KLM uvodi novu klasu i novi koncept usluge

03.06.2022

KLM Royal Dutch Airlines predstavio je svoju Premium Comfort klasu, potpuno novu putničku kabinu koja putnicima nudi više prostora, luksuza, bolju uslugu, više udobnosti i privatnosti od ekonomske klase, a po nižim cenama od biznis klase.

Premium Comfort je u stvari međuklasa, između ekonomske i biznis klase, a opremljena je novom vrstom sedišta i nudi novi koncept usluge i keteringa.

U zavisnosti od modela letelice, kapacitet Premium Comfort klase variraće od 21 do 28 sedišta, koja su šira od standardnih, nude više prostora za noge, veći ekran i oslonac za noge. Takođe, nasloni Premium Comfort sedišta se mogu spustiti više od sedišta ekonomske klase. Nova sedišta u Premium Comfort klasi dizajnirao je Collins Aerospace zajedno sa stručnjacima iz KLM Customer Experience-a. Osim elegantnog dizajna i udobnosti, sedišta su lakša od prethodnih.

Posebno se pazilo i na odabir ugostiteljskih materijala za novu klasu. Tako je pribor za jelo namenjen za višekratnu upotrebu napravljen od laganog polipropilena, dok je onaj sa jednokratnom namenom izrađen od recikliranog PEF-a.

Privilegije putnika ove nove klase počinju već na aerodromu i uključuju povlašćeni status prilikom check in-a i ukrcavanja.

Pročitajte još:

Ketering

Premium Comfort klasa ima i prepoznatljiv koncept keteringa. Na interkontinentalnim letovima, a u zavisnosti od dužine leta, posluživaće se jedan ili dva topla obroka. Putnici će moći da biraju između mesnih, ribljih ili vegetarijanskih obroka, a nakon toga biće im ponuđeni kafa, čaj, liker i sladoled. Između obroka će se posluživati slani i slatki zalogaji i kokteli, i to upravo oni koji su se pokazali kao najpopularniji u biznis klasi.

Rezervacija

Prvi avioni opremljeni Premium Comfort klasom leteće prema Severnoj Americi, dok će od kraja jula meseca putnicima nove klase biti na raspolaganju više odredišta.

Uvođenjem nove KLM putničke kabine biće unapređeno i čvrsto severnoatlansko partnerstvo između KLM, Delta Air Lines, Air France i Virgin Atlantic avio-kompanija, jer se sada mogu kombinovati svi proizvodi i usluge na svim rutama.

Izvor: Top One

“Dani dobrog vetra” – Prioriteti: zaštita životne sredine i razvoj distributivne mreže

03.06.2022

sunce_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Drugi dan regionalne konferencije “Dani dobrog vetra” donosi debate o zaštiti životne sredine uz dalji razvoj vetroelektrana, kao i razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži.

Aljoša Duplić iz Zavoda za zaštitu okoline i prirode, ističe da je Evropski zeleni plan osnova, kao i da je klimatska neutralnost neupitna.

“Živimo u turbulentnom vremenu, ali je naš fokus u postizanju ciljeva, moramo da postignemo klimatsku neutralnost, energetske ciljeve”, rekao je on i dodao da će u Hrvatskoj biti izrađeno nekoliko “karata osetljivosti”.

Prema njegovim rečima, radi se na puno projekata, puno toga je implementirano. Postoji potreba za 1.000 megavata i neophodno je stvoriti model “tu je zona, tu gradite” koji bi trebalo da pomogne budućim investitorima.

Hein Prinsen kaže da su neophonda područja koja treba da osiguraju olakšan razvoj projekata. Osvrnuo se na Holandiju u kojoj postoji situacija da se vetreolektrane grade duže od 20 godina, ali da u poslednje dve imaju problema.

“Vetroelektrane moramo da gradimo na otvorenom i to blizu područja koja su zaštićena, mape osetljivosti su tek kasnije došle. Zato moramo da pratimo razvoj situacije i uz korišćenje mera imamo ozbiljan uticaj na vrste, onda se mora razmotriti opšte zatvaranje vetreoelektrana na duže vreme. Sve to će uticati na isplativost investicije”, kaže on.

Učesnici ovog panela diskutovali su o tome koliko je neophodno jačanje kapaciteta u državnim telima kako bi se postupci ubrzali i složili se da procese treba optimizovati i digitalizovati kao i da treba raditi na komunikaciji između ministarstava, lokalnih samouprava.

Evropska unija insistira na tome da treba zaštiti područja na kojima se grade vetroelektrane i da treba birati lokacije koje neće uticati na stanje ekosistema i biodiverziteta.

Pročitajte još:

Razvoj prenosne mreže i regulativa za pristup mreži

Prilikom izgradnje novih kapaciteta iz oblasti obnovljivih izvora energije važno je razmotriti i naći najbolje rešenje za njihovo priključenje na mrežu. Kako je sve više ovih objekata, mora se raditi i na razvoju i proširenju kapaciteta distributivne mreže.

Prema rečima panelista, Hrvatska se nalazi na prekretnici, a dugoočekivani zakon o tržištu električne energije donosi promene.

Ivo Milatić objašnjava da je član 133 (zahtevi za energetska odobrenja koji su predati po starom zakonu) prioritet i da paralelno treba raditi na uredbi za kriterijume član 17. Ističe i da će kroz 15 dana biti prve aukcije, kao i da je planirano da se problemi koji postoje brzo reše.

“Imamo uverenje da će podzakonski akti što pre biti zavšeni, pratimo izdavanje energetskih odobrenja ranije podnetih, kao i za one koji su stigli, takođe ćemo pratiti i šta se dešava u delu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.

Igor Šumonja iz HOPS-a kaže da predstoji izrada novih pravila za priključenje i izrada novih mrežnih pravila. Prema njegovom mišljenju, pravila neće doneti revolucionarne stvari, ali će neke promeniti. Kako kaže, problem su projekti koji su zatečeni u određenim stepenima razvoja nakon donošenja novog zakona.

Goran Slipac iz HEP ODS-a ističe da treba vremena da se obrade stari prelazni projekti.

Ante Merčep, direktor u Croatian Green Energy, objašnjava da je zakonodavni okvir dobar i ima osnova za napredak i da dozvolje treba izdavati uz poštovanje svih pravila.

Ono što je zaključak da treba ulagati u distributivnu mrežu, kao i u OIE, dok metodologije moraju biti jasno i precizno navedene.

