promene. Uz podršku ProCredit banke i ovaj posao će biti lak. 

Milica Radičević