Regionalnu konferenciju “Dani dobrog vetra” organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope, te uz pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske.

Milica Radičević

Vlada odredila cenu struje od 1. jula do 31. avgusta

03.06.2022

struja_snabdevanje — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Vlada Republike Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, kojom se obezbeđuje ostvarivanje osnovnih ciljeva Vlade u definisanju ekonomske i fiskalne politike i uravnoteženje makroekonomske i fiskalne pozicije države, imajući u vidu razmere zdravstvene i ekonomske krize izazvane koronavirusom u 2020. i 2021. godini, saopšteno je na sajtu Vlade.

Imajući u vidu drastično poskupljenje električne energije na berzama u poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije je usvojila Zaključak kojim se Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ preporučuje da se rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca, koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje, od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine obavlja po ceni od 97,50 evra/MWh bez PDV, kako se ne bi ugrozilo poslovanje i privredni ambijent u Srbiji.

Pročitajte još:

Strategija predstavlja osnovni dokument Vlade u pogledu utvrđivanja fiskalne pozicije zemlje i definiše projekcije celokupnog fiskalnog okvira u periodu 2023-2025. godine, odnosno ukupne prihode, rashode, deficit i javni dug sektora države.

Takođe, u cilju zaštite tržišta, privrede i sigurnosti građana, Vlada je donela odluku da u istom periodu, od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine, cena električne energije kupcima na komercijalnom tržištu bude 75 evra/MWh bez PDV.

Energetski portal

Pomoć Mađarske u realizaciji ekoloških projekata

03.06.2022

drvo sadnica ekologija — Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Sporazum o еkonomskoj i tеhničkoj saradnji jе još jеdan vid dobre saradnje Mađarskе i Srbijе na osnovu kojeg započinje projеktovanjе i izgradnja novih 10 postrojеnja za prеčišćavanjе otpadnih voda i 351 kilomеtrom kanalizacionе mrеžе na 12 lokacija u Srbiji, saopštio jе ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović nakon prеzеntacijе i najavе počеtka rеalizacijе Projеkta čišćеnja Jеzеra „Bubanj“ u Kragujеvcu.

„Prе svеga žеlеo bih da sе zahvalim podršci koju Vlada Mađarskе pruža Rеpublici Srbiji nе samo u političkom smislu. Svi smo svеsni i zahvalni koliku jе podršku našoj zеmlji Mađarska dala u prеthodnom pеriodu. Kada Vlada Mađarskе nastupa, kao da nastupa Srbija – uvеk su bili tu za nas. Ovaj Sporazum o еkonomskoj i tеhničkoj saradnji jе još jеdan vid naših dobrih i čvrstih еkonomskih i političkih odnosa. Ovdе pričamo o 4,3 miliona еvra bеspovratnih srеdstava koji ćе biti korišćеni za izradu projеktnе dokumеntacijе nakon čеga ćе doći invеsticijе kojе ćе biti oko 80 miliona еvra i koji su rеzultat krеdita koji ćе Mađarska obеzbеditi Rеpublici Srbiji. Projеkti o kojima smo pričali su prvoklasni еkološki projеkti i zaista moram da zahvalim gradonačеlniku Dašiću na sjajnoj saradnji koju smo imali na rеalizaciji ovog projеkta“, izjavio jе ministar Momirović.

U okviru projеkta radi sе čišćеnjе i rеkonstrukcija jеzеra Bubanj i Mеđuvršjе. Jеzеro Bubanj nalazi sе u samom cеntru grada Kragujеvca na površini od oko 3,5 hеktara.

Pročitajte još:

„Naša misija jе da očistimo jеzеro Bubanj u Kragujеvcu. Od kada jе ono napravljеno 50-ih godina prošlog vеka nijеdnom nijе očišćеno. Zbog toga jе ugrožеn biodivеrzitеt jеzеra i uz podršku Vladе Mađarskе mi ćеmo ovo jеzеro očistiti. Očеkujеm da projеkat krеnе sa građavinskim radovima u narеdnih 6 do 8 mеsеci, a do tada nas čеka puno posla prе svеga kada jе rеč o uzimanju analizе vodе i izradе Studijе opravdanosti. U samom gradu trеnutno gradimo 46 kilomеtara kanalizacionе infrastrukturе, a plan nam jе da narеdnе godinе izgradimo 360 kilomеtara kanalizacionе mrеžе. Kada završimo svе ovе projеktе očеkujеm da ćе Kragujеvac imati еkološku infrastrukturu kao i modеrni gradovi u Zapadnoj Evropi“, dodao jе Momirović.

„Došlo jе vrеmе da možеmo da sе bavimo еkološkim pitanjima. Čišćеnjе jеzеra Bubanj nijе jеdini еkološki projеkat, a jеdan od projеkata ministarstva na čijеm jе čеlu ministar Momirović podrazumеva to da ćе Kragujеvac dobiti 360 kilomеtara kanalizacionе mrеžе, tri postrojеnja za prеčišćavanjе otpadnih voda i novu dеponiju“, izjavio jе gradonačеlnik Kragujеvca Nikola Dašić.

Mađarska firma Naturaakva zajеdno sa srpskim еkspеrtima otpočеla je projеktovanjе za čišćеnjе jеzеra Bubanj u Kragujеvcu i Mеđuvršjе kraj Čačka. Finansiranjе projеktovanja idе iz nеpovratnih srеdstava kojе finansira Mađarska agеncija za promociju izvoza (HEPA).

Energetski portal

“Dani dobrog vetra” – Uslovi za ubrzavanje energetske tranzicije

03.06.2022

Na regionalnoj konferenciji “Dani dobrog vetra” održan je panel Uslovi za ubrzavanje energetske tranzicije. Energetska kriza koja je pogodila ceo region, ali i Evropu, pokazuje da je vreme za postizanje energetske sigurnosti i da je potrebno što više energije koja je dobijena iz obnovljivih izvora, naročito vetra.

O ovoj veoma važnoj temi razgovarali su Džajls Dikson, direktor WindEurope, Ivo Milatić, državni sekretar za energetiku, Ministarstvo privrede i održivog razvoja Hrvatske, Gregor Zelinski, EBRD, Danijela Isailović, OIE Srbija, Darko Belić, član Uprave, HOPS, dok je moderator bila Maja Pokrovac, menadžer Udruženja OIE Hrvatska.

Džajls Dikson, direktor WindEurope istakao je da je Hrvatska ima veoma veliki potencijal za korišćenje energije vetra, ali da je u tome sprečava birokratija i da se dugo čeka na dozvole koje su neophodne za izgradnju vetroelektrana.

“Nažalost to Hrvatsku stavlja u lošu poziciju, kao članicu Evropske unije, kada je reč o procesu izdavanja dozvola”, kaže on.

Prema rečima Darka Belića, bez jakog HOPS-a nema energetske tranzicije.

“Dok smo radili u jednom drugom zakonskom okviru i podzakonskim aktima došlo je do zastoja u realizaciji projekata. Taj problem je rešen donošenjem novog zakona koji je ubrzao postupke i pokrenuo priču. Tim zakonom HOPS je dobio obavezu da napravi uslove za stvaranje tehničkih uslova, preuzeli smo obavezu razvoja mreže i priključenje novih projekata iz obnovljivih izvora. Imamo zakon, moraju se uraditi podzakonski akti, kako bismo imali jasna pravila igre. Pristup od ranije je iskorišćen, sada se ide na drugi, “hibridni”, koji će omogućiti investitorima da imaju jasna pravila igre”, objašnjava Belić.

Maja Pokrovac kaže da su neophodna jasna pravila. Ova godina je dinamična i očekuje se donošenje puno novih regulativa. Sve ono što se dešava u Hrvatskoj mnogo zemalja iz regiona prati, ali isto tako i mi gledamo šta se kod drugih radi.

“U Srbiji se puno toga dogodilo, napravili smo Udruženje OIE Srbije koje je ukazalo Vladi da je potrebno napraviti samostalni zakonodavni okvir. Tako smo dobili Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Korišćenje obnovljivih izvora energije je od nacionalnog i javnog interesa i to pokazuje kuda Srbije ide. Zakon je brzo donet, što se tiče same implementacije ona je dobra u delu koji se odnosi na prozjumere, imamo veliki broj solarnih elektrana. Što se tiče vetra i velikih projekata postoji zastoj. Sve više se priča o OIE, što je dobro, ali velika popularnost je izazvala hiperprodukciju. U vreme donošenja zakona mi smo imali zahteva za otprilike četiri gigavata, a sada imamo 13 gigavata u zahtevima. To je blokiralo državu i opteretilo našeg operatora prenosnog sistema. Radićemo isto što i Hrvatska, moramo da nađemo metod kako da napravimo selekciju”, objašnjava Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija.

Pročitajte još:

Počela konferencija “Dani dobrog vetra”

Ivo Milatić ističe da je ubrzavanje procedura za dobijanje dozvola prioritet i pokušavamo da nađemo način kako da se to dogodi.

“Nama je u interesu da se tranzicija dogodi, prepreke su višestruke, ne samo dobijanje dozvola, već i mentalitet ljudi koji misle da nije potrebno da nešto ide tako brzo. Kada smo pre nekoliko godina pričali o OIE, pričali smo o obnovljivoj, priuštivoj i jeftinoj energiji, danas govorimo o obnovljivoj i dostupnoj energiji”, kaže on.

Prema njegovim rečima apsolutni prioritet je izgradnja energetskih postrojenja i proizvodnja energije, a to znači stvaranje energetske nezavisnoti.

Učesnici su se složili da treba raditi na razvoju mreže, da su potrebna sredstva i međusobna saradnja.

Danijela Isailović kaže da definitvno idemo ka procesu energetske tranzicije koja je jedna realna potreba.

“Prvo moramo da rešimo osnovna pitanja, poput aukcijskog procesa koji je bio najavljen za kraj 2021. godine, ali se nije dogodio. To su problemi koji se moraju rešiti – kako da integrišemo OIE u mrežu. Naša elektroprivreda je počela izgradnju vetroparka što pokazuje u kom pravcu težimo”, kaže ona i dodaje da smo uveli elektronsku energetsku dozvolu i neke licence, dok je težnja da planska dokumentacija ide u pravcu koji treba ubzati.

“Aukcije će biti ovog meseca, idemo po redu. Morate biti svesni da postoje lokacije na kojima je više iskazanih interesa i da na tim područjima ima od ranije zadanih energetskih odobrenja, dozvola. I ne možemo sebi dozvoliti da napravimo aukcije koje su suprotne članu zakona 133 i da iz toga izađe energetsko odobrenje koje će imati problema u realizaciji, kao i da krenu arbitraže zbog očekivanja koja se nisu mogla dogovoriti. Ozbiljna država mora taj posao da radi odgovorno i kako treba i blagovremeno ćemo obaveštavati javnost. Do kraja godine će biti donešeni svi podzakonski akti”, zaključuje Milatić.

Milica Radičević

Nestašica ogrevnog drveta – zašto je velika tražnja na pragu leta

03.06.2022

Prodavci ogreva ne pamte da je kupovina drva krenula ranije. Poskupljenje goriva i povećana tražnja, kao i nedostatak radne snage utiču na cenu ogreva, koja se menja iz dana u dan, a za trećinu je viša nego prethodnih godina.

Iako smo na pragu leta, mnogi bi da se na vreme pripreme za zimu. Najviše se traži ogrevno drvo, ali ga u prodaji nema dovoljno.

Nestašica ogrevnog drveta zabrinjava i jagodinske penzionere, koji godinama drva nabavljaju preko svog udruženja i plaćaju na rate.

„Još nismo dali zabranu u Fondu PIO da se potrošačima dug odbija na rate. Ne smemo, jer ne možemo da dođemo do dobavljača“, kaže Časlav Đorđević, predsednik Udruženja penzionera Jagodine.

Sa nestašicom rastu i cene. Sada u Nišu za kubik treba sedam i po do osam hiljada, u Jagodini i do devet hiljada dianra, što je za tridesetak odsto više nego prošle godine.

Glavni razlozi su više cene transporta i stvaranje zaliha, ali i nedostatak radne snage.

Pročitajte još:

Milan Milenković iz niškog „Drvoogreva“ napominje da je jako teško doći do drvoseče. „Trenutna cena u šumi koju svi plaćamo kreće se od pet do šest hiljada dinara po metru kubnom“, navodi Milenković.

Prodavac ogreva Siniša Mitić kaže da je to što se dešavalo sa izvozom izazvalo paniku i strah, pa su se kupovale velike količine.

„Ukrajina je možda najveći proizvođač peleta u Evropi, pa su mnogi koji su se grejali na taj energent prešli na drva“, dodaje Mitić.

Teško je predvideti kako će se dalje kretati cene, ali se stabilizaciji na tržištu nadaju i kupci i prodavci. Kažu da nije od koristi što im se smeši dobra zarada kad imaju na čekanju ture za naredna tri meseca, a nisu sigurni da mogu da obave posao.

Izvor: RTS

Počela konferencija “Dani dobrog vetra”

02.06.2022

U izazovnoj situaciji u kojoj se traži što brži prelazak na obnovljive izvore energije održava se regionalna konferencija posvećena energiji vetra, koju organizuju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope, te uz pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske.

Maja Pokrovac, menadžerka Udruženja “Obnovljivi izvori energije Hrvatske”, istakla je da je konferencija važna zato što region prati ono što Hrvatska radi “možemo imati puno veću ulogu u celom regionu”.

“Kolege iz regiona su veoma zainteresovane i žele da sarađuju sa nama. Hrvatska mora mnogo bolje i mnogo više da radi kako bi imala što više projekata iz OIE. Evropa ne želi nikakvu adiministrativnu prepreku, naš posao je da ih uklanjamo. Saradnja različitih učesnika je ključna i neophodna kako bi se obnoljivi izvori energije razvijali”, rekla je Pokrovac.

Kako je istakao Mato Franković, gradonačelnik Dubrovnika, cena energenata danas “divlja” i izazovno je i teško voditi grad u ovom trenutku. Energije vetra i sunca se moraju iskoristiti, a u narednoj deceniji će biti veliki izazov obezbediti sigurno dobijanje energije.

“U Dubrovniku postoji sistem podrške za izgradnju solarnih elektrana na krovovima kuća. Izazovi su pred nama i nalazimo se u prelomnom vremenu, neophodno je da uklonimo administrativne barijere kako bi se gradile elektrane, ali moramo da poštujemo naše kulturno nasleđe uz samoodživost kao takvu”, kaže gradonačalnik Dubrovnika.

Pročitajte još:

Nikola Dobroslavić, župan Dubrovačko-neretvanske županije istakao je ovo pravo vreme za konferenciju, kao i da su poslednji događaji opomena za sve jer nismo znali važnost OIE.

“Evropska unija puno polaže na OIE, Hrvatska to dobro sledi, shvatamo značaj i podržavamo. Imamo nekoliko lokacija za vetroelektrane i solarne elektrane, investitori su dobrodošli, mi smo tu da im pomognemo”, kaže on.

Ivo Milatić, državni sekretar za energetiku, Ministarstva privrede i održivog razvoja Hrvatske kaže da su “Dani dobrog vetra” vetar u leđa obnovljivim izvorima energije.

“Nacionalna razvojna strategija je veoma važna. Imali smo rekordno nizak uvoz električne energije, svega 10 odsto. Energija vetra je značajna, potencijal je ogroman, Hrvatska ima dobru lokaciju, elektrane koje rade 3.800 sati godišnje i država je odlučila da uvede totalno sistemastično pristupanje razvoju obnovljivih izvora energije. Promenili smo zakone, u toku je izrada podzakonskih akata, trenutno se radi na sistemu za priključenje na mrežu, metodologija mora biti što bolja. Svi se moraju priključiti kako bi se ubrzale procedure, skratile, to nas sve zanima”, istakao je Milatić.

Prema njegovim rečima dobar deo teritorije Hrvatske je zaštićeno područje i to mora da se poštuje.

“Sve nas muči kako brže raditi a bez ugrožavanja životne sredine. Vodimo se direktivama i uredbama iz Evropske unije kako bi se povećali kapaciteti. Kada se radi bilo koja investicija, treba uraditi studiju uticaja na životnu sredinu, za to su potrebni kapaciteti. Molimo sve za strpljenje ako nešto i duže traje, jer trenutno trošimo vreme na rešavanje aktuelnih problema i sve to zahteva velike napore”, kaže on i dodaje da “nije normalno da energiju kupujemo od komšija, da zagađujemo zemlji i da pričamo kako ćemo sutra imati punjače“.

“Naš moto je da imamo primenjive zakone”, zaključuje Milatić.

Konferencija “Dani dobrog vetra” okupila je sve ključne učesnike energetske tranzicije u regionu. Kroz prezentacije i zajedničke rasprave oni će razgovarati o mogućnostima razvoja projekata iz oblasti vetroelektrana.

Milica Radičević

Pošumljavanje iz vazduha – padobranac zasuo Amazoniju za 100 miliona semena

02.06.2022

Navikli smo da nam iz Amazonije pristižu samo loše vesti.

Tamošnji predsednik Žair Bolsonaro se opasno nameračio na sve što ima lišće zarad širenja poljoprivrednih parcela, rudnika i bog zna čega još što može napuniti državnu kasu.

Kako iz godine u godinu raste broj posečenih naspram posađenih stabala, šumski požari, erozije, emisije gasova staklene bašte i poplave počele su da uzimaju sve veći danak.

Srećom, borba za „pluća zemlje“ i dalje traje jer narodi koji vekovima naseljavaju ove prostore gotovo svakodnevno rizikuju živote kako bi sačuvali svoj jeduni dom.

Nedavno je i svetski šampion Luiđi Kani stavio svoj život na kocku kako bi Amazoniju zasuo nečim što joj je u ovom trenutku verovatno potrebnije nego kiša – semenima.

Pedesetjednogodišnji brazilski padobranac prikupio je 100 miliona semena od 27 vrsta drveća koja su svojstvena biomu amazonske prašume.

Biorazgradiva kutija sa semenima, teška oko 300 kg, ispuštena je iz aviona sa visine od 4.200 metara. Kada je masivna kutija prešla polovinu slobodnog pada, Luiđi se ustremio ka njoj brzinom od 300 km/h kako bi je na vreme otvorio i osigurao ravnomernu distribuciju njene dragocnene sadržine.

Parachutist Luigi Cani just made one of the most important jumps of his career in the Amazon region. He brought more than 100 million seeds of 27 species to a remote deforested area in the heart of the Amazon region.
These images are?#luigicani #amazon #trees #planet pic.twitter.com/1fk67VnJWC
— BrightVibes (@brightvibes_com) May 19, 2022

Stopa klijavosti odabranih semena je 95 odsto i ne zahtevaju ljudsku intervenciju kako bi se trasformisali u mlado drveće.

Iako je Kani navikao da niže uspehe jer još uvek drži svetski rekord u skoku sa najmanjim padobranom i jedan je od najpriznatijih kaskadera u svetu, složićete se da mu je skok iznad amazonske prašume možda najznačajniji do sada.

Nije jedini koji se bori za šume

Neki će iza sebe ostaviti potomstvo, neki umetnička i književna dela, a neki čitavu šumu.

Neodoljivi šesdesetdevetogodišnji Indonežanin Sadiman za svog veka uspeo je da posadi 11.000 stabala i tako transformiše neplodnu i sušnu oblast na ostrvu Java u raskošnu šumu.

Još jedan „šumski čovek“ je i Jadav Paieng – Indijac koji već 30 godina sadi drveće na svom ostrvu i posmatra kako se divlji životinjski svet lagano obnavlja, a rezultat ovog predanog rada je novih 550 hektara šume.

Baš kao i Sadiman, i on je čitav projekat sproveo potpuno sam.

Milena Maglovski

Lideri u digitalizaciji električne energije

02.06.2022

Intervju - Ksenija Karić — Foto: OIE Srbija

Kompanija Schneider Electric postala je član Udruženja OIE Srbija ove godine i imajući u vidu svoju međunarodnu reputaciju, značaj na regionalnom tržištu i rezultate u Srbiji, svojim članstvom donela je Udruženju značajnu vrednost.

Činjenica da je u Srbiji na čelu ovog elektroenergetskog lidera žena, za Udruženje OIE Srbije, koje vodi računa o principima rodne ravnopravnosti je od posebne važnosti. Ksenija Karić, direktorka kompanije Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru govori o projektima koji su u fokusu poslovanja, kao i ambicioznim planovima kompanije.

Koji su najveći projekti na kojima Schneider Electric trenutno radi? Šta je fokus u poslovanju?

Ksenija Karić: Kao jedna od najvećih tehnoloških kompanija fokusirani smo na energetski menadžment i industrijsku automatizaciju i naročito na softvere, koji su novi u našoj ponudi. Tu pre svega mislim na Aveva i Osisoft, softvere za industrijske aplikacije koje obuhvataju inženjering, poslovanje i održavanje, a koji su usmereni na povećanje profitabilnosti, smanjenje rizika i veću održivost.

Schneider Electric ima ključnu ulogu u ostvarivanju četvrte industrijske revolucije, industrije budućnosti. U saradnji sa našim kupcima i partnerima imamo tehnologiju, stručnost i ambicije za izgradnju efikasnog, elastičnog, održivog sveta, fokusiranog na ljude i zajednice. Nastojimo da svojim klijentima obezbedimo rešenja koja će im, uz velike uštede, pomoći da bolje posluju. Takva rešenja bazirana su na takozvanom prediktivnom održavanju i omogućavaju klijentima da predvide kada će doći do nekog zastoja, te u tom smislu i da preventivno deluju. Veliku pažnju posvećujemo i energetskoj efikasnosti zgrada, što je danas jedan od najvećih izazova. U tom smislu, razvijamo softvere koji omogućavaju optimalno upravljanje energijom u objektima različitih namena. Konstantno i kontinuirano doprinosimo boljem kvalitetu naših proizvoda, što rezultira i boljem poslovanju naših klijenata.

Pročitajte još:

Nama je svakako najinteresantnija ugljenično neutralna zgrada u Novom Sadu? Recite nam sve što možete o tom projektu? Kako se gradi potpuno zelena zgrada, da li je skuplja u odnosu na standardnu, kao i kada će biti useljiva?

Ksenija Karić: Buduća zgrada našeg Schneider Electric HUB-a u Novom Sadu obezbeđivaće potrebnu energiju iz obnovljivih izvora, ali istovremeno u njoj će biti kreiran savremeni poslovni prostor – sasvim nov i komforan za rad, prvenstveno zbog osvetljenosti, akustike i slično. Projektantski tim odlučio se za princip „Town Planning“ rekonstrukcije, princip kojim se preslikava planiranje urbanog pejzaža na organizaciju poslovnog prostora. Velika prednost ove lokacije i projekta je upravo prirodni ambijent koji povoljno utiče na produktivnost. Podsetiću da kompanija Schneider Electric već posluje u 13 visokotehnološki opremljenih zgrada u Kini, Evropi i Severnoj Americi koje su „CO2 neutralne“, a tom spisku će se sledeće godine pridružiti i Srbija sa našim Schneider Electric HUB-om. To je suštinska razlika koja će imati širi, sigurno regionalni uticaj, dajući primer da je moguće da objekat ispunjava standard Zero CO2 emisije i standarde maksimalne energetske efikasnosti. Ono što je još zanimljivo da pomenemo, kada je reč o novoj zgradi, jeste što ćemo tamo koristiti modularno softversko rešenje zasnovano na cloud-u Planon Workplace Edition, podržano pametnim senzorima prisutnosti i senzorima koji prate ostale parametre okruženja. Ovaj softver obezbeđuje udobnost korisnika zgrade praćenjem temperature, CO2, vlažnosti, svetlosti, buke, štetnih lako isparljivih organskih jedinjenja i nivoa radona. Planon Workplace Edition pomaže da ostvarimo najefikasnije korišćenje našeg prostora i obezbedimo bezbedno, zdravo i održivo okruženje za sve. Korišćenjem ovog softvera dobijaju se podaci i o iskorišćenosti prostora, gde su slobodne prostorije za sastanke, kakvi su uslovi na radnom mestu, koje su zakazane rezervacije prostora…

Nadamo se da ovakav poslovni prostor nikoga neće ostaviti ravnodušnim, upravo zbog prožimanja prirode, otvorenih parkovskih površina i radnog unutrašnjeg prostora.

Povodom dve decenije rada kompanije Schneider Electric u Srbiji organizovali ste niz društveno-odgovornih akcija, poput donacija Matematičkoj gimnaziji, itd?

Ksenija Karić: Povodom 20. rođendana, naša kompanija organizovala je predavanje na temu “Održivost i šta ostaje posle nas?” u zgradi Tehničkih fakulteta u Beogradu. Predavanje je bilo namenjeno studentima Elektrotehničkog, Arhitektonskog, Mašinskog i Građevinskog fakulteta, kao i svim studentima koje zanima tema održivosti u tehničkim rešenjima. Ovim povodom poklonili smo i interaktvini ekran Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kao i mini solarnu klupu Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, kako bi učenici mogli da pune svoje telefone i imaju WI-FI.

Nakon 20 godina poslovanja, u Srbiji okupljamo više od 100 lokalnih firmi u mreži partnera koja će se i dalje širiti, a veliku pažnju posvetili smo upravo društveno – odgovornom poslovanju. U proteklim godinama zajedno sa Hub-om u Novom Sadu, ulagali smo u zajednicu, a najviše u znanje i mlade talente, studente tehničkih fakulteta, kroz različite obuke, stipendije i programe mentorstva. Razvili smo saradnju sa tehničkim fakultetima u gotovo svim univerzitetskim centrima, omogućavajući transfer znanja na najbolji način. U prilog tome govori prošlogodišnja nagrada Srpske asocijacije menadžera za društveno odgovornu kompaniju godine, kao i najnovija Virtus nagrada za filantropiju, a koju je Schneider Electric dobio od Trag fondacije.

Prepoznati smo kao centar kompetencije, a tokom godina posvetili smo se i edukaciji mlađih naraštaja, kroz Centar za mlade talente koji je osnovan pre 10 godina i koji obezbeđuje besplatne časove matematike i programiranja.

Zanimljive su nam i Zelene biznis trke gde je Schneider Electric poneo ulogu NajFit kompanije?

Ksenija Karić: Prošle godine smo dobili nagradu NajFit kompanije u okviru serijala Serbia business run-a, što je, moram priznati naišlo na veoma pozitivne reakcija naših zaposlenih, koji su delili neverovatnu energiju i strast kako pre same trke u Novom Sadu i u Beogradu, tako i nakon. Kako u kompaniji imamo mnogo kolega koji su poklonici zdravog stila života, želeli smo da vidimo na koji način možemo ostvariti saradnju sa Serbia Business Run-om koja će biti dugoročnija i koja će dodatno doprineti sjajnoj atmosferi i sinergiji među zaposlenima.

Potpuno spontano i prirodno postali smo naslovni sponzor Serbia Business Run serije poslovnih trka i najvećeg team building događaja u Srbiji.

Cilj saradnje ova dva brenda ogleda se i u tome da Schneider Electric Serbia Business Run za 5 godina postane prvi najveći sportski događaj u regionu koji je potpuno održiv! Ovaj ambiciozni cilj biće postignut postepenim uvođenjem inovativnih tehnoloških rešenja poput solarnih panela, reciklažnog sistema na svakoj trci…

Vrlo ste prisutni u domenu punjača za električna vozila. Koliko je Schneider Electric punjača postavljeno i kakvi su dalji planovi? A kakvi su planovi za narednu deceniju?

Ksenija Karić: Schneider Electric je sa svojim proizvodima i rešenjima prisutan na tržištu punjača za električna vozila od 2011. godine i do sada je širom sveta instalirano blizu 150.000 priključnih mesta. U Srbiji i Crnoj Gori ovo tržište je u skladu sa trendovima aktivno počelo da se razvija unazad 4 do 5 godina i bližimo se brojci od 300 instaliranih punjača, sa jednim ili dva priključka.

Očekujemo da će u budućnosti potreba za punjačima eksponencijalno rasti i u rezidencijalnom i u segmentu komercijalnih i industrijskih zgrada, što će za posledicu imati i povećanu upotrebu električne energije.

Zbog toga Schneider Electric nastavlja dalje da razvija različite serije AC i DC punjača, kao i softverska rešenja kako bi krajnjim korisnicima obezbedio “pametno punjenje” i korisničko iskustvo najvišeg nivoa. Na tržištu Srbije i Crne Gore, u okviru našeg “EcoStruxure for eMobility” rešenja, trenutno su dostupni EVlink AC obični i pametni punjači snage do 22kW, DC brzi pametni punjači snage 24kW i EcoStruxure EV Charging Expert kontroleri sa integrisanim softverskim platformama za upravljanje raspoloživom snagom za punjenje i nadzor mreže punjača električnih vozila.

Početkom sledeće godine ćemo tržištu predstaviti nove modele AC i DC punjača, snaga od 7,4kW do 120kW.

Takođe, u procesu elektrifikacije saobraćaja se u cilju proizvodnje “Zelene električne energije”, kao jedan od imperativa nameće maksimalna upotreba obnovljivih izvora energije (solarnih elektrana, vetroparkova i sl.), zatim sistema za skladištenje energije, dok će i individualni proizvođači/potrošači, tzv. prosumeri, svojim kapacitetima činiti značajan deo jednog aktivnog i decentralizovanog elektroenergetskog sistema.

Schneider Electric se svojim rešenjima već nametnuo kao lider u digitalizaciji električne energije i decentralizaciji elektroenergetskih sistema, što će u budućnosti predstavljati jedan od osnovnih preduslova za pravilno funkcionisanje svih sistema, uključujući i mrežu punjača električnih vozila.

Schneider Electric je kompanija koja brine o rodnoj ravnopravnosti. Koliko žena zapošljavate? Koliko je izazovno biti direktorka u dominantno muškom poslu?

Ksenija Karić: Naš koncept “Life is On”, koji se oslanja na ideju da osnažimo svakoga da koristi energiju i resurse koje ima na raspolaganju, na najbolji mogući način i tako obezbedi razvoj i održivost za sve, zapravo se vrlo lako može preneti i na druge segmente, poput pitanja rodne ravnopravnosti. Negujemo kulturu jednakih šansi i drago mi je da su glavni kriterijumi kojima se vodimo – kompetencije i odgovornost. U Srbiji, oko 35 odsto naše kompanije čine žene. Žensko liderstvo je aktuelna tema, izazovi postoje, možda i određena doza skepse, ali mi je drago da mogu da posvedočim da se stereotipi o “muškim i ženskim” poslovima polako ali sigurno razbijaju.

Izvor: OIE Srbija

Novo istraživanje: Emisije sa efektom staklene bašte su direktan uzrok promeni količine padavina u Evropi

02.06.2022

climate-change-klimatske-promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici Met Ofisa, meteorološke službe za Veliku Britaniju, sproveli su istraživanje koje je pokazalo da emisije sa efektom staklene bašte, koje su posledica ljudskog faktora, direktno utiču na promenu količine padavina u Evropi.

Nova studija je pokazala da su emisije staklene bašte odgovorne za to da se u zimskim mesecima sa jedne strane povećavaju sušni periodi u predelu Mediterana, dok se sa druge strane u ostatku Evrope beleži povećanje padavina.

Na svetskom nivou, kako temperatura zemljine površine raste, nivo vlage se povećava stopom od 6-7 odsto po stepenu celzijusa, što ima uticaj na količinu padavina.

Inovativni metod koji su naučnici koristili u ovoj studiji omogućio im je da unapređeno prate i razumeju olujne staze u severnom Atlantiku, zato što one donose evropske padavine.

Takođe, metod im je omogućio da promene u klimi sagledaju iz više uglova, odnosno da se uporede različiti scenariji pod različitim okolnostima. To znači, da su naučnici prilikom istraživanja mogli da isključe neke od faktora koji utiču na promenu klime, kao što je antropogeni uticaj, i da scenarijo sagledaju kao prirodnu pojavu. Zatim je omogućeno da se promena klime sagleda samo pod uticajem aerosola, te samo pod uticajem emisija sa efektom staklene bašte, i na kraju da se klimatske promene sagledaju pod uticajem aerosola i emisija sa efektom staklene bašte zajedno.

Ovakvo poređenje značajno je zato što aerosol i emisije sa efektom staklene bašte izazivaju različite promene. Primera radi, istraživanje ukazuje na to da emisije sa efektom staklene bašte utiču na povećanje sušnog perioda u području Mediterana, dok emisije aerosola imaju tendenciju da povećaju količinu padavina.

Pročitajte još:

Prema tome, uticaj gasova sa efektom staklene bašte na promenu klime ublažen je posredstvom emisije aerosola. Problem nastaje ukoliko emisije aerosola budu smanjene, jer će u tom slučaju emisije sa efektom staklene bašte imati jači uticaj na promenu klime, dok će povećanje aerosola dovesti do jačih padavina. Posledice ovog disbalansa odraziće se kroz sve češće ektremne pojave suša i poplava.

Sve ovo dalje ukazuje na to da postoji opasnost od ekstremno sušnih perioda na Mediteranu, a sa druge strane sve obimnijih padavina u ostalim delovima Evrope.

Istraživanje je sprovedeno za zimski period, kada se uočavaju značajnije razlike, zato što su u letnjim mesecima velika područja i u istočnoj i zapadnoj Evropi takođe pogođena periodima suša. Iako je studija sprovođena za zimski period, istraživanje je ukazalo na to da emisije sa efektom staklene bašte utiču na promenljivost padavina u svim godišnjim dobima.

Cela studija objavljena je u maju 2022. godine u Journal of Climate.

Energetski portal

Zajednički frižider – Ostavi šta možeš, uzmi šta ti treba

02.06.2022

Moramo da vas zamolimo na samom početku ovog teksta za naročitu pažnju. Razmislite na trenutak o tome koliko hrane ste bacilli tokom prethodne nedelje ili meseca i kojoj vrsti namirnica najčešće istekne rok važenja upravo u vašem frižideru. Istraživanja sprovedena u Srbiji ukazuju na to da kupujemo više hrane nego što nam je potrebno zbog čega jedan deo, zapravo čak 35 kg godišnje po osobi, završava u kanti za otpatke. Sa druge strane, sasvim je normalno da osećate nelagodu kad bacate namirnice.

Ako do sada niste ni imali na raspolaganju odgovarajuće mesto za odlaganje viška hrane koja bi ugroženim grupama zadovoljila nasušnu potrebu, odnedavno postoji rešenje koje su osmislile Emilija Bojić i Tamara Stojković iz inicijative “Zajednički frižider”. Ideju o zajedničkom frižideru su dobile nakon što su saznale da otpad iz prehrambene, ali i tekstilne industrije, ima izrazito negativan uticaj na klimu, a otpada ima u neverovatnim količinama. U svetu se svake godine baci oko 1,3 milijarde tona raznih namirnica.

Lokalno dobijeni podatak, utvrđen istraživanjem Centra za unapređenje životne sredine, ukazuje na to da svaka osoba u Srbiji godišnje baci hranu u vrednosti od 10.000 dinara, dok istovremeno postoji veliki broj ljudi u našoj zemlji koji gladuju. Priliku da ostvare svoju ideju o zajedničkom frižideru Tamara i Emilija su uspele da realizuju u sklopu projekta WWF-a „Na mladima klima ostaje”. Frižider sa nalazi u Dobračinoj 59, ispred Dorćol Platz-a. Osim ekološkog aspetka ovog projekta, ove klimatske aktivistkinje su unele i humanitarni element dajući ovoj inicijativi poseban značaj.

„Hranu koja bi inače završila na otpadu sada možemo da preusmerimo socijalno ugroženim grupama. Važno je istaći da kada bacimo hranu, bacamo delić šume, reke ili zemlje. Osim toga, hrana koja završi na otpadu narušava kvalitet zemljišta i ispušta gasove sa efektom staklene bašte“, kaže Emilija.

U fokusu:

Za postavljanje samo jednog frižidera bilo je potrebno čak šest meseci, što ni ove dve aktivistkinje nisu mogle da pretpostave. Tamara navodi da je bilo puno prepreka, od početnih istraživanja Zakona o donacijama hrane, pronalaska organizacija i pojedinaca koji bi ih podržali, sakupljanja i organizacije volontera, do obaveštavanja javnosti o frižideru.

„Što se obaveštavanja tiče, najviše smo brinule o tome kako ćemo obavestiti krajnje korisnike sa obzirom na to da oni ne koriste toliko društvene mreže“, objašnjava Emilija.

Ipak, za inicijativu se vrlo brzo pročulo, a krajnji korisnici su dobili informacije preko medija, a zatim su je dalje širili između sebe. Uz pomoć Banke Hrane Beograd kontaktirale su mnoge organizacije koje direktno rade sa socijalno ugroženim grupama ljudi.

Kako je sve počelo

Tamara i Emilija su se upoznale na konkursu WWF-a ,,Na mladima klima ostaje“. Tamara je želela da smanji otpad iz prehrambene, a Emilija iz modne industrije. Spojila ih je ideja o Zajedničkim frižiderima i ormarima.

„Krenule smo prvo sa frižiderom jer je njegovo postavljanje teže, najviše zbog zakonskih regulativa o donacijama hrane. Od početka procesa, WWF nam je pružio mentorstvo koje zaista nema cenu i koje će biti značajno za čitavu našu karijeru. Banka Hrane Beograd je među prvima prepoznala potencijal i bez oklevanja odlučila da nam pomogne, i u praksi i sa mnogobrojnim savetima, što je bilo veoma značajno za nas, kako na profesionalnom, tako i na presonalnom nivou. Isto je učinila i humaniratna organizacija 28. jun koja nam je donirala frižider, dok je Dorćol Platz bio ljubazan da nam ustupi mesto. Umetnik Andrej Kolosov je dao svoj umetnički doprinos i oslikao frižider“, kaže Tamara.

Zajednički frižider funkcioniše tako što ga Banka Hrane Beograd redovno dopunjuje donacijama hrane, a donacije mogu ostavljati i građani. Volonteri se svakodnevno brinu da frižider bude čist, da se u njemu nalaze samo namirnice koje su dozvoljene i sigurne. Ono što više nije za upotrebu, odlaže se u kompost.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Holandija i Nemačka najavljuju zajedničku eksploataciju gasa u Severnom moru

02.06.2022

oil-rig-3522594_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Holandija i Nemačka će zajedno eksploatisati gas u Severnom moru, a proizvodnja se očekuje 2024. godine, saopštila je holandska vlada.

Sa holandske strane, dozvole za početak bušenja izdao je državni sekretar Johanes Aleksander Vijlbrif u sredu (1. juna).

Nakon što je holandska kompanija za trgovinu prirodnim gasom GasTerra odbila da se povinuje zahtevu Kremlja da plati gas u rubljama zbog straha od kršenja sankcija EU, Gasprom je najavio da će prekinuti isporuku gasa Holandiji 31. maja. Iz tog razloga Holanđani žele da se proces bušenja gasa iz Severnog mora ubrza.

Međutim, sa nemačke strane, država Donja Saksonija, koja je prošle godine odlučila da ne izdaje dozvole za projekte, „sada donosi drugačiju odluku zbog rata u Ukrajini“, saopštilo je holandsko ministarstvo.

Pročitajte još:

Na platformi će biti primnjeni određeni ekološki standardi nakon što su ekolozi izrazili zabrinutost zbog ovog projekta – platforma će biti uklonjena iz lokalnog mrestilišta ostriga, a voda koju budu ispuštali tokom proizvodnje biće filtrirana.

U toku je i izgradnja cevovoda kako bi se gas dopremao na obalu.

Izvor: EURACTIV.com

U brazilskom Amazonu najgori majski požari u poslednjih 18 godina

02.06.2022

požar-vatra — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

Brazil je u maju zabeležiio najveći broj požara u amazonskoj šumi za taj mesec od 2004. godine, i apsolutni rekord za region savane Serado, pokazuju zvanični podaci objavljeni u sredu.

Sateliti Nacionalnog instituta za svemirsko istraživanje (INPE) zabeležili su 2.287 požara u Amazonu u maju, gotovo dva puta više nego u istom mesecu prošle godine.

To je drugi najrazorniji maj u istoriji za amazonsku šumu, posle rekorda iz 2004. kada je bio 3.131 požar.

U oblasti Serado, savani sa bogatim biodiverzitetom na jugu Amzonije, prošlog meseca zabeležena su 3.578 požara, što nikad nije viđeno u ovo doba godine od 1988. kada je INPE počeo da vodi evideniciju.

Ekolozi signaliziraju da je više šumskih požara i gubitka šuma od dolaska na vlast ekstremnodesničarskog predsednika Žaira Bolsonarra u januaru 2019. godine.

Pročitajte još:

„Ti podaci (za mesec maj) nisu izuzetak, oni su deo tendencije razaranja okoline poslednje tri godine, koja je rezultat namerne politike vlade“, rekao je Maurisio Vojvodić, direktor brazilskog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF).

On je rekao da Bolsonarova vlada zanemaruje nauku i da će Brazil za to platiti tešku cenu u budućnosti.

Maj obično nije mesec šumskih požara kojih je najviše u avgustu i septembru, usred sušne sezone. To što je u maju već vrlo veliki broj požara, nagoveštava da će 2022. godina biti posebno razorna.

„Ekološka politika“ predsednika Bolsonara je pod kritikom međunarodne zajednice jer on podržava rudarstvo i poljoprivrednu aktivnost u zaštićenim područjima, uključujući i domorodačke teritorije.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Saradnja u oblasti energetike jača odnose Srbije i Azerbejdžana

02.06.2022

eletrična-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija i Azerbejdžan su dve prijateljske zemlje koje ove godine obeležavaju 25 godina diplomatskih odnosa, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom posete Bakuu.

Ona se sastala sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, sa kojim je razgovarala o političkim odnosima, unapređenju saradnje na polju ekonomije i energetike i o sveobuhvatnim odnosima dveju država.

„Nameravamo da razvijamo odnose, posebno u oblasti energetike, u čemu će nam memorandum o saradnji umnogome pomoći. Od posebnog značaja je saradnja u vezi sa Južnim gasnim koridorom“, rekla je Mihajlović.

Alijev je rekao da je dolazak ministarke dobar podsticaj za nastavak odličnih odnosa dveju zemalja i zahvalio na pozivu da poseti našu zemlju.

Tokom sastanka su razgovarali o energetskoj sigurnosti, ali i o obezbeđivanju žitarica, a dogovoreno je formiranje radne grupe za unapređenje saradnje u energetici.

Pročitajte još:

Mihajlović je napomenula da trgovinska saradnja dveju zemalja raste, naročito u poslednje dve godine, a ekonomski odnosi su podignuti na viši nivo zahvaljujući saradnji u oblasti putne infrastrukture.

Ona je navela da je kompanija „Azvirt“ izgradila deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ Ljig–Preljina, a angažovana je i na izgradnji obilaznice oko Beograda i brze saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica.

Ministarka je ukazala na to da postoji potencijal za unapređenje saradnje i u drugim oblastima, uključujući obnovljive izvore energije i korišćenje novih tehnologija i mogućnosti nabavke električne energije, čime Srbija i Azerbejdžan postaju partneri u procesu energetske tranzicije.

Energetski portal

1...323324325...1.567 Page 324 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM